Крагујевац (општине и села) Reviewed by Momizat on . Град Крагујевац: Градска општина Аеродром: Десимировац, Доње Грбице, Горње Грбице, Горње Јарушице, Јовановац, Лужнице, Крагујевац - део (обухвата од 1991. годин Град Крагујевац: Градска општина Аеродром: Десимировац, Доње Грбице, Горње Грбице, Горње Јарушице, Јовановац, Лужнице, Крагујевац - део (обухвата од 1991. годин Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Крагујевац (општине и села)

Крагујевац (општине и села)

Град Крагујевац:

Градска општина Аеродром:

Десимировац, Доње Грбице, Горње Грбице, Горње Јарушице, Јовановац, Лужнице, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинуто насеље Петровац, као и урбане делове насеља Опорница и Поскурице), Мали Шењ, Миронић, Нови Милановац, Опорница, Пајазитово, Поскурице, Ресник, Цветојевац, Церовац, Чумић и Шљивовац.

Градска општина Пивара:

Баљковац, Ботуње, Букоровац, Велика Сугубина, Велике Пчелице (до 1965. године Велика Пчелица), Горња Сабанта, Горње Комарице, Доња Сабанта, Доње Комарице, Дулене, Јабучје, Корман, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинута насеља Белошевац, Ждраљица, Илићево (до 1954. године Мечковац), Теферич и урбане делове Маршића и Трмбаса), Маршић и Трмбас.

Градска општина Станово:

Аџине Ливаде, Вињиште, Голочело, Грошница, Дивостин, Драча, Драгобраћа, Дреновац, Ђурисело, Ердеч, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године укинута насеља Станово, Мале Пчелице, Корићани и урбане делове насеља Ердеч и Грошница), Кутлово, Прекопеча, Рогојевац и Трешњевак.

Градска општина Стари Град:

Градска општина Страгари:

Велики Шењ, Влакча, Добрача, Каменица, Котража, Љубичевац, Мала Врбица, Маслошево, Рамаћа, Страгари и Угљаревац.


Коментари (25)

  • Милодан

    Порекло становништва села Букоровац, градска општина Пивара – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    -Букоровац је у пределу Белици, источно од Крагујевца, а испод развођа Осанице и Лепенице. Оно је око горњег тока речице Осанице, са обе њене стране код окуке коју она прави. Куће су готово све у долини, по дну и по странама. Оне су средње расуте. Село се дели на махале: Горња Мала је до Мамутовца, Курилово је средња махала и Доња Мала је у речици Осаници.

    Земље и шуме.

    Мамутовац је на „муши“ (граници) према Доњој Сабанти. Ту су њиве, ливаде и шуме, а ту има и букуровачких кућа. Називи сеоског атара су: Голица, Котрљан, Лиси, Лаз и Врлетница. Од Црквине на даље су: Речица, Дугачка Коса, Ботуњска Коса према Комарицама, Јеленац је „међа према сас Јабучје“, па Стајина Коса на међи Букоровца, Јабучја према Сутубини.

    Воде.

    -У Мамутовцу је и извор под истим именом. У средини села је Гробљиште „с-према Куриловке“. Ту је била лепа вода.

    Име селу.

    -Не знају да објасне одакле име селу Букоровац
    Име Мамутовац потиче, по легенди, од приче да су неки убили Турчина Мамута па га ту бацили, по су због тога Букоровчани платили проливену крв 1001 грош. Доскора се познавао Мамутов Гроб на муши.

    Старине у селу.

    -Било је камења с „латинским“ натписима, сада је готово све повађено, тек по неки је урастао у земљу. Причају да је ту била Црквина.

    Порекло становништва:

