Јагодина и околна села Reviewed by Momizat on . Град Јагодина: Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Град Јагодина: Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Јагодина и околна села

Јагодина и околна села

Град Јагодина:

Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче, Врановац, Врба, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Добра Вода, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Дражмировац, Дубока, Ивковачки Прњавор, Јагодина (1946-1992. године Светозарево), Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево (до 1949. године Праћина), Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур (до 1979. године Горњи Мајур), Мали Поповић, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Рајкинац, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Слатина, Старо Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Старо Село, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац.


Коментари (48)

  • Arandjelovic Vukosava

    Zanima me poreklo prezimena Arandjelovic

    Одговори
  • Шарко

    Порекло презимена, село Ковачевац (Јагодина)

    Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Белица“, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је са обе стране Лозовичког Потока; више кућа има на десној страни потока, а мање на левој. Приликом изливања поток чини штету. Пије се бунарска вода. Има само једна безимена чесма усред села.

    Земље и шуме.

    Њиве, ливаде и пашњаци су на местима Кључ, Тетребово Поље, Доње Поље, Преко Пољане, Дивљач, Крушар (Крушјар), Падалиште (Циганско Падалчиште), Кандовац и Драгоцветско. Шуме су у Пољани и Трештани.

    Тип села.

    Село је тимочког типа. Не дели се на махале (крајеве), већ само на родове. Име је добило по неким ковачима који су се овамо први доселили.

    Подаци о селу.

    Не зна се поуздано када је ово село засновано. Изгледа да је новије, јер га нема у списковима села од 1818 год. и „Пантине кнежине“ од 1821 год. Помиње се у списку од 1836 год. са 7 кућљ и 7 пореских глава.

    У почетку овог века овде је било и циганско насеље са 50 кућа. Цигани су живели одвојено од Срба. Занимали су се свирањем, џамбасењем (препродајом стоке) и просјачењем. Њих су аустриске власти за време окупације 1916 год. преселиле у Јагодину. То је учињено по жељи околних села, па и целе околине, јер су били свима на досади и штети.

    Ковачевац има 48 кућа, 7 родова, 277 становника.

    Родови.

    Деспотовићи, Ракичићи (10 к., св. Арханђео): дошли пре сто и више година из врањске околине као први досељеници.

    Прокићи (10 к., св. Никола): из лесковачке околине кад и Деспотовићи.

    Миленковићи, Цветковићи (5 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Малог Косова пре сто и више године.

    Лукићи (5 к., св. Никола): из Топлице пре сто година.

    Стојичановићи, Стојчановићи (5 к., св. Никола): из нишког краја пре сто година.

    Делићи (10 к., св. Врачи): из Рековца (Левач) пре сто година, а тамо са Косова.

    Илићи, Ђурђевићи (3 к., св. Никола): из Шуљковца од рода Анђелковића, старином из Топлице, као призећени у род Прокића пре 70 година.

    Појединости о селу.

    Сеоска је слава Бела субота (по Тројицима), а заветине су: Св. Симеун Богопримац (16 фебруара по н. к.) за здравље чељади, Св. Мојсило (17 септембра по н. к.) за здравље живине и Св. Илија за здравље стоке. Гробље је испод села, близу потока, према драгоцветском гробљу.

    ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Одговори
  • Шарко

    Порекло презимена, село Шуљковац (Јагодина)

    Порекло становништва села Шуљковац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је на једном благом пристранку, окренутом вишсе североистоку, а на десној страни реке Белицем која тече испод села. Кроз село пролази пут Јагодина – Рековац, а просецају га потоци Чесменац и Сеоски Поток. Река ретко када пресушује, а потоци редовно. Ни река ни потоци не чине селу осетне штете. Источним крајем села пролази пут Јагодина – Трстеник, који се у Драгошевцу састаје са лугомирским путем. Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Мирчин Извор, Мијатов Извор, Милутинов Извор и Чесма (усред села). Становници ближи реци Белици пију зими и речну воду.

    Земље и шуме.

    Њиве и ливаде су на местима: Дивљач, Кључ, Рајкова Ливада, Занат, Вучинац, Раскршће, Студенац, Барчићи, Ботуња, Трскара, Језерник, Пашњаци, шуме и њиве (измешано): Густи Трњак, Бело Брдо, Коштан (брдо), Ракитина Коса, Дубоки Поток, Куси Поток, Лепеничка Страна, Падалиште. Шуме: Вучеће Језеро, Ћилијан, Валога, Брестовац. У месту званом Гај је заједничка сеоска шума са преко 100 хектара површине.

    Тип села.

    Село је средње збијености (тимочког типа). Дели се на Горњу, Средњу и Доњу или Милетицку Малум које раздвајају поменута два потока. Доња или Милетицка Мала је до реке Белице. У месту Дивљачу, преко реке Белице, а више извора Студенца је римско гробље (без икаквих белега). Народ веује да код Коштана има негде закопан пун казан блага (новаца). На Лепеничкој Страни има трагова од неког старог збега, где се приликом орања, копања и риљања налазе нека стара пепелишта и комади од земљаног посуђа. Не зна се када је село постало, али се држи да је новијег постанка, пошто нема старинаца.

    Подаци о селу.

    Шуљковац има 136 кућа, 10 родова, 856 становника.

    Родови:

    Цвејићи Палиштарци (10 к., св. Ђорђе Алимпије), преци дошли из враљске околине пре 150 година као први досељеници.

    Веселиновићи (6 к., св. Никола); пре 130 година из места Вета код Ниша. (мој додатак – село Вета припада Белој Паланци). Стари Веселин почео је овде први да прави чувене шуљковачке лонце.

    Илићи (10 к., Митровдан):из нишке околине пре 130 година.

    Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу.

    Анђелковићи, Исаиловићи (25 к., св. Никола): из Топлице пре 130 година. У то време овде се доселио стари Анђелко са својих седам синова. Из овог рода (као прирођен) је мајор Михаило Илић, јаворски јунак из године 1876. Стари Анђелко нашао је Илију малог у повоју, баченог у јарак, приликом неког збега. Очувао га, подигао и оженио. Илија је имао три сина: Манојла, Петра и Ђорђа. Мајор Илић је Петров син.

    Ђорђевићи, Димитријевићи, Гмитровићи (10 к., св. Арханђео): из околине Сурдулице пре 120 година.

    Живадиновићи (6 к., св. Стеван): из врањске околине пре 120 година.

    Дираковићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): из пиротске околине пре 100 и више година. Неколико кућа из овог рода занимају се лончарством, узгредно поред земљорадње, која им је главно занимање. Израђене лонце разносе и продају по околним местима. Овај су посао пре обављали Веселиновићи, па су га напустили.

    Ђорђевићи други (5 к., св. Арханђео): из врањске околине, доселили се на 10 година после Димитријевића и Гмитровића са којима се сматрају као један род.

    Милетићи (29 к., св. Никола): из Мијатовца пре 100 година, а тамо из врањске околине. Када је капетан Коча из Пањевца заратио на Турке, и када је после те „крајине“ морао да остави Србију, два су брата (Станимир и Сава) отишли у Ириг у Срему, а најмлађи Милета склонио се из Мијатовца у манастир Јошаницу, одакле се, за време Карађорђа, вратио у исто место, а за време владе Милоша Обреновића, па се одатле преместио у Шуљковац са 5 синова и двадесет унука на неко спахиско имање.

    Појединости о селу.

    Сеоска слава је Марковдан, а заветине: Св. Трифун за винограде и Јелена Константин (Св. Јела, „Јеленица“, 3 јуна по н. к.) за здравље чељади. – Гробље је преко реке Белице у Дивљачу.

    ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Одговори
  • Nemanja

    Može li nešto o poreklu Bagrdana?

    Одговори
  • Vasic Zoran

    Molim vas o poreklu prezimena VASIC iz Kocinog sela kod Jagodine. a ja licno znam da mi je deda Pavle Vasic poginuo 1936 pog. posle pada sa volovskih kola. Unapred zahvalan i svaka informacija bi mi mnogo znacila. Unapred zahvalan.

    Одговори
  • Milena

    Moze li poreklo porodice Stojanovic iz sela Vinoraca okolina Jagodine!!! Unapred zahvalna!!!

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва Мајур, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је на једној валовитој висоравни, на последњем северном огранку јухорске косе. Простире се скоро три километра у дужину. Долази у ред већих села овога краја. Куће су на надморској висини од 198 до 390 метара. Окренуто је више североистоку па му зими сметају хладни ветрови.

    Воде.

    -Кроз село протичу Градишки Поток, Чукарски Поток и Сармеђенац. Југоисточним крајем села протиче Андровички Поток, који дели Мајур од Андровице. Прва три потока састају се у селу и чине Мајурски Поток, који се улива у моравску млаку Остриковачку Бару. Ови потоци не пресушују.
    Више се пије изворска вода него бунарска. Најглавнији су извори: Чесма, Чивутска Чесма и Пироћански Извор. Ове три чесме озидане су каменом и налазе се у доста добром стању. Остали извори су безимени. Сви су из примитивне грађе (талпе или непрерађени камен) и никада не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар заузима део лугомирске и моравске равни и стране јухорске косе која се ту завршавају. Њиве у сеоском атару су на местима: Угарица, Лугомир, Јабучар, Река, Селиште, Преко Реке, Осоје, Мала Река, Гајина Ограда, Код Чесме, Код Бубана и Гиље.
    Шуме, њиве и сенокоси су на местима: Луг, Равна Шума, Говедариште (брдо), Росинско Лозје, Кусало (брдо), Враћало (брдо), Бели Камен (брдо), Турски Гроб, Ђурђево Брдо, Дамњанов Гроб (брдо), Кандило (брдо), Крстин Камен (брдо), Градиште (брдо), Ћоковско Брдо, Андровица и Данин Луг. Виногради су на Старом Брду. Шуме су: Липак и Главиначко. Заједничка сеоска утрина је испод Градишта.

    Тип села.

