Рача и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Рача: Адровац, Борци (до 1949. године Губеревац), Бошњане, Велико Крчмаре, Вишевац, Војиновац, Вучић, Доња Рача, Доње Јарушице, Ђурђево, Мали Мирашевац Општина Рача: Адровац, Борци (до 1949. године Губеревац), Бошњане, Велико Крчмаре, Вишевац, Војиновац, Вучић, Доња Рача, Доње Јарушице, Ђурђево, Мали Мирашевац Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Рача и околна села

Рача и околна села

Општина Рача:

Адровац, Борци (до 1949. године Губеревац), Бошњане, Велико Крчмаре, Вишевац, Војиновац, Вучић, Доња Рача, Доње Јарушице, Ђурђево, Мали Мирашевац (до 2007. године део Мирашевца), Мало Крчмаре, Мирашевац, Поповић, Рача (до 1959. године Рача Крагујевачка), Сараново, Сепци, Сипић и Трска.


Коментари (3)

  • Милодан

    Порекло становништва села Јарушице Доње (данас Доње Јарушице), општина Рача. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај, воде, земље, шуме, старине и остали подаци о селу.

    -Доње Јарушице је у пределу Лепенице, непосредно до села Горњих Јарушица, између Вратарске Механе и потока Кленовца и Калипоље. У Кленовац, са десне стране, утиче поток Топаловац, а у њега са десне стране утиче поток Мановац. Јаруга се састаје са Чесменим Потоком. Лекин Поток је до Сладуна. Између Јаруге и Лекиног Потока је Маџарско Гробље. У близини њега било је спасхијско гувно, а више места Турске су били спахијски кошеви.
    Место Грабак са старим гробљем и камењем је са десне стране реке Раче. Ту је Страна, где је нађен омањи ковчег, а према њему, са леве стране реке, је Пањевачки Поток, па даље Дебељак, Доње Поље (њиве), па Јабуковачка Гочобија, Крајно Брдо или Сладун више црквених забрана и под њим црква, за коју се држи да је била манастир. Није нађен никакав натпис о старини цркве.
    Више гробља, код Записа, налажени су гробови од камених плоча са свих страна, као и ковчег са лонцем унутра и у лонцу кошчице и нека, веле, жутињава земља. Гробови имају плоче дебљине шаке, 93 цм дужине и 63 цм ширине или 79 цм дужине и 54 цм ширине и мање. На једном месту нађено је на 10 до 15 цм дубине сасвим лепо очуван ковчег са шкриљачким каменом (вађен у каменолому у истом селу) на свим странама и доле; 1 метар дужине а 46 ширине, окренут истоку. Лонац је био већ извађен. Још неколико таквих гробова је нађено, тако да је то несумњиво прастаро српско гробље. Оно је на врло лепом месту, на једној отвореној и широкој узвишици изнад реке Раче, са њене леве стране. По њиви, где су нађени ови гробови, има доста неравнина што указује да су ту биле хумке.
    Такозвано Маџарско Гробље је у Црквеном Потоку, ниже цркве, обрасло у шуму. на истоку од Црквеног Забрана је брдо са виноградима. До њега на северној страни је Качара, па поток Збеговиште, о којем ништа у селу на знају. Између Качаре и Збеговишта је брдо Голаћ. Још је са десне стране реке Первинско Поље (у Крчмарима има род Первизовићи, који су се најпре настанили на овом земљишту): Клокина Јаруга је до Гробака, одвојена од њега јаругом.
    Има једно старо гробље на Стрњикама, ниже јаруга која иде од цркве, а друго гробље је даље низ реку Рачу код једне воденице „поточаре“ на месту Грабаку, оба врло стара.
    На месту Страни, близу данашњег гробља, испод једне ниске хумчице, пронађен је гроб од камених плоча са лонцима пуних костију. Више цркве има неколико старих надгробних каменова, два су висока, од којих један има натпис „1810“ година, а на другом име неког Радивојевића (ове породице има у космајском селу Губеревцима), који је умро 1827. године; има и неколико мањих каменова, од којих је један врло широк са урезаним крстом.
    У њиви Дебљацима, близу среског пута, налажени су многи стари предмети од гвожђа, међу њима копља и ножеви. Ту је нађен и стари сребрнии новац као и аустријске бакарне паре. Сребрни новац је са грчким а други са латинским натписима на њима. Новица Павловић свештеник јарушички, предао је један аустрисјки сребрни новчић из 1710. године, који је нађен у атару овог села.
    Петар Милосављевић, из Горњих Јарушица, има златан новац, који је нађен на месту Лиснику, близу Трске, где су некада били спахијски-турски кошеви. На једној страни тог новца представљен је цар са скиптаром у десној руци (и на њему крст), а са кубетом и крстом у левој руци. Около има неразумљив натпис а на другој страни је царица са круном на глави и са дететом у десној руци, а около је некакав неразмљив натпис.
    Живојн Томић, из Горњих Јарушица, има сребрни новац Хадријана Августа, који је пронашао код куће у воћњаку, у Врановцу, приликом копања. Његов брат је нашао новац цара Сигмунда из 1598. године. Он је на чеири места пробушен што предпоставља да је употребљаван као накит.
    Данашња црква је сазидана на темељу врло старе црквице, која је била скоро затрпана и стајале су само зидине. причају да су ту тајно долазили калуђери и палили свеће на њој. На вратима старе цркве пише: „Храм Светих Архистратигов 13 јула *рушвицама“. Овај стари храм пронађен је 1822. године у кршу.
    *Прво слово је обрнуто латинично слово „R“
    Године 1824. године блаженопочивши Милош Обреновић књаз српски обновио га је о свом трошку. Око цркве саградили су људи из суседних села своје кућице („ћелије“) за ноћивање својих сељака који дођу цркви. Црква се сматра за светињу и многи болесници долазе на молитву. Код цркве има два извора, бунара. Све то подсећа на манастир. Зидови око цркве зову „град“.
    До данашњег гробља је било старо гробље, које је већим делом растурено, а у пољу близу Покозице, према селу, има и данас у шуми старо гробље са камењем. Има их таквих четири у Доњим Јарушицама.
    Доње Јарушице немају крајеве.