    Родови су:
    -Милићевићи су најстарији род у селу; године 1813. су бежали у Срем, па се повратили, Никољдан.
    -Ђорђевићи и Николићи су из Гаглова код Крушевца, Аранђеловдан.
    -Пешићи, предак Пеша се доселио из „Врањско“, Аранђеловдан.
    -Миљковићи и Гмитровићи су исти род са Пешићима, Аранђеловдан.
    -Петровићи, предак дошао „озго из Ерске“, од Новог Пазара, не каже се коју славу славе.
    -Двисци, Миздраковићи, Вукајловићи и Каровићи су Сјеничани; њихови потомци и данас имају доста западног нагласка, Ђурђиц.
    -Бојанићи су од Новог Пазара, дошли „сас Петром“, Ђурђевдан.
    -Марковићи, Ћор-Марко Илић се доселио из „латинске“ земље, Никољдан.
    -Брковићи, предак Брко се доселио вероватно из Левча, јер у Рековцу имају старо кумство, Никољдан.
    -Пауновићи су вероватно из Новог Пазара, Ђурђевдан.
    -Милутиновићи су из Јабучје у околини, Ђурђиц.
    -Костићи су се скоро доселили из Петровца код Крагујевца, Св. Петка.
    -Пауновићи су се доселили „из Трлац“ у Бугарској, имају род у Штипљу (мислим у Штимљу, оп. Милодан) на Косову, Никољдан.
    -Мијајиловићи су из Десимировца код Крагујеевца.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Јарушице Горње, градска општина Аеродром – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села, воде и земље.

    -Јарушице Горње је југозападно од варошице Рача а северно од Крагујевца. У атару овога села најпре су крајеви Кусовац и Гочобија, који су од реке Раче на левој страни и навише. У Кусовцу је Вратарска Механа (тако је названа по породици Вратаревићима у Светлићу). Синор је „засеок“ са 10 до 15 кућа, граничи се („синори“) са атаром села Чумића. Између Чумића и Синора протиче поток Каленовац. Око овог потока је „засеок“ Каленовац, који има око 10 кућа. Од Белих Бара на север, поред потока Врановца је заселак Ириг, који има око 15 кућа. До њега је Перовски Крај, који има до 20 кућа, са водом Чешмом (ту стају литије). До њега и до реке Кленовца и Раче је Брђански Крај (са јаким извором Трска), који има до 15 кућа. Даље је Доњи Крај, са Лекином Водом, који има око 20 кућа. Поред тога краја су брдо Сладун са старим виноградима (у њему је била једна врста дрвета које се звало „сладун“, којег сада нема). Место Мишјак припада Горњим и Доњим Јарушицама. Оно је до Крчмара. Ту су лугови.
    У засеоку Кленовцу су Беле Баре, поље, где су некада биле две велике подубоке, а сада сасушене, баре. На југу од Белих Бара је Поље или Собовица – ту је била заветрина и велика гора, отуда име.

    Старине у селу.

    -У Арнаутском Брду су се изоравале врло давно неке беле паре. У Брђанском Крају је било старинско гробље. Копајући песак на том месту ископаване су људске кости. Зове се и Џидовско Гробље. Гробље у Стрњикама неки зову Калуђерско Гробље. Наводе и места где су налазили споменике, којима је био обележен посед неког старог манастира и то: Чешмарска Јаруга до садашње порте, Целе Ливаде до Гочобијксе Јаруге (до Старог Записа), затим пресеци у Сладун, па даље између Врановца и Цукићевог Гробља, па на лужнички Мишјак.

    Име селу.

    У народу се казује да је раније име селу било Јаружице, тако названо због многих јаруга да би касније село добило назив Јарушице Горње будући да у општини Рача постоји село Јарушице Доње.

    Порекло становништва.

    Сви казују да нема ниједног досељеника из крајева источне Србије у Горњим Јарушицама, а у Доњим јарушицама они као да чине већину. То се умногоме запажа по говору, особито код жена.
    -Милчетићи и Костићи су најстарији род у Горњим Јарушицама и они су у крају Кусовцу. Од њих су и Костићи које зову Арнаутима. По предању доселио се предак Милчета из „Ерске“, Старог Влаха или Херцеговине, Лучиндан.
    -Домановићи, чукундед Вучић дошао из „Ерске“ (његов брат је погинуо у Бошњаница, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији, Св. Врачеви.
    -Радовановићи и Јанковићи су из села Прогорелице у пределу Студеници, где су им остали кумови, Никољдан.
    -Бршани и Милосављевићи су однекуд из Старе Србије, Јовањдан.
    -Радовановићи, Радојичићи, Дуџићи, Милосављевићи и Лазаревићи су један род, пореклом су из предела Студенице, где су им остали кумови, Мратиндан.
    -Јанићи и Николићи су се доселили однекуд „озго“. Неки тврде да су Јанићи (овде пише Јањићи) најстарији род у селу, Никољдан.
    -Павловићи су од Студенице, Никољдан.
    -Томићи и Ташићи не знају за своју старину, Св. Петка.
    -Петровићи су од Рудника, тамо им остала родбина, Ђурђевдан.
    -Живадиновићи су из околине Крагујевца; имају кумство у селу Белошевцу код Крагујевца, Стевањдан.