    -Мајур је насеље тимочког типа; дели се на Горње Село и на Доње Село или на Горњи и Доњи Мајур. Ова два краја су међусобно удаљена око 2 километра. Горње Село има око 60 кућа а Доње Село око 190 кућа. Због незгодног положаја становништво Горњег Села пресељава се у Доње Село. Тако ће се убрзо раселити. Доње Село је у Селишту, у близини Лугомира. Стари људи казују да је некада овде било село, па се за време Турака одатле преселило горе у брдо (у планину) зато што је било на удару, јер је кроз њега пролазио стари пут, којим се ишло од Крагујевца преко Левча за Ћуприју и даље.
    У селу су: Чивутарска или Горња Мала (у Горњем Селу), Старомеђанска или Сармеђанска Мала, Топаловска Мала, Пироћанска Мала, Ћоковићска Мала и Доња Мала (од Саставака и ниже). У најновије време, после светког рата, образована је расељавањем Горњег Села још једна махала поред Мајурског Потока и железнчке пруге Јагодина – Ћуприја, у равници испод брда. Ову махалу од засеока Андровице преграђује Мајурски Поток. Зове се Нова Мала или Равничка Мала. Куће су по махалама обичне збијености; горе по странама и на висоравни су ређе а доле, у равници, су збијеније.
    Насеље има 261 кућу, 24 рода и 1725 становника.

    Име селу.

    -По предању село је добило име због тога што су ту некада били турски мајури; салаши, трла, колибе и летњиковци.

    Старине у селу.

    -На Ђурђевом Брду постоји некаква развалина за коју народ прича да су остаци двора (летњиковца) деспота Ђурђа Смедеревца. На овоме брду био је бој између Срба и Турака 1804. године. И данас се познају шанчеви из тог времена. На Гиљу је 1815. године кнез Милета Радојковић са 400 Срба сузбио преко 2000 турака. У Ћоковској Мали, код чесме, била је црква Св. Романа, од које се и сада познају зидине. Воду са чесме, код ове развалине, сматрају за лековиту, особито болести очију. Овде се и данас наилази на стари новац и комаде од старог земљаног посуђа.

    Порекло становништва.

    Родови.
    Старинци:
    -Васићи, Урошевићи и Пауновићи, славе Јовањдан.
    -Здравковићи, славе Никољдан.
    -Велојевци, славе Никољдан
    -Чивутарци, славе Никољдан. Прича се да су се доселили међу првима „из неке чивутске земље“.
    Досељеници:
    -Ковачевићи, славе Св. Врачи. Дослеили су се из тимочке околине пре 150 година.
    -Спасенићи и Милошевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.
    -Чуљићи, славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.
    -Милановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре око 130 година.
    -Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања кад и Милановићи.
    -Јевтићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година. Има их две куће у Милутовцу, Темнић.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Дослили су се из Тимочке Крајине пре 130 година. Зови их Топаловцима.
    -Ђорђићи и Ђорићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре 130 година.
    -Пироћанци, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 130 година.
    -Сингулићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Хомоља пре 130 година.
    -Дзодзићи (није грешка, могуће је Џоџићи, оп. Милодан), славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Књажевца пре 130 година.
    -Ћоковићи, славеЂурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година.
    -Јовановићи, славе Ђурђевдан иЂурђиц. Доселили се са Косова кад и Ћоковићи, са којима се сматрају да су један род.
    -Рашићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Призрена пре 130 година. Има их и у Адровици.
    -Николићи, славе Аранђеловдан.. Доселили се из околине Врања пре 120 година, у време крајине „господар Милоша“.
    -Магдићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах после Другог Устанка.
    -Марковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања кад и Магдићи.
    -Јанковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца пре 100 година.
    Не зна се одакле и када су се доселили:
    -Качаревићи, славе Јовањдан.
    -Алексићи, славе Лазаревдан.
    Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: Мали Спасовдан (четвртак по Вазнесењу) за здравље стоке, Тодорова Субота и Цвети за здравље чељади.
    Гробље је у Селишту, близу Лугомира.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Бресје, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Насеље је у најнижој котлини Лугомира и кроз њега пролази пут из Јагодине за Драгошевац. Одмах до села су западни огранци Јухора, са којих се у Лугомир сливају: Староселски Поток, Антин Поток и Првицки Поток. Са десне стране се у Лугомир улива Вукањски Поток. Лугомир и његове притоке када се излију чине селу велику штету. Мањи део кућа је у котлини а већи на ивици котлине.

    Воде.

    -Пије се бунраска вода а зими и речна са Лугомира..

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Осредак, Кључ, Баре, Орнице, Угари, Падина и Старо Село. Шуме. Пашњаци и виногради су на местима: Бучина, Вукања, Антин Поток, Староселски Поток, Павицки Поток и Ђурђево Брдо.

    Тип села.

    -Село је средње збијености. У средини села су куће гушће а по крајевима ређе. Не дели се на крајеве (махале), већ само на родове.

    Име селу.

    -Село је добило име по мнигим брестовима којих и данс има у селу.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се када је село засновано. Некада је село било на источној страни од данашњега – у јухорским клисурама, на местима званим Старо Село или Селиште.
    Бресје има 48 кућа, 7 родова и 333 становника.
    Родовису:
    -Јовановићи и Првићи, славе Никољдан. Доселили се пре 125 година из околине Врања као први досељеници, отуда и презиме Првићи.
    -Жупљани, Милошевићи и Савићи, славе Аранђеловдан. Доселили сеу се из крушевачке Жупе пре 110 година.
    -Вукањци, Марковићи и Миљковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 100 и више година.
    -Ерци, славе Никољдан. Доселили су се сса Копаоника преко крушевачке Жупе кад и Вукањци. Има их и у Малој Дренови и Левчу.
    -Михаилоићи и Васићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 и више година.
    -Марковићи други, славе Аранђеловдан. Предак се доселио из Драгоцвета призетивши се у род Михаиловићаи Васића пре 60 година.
    -Миловановићи, славе Лучиндан и Марковдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    Сеоска Слава је Бели Четвртак, по Тројицама а заветине су: Богородица, 14 октобра по новом календару, за здравље деце и Пачиста Недеља (друга недеља Часног поста) за здравље стоке.
    Гробље је на источној страни села, на месту Ђули.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Главинци, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у котлини Лугомира. И кроз њега протиче Лугомир и води пут Јагодина – Драгошевац. Више кућа је на десној страни реке и пута него на левој. Лугомир чини штету када се излије, особито у доњем крају села и кључу (пољу). Десном страном села (према току реке) пролази Парлошки Поток, који долази са Јухора (од Градишта).

    Воде.

    -Пије се бунарска али и речна вода (зими). Постоји само један извор, Гајицки Кладенац, али се из њега вода не узима (не захвата), јер се држи да је „тешка“.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Орнице, Ресник, Старо Село (Селиште), Виноградиште и Љуба. Шуме су на местима: Угар, Крш, Врањевац и Милин Поток.

    Тип села.

    -Куће су нешто збијенијег, долинског типа. Село се не дели на махале, већ само на крајеве по родовима.

    Постанак ела и порекло становништва.

    Старијег је постанка.
    Главинци имају 78 кућа, 9 родова и 540 становника.
    Родови су:
    -Гајићи, Мијушковићи, Милојевићи, Васиљевићи, Лукићи и Јосијевићи, славе Никољдан. По предању пре 200 година су у Главинце са Косова дошла три брата; Младен, Василије и Јосиф. Од та три брата су настале горе поменуте фамилије.
    Остали родови су се доселили после њих и то:
    -Симићи, славе Јовањдан. Доселили се из Праћине пре 100 година.
    -Ђошићи и Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из студеничког краја пре 100 година.
    -Андрејевићи и Андрејићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Поточца у Темнићу, одакле их је пре 80 година довела мајка, пошто се овде преудала у род Симића.
    Сеоска слава је Бели Петак (по Тројицама) а заветине су: Петковица (Св. Петка) за здравље деце, Пачиста Недеља (друга недеља Часног поста) за здравље стоке и Св. Стеван летњи – за здравље орача и копача.
    Гробље је на западној страни села, у Реснику.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Коларе, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -И ово село је са обе стране реке Лугомира. Кроз сео пролази пут Јагодина – Драгошевац. На левој страни пута, идући од Јагодине, има више кућа него на десној. Десном страном села протиче Збеговачки Поток, Оџачки Поток и Велики Поток, који силазе са јухорских огранака и сливају се у Лугомир. Лугомир и поменути потоци чине велику штету приликом изливања. Куће су највише у долини и равни, само је мањи број у страни.

    Воде.

    -Пије се бунарска али и речна вода (зими).

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Река или Поље, Долина, Велико Поље, Старо Село или Селиште, Ресник и Парлози. Шуме, њиве и пашњаци су на местима: Оџинац, Збеговиште и Рикавац а шуме у Липаку и Врху.

    Тип села.

    -Село је веће збијености. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу које нису подвојене.

    Постанак, име села и порекло становништва.

