Пожаревац и околна села Reviewed by Momizat on .   Град Пожаревац: Баре, Батовац, Берање, Брадарац, Братинац, Брежане, Бубушинац, Драговац, Дрмно, Дубравица, Живица, Касидол, Кленовник, Кличевац, Костолац   Град Пожаревац: Баре, Батовац, Берање, Брадарац, Братинац, Брежане, Бубушинац, Драговац, Дрмно, Дубравица, Живица, Касидол, Кленовник, Кличевац, Костолац Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Пожаревац и околна села

Пожаревац и околна села

 

Град Пожаревац:

Баре, Батовац, Берање, Брадарац, Братинац, Брежане, Бубушинац, Драговац, Дрмно, Дубравица, Живица, Касидол, Кленовник, Кличевац, Костолац (до 1955. године назив Костолац-Рудник; насеље настало од насеља Костолац-Град и Костолац-Село), Лучица, Маљуревац, Набрђе, Острово, Петка, Пожаревац (обухвата и укинута насеља Забела и Љигатов До), Пољана, Поповац (ново насеље од 2007. године, издвојено из Лучице) Пругово, Речица, Село Костолац (1955-1979. године у саставу Костолца), Трњане и Ћириковац.

 


Коментари (8)

  • Шарко

    Порекло становништва, село Дубравица (Пожаревац)

    Порекло становништва села Дубравица, општина Пожаревац. Према књизи Михајла Ј. Миладиновића. Издање из 1928. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Дубравица се налази у равнини поред Дунава а недалеко од Мораве, при њеном ушћу. Делови атара зову се Орашје (на коме је град Кустар), Угрина, „Дубравица“, Арсин Спруд, Висови, Селиште, Редаре, Торови и Крижа. Више Орашја постојала је раније „Правителствена ада“, али ју је оснела Морава померајући своје корито.

    Тип села.

    Село је тимочког типа и по изузетку се не дели на мале. Од села је одвојено неколико кућа за 1 км, источно, поред Дунава, где је била стара паробродска станица, царинарница, телеграф, кафана и становни за чиновнике, Сад је праобродска станица премештена због плитке воде даље на западу, а тамо се завршује и новоподигнута железничка пруга, те је ово старо пристаниште изгубило своје ранију живост. У селу има 328 кућа са 1863 душе.

    О селу.

    По причању старих сељака село је било на старој „Дубравици“ (два километара источно од данашње) до пре 140 година, Ово су место напустили због тога што је било отвореном без шуме и близу Дунавам па су им досађивали Турци кад су путовали Дунавом. Повуку се јужно од данашњег села на место које се сад зове Селиште (удаљено је километар ипо од села). То и није било село но збег који је ту остао само 5 – 6 година за време зулума и немира, а кад се стање смирило населе се на данашње место где је тада била шума. Можда је ово пресељавање било и због поплава.

    Подаци o селу.

    У почетку аустриске владе (1718) ово је село забележено под именом „Dubroviz“ као пусто и као место где су биле лађе или воденице. При крају аустриске владе (1733) у Дубравици је било 35 кућа. У списку села од 1738. године који је израђен уз аустриску карту, помиње се као „Dubroviza“.

    Порекло родова.

    Ружићи (15 к., Св. Ђурђе). Старије 4 куће су у сред села, остале по крајевима. Не зна се одакле су досељени. Сматрају их за староседеоце.

    Обреновићи (8 к., Св. Арханђел). Непознато порекло; староседеоци.

    Дачинци (4 к., Св. Никола); непознатог порекла; „староседеоци“.

    Остојићи (7 к., Св. Стеван); пореклом са Косова.

    Максићи (2 к., Ђурђевдан); са Косова.

    Максимовићи (4 к., Св. Никола); (у средини села), са Косова.

    Живојиновићи (2 к., Св. Ђурђиц); (у средини села), са Косова.

    Павловићи (15 к., Св. Јован); (у средини села), са Косова.

    Радојчићи (10 к., Св. Андреја); са Косова.

