Порекло презимена, село Тавник (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, "О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА". Уз то, на крају су п Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, "О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА". Уз то, на крају су п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тавник (Краљево)

Порекло презимена, село Тавник (Краљево)

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, „О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА“. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године. 

Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи Крај и Равни Гај.

ГОРЊИ КРАЈ – Подгорци (12 к.), Дробњаци (7 к.), Радоичићи (5 к.), Ристовићи (2 к.), Буђевци (2 к.), Вучковићи (4 к.), Кокотовићи (1 к.), Миловановићи (3 к.).

ВОЉАВЧА – Стевановићи (3 к.), Зверотићи (5 к.), Богдановићи (9 к.), Радојковићи (2 к.), Спасојевићи (3 к.), Марковићи (2 к.), Павићевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.), Шћеповићи (8 к.), Миловановићи (2 к.), Обрадовићи (3 к.), Милошевићи (2 к.), Ивановићи (9 к.), Недовићи (1 к.), Миросављевићи (2 к.), Танасковићи (1 к.), Даниловићи (1 к.), Јовичићи (1 к.).

РАВНИ ГАЈ – Весовићи (4 к.), Кимчетићи (4 к.), Пајовићи (4 к.), Јовичићи (1 к.), Стевановићи (1 к.), Јевтовићи (2 к.), Ранковићи (3 к.), Стрелићи (5 к.), Васиљевићи (2 к.), Кнежевићи (5 к.), Трнавци (12 к.), Танасковићи (2 к.), Мартићи (3 к.), Ћубрковићи (2 к.).

Цело село има на 150 кућа. Задруге, која би бројала више од 10 душа, данас нема ни једне, ма да их је раније било. Веле да је село добило своје име због тога, што је пре било зарасло у густу шуму, тако да је у селу била тама, отуда Тамник или Тавник.

У овом селу се налази више остатака од старина:

1)     Старо гробље – оно је врло велико по пространству и зову га у селу џиновско гробље (Народ прича да су овде раније живели џинови, који су били огромно велики људи. Једна џиновска жена сретне једном приликом једног нашег малог човека, да тера кола и волове, па дохвати и њега и кола и волове и стрпа у своју кецељу и однесе кући. Ово је гробље тих џинова.) ……

2)     Темељи од старе цркве, од којих данас има само мало трагова. Веле да је овде пре била варош и да је та црква била у тој вароши.

3)     Једно место зову Чардачина и веле да су ту били турски чардаци.

4)     У потоку Вољавчи ископавају понекад разне ствари: комад воска, жрвањ, комаде од воденичког камена, аршине и др.

5)     Једно се место зове и Старо Село. Да ли је овде било каквог насеља нико у селу не зна, а на самом месту нема никаквих трагова ни остатака који би упућивали на то.

Сви ови побројани остаци од старине јасно нам доказују да је Тамник био одавна насељено место. Али већ у 1718.год. у аустријским споменицама он је забележен као пусто село (Tamnig).

Пре првог устанка доселили су се:

ДРОБЊАЦИ (Ивановићи), славе Ђурђев-дан. Доселили су се пре 130 година из Дробњака (Херцеговина).

БОГДАНОВИЋИ, славе Ђурђев-дан. Доселили су се заједно са Дробњацима из Херцеговине.

КОВАЧЕВИЋИ (Мартићи, Пауновићи) су се доселили од Сјенице.

ВАСИЉЕВИЋИ су се доселили од Јавора, славе Ђурђев-дан.

ПОДГОРЦИ (Ђерасимовићи, Јевтовићи) су се доселили из Подгорице (Црна Гора), славе Св. Николу.

ЋУБРЦИ (Илићи, Јовановићи) доселили су се из Старог Влаха, славе Св. Аранђела.

ЛУКИЋИ су прво били настањени у селу Горачићима (Драгачево), па су одатле дошли у Тамник. Из Тамника су неки од њих отишли у Милатовиће.

У време Првог српског устанка су се доселили:

БУЂЕВЦИ, славе Ђурђев-дан. Доселили су се из Херцеговине.

ЗВЕРОТИЋИ су се доселили из Црне Горе, славе Св. Николу.

ШУШЕ (Радоичићи, Марићи, Недовићи), славе Св. Јована. У Тамник су дошли из села Којиновића (ужички окр.), а у Којиновиће из Будожеље, у срезу моравичком.

МИРОСАВЉЕВИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Св. Врачеве.

ЂУРИЧИЋИ (Радојковићи, Спасојевићи, Марковићи) по старини су род са Бусарцима у Бресници па су се с њима заједно и доселили из Корита (Стара Србија). Прво су били настањени у Рипњу, па су се вратили у село Грошницу (Лепеница) и тек су из Грошнице стигли у Тамник.

ЧЕКЕРЕВЦИ (Петровићи) су од оних Чекереваца из Бреснице, славе Св. Николу.

ПАВЛОВИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Св. Аранђела.

ЋУНЋИЋИ су се доселили од Кладнице (код Сјенице), славе Михољ-дан.

ТРНАВЦИ (Миливојевићи) су се доселили од Сјенице, славе Св. Николу.

КИМЧЕТЕ (Стефановићи) су старином од Сјенице. Њихови су претци прво прешли једни у Којиновиће, а други у Луке (Драгачево), па ови из Луке пређу после у Тамник. Старо им је презиме било Вилимановићи, славе Св. Николу.