    -По једном предању некада су Коларе и Главинци били су једно село и звало се Љуба. Оно је било поред Лугомира у пољу. То се место и данас зове Љуба. Доцније се раздвојило у два краја а затим у две махале, од који се доња назвала Главинци а горња Коларе. По другом предању сва три лугомирска села, Бресје, Главинци и Коларе, постала су од расељеног Старог Села или Селишта. У вези са овим предањем тумачи се и постанак њихових имена. У Старом Селу – Селишту, између Колара и Главинаца, са десне стране Лугомира, веле да су некада живела три брата; један је био колар, други је правио главине („главчине“) а трећи је секао брестове за грађу. После неког времена зајеничког рада браћа се поделе; колар се насели у месту које се по њему назове Коларе; онај што је правио главине за кола насели се на месту које се назове Главинци а онај трећи што је секао брестове за кола, настани се у Бресју, пошто је ту било доста брестова. По малом броју старинаца изгледа да је ово село новијег постанка, као и претходна два села, Бресје и Главинци.
    Коларе има 86 кућа, 9 родова и 536 становника.
    Родови су:
    -Бабићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 150 година. Неки њихови стари су били у Срему, па се отуда повратили. Има их у Коњусима, Темнић.
    -Ђурићи и Поробићи, славе Аранђеловдан. Они су се доселили из Јелашнице у врањском округу, доселили се када и Бабићи.
    -Вукањци, Радоављевићи и Гајићи, славе Јовањдан и Видовдан. Доселили су се из Вукање, одмах за Бабићима. Има их у Рековцу, Левач.
    -Здравковићи и Ристићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице – врањски округ када и Поробићи, са којима се сматрају као један род.
    -Васићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукање пре 130 година. Има их у Јагодини, једна кућа.
    -Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања, када и Васићи.
    -Нешићи и Јеремићи, славе Мратиндан, Мина. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
    -Кадићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова када и Јеремићи.
    -Јанковићи и Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Мајура пре 80 година.
    Сеоска слава је Бели Петак, по Тројицама а заветине су: Петак по Св. Јовану, 29. августа по Новом календару и Св. Ђорђе Алемпије за здравље чељади и стоке.
    Гробље је испод села, близу пута.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Драгошевац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је на ставама реке Надрљке и Дуленке, од којих постаје Лугомир. Село се пружа донекле дуж ових река и поред Беле Граче (Грачанице), која се слива са највећег виса Јухора – Ветрење, па се са десне стране улива у Надрљку близу његовог састава са Дуленком. У Дуленку се улива, одмах испод доњолукарске или драгошевачке механе, поток Лукар, који извире више истоименог села. Поред река Грачанице и Надрљке куће су у страни а поред Дуленке има нешто кућа и у равници. У Грачи има највише кућа. Реке ретко пресушују а поток редовно. Када се излију чине шету селу и пољу.

    Воде и путеви.

    -Пије се највише изворска вода. Извори се зову: Кладенац, Изворак и Бубан. Има неколико бунара.
    Кроз један део села пролази пут Јагодина – Главинци – Драгошевац, који сее овде састаје са путем Јагодина – Шуљковац – Драгошевац, па одавде води за Белушиће и Трстеник.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Падина, Река, Бојиште, Дубељ, Русалиско Гробље, Коса, Лукар, Гумниште и Брестовац.
    Пашњаци, шуме и њиве су на местима: Збеговиште, Два Гроба (брдо), Хајдучки Кладенац, Трнавачки Збег, Језернички Поток, Дубељански Поток. Шуме су на местима: Гај, Влаховица, Продановица, Липак, Горуњар, Буков Поток, Осојак и Грача.

    Тип села.

    -У Грачи и Надрљки куће су збијеније (долинског типа), док су поред Дуленке ређе или средње збијености (тимочког типа). Село се дели на Горњу Малу, Доњу Малу и Пескан. Горња Мала је поред Граче и Надрљке. Доња Мала је поред Дуленке а Пескан у средини села. Махале су раздвојене рекама.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по неком Драгошу, који се ту први закућио. По другом предању кнез Лазар је првим досељеницима, који су ту дошли, рекао: Драго ви овамо уз ову реку, драго ви онамо уз ону реку – свуда је добро само ваља да се ради. По трећем предању тако се звало напуштено досељеничко село.

    Старине у селу.

    -Идући од Јагодине, са десне стране пута, више села, има остатака од неке старе цркве која се звала Цвети. Ту јо до недавно било неко старо гробље и бунар. За бунар се прича да су у њему црквена звона. По народнмо предању ту је некада постојало неко старо насеље које се звало Бресница, па је одатле расељено, јер је било на удару („на видику“) те су му Турци досађивали.
    На Гумништу се код Старе Воденице су стара гробља (без „белега“), за која народ прича да су остала од времена кнеза Лазара.
    Осим овога има, само по имену места, једно римско и једно „русалиско“ гробље, у којима се приликом копања налазе разне старинске ствари и новац.

    Постанак села и порекло становништва.

    По старинцима изгледа да је ово село старијег постанка.
    Драгошевац има 100 кућа, 9 родова и 765 становника.
    Родови су:
    Старинци:
    -Павловићи и Марковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ђурђевићи и Ђорђевићи, славе Св. Петку.
    -Ђорђевићи други, славе Стевањдан.
    -Мољојковићи, Манојловићи и Јевтићи, славе Јовањдан.
    Досељеници су:
    -Вучковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година. Има их у Пољни, Левач.
    -Лукићи и Несторовићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Топлица када и Вучковићи.
    -Марковићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ђуниса код Крушевца пре 120 година.
    -Веселиновићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.
    -Радивојевићи, славе Лазаревдан. Пореклом су из Паликура у близини Кавадара одакле су се доселили пре 100 година. Били су прво у Сталаћу, па се отуда овамо преселили.
    Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Благовести, за опште здравље.
    Мртве сахрањују у два гробља; једно је у Горњој а друго у Доњој Мали, преко реке.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Ивковачки Прњавор, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Куће овог села су на западној страни подножја планине Јухора, у клисути, са обе стране реке Надрљке.

    Воде.

    -Пије се изворска вода. Извори су: Вучицки Кладенац и Митровицки Точурак а има их још неколико, безимених.

    Земље и шуме.

    -Зиратна земља је слаба. Шума је на десној страни реке. Њиве и ливаде су на местима: Коса Река, Над Грачу, Под Грачу, Пољанка и Поље док су шуме на местима званим: Продановица и Влаховица. Постоји место Виногради.

    Тип села.

    -Село је у клисури, са збијеним кућама. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које су одвојене.

    Име и старине у селу.

    -Село је добило име по цркви (манастиру) Ивковићу коју је, по предању, подигао кнез Лазар а обновио Ивко Кованџија* (пчелар). Црква има имање под шумом, њивама, сенокосима и пашњацима са обе стране Надрљке. Испод цркве је чесма на коју долазе болесни који се њоме умивају и користе за пиће. Око цркве су стари гробови без натписа. Црква слави Малу Госпојину, када се окупља велики број становника околних места што се дешава на Преображење и Цвети. *Ова црква је некада била манастир, што и сведочи назив „Прњавор“. По предању била је висока, велика и лепа, са четири кубета и високим звоником па су је Турци до темеља срушили. После извесног броја година Ивко Кованџија замолио је турске власти за одобрење да на истим темељима подигне данашњу црквицу. За ово је, кажу, ишао пешице у Цариград (Путешествије по Србији, Београд 1901. годне).

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село (Прњавор) је засновано када и црква али су се становници мењали, па данас скоро да и нема старинаца.
    Ивковачки Прњавор има 28 кућа, 5 родова и 250 становника.
    Родови су:
    -Пејићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из села Јелашнице код Сурдулице пре 100 и више година.
    -Мићићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота пре 100 година као „восковарџије“.
    -Вучићи и Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота, и они, као „восковарџије“. Мића и Вуча били су рођена браћа па се сматрају са Мићићима као један род.
    -Митровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице када и Пејићи, са којима се сматрају као један род.
    -Лукићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из села Рабреновца у Левчу пре 30 година призетивши се у род Мићића.
    Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Св. Врачи, јесењи, за здравље чељади.
    Гробље је у Влаховици.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Медојевац, Град Јагодина – Поморавски округ. Пема књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у клисури на северном крају котлине („доље“) Дуленке, која протиче кроз њега. Више кућа има више на левој страни реке, у присоју и поред пута Јагодина – Трстеник.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Постоји само Дубоки Извор на десној страни реке. Зими се употребљава и речна вода.

    Земље и шуме.

    Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Селиште, Ивина Пољана, Баталија (Батал-Њива), Лукарско Поље. Њиве, пашњаци и шуме су на местима која се зову: Оџиница, Кременац, Голи Брег, Бабин Поток, Дубоки Поток, Гложје, Дрењак, Гај и Влаховица (шума).

    Тип села.

    -Село је долинског типа. Средина села је гушће насељена, а крајеви ређе, тако да се могу видети сасвим одвојене куће.

    Име селу.

    -Предање каже да је некада, за време кнеза Лазара, у Медојевцу цеђен мед из великих пчеланика („кованлука“), који су ту били, па је отуда и ово село добило име.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Некада је село било на десној страни Дуленке, отуда се раселио и овде населило „што му се становништво од нечега стално плашило“.
    У Медојевцу има 58 кућа, 9 родова и 386 становништва.
    Родови су:
    -Крцићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 150 година. Рачунају се у прве досељенике. Има их у Љубави у Темнићу и Доброљупцима у Жупи.
    -Јоцићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова пре 150 година. Стари су им се звали Косовци. Ово данашње презиме су заменили „од маџарске буне“ 1848. године по неком Јовану, Јоци, који је био у боју „на Маџара“. Јоца је из боја довео коња и донео добру сабљу, који су његови потомци до скора чували.
    -Лазаревићи и Клинчевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 100 и више година.
    -Дачићи, славе Св. Враче. Доселили су се из Топлице пре 100 и више година. Има их у Пољни, Опарићи (у Левчу) и у Деоници.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 100 и више година..
    -Живадиновићи и Вучковићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.
    -Димитријевићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Лоћике пре 100 година.
    -Маринковићи, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Аранђеловдан. Довела их мајка пре 80 година из села Ратковића у Левчу, која се преудала у род Димитријевића.
    -Маринковићи други, славе Никољдан. Не зна се одакле су нити када су досељени.
    Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине су: Бели Четвтак (зимски), Св. Јован Златоусти и Св. Стеван (летњи) за здарвље чељади, стоке и живине (пернади) и ради „берићета“ – да добро роди и да се сачува од „хале“ и града.
    -Гробље је више села, у страни, у близини каменог моста на реци Дуленки.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Топола, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је више Драгошевца, са леве стране Лукарског Потока, на једној благој присојној страни. Када се Лукарски Поток излије чини штету селу и кључу.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Село, Гај, Лукар, Рамњак, Поточе, Осредак и Ивина (Ивкова) Пољана. Шуме, њиве и пашњаци су на местима: Ђичак, Црногорско, Брестовац и Голо Брдо.

    Тип села.