    Име селу.

    Као и суседно село Горње Јарушице, ово село је добило име по бројним јаругама у овом селу.

    Порекло становништва.

    У овом селу су ови родови:
    -Степановићи су се одавно доселили из нешевачког (тако пише, не зна се да ли је нишки или крушевачки, оп. Милоданј) краја. Имају кумство у Кијеву код Београда, Никољдан.
    -Петронијевићи су се доселили од крушавачког краја. Стара слава им је била Стевањдан па су је променили, јер су побегли од Турака, и данас секу колач на тај дан. Кумови су им у Доњој Рачи, Алимпијевдан.
    -Цветићи и Лазићи су врло стара породица, доселили су се од Јагодине; има их по „Турској“ (Старој Србији) и по Срему, Никољдан.
    -Миловановићи и Милосављевићи, прадед се доселио из Тимока, Ђурђевдан.
    -Костићи су пореклом од Циганина који се оженио Српкињом, Никољдан.
    -Јевтићи су исти род са Матијашевићима из Губеревца, Јовањдан.
    -Шарићи и Илијићи не знају за своју старину, Аранђеловдан.
    Млађи досељеници су:
    -Пантићи су од Пантића у Трнави, Јовањдан.
    -Цукићи су из Крамара, Никољдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Велико Крчмаре (по књизи Крчмаре Велико), општина Рача.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села, земље и воде.

    Велико Крчмаре је са леве стране пута идући од Крагујевца за Рачу, ближе Рачи него Крагујевцу. Оно је, као и суседна села, јако растурено, са омањим групама сродничких кућа.
    Место Собовица је у атару Крчмарском и Јарушичком. На северу од Собовице је земљиште Кусаја, па ливаде у речици Крчмари, даље су Беле Баре (део Крчмара); њиве у Јасеновцу на северу Белих Бара, затим Ливаде, где у једној шумици има, на месту Гробљанско, старо гробље; даље на северузападу је Врановац, њиве и ливаде у потоку истог имена; Цукићско Гробље, затим Клисура, а на северу, у реци Крчмаре, крај насеља Капавац, па њиве и ливаде Коларница, Церјак итд, њиве до Малих Крчмара; Јаруге су крај насеља и земље.
    Срећковићки Крај је до Војиновца, а Солила су у њиховом крају. Између Кусаје и Крчмара је Старо Село, до њега је Цукићки Крај, који се некада звао Медвеђа, према Врановцу и Цукићком Гробљу. Код Клисуре и у њој је крај Капавац до Виска. Између Капавца и Јаруге је крај Каменар.

    Старине у селу.