ЗУЦОВИЋИ (Петровићи, Стевановићи) славе Св. Стевана. Њима се прво доселио из Пилатовића (Доње Драгачево) дед Стеван са синовима Петром и Павлом. Они су прво живели у оближњем селу Обрви и презивали се Буквићи, али како се Стеван много сељакао по околини, то му људи почну говорити: “Шта ти, Стеване, зуцаш овуда као стршљен од пања до пања“. То после сви прихвате и прозову га Зуцовић.

После првог устанка доселили су се:

ВАСОВИЋИ (Пајовићи, Ранковићи), славе Аранђелов-дан. Досељени су од Сјенице.

ВИНАЗИТИЋИ (Вилотијевићи, Бусоњићи, Радосављевићи) су се доселили из Кијеваца (Стара Србија), славе Лучин-дан.

КНЕЖЕВИЋИ (Вукосављевићи) славе Ђурђев-дан. О досељењу ове породице прича се ово: “Старога кнеза Вукосава из Добриње (Доње Драгачево) постави кнез Милош за кнеза у селу Тамнику. Кнез Вукосав остане овде стално и заснује породицу, која се и данас по њему зове: Кнежевићи и Вукосављевићи“.

МИЛОВАНОВИЋИ су се доселили од Кнића (Гружа), славе Св. Луку.

ШЋЕПОВИЋИ су се доселили из Читлука (од Ивањице), славе Св. Алимпија.

ДАНИЛОВИЋИ су се доселили из Вујетинаца (љубићски срез), славе Никољ-дан.

ЈОВИЧИЋ је припуз из Лађеваца, слави Ђурђев-дан.

ПЕТРОВИЋИ су се доселили пре 30 година из Доње Горијевнице.

ИЗВОР:  Радомир М. Илић, „О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА“ (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Вечањ – Бресница – Тамник – Лађевци). СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК Књига пета, 1903. година. Приредио Александар Маринковић

*  *  *

 ПРИЛОЗИ: (објављујемо благодарећи нашем сараднику Милораду Маринковићу)

Арачки тефтер за село Тавник  (Краљево) из 1832. (микрофилм), преузет из Архива Србије. Ролна 42. и има 6 слика  (који се мало разликује у односу на 1831г.) Кликните на број да видите сваку појединачну слику тефтера са конкретним именима (уз сваки документ, у коментару, имате и транкрипт):

1, 2, 3, 4, 5, 6.

– Пописна књига за село Тавник ( Краљево) из 1863. (микрофилм), преузета из Архива Србије.  Ролна 35 и има 64 слике (микрофилмови), која садржи све чланове породице. Кликните на број да видите сваку појединачну слику пописне књиге са конкретним именима:

1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 29, 31, 33, 35, 37, 39, 41, 43, 45, 47, 49, 51, 53, 55, 57, 59, 61, 63.


Коментари (5)

  • МИЛОРАД

    Г. МАРИНКОВИЋУ, много вам хвала што сте приредили порекло презимена села ТАВНИКА. Ја сам рођен у ТАВНИКУ 1947г. а живим у КРАГУЈЕВЦУ. Презивам се МАРИНКОВИЋ по претку МАРИНКУ, он је најстарији син(од прве жене)ЈОВАНА ПОДГОРЦА који се доселио из ПОДГОРИЦЕ.
    Ја се извињавам, али не могу да пронађем и вас у стаблу, уколико ја знам сроднике. Вероватно је ово случајност, врло интересантна.
    ПОЗ. МИЛОРАД МАРИНКОВИЋ

    Одговори
  • МИЛОРАД

    Г. МАРИНКОВИЋУ, много вам хвала што сте приредили порекло презимена села ТАВНИКА.
    ПОЗ. МИЛОРАД МАРИНКОВИЋ

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Милораде, јесте да смо презимењаци, али нисмо у сродству…вероватно ни у најдаљем. Драго ми је што вам се допао прилог и сајт. Свако добро.

    Одговори
  • Dragoljub Jevtovic

    Postovani Aleksandre Marinkovicu,
    (izvinjavam se sto pisem na ovaj nacin, na racunaru nemam instaliranu cirilicnu tastaturu, ali se nadam da ce te me u potpunosti razumeti). Sa Miloradom Marinkovic imam isto poreklo. Naime, jedan od Marinkove brace, po kome njegovi potomci nose prezime (Marinkovic) Jevto je moj predak ciji sam ja potomak i prezivam se Jevtovic. Znaci istog sam porekla sa Miloradom. Licno se poznajemo i on mi je prosledio svoju prepisku sa vama. Drago mi je sto nam pomazete da nadjemo svoje korene. U tekstu o POREKLU PREZIMENA SELO TAVNIK (KRALJEVO) ne pominje se prezime Jevtovic iako je postojalo i pre 1903. Rodjen sam 1952. u Tavniku i zivim u Kraljevu.
    Ne znam dali je tacno, cuo sam da Tavnik znaci Prolaz na turskom (ili nekom drugom jeziku), Srbi su u velikim seobama upravo tuda prolazili, a jedno od odmorista je bilo kod manastira Voljavca u Tavniku. Ako mozete da stupite u kontakt sa profesorom Todorom Podgorac, mozete dosta saznati. Mislim da je on to istrazivao, inace je i on iz Tavnika, a zivi u Kragujevcu.
    S postovanjem, Dragoljub Jevtovic

    Одговори
  • Бранко Радојчић

    За пописну кљигу из 1863.године,за село Тавник недостаје једна страница (ролна 35- 0037).Било би добро када би се дигитализовани извештај комплетирао.Поред тога,све честитке ауторима Портала

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top