    -Село је средње збијености; куће су удаљене једна од друге обично око 50 метара.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању село је пре косовске битке било врло велико. Пружало се од Лукара до Рековца (у Левчу). На Косово је из овог села требало да пође 700 оклопника (коњаника) а пошло их је само седам. Због тога га је кнез Лазар проклео да никада нема више од седам кућа.. И тако је, по кнежевој клетви, остало дуги низ година. Чим је село добило коју кућу више, убрзо би нека опустела, те је так остајао исти број. И поред тога што је село старијег постанка данас су у њему већином новији досељеници, док старинаца нема.
    Топола има 19 кућ, 4 рода и 75 становника.
    Родови су:
    -Андрејићи и Радосављевићи, славе Лазаревдан. Преци су им су се доселили из Паликура код Кавадара пре 130 година. Овде су дошли из Сталаћа, преко Драгошевца.
    -Миловановићи и Стојадиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова пе 100 и више година.
    -Степићи. Славе Илиндан. Доселили су се из Жупањца у Левчу пре 100 година а тамо су дошли са Косова. Има их у Крагујевцу, Бивољу код Крушевца, као и у Крушевцу. Стеван Степић, праунук Степанов, ратовао је са Карађорђем, па како је остао без имања (јер му браћа нису ништа дала), Карађорђе га пресели у Тополу и поклони му добар део имања.
    -Миловановићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова када Стојадиновићи и Миловановићи, са којима се сматрају да су један род.
    Сеоска слава је Други дан Тројица.. Заветине нема.
    Гробље је више села у Осретку, између Лукарског Потока и Урсуличког Потока.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Шантровац („Шантаровац“), Град Јагодина – Поморавски округ. Из књиге Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Ово село је између Шуљковца и Бунара, у благој страни окренутој више североистоку. Од Шуљковца је удаљено преко два километра док је Бунару ближе.

    Воде.

    -Испод села протиче Белица а кроз село Гробљански Поток, који тече само за време киша и топљења снегова.
    Пије се бунарска и изворска вода. Најглавнији извор је Стари Кладенац, за који кажу да је још „из турскога доба“.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Доњи Кључ, Горњи Кључ, Виноградиште, Поље, Логориште, Вучинац, Река, Бубан и Стари Бунар. Њиве, шуме и пашњаци (измешано) су на местима која се зову: Доње Брдо, Горње Брдо, Церовик, Црвени Брег, Лукарско, Збеговиште, Пецин Поток, Сува Бара, Дивље Поље (Дивљача) и Чукара. Шуме: Гај, Брестовачки Поток, Валога и Анатема.

    Тип села.

    -Село је средње збијености. У средини села куће су гушће а по ивицама ређе. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Горња Мала зове се још и Вукањска Мала. Она је у страни, у брду, а Доња Мала је ниже ове, ближе Белици.
    Шантровац има 186 кућа, 16 родова и 956 становника.

    Име селу.

    -Према једном предању Шантровац у Шуљковац су населила два брата, од који је један био „шантав“ (сакат) у руку а други „чуљ“ (без уха). „Шантави“ се прво населио у Шантровац и по њему се село назвало. „Чуљави“ се населио у Шуљковцу и по њему се село назвало прво Чуљковац а касније Шуљковац.
    По другом предању, које се и у песми очувало, Шантровац је тако назван због „шантавих“ (неисправних) секира и мотика, каквих је било код сељака у овом селу; а Шуљковац, што пшеница ту никада није добро рађала, већ је била „штура“ и „шуљчива“.
    По трећем непоузданом предању, оба села су тако названа по местима из којих су дошли први досељеници.

    Порекло становништва.

    Родови су.
    -Топаловићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Топлице пре 150 година. Има их у Малој Крушевици, испод Благотина у Темнићу.
    -Вукањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукоње испод Јастрепца пре 140 година.
    -Стојановићи, Павловићи и Саџићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 140 година из села Илина код Бољеваца. Зову их „Власима“.
    -Кулизићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 140 година а тамо су дошли са Косова.
    -Грковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Рженици и у Вељој Глави у Жупи.
    -Лазаревићи, Ере – славе Аранђеловдан. Дослили су се из Студенице пре 120 година.
    -Милосављевићи други и Калпачије, славе Јовањдан. Доселили су се из Прћиловице код Алексинца пре 120 година. Стари Милисав се удавио у Морави кад је бежао од Турака, а овамо се доселила његова три сина и жена.
    -Игњатовићи и Компираши, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Топлице пре 100 и више година.
    -Младеновићи, Ђорђевићи и Чуперићи, славе Илиндан и Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке пре 100 и више година.
    -Дерци, славе Аранђеловдан. Доселили се из Копај-Кошаре у околини Сврљига пре 100 и више година.
    -Јанићијевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 година. Има их у Церници, Темнић.
    -Алемпијевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Крушевца када и Јанићијевићи.
    -Гајчанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 80 година из Жупањевца у Левчу, где их има преко 40 кућа.
    Не зна се одакле су дошли:
    -Ђурђевићи и Глетавци, славе Стевањдан.
    -Томићи, славе Св. Врачи.
    Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: „Ранђелица“ – 19 септембра по Новом календару за „берићет“ и „Макивеј“ – 14 августа по Новом календару за здравље чељади и стоке.
    Гробље је у Доњој Мали, у Доњем Шантровцу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Бунар, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је на десној страни Белице, на једној страни благог нагиба, окренутој више североистоку. Шири се од била (косе) ове стране до реке Белице и до пута Јагодина – Крагујевац.

    Воде.

    -Кроз село протичу Пољанички Поток и Осредак, који се сливају из једне баре више села, теку низ страну кроз село и уливају се у Белицу са десне стране. Лети редовно пресушују као и бара одакле се сливају.
    Пије се бунарска вода. Постоји само једна безимена чесма испод села до пута, преко реке Белице.

    Земље и шуме.

    -Њиве, ливаде и пашњаци су на местима: Стари Бунар, Осредак, Лукар, Новине, Велико Језеро, Широко Поље, Липовак, Пољана, Виноградиште, Весељак, Бујимир и Трештана. Шуме и пашњаци су на местима која се зову: Коса, Мали Лаз, Велики Лаз, Џамина (Џамијина) Коса, Под и Гај. Заједничке сеоске шуме су: Присоје и Шумарице.

    Тип и име села.

    -Село је тимочког типа и старијег постанка. Најпре се звало Бокце, па доцније Бунар, по старом бунару више села на коси, поред старог пута, по коме се данас село зове. Село се дели на Горњу, Јошаничку и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Миљковицка мала а Доња Мала и Бањска.
    Бунар има 149 кућа, 10 родова и 895 становника.

    Порекло становништва.

    Родови су:
    -Миљковићи и Миљковци, славе Ђурђевдан и Илиндан. Преци су им дошли пре 130 година из Цикота у Левчу а тамо са Косова.
    -Јошанци, славе Никољдан. Доселили су се из топличке Јошанице одмах после Миљковића.
    -Милосављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.
    -Прокићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање, више Рибарске Бање, пре 120 година.
    -Николићи и Пиргићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пироте одмах посел Другог устанка.
    -Бањчана и Бањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре више од 100 година из Дулена у Левчу а тамо из околине Бањске на Косову, преко Топлице..
    -Пешковићи и Пешковци, славе Никољдан. Доселили се из Сврљига када и Бањчани. Дошла су два брата Петар (Пешко) и Павле, Павле је отишао у Јошанички Прњавор а Пешко остао овде.
    -Танасковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Шапине код Пожаревца пре 100 година.
    -Станишићи, славе Лазаревдан. Доселили су се из Деонице пре 80 година а тамо из околине Врања. Од њиховог рода нема ниједне куће у Деоници.
    -Димићи и Јергићи, славе Аранђеловдан. Не зна се одакле су и када су се доселили.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Св. Трифун – за виноградаре и Сретење – за здравље чељади.
    Гробље је преко Белице, изнaд пута у атару села Белице. У истом гробљу сахрањују се из села Врбе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Врба, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.
    -Село је испоад састава потока Липовика и Јелача, па се пружа низ речицу Врбу, која се улива у Белицу код села Бунара.

    Воде.

    -Пије се већином бунарска вода. У Доњој Врби има кладенац Бубан.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Осредак, Пландиште, Лакче и Липовик. Пашњаци и шуме су на местима: Присоје, Градски Поток, Врсачко Брдо и Гола Чука.

    Тип села.

    -Село је тимичког типа; дели се на Горњу и Доњу Врбу, које раздваја пут Јагодина- Крагујевац. Доња Врба је на бољем положају и скоро се спаја са Бунаром.
    Врба има 77 кућа, 11 родова и 380 становника.

    Порекло становништва.

    Родови су:
    -Момировићи и Ракићи, славе Никољдан. Преци су им дошли из Топлице пре 150 година. Сматрају се да су први досељеници. Има их у Лазаревцу у Темнићу.
    -Јевтићи и Здравковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Топлице одмах после Момировића.
    -Младеновићи, Миладиновићи и Раденковићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Пећи пре 130 година.
    -Андејићи, славе Лазаревдан. Доселили се са Косова пре 130 година.
    -Анђелковићи, славе Св. Петку. Доселили се из околине Пирота пре 130 година као зидари.
    -Станојевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 120 година из тимочке Црне Реке.
    -Констатиновићи, славе Јовањдан. Доселили из Топлице преко Вукање пре 120 година.
    -Бугарчићи, славе Аранђеловдан. Доселили е из околине Трна у Бугарској пре турског рата 1876. Године. Има их негде у околини Краљева.
    -Диљићи и Милићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Пожаревца пре 50 година; држи се да су пореклом од Цигана мечкара.
    -Ракићи други су се доселили из Цикота у Левчу пре 50 година а тамо из Топлице. Не каже се коју славу салве.
    -Стошићи, славе Стевањдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    Сеоска слава је Бели Петак (по Тројицама) а заветинне су: Младенце – за здравље деце, Трифундан за винограде и Марковдан за ораче и копаче.
    Сахрањују се у бунарском гробљу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Белица, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је са обе стране реке Белице. Више кућа има на левој а мањи на десној страни реке. Приликом изливања река Белица чини штету селу, плавећи један део кућа и поља која су у равни поред ње.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Кључ, Њиве, Падалиште, Згорељак, Бубан, Под Косу, Присоје и Криви Вр’. Њиве, пашњаци и шуме су на местима: Осоје, Лештар, Грабак и Танка Коса. Шуме су на брду Бела Чука и Шареник. Виногради су у Унгарима.