    Одговори
  • Dusan Dimitrijevic

    Prelep sajt!hvala vam puno!Da li mozete nesto vise reci o Dimitrijevicima- Kragujevac naselje Belosevac

    Одговори
    • Небојша

      Белошевац су основали Папићи, који су досељени из Белошевца на Косову. Папићи су у Белошевцу изумрли.

      Данашње становништво овог села води порекло углавном из Црне Горе.

      Катанчевићи су пореклом из села Лопате, код Лијеве Ријеке (Васојевићи). Деле се на огранке Марјановиће, Глишиће, Пауновиће-Павловиће.

      У селу живе и Шабовићи (старо презиме Курадиновић). Од овог рода воде порекло Сретеновићи звани Здравковићи, Дамњановићи, Јовановићи, Лакетићи, звани Јаковљевићи и Радовићи као Курадиновићи – Вуковићи, Мијовићи, Чајовићи, звани Миленковићи у Баљковцу.

      Шабовићи су дошли из Ровина (околина Цетиња)

      С обзиром да су се Папићи раселили ка Ваљеву, а у селу нису оставили огранке, претпостављам да Димитријевићи припадају некој од ове две групе родова које воде порекло из Црне Горе.

      Одговори
    • Шарко

      Dušan uvek kad pitaš za poreklo bilo koje porodice navedi i krsnu slavu. Da li slavite Svetog Jovana? Da li ste u srodstvu sa Milutinovićima i Srećkovićima u Beloševcu? Ako jeste poreklom ste iz crnogorskog Kolašina i Vaši su preci došli u toku Prve i Druge seobe u Beloševac.

      Одговори
  • Lana Jankovic

    Poreklo prezimena JANKOVIC, selo Cerovac , Kragujevac….slave Mratindan, hvala

    Одговори
  • Aleksandar Antic

    JANKOVICI u Cerovcu doseljeni su 1823. godine iz Ibarskog Kolasina (danasnja opstina Zubin Potok na KiM). Spadaju u veliku grupu sumadijskih porodica poreklom iz Stare Srbije koje slave sv Mratu. Vrlo verovatno su deo tzv. Kuliza o kojima je nasiroko pisano na nasem portalu.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Церовац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на обема странама Црквеног Потока и његових притока Дреновчића и Српске, који су се усекли у пиносавску површ. Прве куће биле су само са леве стране Црквеног Потока, од Великог Бунара до данашње механе, доцније су постали и други крајеви на левој обали овог потока и на данашњим положајима. Неколико кућа има и поред друма за Паланку а пре 10-15 година спустило се неколико кућа Петковића у алувијалну раван Јасенице, на своја трла „Баре“.

    Воде.

    -Село се махом служи водом са извора: Велики Бунар, Мандин Бунар, Милин Бунар и Вукосављевића Бунар. У употреби су и ђермови.

    Земље и шуме.

    -Општина има 33 хектара под младом гором (цер и граница) у „Брду“ на десној страни Јасенице, затим има и два ланца зиране земље у „Жедњаку“ и њу даје под закуп.

    Тип села.

    -Село је разбијеног типа, шумадијске врсте и подељено је на крајеве: Липовац (Змајевац), Српску, Бољевац, Дебљак и Бркића Крај.

    Старине у селу.

    -Церовац је старо насеље. У крају Бељевцу постоји стари бунар, који не смеју да дирају као светињу. По предању ту је била стара црква. Има трагова од рушевина, види се зид, ископавају се копља и др. У Калуђерици је постојао „девичански манастир који је пропао у пиштољину“. На граници сеоског атара и Придворице је „Селиште“, на коме данас нема никаквих трагова од насеља.

    Порекло становништва.