    1. Јован Јаћимовић нашао је у месту Голубици, риљајући виноград, на 60 цм дубине, код потока Мучибабе, огромно метално копље са израђеним лавовима. Ту је водио стари пут у турско доба. У мест Виску налазиле су се металне стреле. И Вићентије Јовановић је нашао старо копље.
    2. Више општинске зграде нађен је је некакав аустријски новац из 1752 године, од сребра, величине динара.
    3. У Старом Селу и у Цукићском Крају нађен је аустријски новац, врло танак, са јасно записаном 1626. годином, нешто већи од полудинарца.
    4. У селу је била црква, коју су спалили Турци (спалио везир, који је дошао у Војиновац до Везирова Брда); и сада има много гробова и надгробних каменова у шуми. Ту су се налазили и црквени крстови. Са Везировог Брда у Војиновцу, прича се, видели су Турци, који су путовали са везиром, сабор код старе цркве крчмарске, где је сада гробље, па су дошли на сабор, народ растерали а цркву запалили. Веле, да су налазили осим камења, које се и данас види, и крстове па чак и једне маказе. На Црквини има четири крупна камена „белутка“, који су донету однекуд, из далека.
    5. У Клисури, на земљишту до речице Крчмаре, стоје велике плоче, од страрог гробља, за које се прича да је од сватова, који су ту изгинули. Зову га Џидовско Гробље. Ту је било некада врло много камених надгробних споменика.
    6. Село данас има два гробља. Цукићко Гробље је само за род Цукића. Оно је на међи Горњих Јарушина и Великих Крчмара. Ту су Цукићи најпре сахранили једног свог претка, да би тиме обележили међу (границу) између та два села, јер је био спор око тога.
    7. На другом, новијем, гробљу у којем су сахрањивани садашњи родови и које је у близини старог, има ипак сигурних надгробних каменова из времена давнашњих. Велика већина се од њих добро одржала и надгробни споменици имају по три урезана крста. На једном камену има јасно записана 1798. година, на другим 1799. године.

    Име селу.

    -Име Крчмари доводи се са именом Крчмарице Маре из народне песме. Веле, да је њена крчма била код Баре близу Виска, недалеко од садашњег пута. Народ село назива Мало и Велико Крчмаре а на питања – одговарају:
    -Одакле се?
    -Из Великих и Малих Крчмара.
    -Где си био?
    -У Великим и Малим Крчмарима.
    -Куда ћеш?
    -У Велико и Мало Крчмаре.

    Порекло становништва.

    -Године 1813. становништво је бежало у Срем. И сада је тамо остало од рода Первиза, који нису хтели са осталима да се врате у своје село. Данас Велико Крчмаре има 150 кућа.
    -Первизи и Јоксимовићи: Живе у Старом Селу, Јарузи, Цукићком Крају и Капавцу. Доселили су се од Косова, па су се населили прво у крагујевачком Реснику, где их и данас има. Од њих је род Јоксимовићи, који су се растурили бежећи од куге. У Малим Крчмарима их има 15 кућа. Капавчани су прави Первизи. Име Первизи постало је, каже легенда, услед тога што је њихов предак био тврдица, па плаћајући порез спахији није хтео дати једну пару, а спахија је рекао. „Их ала си первиз“. Славе Ђурђиц.
    -Цукићи су у Цукићком Крају, Јарузи, Камењару и Капавцу. И они су били у Реснику дошавши од Новог Пазара (по казивању Аксентија Јаћимовића они су из „Врања“; вероватније из Крчмара, засеока Грубетића). И они и Парвизи сахрањивали су се у оном првом сеоском гробљу, где су се сахрањивали и из Војиновца. Презиме су добили по некој баби Цуки, Никољдан.
    -Срећковићи су у Срећковића Крају и Капавцу, дошла два брата од „солунска мора“, Раде и Стојан. Раде се потурчио у Београду и сада су му потомцу у Турској и знају за ово сродство. Стојан је најпре подигао кућу у крагујевачком Реснику, одакле му је син прешао у Мало Крчмаре у време када је Карађорђе нападао Јагодину, па његови синови прешли у Велико Крчмаре, Никољдан.
    -Обрадовићи су дошли из Сипића, Ђурђиц.
    -Мијатовићи су, такође, дошли из Сипића, Ђурђиц.
    -Симићи су из Лапова, Никољдан.
    -Васиљевићи су из Јарушица, не каже се коју славу славе.
    -Лукићи су из Брзана, Митровдан.
    -Димитријевићи су из Кукљина код Крушевца, не каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва насеља Адровац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књизи Др. Јована Ердељановића „Насеља у Лепеници“.

    Положај насеља.