    Тип села.

    -Село је средње збијености, тимочког типа. Дели се по положају земљишта на Горњу и Доњу Малу а по родовима на: Антицку, Цветицку, Јевтицку, Вељковицку, Стојковицку, Станимировицку, Каницку и Недицко-Милутиновицку Малу.
    Ове мале су обично раздељене сокацима.

    Старине и име селу.

    -Не зна се да ли је река Белица добила своје име по селу или је село добило име по реци. Више села је Жидовско Гробље без икаквих белега, где се приликом орања, копања, орања и риљања налазе стари новци и комади старог земљаног посуђа.
    Више села и Таборишту, код Града, погинуо је почетком 1815. године злотвор српског народа звани Смрди Буба (Турчин).
    Између села Велике Сугубине (у Левчу), Белице и Мишовића има остатака од неког града, који се зове „Јеринино Градиште“. Око овог града (градишта) налазе се старе ствари из средњег века (бакарни, сребрни и златни новци, комади од оружја и земљаног посуђа). Ту је и једна црквина за коју се, по предању, верује да је некада била велика црква посвећена Св. Богородици.
    Више села се познаје место где је била прва фабрика стакла у обновљеној Србији, у власништву Аврама Петронијевића.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се поуздано када је ово село настало. Према досељеницима оно је овде од пе 200 година, али је можда ту постојало и раније само су се становници мењали.
    Белица има 120 кућа, 13 родова и 680 становника.
    Родови су:
    -Станимировићи, славе Томиндан. Доселили су с из Топлице а тамо са Косова пре 200 година.
    -Вељковићи, Богојевићи и Симоновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили сус е са Косова преко Топлице пре 200 година. Има их у Нозрини код Алексинца и у Мијатовцу.
    -Симићи, Ере, славе Митрован. Доселили се из „ерског краја“ међу првим досељеницима. Некада их је било више у роду, па се затрли-изумрли.
    -Антићи, славе Никољдан. Пореклом су из Малог Косова, прво у Јошанички Прњавор па овде пре Кочине Крајине.
    -Цветићи, Јевтићи и Крљанци, славе Св. Враче. Доселили су се из Топлице преко Копаоника пре 160 година.
    -Стојковићи, славе Митрровдан. Доселили су се из Адровца код Алексинца одмах после Првог устанка
    -Милутиновићи и Недићи, славе Томииндан и Преображење. Дошли су са Косова преко Топлице када и Стојковићи. Са Томићима у Лозовику сматрају се као један род.
    -Панићи, Стевановићи и Канићи, славе Св. Врачи. Дошли са Косова пре 130 година.
    -Степановићи, славе Аранђеловдан. И они су дошли са Косова пре 130 година.
    -Јанковићи, славе Аранђеловдан. Предак дошао из околине Трна у Бугарској призетивши се у Степановиће.
    -Ивановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Цикота у Левчу пре 100 година а тамо из околине Приштине преко Јанкове Клисуре на Јастрепцу.
    -Васиљевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Дулена у Левчу пре 80 година. Предак се призетио у Вељковиће.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Предак се доселио пре 70 година из Лапова призетивши се у род Вељковића.
    Сеоска слава је Мали Спасован а заветина Св. „Каралампије“, 23 фебруара по н. к. ради општег здравља.
    Гробље је усред села.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Мишевић (по књизи Мишевиће), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је подељено на Горњи и Доњи Мишевић. Горњи Мишевић је у страни на каменитој прљуши, испод брда Шареника. Доњи Мишевић је поред река Бешњаје и Вољавице, које се састају у селу и чине реку Белицу. У Доњем Мишевићу има кућа поред Вољавице, Бешњаје и Белице, које приликом изливања чине знатну штету. На Бешњаји и Вољевици има по неколико воденица а раније је било и неколико ваљарица. Село је окренуто више југоистоку. Горњи Мишевић је удаљен од Доњег преко два километра. Не сматрају се за засебна села, већ као крајеви – махале.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Постоје три извора; Бубан и два безимена.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су у местима: Зимовник, Логор, Орнице и Попове Ливаде. Шуме и пашњаци су у местима: Церова Коса, Град (брдо), Јевтина Коса, Вр’ови, Превој (брдо), Каменити Врх (брдо), Панина Механа, Дугачка Коса, Ракље, Ракљина Коса, Гола Чука (брдо), Панин Гроб (брдо), Солило (брдо) и Шареник (брдо). На југоисточној страни Шареника си Мишићевићки Виногради.

    Тип села.

    -Село је долинског типа, али су куће збијеније од оних у равни и на благим странама. Горњи Мишевић се зове и Шареник а Доњи Мишевић и Река.

    Име селу.

    -По једном предању ово село је добило име по неком Миши, који се ту први населио; по другом због многих мишева а по трећем (непоузданом) да се звало место из кога су дошли први досељеници.

    Старине у селу.

    -У реци Вољавици, више Доњег Мишевића, налазе се комади („чепари“) од земљаног посуђа, старог оружја и алата, као и стари новац из непознатог времена.

    Постанак села и порекло стзановништва.

    -По предању село је најпре било под Шареником, па се отуда један део преселио у реку код Саставка, а то је било отприлике када је основана Петронијевићева фабрика стакла, 1837. године, према очуваном предању, које се није могло проверити. Према причању село је старијег настанка и прво су га населили Маџарци (Маџаревићи) пре 300 година, који су се доселили из Маџарске као рударски радници.
    Мишевић има 118 кућа, 12 родова и 624 становника.
    Родови су:
    -Мишићи, Милићи, Маџарци и Маџаревићи, славе Петровдан. Преци су им дошли из Маџарске пре 300 година као први досељеници.
    -Шарчевићи и Шарци, славе Никољдан. Доселили су се пре 200 и више година из манастира Јошанице а тамо са Косова преко Топлице. Дошла су три брата: Анта, Агатон и Шарац. Из Јошаничког Прњавора је Анта отишао у Белицу и тамо је настао род Антића. Агатон је отишао у Лозовик и од њега су Агатоновићи. А Шарац („Шарко“ – како су га звали јер је био богињав, шарен по лицу) је отишао у Мишевић и закућио се испод брда Шареника, које је према народном причању и добило име по његовим потомцима „Шаренцима“.
    -Фрајкорци, славе Никољдан. Доселили се из Срема пре 200 година.
    -Ломнићи, Пиперци и Вукићевићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе, из Пипера, а овде су се доселили пре 150 година из Ломнице у Левчу. Има их у Темнићу – селима Велика Пчелица, Ломница и Опарић и у Бресном Пољу и Стопањи – код Крушевца.
    -Вересијани, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице – Куршумлијске Бање – пре 150 година. Неки њихов предак је све давао на вересију, па је од тога и пропао. Отуда долази његов надимак и презиме његових потомака.
    -Дошљаци, славе Никољдан. Доселила се два брата, Јован и Петар, из неког села испод Јастрепца пре 150 година. Било их је много више, па су се „утрли“. Има их две куће су у Крушевцу, једна у Јагодини, једна у Крагујевцу и једна у Београду.
    -Филиповићи, Стојановићи и Стојовци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Стајковца у Горњој Пчињи пре 130 година.
    -Стамнковићи, славе Илиндан. Дослили се из Стајковца када и Филиповићи. Било их је више, па се „претрли“ – изумрли.
    -Анђелковићи, славе Св. Враче. Доселили се пре 100 година из Белице од Крљанаца, одакле се њихов предак преизетио у род Шарчевића.
    -Ђукановићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Црне Горе од Бјелопавлића.
    -Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    За разлику од осталих, ово село нема сеоске славе, а заветује: Преображење за здравље стоке и Св. Ану, 22 септембра по новом календару – за здравље живине („пернади“).
    Гробље је испод брда Шареника, у страни – близу Саставака.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Јошанички Прњавор, Град Јагодина- Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је више манастира Јошанице, у клисури, са обе стране Јошаничке Реке а испод огранка Црног Врха. Више кућа је у присоју на левој страни реке.

    Воде.

    -Јошаничка Река не пресушује а приликом изливања чини штету селу, манастиру и пољу. У њу утиче са леве стране поток Стари Прњавор и речица Сребра. Пије се изворска и речна вода. Речна вода се пије само преко зиме. Извори су: Видин Извор, Данилов Извор и Максимови Извор.

    Земље и шуме.

    Њиве и сенокоси су у местима: Пољане, Крчевина, Поток, Страна, Под Таван, Под Шареник (преко реке), Јасика, Ђаковац и Стари Прњавцор. Шуме и пашњаци (измешано) су на местима: Станкин Поток, Стеванова Ливада, Чукара, Бардоња (брдо), Оштри Камен (брдо) и Равни Гај.

    Тип, име селу и манастиру.

    -Село је разбијеног типа. Дели се на родове. Им је добило по манастиру Јошаници а манастир је добио име по неком Јоши*, који се ту прво населио. По другом предању манастир је добио име о кнезу Лазару, који га је подигао; мајстори су га зидали у висину, и када су питали кнеза:
    -Је ли доста?
    Кнез је одговорио:
    -Још није, још није.
    По кенежевој речи „још“ манастир је добио име.
    *По предању, које је овде сачувано, стари Јоша је живео као испосник у пећини више Прњавора. Кнез Лазар, ловећи на Црном Врху, ранио га је нехотично. Кнез је тада од рањеног Јоше тражио опроштај за грех а Јоша је казао да ће му опростити ако подигне цркву тамо где умре. И када су га рањеног изнели из пећине, оне је умро на месту на коме је после кнез Лазар подигао манастир.

    Старине у селу.