    Јевтићи (17 к., Св. Ђурађ Алимпије); са Косова.

    Витићи (3 к., Св. Лука); са Косова.

    Момчиловићи (11 к., Св. Ђурђиц); из Кличевца.

    Вуковићи (12 к., Ђурђевдан); непознато порекло.

    Митровићи (8 к., Св. Арханђел); из Пожаревца.

    Доцније су се доселили:

    Петровићи (34 к., Св. Никола); из Зајечара.

    Цолићи (7 к., Св. Никола); из Зајечара.

    Доновићи (10 к., Св. Никола); из Зајечара).

    Мојсиловићи (6 к., Св. Арханђел); из Коњске (Михајловац).

    Милошевићи (6 к., Св. Ђурђиц); из Бара.

    Стојановићи (2 к., Св. Никола); досшли из Власотинца.

    Милетићи (6 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

    Радуловићи (2 к., Св. Никола); из Ердеља (Власи).

    Мишићи (15 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

    Митровићи (Зојкићи 3 к., Св. Ђурђиц); из Касидола.

    Лукићи (9 к., Св. Јован); из Књажевачке области – источна Србија.

    Павловићи (Шапљани 4 к., Св. Ђурђиц); из Шапина.

    Стојкићи (2 к., Св. Ђурђиц); пореклом са Косова.

    Стевановићи (2 к., Св. Арханђел); из Батовца.

    Јевтићи (13 к., Михољдан); из Баваништа (Банат).

    Арсенијевићи (4 к., Св. Стеван); из Брадарца.

    Станковићи (Шишковићи 2 к., Св. Никола); од Зајечара.

    Николићи (2 к., Св. Никола); од Зајечара.

    Јевтићи (1 к., Ђурђевдан); из Петке.

    Симићи (3 к., Св. Никола); из Брзохода.

    Стевановићи (1 к., Св. Лазар); из Кулича.

    Савићи (5 к., Св. Ђурђиц); из Ердеља (Румунија).

    Ормановићи (4 к., Св. Верижице); из Баваништа (Банат).

    Рогожарски (1 к., Св. Арханђел); из Острва (Банат).

    Маринковићи (4 к., Св. Ђурђиц); из Вражогрнца.

    Стојановићи (3 к., Св. Ђурђиц); из Липа.

    Стокићи (16 к., Св. Никола); из Петке.

    Блажићи (7 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

    Лунгићи (2 к., Св. Ђурађ Алимпије); из Параћина.

    Марковићи (2 к., Св. Арханђел); из Кленовика.

    Миливојевићи (2 к., Св. Стеван); из Петке.

    У село има и 21 кућа Цигана, који су били скитачи (чергари) док их није власт стално настанила. Сељаци их зову „Катунари“ и веле да они говоре друкчије но обични Цигани из околине. Сви славе Св. Николу.

    Сеоска је слава други дан Духова.

    ИЗВОР: Михајло Ј. Миладиновић, „Пожаревачка Морава“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Одговори
  • Кристијан

    Има ли шта за Живицу, интересу је.

    Одговори
  • Шарко

    Ima i za Živicu. Kako se prezivate, koju krsnu slavu slavite, prema Vašim saznanjima koliko dugo živite u Živicu? I eventualno ako znate staro prezime ili neki familijarni nadimak sve to navedite i dobićete odgovor.

    Одговори
  • Драган

    Поштовани,да ли имате података о пореклу села Пругова а посебно о Фамилији Милосављевић Живко,у Пругову је живео од 1870,славио Св.Јована.
    Хвала унапред.
    Потомак-Драган Живковић

    Одговори
  • Pesic

    Ima li sta o Klenovniku?hvala unapred

    Одговори
  • Marjanovic

    Postoji li gradja o stiskim selima opstine,zapadnije od Pozarevca? Posebno me zanimaju Klicevac i Recica. Unapred hvala

    Одговори
  • zivanovic

    Ima li Sta o Barama

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top