    У селу се ове породице:
    -Ђиласовићи (Бећићи, Максимовићи, Радовановићи, Перишићи, Лукићи, Бркићи, Благојевићи, Савићи и Милановићи), славе Ђурђевдан. Стара породица; њихов чукундеда је дошао пре Устанка из околине Сјенице. Чукундед Ђилас имао је седам синова. Ђиласовићи у Блазнави су им фамилија. У ову породицу доведени су;
    -Милићи, доселили су се из Крчмара у Лепеници од фамилије Первиза.
    -Урошевићи (Петровићи), славе Никољдан. Прадед Урош се доселио из Друговца, Смедерево.
    -Маринковићи (Кочићи, Којадиновићи, Станковићи, Радојковићи и Јанковићи), славе Св. Климентија. Доселили су се из Црне Горе у исто време када и Кузмићи у Мраморац.
    -Петковићи (Јовановићи и Михајловићи), славе Пантелијевдан. Деда човеку од 60 година се доселио из Тулова, лесковачки-врањски округ. Неки су се (шест кућа) одселили на трла у „Баре“.
    -Живојиновићи (Маричићи), славе Ђурђевдан. Славили су Ђурђиц па променили и узели ову славу. Причају да су од старине фамилија са Станковићима у Јунковцу, где су неко време живели да би се касније преселили овде.
    -Радовојевићи, славе Ђурђевдан. Њиховог деду је довела мати која се овде преудала у фамилију Маринковић. Мати је дошла из Велике Крсне, од Стајића.
    -Стојановићи (Адамовићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла. У роду су са Јањићима у Сепцима и Исаковићима у Ратарима.
    -Радисављевићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Маринковићи, славе Митровдан. Отац се доселио пре 60 година из Атенице, трнавски-руднички округ, од Тијосављевића.
    -Обрадовићи, славе Алимпијевдан. Стара породица. Њихови стари имали су куће лубаре. Били су у збегу.
    -Дамњановићи, славе Лучиндан. Доселили се пре 50 година из села Прилике код Ивањице.
    -Митровићи, славе Никољдан. Деда се доселио пре 70 година из Даретина, моравички-ужички округ, где имају фамилију, Рацићи. Неко време живели су у Јовановцу, Лепеница али су се, пошто су му тамо помрла деца, населили овде.
    -Дугићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Саранова.
    -Рајевићи, славе Пантелијевдан. Деда се доселио из Брекова, моравички-ужички округ. Овде дошао жени у кућу.
    -Милутиновићи, славе Јовањдан. Непознатог су порекла.
    -Дрењаковићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Раче.
    -Симићи, славе Ђурђевдан. Непознатог су порекла.
    -Симићи, славе Ђурђевдан. Отац се дослио из Лисине, близу Ћустендил бање у Бугарској.
    -Арнаутовићи су од Арнаутовића из Саранова.
    -Гојковићи, славе Никољдан. Доселили се из Мраморца.
    -Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Сепаца.
    -Ђекићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 60 година из Црне Горе.
    -Милановићи, Цигани-Роми, доселили се из Селевца, Подунавље.
    -Стевановићи, Цигани-Роми, дослили се из Селевца.
    -Симићи, Цигани-Роми, доселили се из Чумића, Лепеница.
    -Пантићи, Цигани-Роми, доселили се из Чумића.
    -Вукосављевићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Петровићи, славе Никољдан. Отац дошао жени у кући из Мраморца.
    -Живановићи, славе Ђурђевдан. Доведени као мали из Велике Крсне. Довела их мати у фамилију Милутиновића.
    -Миливојевићи, славе Стевањдан. Непознатог су порекла.
    -Павловићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Спасићи, славе Аранђеловдан. Предак дошао као слуга из Босилеграда.
    Село има једно гробље код Урошевића кућа.

    Одговори
    • Aleksandar Antic

      Ово је заправо текст о селу Церовац код Смедеревске Паланке, а не о Церовцу код Крагујевца…шта да се ради кад има толико истих и сличних топонима. Подршка вредном и упорном Милодану!

      Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Дулене, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

    Воде.

    Кроз село тече Дуленка, која из левачког улази у белички срез.
    Пије се вода са извора.

    Старине у селу.