    -Адровац је заселак варошице Рача, од које је удаљен двадесетак минута хода према северозападу. Простире се са обе стране потока Уљара, који се зове и Бошњански Поток, јер тече од Бошњанске Баре у селу Бошњану. Осим тог потока сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, кој чини јужну страну границе адровачког атара и у који се са леве стране уливају оба поменута потока. Потоци не плаве ни куће нити сеоска имања, јер су сиромашнои са водом. Крагујевчић пресушује сваког лета. Рача пак, приликом поплава плави поља у долинској равни али никада не дохвата куће адровачке.

    Воде.

    -Насеље се за све потребе служи водом из копаних ђермова док текућу воду користе користе само понекад – за појење стоке и прање рубља. Цео Адровац има свега 5 ђермова у којима вода никада не пресушује.

    Земље и шуме.

    -Имања адровачка су одмах иза кућа, до најдаљих нема више од пола сата хода. Места на којима се налазе њиве називају се: Адровачко Брдо, Адровачко Поље, Бара, Белосавац, Бошњачки Поток, Бреесник, Брдо, Брег, Ваљевка, Варошко Брдо, Велика Њива, Виногради, Гај, Главица, Долови, Дреново, Крагујевчић, Ливаде, Међаковац, Њива, Парлог, Поља, Поток, Рача, Рачанско Брдо, Река, Рибни, Салана, Селиште, Стари Друм, Стао Гробље и Старо Кућиште.
    Ливаде су на местима званим: Ваљевка, Гагуљка, Маринковац, Сеоска Ливада и Станковица..
    Шуме су у Крагујевчићу и у Шумарицама.

    Тип насеља.

    Адровац се не дели на крајеве и има збијене, готово ушорене куће у две улице, које се секу у облику крста. На дан 31. јула 1903. године имао је 18 кућа у којима је живело 147 станоника и 5 родова. Према попису из 1910. године и 1921. године Адровац се не помиње као посебан заселак већ је урачунат и варошицу Рача, са којом чини једну општину.

    Име насељу.

    -Име Адровац су собом донели његови оснивачи који су се доселили из Адровца у срезу моравском, данас Горњи и Доњи Адровац.

    Старине у насељу.

    -У атару Адровца има остатака старог пута који је, у турско доба, водио поред реке Раче за Тополу. У народу познат као Стари Друм.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Мада се Адровац први пут помиње у попису становништва 1890. године а у литератури се најпре помиње у Милићевићевој „Кнежини Србији“ 1876. године, ипак је он много старијег датума, јер је основан у доба Првог устанка, 1809. године када је побуњена раја бежала испред најезде турске војске. Он је настао на трлима варошице Рача. Основала су га два рода, Милојевићи и Илићи. Највећи део становништва Адровац је добио природним прираштајем а број кућа деобом и распадањем задруга. Досељавањем после оснивања повећао се само за 3 рода у 8 кућа.
    Адровачко становништво досељено је из непосредног слива Биначке Мораве (2 рода – 15 домова), из Јасенице, Македоније и са Косова – све по један род и једна кућа.
    Два рода добегла су овамо у збегове а два су досељена на женино имање док једна кућа води порекло од дунђерина.
    Прво насеље адровачко било је у данашњем селишту, испод данашњег друма Рача – Наталинци, у равни Рачинске долине и доста близу реке. Потом се почео поместати на стране косе због опасности од полаве. Цео заселак премештен је доцније на теме косе у ушорен 1838. године по наредби Кнеза Милоша.
    Насеље нема своје гробље, већ му се становништво копа у рачанском гробљу, које је заједничко за Адровац, варошицу Рачу и села Вучић, Мирашевац, Поповић и Доњу Рачу.
    Адровац слави Први дан Тројица, Преслава-заветина су Младенци.
    Родови:
    -Илићи, досељени о Првом Устанку из Адровца у Биначкој Морави, славе Аранђеловдан
    -Милојевићи, досељени о Првом Устанку из Адровца – доњи слив Голијске Мораве, славе Аранђеловдан.
    -Павловићи су се доселили са Косова, славе Аранђеловдан.
    -Антићи, доселили су се из Скопља-Македонија 1843. године, славе Никољдан.
    -Димитријевићи су из Аранђеловца 1883. године, славе Аранђеловдан.

    Занимање становништва

    Становници Адровца се бав искључиово земљорадњом. Од пољопривредних производа највише се сеје кукуруз, пшеница, овас и јечам.
    У Адровцу од домаћих животиња мештани поседују 3 куња, 36 говеда, 96 свиња, 161 оваца, живине 641 и 233 кошнице.
    У овом селу постоји и једна циглана.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top