    -Највећа старина је манстир Јошаница, испод Прњавора, са леве стране Јошаничке Реке, између брда Чукаре и Равног Гаја. Народ из целог овог краја верује да је манастир подигао кнез Лазар и да се у њему венчао са „царицом“ Милицом. Турци су овај манастир порушили, као и мног друге цркве и манстире. Тако порушен остао је напуштен дуги низ година.. По једној очуваној повељи он је први пут обновљен 1786. године, за веме турског цара Абдула Хамида и београдског митрополита Јанићија, трудом и заузимањем јеромонаха Алексија Тодоровића и протопрезвитора Јована, Јовче Поповића из Јагодине.
    Посел тога је још доправљен 1858. године за веме кнеза Александра Карађорђевића и митрополита Петра. Трећи пут је преправљен и покривен лимом 1902. године.
    Манастир данас има око 2000 хектара своје земље, од које је две трећине под шумом, док се остало обрађује, зирати. Ово манастирско имање је у Црном Врху, Шаренику, Риљевини, Равном Гају, Малом Врху и Ћумурњачи. До пре 80-90 година манастир се сматрао као метох манастира Каленића.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прњавор је постао када и манастир. Приликом рушења манастира од стране непријатеља и насеље Прњавор је рушено, паљено и становништво расељавано. Последњи пут је цео попаљен и расељен за време аустријске окупације 1916. године.
    Јошанички Прњавор има 26 кућа, 8 родова и 150 становника.
    Родови су:
    -Максимовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Вете у околини Ниша за време Карађорђевог устанка.
    -Костићи, славе Св. Петку. Доселили су се из села Моклишта у околини Ниша када и Максимовићи.
    -Вељковићи, славе Митровдан. И они су из Вете, доселили се кад Максимовићи и Костићи.
    -Милошевићи, славе Никољдан. Дошли су из Брзана пре 60 година.
    -Антићи и Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 50 година.
    -Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Пожаревца пе 50 година.
    -Михаиловићи, славеАранђеловдан. Доселили су се из Брзана у Лепеници пре 40 година.
    -Алексићи, славе Лучиндан и Маркован. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 40 година.
    Литије се носе о „Младом Св. Николи“, 22 маја по новом календару, коме је и манастир посвећен. Заветује недељу по јесењем Крстовдану, за стоку. Код манастира је сабор о Цветима, Великој Госпојини и Младом Св. Николи.
    Гробље је испод села у потоку.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Црнче (по књизи Црнча), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Куће овог села су испод Црног Врха са једне и друге стране Црначког или Сувог Потока или Млаке. Он пресушује, али када се после киша или топљења снегова учини знатну штету. Село је окренуто више југоистоку.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Има више извора примитивно израђених, без имена и једна чесма, Чубурак.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Бара, Раскрсница, Изворак, Церјак, Грабак, Топола, Башче и Таван. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Рупчина, Црначко Брдо, Шибовити Поток, Каленовачко, Чукарић (брдо), Мали Врх (брдо), Стража (брдо). Заједнича утрина је у Малом Врху.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњу и Доњу Малу, које су једна од друге удаљене око километар и по.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по Црногорцима, који су га прво населили; по другом тако је названо због црне шуме, земље и камења; по трећем због Црног Врха испод кога је; по четвртом што је некада ту било много срна да су их жене обрамицама тукле, па се због овога село прво назвало Срнча па потом Црнче (Црнча).

    Старине у селу и његови знаменити људи.

    -На Малом Врху има старих гробова за која се не зна из ког су времена. Из овога села је кнез Милоје и кнез Панта (Пана) Тодоровићи, Ћуковићи.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је некада било више Деонице, уз реку Топола, па је отуда премештено одмах после Првог устанка на даншње место, где су биле појате – трла.
    Црнча има 129 кућа, 13 родова и 705 становника.
    Родови су:
    -Павићи, Трањићи, Ћуковићи и Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се пре 200 година из Беле Реке од Топлице а тамо са Косова. Али неки кажу да су пореклом из Црне Горе. Из овог рода је био кнез Милоје и његов брат „коџа“ Панта (Пана).
    -Радосављевићи и Газиверићи, славе Никољдан. Доселили су се из села Врбице (Тимок) одмах после Тодоровића и Ћуковића. Названи су тако што је некио њихов предак погазио веру – заклетву, јер је издао Србе Турцима.
    -Томићи, Миљковићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Они су од Васојевића из Црне Горе, досељени овде пре 200 година.
    -Петровићи и Чуљковићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Топлице када и Павићи (Тодоровићи) са којима се сматрају да су један род.
    -Попићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. И они су из Топлице и дошли су када Павићи и Чуљковићи са којима се сматрају да су један род.
    -Голубовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре 150 година.
    -Тодоровићи други, славе Св. Петку. Доселили су се из Црне Горе пре 150 година.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице, преко Левча пре 150 година. Има их у селу Мотрић, Левач.
    -Јевтићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова преко Топлице и Копаоника пре 150 година. Са Жуњићима у Рековцу сматрају се да су један род.
    -Стошићи, славе Никољдан. Доселили с из околине Врања пре 130 година.
    -Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Стошићи.
    -Бркићи, славе Илиндан. Доселили се из Топлице пре 120 године.
    -Милојевићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када су дошли.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Благовести – за здравље живине и Игњатијевдан – за здравље стоке.
    Гробље је на јужној страни села.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Каленовац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Каленовац ј испод самог Великог Врха, између потока Каленовчића и Врела, на једној доста стрмој страни окренутој више југоистоку. Долази у ред највиших села овог краја – 410 метара надморске висине.

    Воде.

    -Пије се изворска вода. У сели има и два бунара. Извори су: Врело, Бучина, Стеванов Извор, Љубомиров Извор, Танасков Точак, Милосављев Точак, Милојев Точак и још неколико мањих и безимених извора.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су у местима: Орнице, Баре, Градиница (Граденица), Крчевина, Баталија, Велика Њива, Стари Виногради, До’, Крушар и Пашњаци. Њиве и шуме су у местима: Чукара (брдо), Црквина, Метаљка (брдо), Бели Извор, Грађа (Ограђа), Косињак (брдо), Шупљ Камен, Под Црни Врх и Испод Гробља. Шума је у Великом Врху а сеоска утрина на Павловом Брегу.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по неком градићу, који се звао Каленовац а налазио се на Великом Врху, одмах више села. По другом предању тако је названо због многих калемова (окаламљених воћки), па се некада звало Калемовац. По трећем добило је име по калуђерима, који су ту некада становали.

    Старине у селу.

    -Испод села су рушевине од старе цркве, за коју се прича да је била манастир. И данас од ње има камења и опека (цигала). Више села, на Велико Врху, има остатака градића или замка.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене а пружају се према положају села.
    Каленовац има 51 кућу, 6 родова и 207 становника.

    Порекло становништва.

    Родови су:
    -Александровићи и Јарчевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година као први досељеници. Стари Петар Јарац, отац Александров, носио је велику браду, па су га по томе назвали „Јарац“.
    -Панићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања 10 година после Јарчевића, са којима се сматрају као један род. Има их у Горњем Рачнику и Пољни у Левчу.
    -Јанковићи и Кулизићи, славе Св. Мина – Мратиндан. Доселили су се пре 130 година из Драгошевца од рода Веселиновића, где их има и данас.
    -Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из тимочког краја пре 130 година.
    -Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Род су са Петровићима.
    -Миловановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Горњег Штипља пре сто година а тамо из околине Ниша.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина је Недеља пред Цвети, за здравље стоке.
    Гробље је на североисточној страни од села, према штипаљској механи.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Горње Штипље, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је испод Црног Врха, у клисури са обе стране Штипљанске Реке и поред пута Јагодина – Крагујевац. Село је окренуто више југоистоку и заклоњено је од хладних ветрова.

    Воде.

    -Пије се изворска вода. Постоји само један бунар-ђерам. Најјачи извор је Врело, који је толико јак да већ у близини меље воденица са једним каменом. Остали извори су: Ристина Чесма и Аврамова Чесма и још неколико безимених.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Старо Село, Равни Гај, Клик, Врело, Локва, Миленковац, Парлог, Виногради, Шљивово Брдо, Орнице, Бабина Механа и Рупине. Шуме, пашњаци и њиве (измшано) су у брдима: Брезју, Главици, Грабовику, Рамаданову Гробу, Лпм Брду, Анатеми, Белом Камену, Стражи, Великом Врху, Мечкиној Рупи, Жежници, Средњем Врху, Грабовичком Потоку, Здравичком Потоку и на Стрмој Страни.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које се пружају према току реке.

    Старине у селу.

    -Код Врела, у данашњем гробљу, откопан је темељ неке старе цркве. У близини је неко старо гробље. По предању ту су Турци нанеком сабору побили мног свет, који је ту покопан. Да је овде била црква или манастир сведоче и стари, необично дбелих стабала, калемови јабука и крушака. На месту Грабовику има остатака неког градића. Ту се приликом копања, орања или риљања налази стари новац „костадинке“. На брду Стражи, између овог села и Врановца су Карађорђеви шанчеви, где је Карађорђе задржавао надирање Турака низ Мораву после боја на Каменици, 1809. године.
    У близини сеоског гробља код Врела постоји старо гробље на коме су белези (гробови) од неизрађеног камена серпентина, који се налази у овој околини. Како се зна да је Горње Шипље пресељено из Старог Села или Селишта, то ће према овом старог гробљу, као и према цркви која је скоро откопана, пре ће бити да је овде некада постојало неко старо насеље па је становништво расељенио или изумрло. Које је и какво то насеље било и шта се са њим догодило није могуће дознати, јер предање о томе није сачувано.

    Постанак села и поекло становништва.