    -У селу постоји градиште „Силне Јерине“ не месту званом Гомила. Темељ му је кружног облика. Зидан је од камена из околине. Зид је висок један метар.
    У селу постоји „Маџарско Гробље“.
    Постоје остаци пута, који је водио од Крушевца преко Левча до атара села Сиљевице, па косом преко пчеличког атара на Злу Воду и на Осредак, где је, кажу, у време Цара Лазара била мезу. Одатле је водио преко Дулена и Сабанте у Крагујевац.

    Оснивање села и порекло становништва.

    -Народно предање говори, када се подигао на Турке Коча Капетан, да су са њим били готово једино Левчани и због тога су Турци, савладавши Кочу, попалили Левач и куће са земљом сравне а Левчани се растурише. Доцније се многи поврате на згаришта својих кућа, те се почеше насељавати, али сада мало даље од села. Стога су Селишта селишта и стара села врло честа. У Дулену постоји Селиште.
    У Дулену има 78 кућа.
    Породице су:
    -Марковићи, славе Лучиндан а преслављају Марковдан.
    -Бачевићи славе јесењег а преслављају летњег Св. Николу.
    -Анђелковићи славе Ђурђиц а преслављају Ђурђевдан.
    Сви су се доселили из Топлице.
    Преслава је Бели Четвртак, по Тројицама

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Велика Сугубина, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

    У селу је 130 кућа.
    Породице су:
    -Радовановићи су старинци, славе Никољдан зимски, преслављају Никољдан летњи.
    -Шапоњићи, славе Савиндан. Не преслављају. Не зна се њихово порекло
    Остале породице су све доцнији досељененици из рудничког и крагујевачког округа.

    Напомена: То је се што је написано о овом селу у поменутој књизи.

    Одговори
  • Милодан

    Следи додатак претходном посту, под Великом Сугубином нисам нашао ништа, али под Сугубином (Великом и Малом) дошао сам до неких података., које ћу касније поставити.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Велика Сугубина, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

    Воде.

    Градска Река налази се-тече атаром овог села.

    Име селу.

    -Име села Сугубина (Велика и Мала) постало је на овај начин. Када су Турци све знаменитости и манастире по Србији порушили и спалили сазнају за манастир Каленић, те крену да и њега поруше. На то се скупе Срби из Левча, те на месту данашње Мале Сугубине дочекају Турке и све их погубе – сагубе. Тако је село названо Сагубина – Сугубина. На коси на којој се то десило налазиле су се доцније турске чалме, те се и оно назове Чалма.

    Старине у селу.

    -У Великој Сугубини постоји град, који је порушен са Селакова у селу. Налази се између Велике Сугубине, Белице и села Мишевића. Темељ је у облику правоуганика. Зидан је каменом из глине и речним. Народ га приписује „Силној Јерини“.
    У селу постоје три „стара гробља“.

    Збеговишта.

    -Збеговишта у Левчу има на више места. У њих се народ привремено склањао од турског насиља. Такво збеговиште је и у Великој Сугубини.

    У селу је 130 кућа.
    Породице су:
    -Радовановићи су старинци, славе Никољдан зимски, преслављају Никољдан летњи.
    -Шапоњићи, славе Савиндан. Не преслављају. Не зна се њихово порекло
    Остале породице су све доцнији досељененици из рудничког и крагујевачког округа.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан – Четвртак по Великом Спасовдану.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва Велика Пчелица, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

    Положај села.

    Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
    На том простору налази се село Велика Пчелица.

    Воде.

    -Мештани Велике Пчелице пију воду са извора.

    Тип села.

    -Село Велика Пчелица је село збијеног типа.

    Старине у селу.

    -Између Велике Пчелице и Доње Сабанте постоји брдо Стража, где је била стража, која је чувала Крагујевац од турских напада. Са тог брда види се цео Крагујевац а двогледом Јагодина и Крушевац.
    -У Великој Пчелици је Стрељин Збег, тако назван по некаквом старцу Стрељи, који је у планини Малом Јасику крио народ од Турака.
    -Постоје развалине у овом селу од манастира Дењковца и једне без имена. Дењковац је лежао на обали Дуленке. Зид му је висок један метар. Има и камен са плочом часне трпезе.*
    *Прича се да је ту живео неки владика са калуђерима. Неки хајдуци науме да владици отму новац па му ноћу ухвате слугу у винограду више манастира. Приморају га да изазове владику напоље да му отвори, рекавши да га је ухватила грозница. Владика отвори, те му тако упадни хајдуци и затраже му новац. Владика пође са њима у испосницу Ралетинац, где је држао новац. У путу се раздани-сване. Хајдуци убију владику и ту буде закопан, те се то место сада зове Владичин Гроб.
    -У Великој Пчелици постоји 15 старих гробљишта, које „српских“ које „маџарских“.