    -Некада је насеље било у Старом Селу па се отуда преместило пре 130 година у клисуру, ближе Врелу због склонитијег места, шуме и испаше. Пре тога овде су биле штипаљске појате. Док је ово насеље било у Старом Селу оба данашња Штипља (Доње и Горње) било је заједничко село па и данас постоји зајеничко старо гробље. Од старог Јешковца је постало прво Штипље а доцније Доње Штипље и Горње Штипље.
    Горње Штипље има 101 кућу, 17 родова и 560 становника.
    Родови су:
    -Милошевићи, Софронијевићи и Миткићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Старог Села а тамо са Косова, пре 200 година.
    -Ружићи и Стругарци, славе Петровдан. Доселили су се из околине Битоља, као стругари, пре 150 година; били су у Старом Селу.
    -Златановићи и Станишићи, славе Никољдан. Доселили су се из Стрелца у околини Пирота пре 120 година.
    -Клицари, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из тимочког краја пре 150 годиан; били су у Старом Селу.
    -Митићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Црне Горе, преко Старог Села, пре 120 година. Од истог рода има их у Црнчи.
    -Чупићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Малог Косова пре 120 година. Сматрају се да су „од арнаутског порекла“.
    -Пауновићи и Јанковићи, славе Никољдан. Дошли су из Црне Траве у власотиначком срезу, пре 120 година. Били су у Старом Селу.
    -Џонићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из села Заграђа у тимочком крају пре 120 година, преко Старог Села или Старог Штипља.
    -Петковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара, преко Старог Села, када и Џонићи.
    -Милићевци, славе Св. Сергије. Дошли су из Баточине у Лепеници пре сто година.
    -Илићи и Ранковићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Ресника у Лепеници пре 100 година.
    -Радивојевићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Букуровца у Лепеници пре 80 година.
    -Микићи, славе Аранђеловдан.. Доселили су се пре 80 година из Каленовца, где их и данас има.
    Не зна се одакле су досељени:
    -Обрадовићи, славе Јовањдан. Овамо су се преселили из Старог Села.
    -Ристићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Милановићи, славе Аранђеловдан.
    -Радичевићи, славе Никољдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине нема.
    Гробље је више села код Црквине, близу Врела.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Доње Штипље, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је са обе стране Штипљанског Потока, који тече више на југ а улива се у Црновршку или Штипљанску Реку. Више кућа има у присоју, са десне стране потока; оне су разређене низ поток. Село је окренуто више југоистоку. На западној страни је Горње Штипље а на северноиј Врановац, са којим је скоро састављено.

    Воде.

    -Пије се изворска вода. Извори су: Старчевицки Извор, Јеврицки Извор, Буџицки Извор и Соларски Извор. Они су од просте грађе и не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Ваљевачко Поље, Панађуриште, Брезје, Гај, Кључић, Гарнице (Угарнице), Река, Дутар, Бубан, Дрењак, Старо Село (Слиште), Горња Река и Велике Ливаде. Шуме и пашњаци су на местима: Глигорац, Сечине, Стражиловица, (Стража), Средње Брдо, Голо Брдо, Липар, Миленковац, Клик и велика Коса.

    Тип села.

    -Куће су међусобно удаљене око 100 метара. Село се дели на Гоњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене.

    Име селу.

    -Село је добило име по месту из Јужне Србије, одакле су били први досељеници, којима се сваки траг изгубио.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Старо село се некада звало Јешековац. Било је ниже, у реци, па се отуда због воде и турског насиља преместило на данашње место. У прво време звало се само Штипље, па када е Горње Штипље од њега одвојило и иселио на данашње место, онда се, за разлику од Горњег, назвало Доње Штипље. По једном другом предању старо Штипље је било некада у Старом Селу (Селишту), па се отуда раселило у два Штипља; Горње и Доње.
    Доње Штипље има 141 кућу, 12 родова и 650 станоивника.
    Родови су:
    -Вучковићи, Јеврићи и Марићи, славе Јовањдан. Они су старинци.
    -Стевановићи, Вучићи и Буџићи, славе Ђурђиц и Ђурђеван. Преци су им се доселили из Топлице пре 180 година.
    -Чолићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из крупшевачке Жупе пре 150 година. Има их у Коњушима, Темнић.
    -Старчевићи, славе Аранђеловдан.. Доселили се из Срема пре 130 година.
    -Качаревићи и Марковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година. Зову се још и:
    -Илићи и;
    -Иџићи.
    -Тимотијевићи и Крстићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.
    -Алексићи, Филиповићи и Соларци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања када и Качаревићи и Марковићи, са којима се сматрају као један род.
    -Миленковићи, Станковићи и Крстићи други, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 120 гдоина.
    -Џуџурићи и Илићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из тимочке околине пре 120 година.
    -Вулићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Плане код Параћина пре сто година а тамо из Топлице.
    -Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Јагодине, а старином је од Тодоровића (Павића) из Црнче.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а завеетина Средопосница – за здраве стоке.
    Гробље је изнад села, у Глигорцу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Врановац, Град Јагодина – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у теснацу између црновршких коса, са обе стране Врановачког Потока. Са Доњим Штипљем је скоро састављено а од Горњег Штипља га одваја брдо Стража (Стражиловица). Само у врху села, где су школа и судница („општина“) има нешто кућа на једној заравни и страни благог нагиба, остале куће су све на стрмим странама.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Постоје четири бунара (врло дубока) и исто толико извора, који носе називе: Томицки Извор, Ђурђевски Изор, Кључки Извор и Лисичак.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Гај, Гарница (Уграрница), Стари Виногради, Трновик, Локва, Крива Ћуприја, Мусина Њива, Балвани, Јасика, Станојев Ливаде, Међа, Стража (Стражиловица), Страна и Раскрснице. Шуме, пашњаци, њиве и виногради измешани су по местима: Трновита Коса, Велика Коса, Мирков Поток, Голо Брдо, Шибовита Коса, Лепо Брдо, Дугачка Коса, Крушачка Коса, Кратка Коса, Драгићева Коса и Грабовита Главица.

    Тип села.

    Село је долинског типа, али су му куће знатно гушће у односу на моравска села. Дели се на Горњу и Доњу Малу које раздваја Бркицки Поток.

    Име селу.

    -Име села тумачи се на разне начине. Једни кажу да је добило име по многима вранама којих је некада ту било; други, због црног камења; трећи, због црних људи који су ту некада живели; четврти, због многих удовица које су после неког страшног боја остале без мужева и због тога носиле вране (црне) мараме („шамије“) на глави; пети, због потока Врановца, којим је некада текла црна вода.

    Постанак села и порекло становништва.

    Ј. Мишковић каже да су Врановац и Горњи Рачник били некада једно село. И данас су им имања толико помешана да је немогуће одредити им границе а заједничке шуме и утрине и данас подједнако уживају. У прилог овога, Тодор Поповић из Багрдана прича да су у потоку Врановцу биле појате (трла) горњорачничке, које су преобраћене у стално насеље.
    Врановац има 102 куће, 10 родова и 687 становника.
    Родови су:
    -Ђорђевићи и Томићи, славе Никољдан. Преци су име се доселили пре 200 година из Луњевице (рудничке) а тамо из призенског краја, као први досељеници.
    -Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година.
    -Бркићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Суве Мораве – околина Врања када и Дрзманци.
    -Радосављевићи и Мачковчани, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Мачковца код Крушевца пре 130 година.
    -Сандићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Врања пре 130 година.
    -Милојевићи и Двоцићи, славе Стевањдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца пре 130 година.
    -Златановићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Пирота, преко Сврљига, пре 120 година. Има их у Горњем Штипљу и у Ловцима.
    -Милићевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Сврљига када и Златановићи.
    -Вулићи, Ћелићи и Ћеличани, славе Аранђеловдан. Доселлили су се из Ћелија код Крушевца пре 120 година.
    -Богићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца када и Ћеличани, са којима су били кумови.
    Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: Савине Вериге – 29 јула по н.к. – за здравље чељади и 26 септембар по н. к. – за здравље стоке.
    Гробље је на западној страни села, на једном пропланку благог нагиба.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва Горњи Рачник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у клисури на обема странама Рачничке Реке, заклоњено високим и стрмим косама. Окренуто је виш југоистоку.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Постоји једна извор од просте грађе без имена.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Река, Орнице, Поље, Виноградиште, Пољаница, Стара Трла, Старо Село, Збеговиште и Поточар. Шуме, пашњаци и њиве помешани су наместима: Трновита Коса, Грујина Чукара, Ошљанска Коса, Шибовита Коса, Драгићева Коса, Дугачка Коса и Шиљата Чука. Шума је наместима: Велико Поље и Осоје.

    Тип села.

    -Село је долинског типа; куће су чешће збијеније него код кућа тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. Махале су подвојене. Доња Мала је према Доњем Рачнику, низ реку.

    Име селу.

    -По једнима село је добило име што је у реци, па се некада звало „Речник“, потом Рачник; по другима се село зове по неком Ратку (Рачи), који се ту први доселио. Оба ова тумачења су непоуздана, пошто и Доњи Рачник носи исто име.

    Старине у селу.

    -У средини села има остатака од старог „џидовског“ гробља.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се када је село засновано, али је очувано педање да је некада било у Старом Селу, више данашњег села, па је одатле премештено. Кад су Турци, после погибије капетана Коче Анђелковића, зашло да поубијају све виђеније Србе, тада се цело село склонило из Старог Села у Збеговиште а потом на данашње место. У то време, кажу, да јеу селу било свега седам кућа и то шест кровињара и једна шиндрача.
    Горњи Рачник има 75 кућа, 10 родова и 530 становника.
    Родови су:
    -Рашићи и Игњатовићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година.
    -Нешићи, Живановићи и Богдановићи – славе Св. Враче. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Ресави и Жупи (Парчину и Трнавцима).
    -Костићи и Грујићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се „од сврљишко, од Копај-Кошаре“ пре 120 година.
    -Тодоровићи, славе Никољдан. Доселили су се из Бабушнице у Лужници пре сто година.
    -Костићи, славе Никољдан. Доселили су се из Малче у околини Ниша пре сто година.
    -Стамболићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице, преко крушевачке Жупе пре сто година. Неки њихов предак служио је у Стамболу (Цариграду), па се отуда повратио у место рођења, где су га прозвали „Стамболија“. Има их у Александровцу, Жупа.
    -Радосављевићи, славе Никољдан. Доселили су се пре 80 година из Сладаје у Горњој Ресави.
    -Јевтићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Цернице у Темнићу.
    -Петровићи, славе Јовањдан. Доселили су се пре 70 година „откуде нишевачко“.
    -Ивановићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Томиндан – 19 октобра по н.к. за здравље чељади.
    Гробље је више села, у страни.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Доњи Рачник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је код ушћа Врановачког Потока у Рачничку Реку. Куће су са обе стране реке и потока. Већи део села је на странама благог нагиба а мањи у равници поред Цариградскоог Друма, који избија у Багрдан и даље. Једна страна села је окренута југозападу а друга североистоку.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Маринков Извор, Тодоров Извор и Алибегов Извор (у кључу до села).