    Порекло становништва.

    У Великој Пчелици има 259 кућа.
    Породице су:
    -Пипери су досељеници из Црне Горе од Пипера. Прича се да су некада згрешили за нешто турском владару. Овај онда затражи од црногорског кнеза да му изда све Пипере, обећавајући де неће више никада ударати на Црну Гору. Кнез има одмах нареди да се селе те се они разбегну које-куда. Још промене и славе, да би се што боље сакрили. Тако су ови Пипери славили Видовдан а данас славе Аранђеловдан јесењи а преслављају Аранђеловдан летњи а раније су преслављали Св. Ћирила и Методија, те ни данас не раде на тај дан.
    -Сталевићи су се доселили из Црне Горе, славе Аранђеловдан јесењи а прекађују Аранђеловдан летњи.
    -Ћуковићи су се доселили са Косова. Славе Ђурђевдан, преславе немају.
    -Браковићи су досељеници са Косова, славе Никољдан јесењи а преслављају Никољдан летњи.
    -Топличани су се доселили из Топлице, славе Јовањдан, преслављају Никољдан летњи.
    -Косовци су досељеници са Косова, славе Јовањдан.
    -Милићи су досељеници са Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан а прекађују Аранђеловдан летњи.
    -Арсићи су се доселили са Рудника, славе Стевањдан зимски а преслављају летњи.
    -Васовићи…. или Весовићи*
    *Не пише ништа осим презимена, оп. Милодан.
    -Милашиновићи – Бугари*
    *Узето из именика породичних презимена.
    Сем литије свако село има и богомољу. То је један дан у години, који су узимали да светкују када је владао помор међу људима или стоком. Велика Пчелица славо богомољу Тодорову Суботу.

    Занимање становништва.

    -У Великој Пчелици, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.

    Одговори
  • Buki

    Interesujeme nastanak i istorija sela Jovanovac kod Kragujevca te poreklo prezimena Jovanovic koji slave slavu Sv.Petka, HVALA

    Одговори
  • Tijana

    Interesuje me poreklo prezimena Karajovic, naselje Grosnica, slava Mitrovdan. Unapred hvala.

    Одговори
    • Небојша

      Карајовићи су матично насељени у Гледић, где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина, од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века), а род су са Косовцима, Ивановићима, Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици.

      Овој групи родова сродни су и Карапанџићи у Ерчегама у Моравици (Драгачево), што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. Осим породичног сећања, које је почетком 20. века било још свеже, све ове фамилије су очувале и исту славу – Митровдан.

      Одговори
  • Bojan

    Interesuje me poreklo prezimena Pavlović, selo Gledić, Kraljevo, slave Aranđelovdan.
    Unapred hvala

    Одговори
  • Miki

    Prema podacima etnologa Arhivi Srbije,sela oko Kragujevca su naseljena stanovništvom sa Peštera,Sjenice,Novog Pazara i Starog Vlaha i to u periodu 0d 1737. pa sa Prvim Srpskim ustankom, kada ih je Karađorđe lično dovodio u taj deo Šumadije.Inače posle Podgoričke skupštine 1918.,kada se Crna gora utopila U Srbiju,tendencija režimskih naučnika je bila da se svi doseljenici iz dinarskih oblasti u Srbiji prikažu kao Crnogorci.

    Одговори
  • kajaha

    Poreklo porodice Ranić,
    Selo Jarusice Kragujevac,
    Slava Sveti Jovan Krstitelj (20.01)
    uapred hvala

    Одговори
  • Saša

    interesuje me poreklo porodice Dimitrijević iz sela Donje Komarice, Kragujevac,
    slave Svetog Nikolu, odakle su se naselili i kada.
    Unapred hvala

    Одговори
  • Pavle

    Zanima me nesto vise o naseljavanju Gornjih Komarica, i ostacima bar cetiri groblja iz kog su perioda. Ima li neke knjige koja sadrzi vise informacija o tome?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top