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Логориште (према Липару), Церјак, Липар, Арнауцко, Бело Поље, Просиште, Врвина, Долина и Поље. Шуме, пашњаци и њиве са где којим виноградом су на местима: Ошљак (брдо), Ћумурана (брдо), Гавранов Поток, Циганско Падалиште, Гигош и Танка Коса.

    Тип села.

    -Село је подељено на три подвојена краја (махале): Старо Село, Ново Село и Липарска Мала. Махале или крајеви су међусобно удаљене од 500 до 1000 метара а неки и више.

    Старине у селу.

    -Испод села, према Липару, постоји старо гробље где се налазе „старудије“.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Кажу да се некада Доњи Рачник звао Луковица па је доцније постао прво Рачник, па онда Доњи и Горњи Рачник. Најпре је насељене махала звана Старо Село, затим Ново Село (махала) и најзад Липарска Мала. Када је засновано Старо Село и да ли је оно остатак Луковице или од Старог Рачника предање ништа не казује.
    Становници овог села су већином Тимочани; они су у говору и обичајима, као и у другим етничким особинама задржали одлике тога краја.
    Доњи Рачник има 125 кућа, 12 родова и 893 становника.
    Родови су:
    -Бегићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Заградског (Тимок) пре 130 година.
    -Џонићи, славе Никољдан. Доселили су се из Заградског када и Бегићи. Има их у Горњем Штипљу.
    -Симовновићи, славе Св. Петку. Доселили су се из тимочког краја одмах после Џонића.
    -Анићи, славе Никољдан. И они су „от Заградско“ када и Џонићи. Деда-Ана био јње рођени брат деда-Џону.
    -Марковићи, Тошићи и Љубеновци – славе Никољдан. Доселили се из Заградског пре 120 година.
    -Бајићи и Бојинци, славе Никољдан и Св. Петку. Доселили се „от Заградско“ када и Љубеновци.
    -Палићи и Палинци, славе Никољдан. Доселили су се из Ловаца пре сто година а тамо су досељени „откуда књажевачко“.
    -Ценићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца пре сто година.
    -Цекићи и Цековци, славе Св. Петку. Дослили се пре сто година из Домуз-Потока (Милошева) а тамо из околине Врања.
    -Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из тимочког краја пре сто година на позив Бегића, са којима се сматрају да су један род.
    -Лесичковци, славе Никољдан. Доселили су ее из „неког Лесичкова“ у Тимочкој Крајини пре 100 година.
    -Манојловићи, славе Митровдан. Предак се доселио из Багрдана (село) призетивши се у породицу Ковачевића.
    Сеска слава је Први дан Тројица а заветина „Пољобранија“ – 5 маја по н.к. за поља и берићет.
    Гробље је испод села, у страни према Багрдану, недалеко од Царигрдског Друма.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва насеља Багрдан, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. У књизи су посебно описани Багрдан село и Багрдан варошица.

    Багрдан село:

    Положај села.

    -Куће овог села су у равници поред доњег тока Рачничке Реке и Осанице. Обе реке чине штету приликом изливања из корита. Кроз село пролази Цариградски пут Јагодина – Багрдан и даље.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су наместима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Бара, Видина Бара, Ада, Закључак, Чичковац, Пожарак, Кованлук, Ковиљача, Старо Село, Река, Над Реку, Парлози и Багрдански Парлози. Шуме, пашњаци, виногради и њиве су на местима: Гробљанско Брдо, Главица (брдо), Мијаилов Поток, Луди Поток, Марисављевац, Сакина Страна, Дурманов Поток (где је по предању некада била усамљена кућа Дурмана Жидова), Осоје и Дубоки Поток.

    Тип села.

    -Село је тимочког типа; дели се на две махале; Копривницу и Багрдан, које раздваја река Осаница тако да Копривница остаје на десној а Багрдан на лвој страни. Један део Багрдана је и поред Рачничке Реке, која се одмах ту улива у Осаницу. До 1892. године ова два насеља су била сасвим подвојена; те су године, приликом, проласка краља Милана, а по његовој жељи и наредби, спојена у једно село. Багрдан је старије насееље а Копривница новије. Копривничани су пореклом из тимочке Копривнице. Били су најпре у Ланишту (у Модром Виру), па се отуда овамо преселили пре 130 година. Били су прво у Старом Селу.

    Име селу.

    -По једном предању Багрдан је добио име по неком „грдном“ (ружном) бегу, који је ту први дошао, па се у прво време звао „Бегрдан“ а после Багрдан. По другом, вероватнијем предању, тако се назвао по турској речи „багрдан“, што значи река.

    Старине у селу.

    -У атару села постоји црквина, за коју се мисли да је остатак од неке велике цркве „Ластавице“. У Дурмановом Потоку је „Џидовско Гробљиште“.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Село и варошица су старијег постанка. Некада је било чисто српско насеље и звало се Река (по некиома се звало Осаница). По доласку Турака населило се неколико мухамеданских досељеника, који су му том приликом дали турско име. По ослобођењу од Турака оно је поново постало чисто српско насеље и тада је цела Копривница овамо пресељљена као и многи други родови.
    Село Багрдан има 154 куће, 27 родова и 889 становника.
    Родови у селу Багрдан:
    -Прокићи, славе Стевањдан. Дошли су међу првим досељеницима из непознатог краја пре 130 година.
    -Јевтићи, славе Стевањдан. Доселили се када и Прокићи, из непознатог краја, са којима се сматрају као један род.
    -Милетићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Приштине пре 125 година.
    -Милутиновићи, славе Никољдан. Дошли са Косова када и Милетићи.
    -Илићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова када и Милутиновићи.
    -Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
    -Милутиновићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пет година касније од Милетића и Милутиновића, са којима се сматрају да су један род.
    -Ђурђевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре сто и више година. Са Милићима се сматрају као један род.
    -Милосављевићи, славе Томиндан. Доселили се из Топлице пре сто година.
    -Врцићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из околине Врања пре сто година.
    -Гајићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пре 100 година.
    -Петковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли из околине Ниша пре 100 година.
    -Милановићи и Мирковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Петковићи.
    Родови у Копривници:
    -Дачићи и Митићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.
    -Максимовићи, Марковићи и Сремчевићи – славе Митровдан. Доселили се из Срема пре 130 година.
    -Марићи, Добривојевићи и Старцелићи – славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.
    -Вељићи, славе Никољдан. Доселили се из Кривог Вира (Тимок) пре 130 година.
    -Станковићи и Анићи, „Власи“ – славе Савиндан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.
    -Властићи, славе Митровдан. Доселили се из Лебана пре 120 година. Има их у Селевцу, Смедерево.
    -Јанковићи, „Власи“, славе Св. Петку. Доселили се из Горње Ресаве пре 100 година.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Вољавча, Белица, пре 100 година.
    -Бабићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Великог Поповића у Ресави пре 80 година.
    -Димитријевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Ботуња у Лепеници пре 80 година.
    -Векићи, славе Стевањдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година.
    -Басаревићи и Басарићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лебана пре 80 година; има их у Свилајнцу, Ресава.
    -Купинићи, славе Мратиндан – Мина. Доселили се из Пањевца (Јагодина) пре 70 година; има их у Пањевцу (Белица), Бачини и Јасици (Темнић).
    -Јевтићи други, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Милошева пре 50 година а тамо из Црне Горе.
    Сеоска слава у Копривници је Први дан Тројица а у селу Багрдану Бели четвртак – по Тројицама. Заветине су: У Копривници Благовести – за здравље чељади и Преблага Марија – за здравље стоке. У Багрдану селу Цвети – за здравље чељади и Марковдан – за здравље орача и копача.
    Копривничко гробље је у страни више Копривнице. У ово гробље се сахрањују и из врошице Багрдана, они са десне стране Осанице. Гробље села Багрдана је на супротној страни у односу на коприбвничко гробље, идући железничкој станици. У ово гробље сахрањују се и из варошице Багрдан, са леве стране Осанице.
    Цигани-Роми ковачи су се преселили у варошицу Багрдан.
    Општина је одвојена од варошице а црква и школа су заједничке; оне су обе у варошици Багрдан.

    Наставиће се….

    Одговори
  • Милодан

    Наставак……

    Багрдан варошица

    Положај несеља.

    -Варошица је на обема странама реке Осанцие и пружа се према Цариградском путу, који криз њу пролази. У непосредној близини варошице су села Багрдан и Копривница, тако да један део део варошице састављен са Копривницом а други се Багедан селом. Оба ова краја варошице спаја мост на Осаници.

    Воде.

    -Пије се бунасрска и изворска вода. Штаб коњичке комбиноване дивизије подигао је испред цркве врло лепу чесму од тесаног камена, 1914. године. До моста, са леве стране реке је трг, где се сваког уторка продају стока и намирнице. На тргу, близу моста, био је за време Турака велики путнички хан.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Багрдан су населили Турци 1700. Године, као значајно место на путу Цариград – Ниш – Београд. Ј. Рачанин га 1704. године назива Нова Паланка или Деви Багрдан. Помињу га Дриш, С. Милошевић и други.
    „Из Багрдана ја водио пут у Јагодину преко густе и велике шуме и био је за путнике опасан због вукова и хајдука“, пише К. Н. Костић у књизи „Трговачки центри и друмови по српској земљи“ 1899. године.
    Од доцнијих писаца помињу га Пирх, Вујић, као и други наши и страни путописци, који су били у пролазу кроз ово место.
    Багрдан је прелазио чешће из турских руку у аустријске и обратно, али су га Турци дуже држали. До 1881. Године село Копривница потпадало је под стари Јагодински округ а Багрдан под Крагујевачки. Тако је река Осаница делила не само Копривницу од Багрдана, већ и два округа.
    Багран је проглашен за варошицу 1866. године. Док није прошла железница, место је напредовао, јер је било на живом пролазном путу. Од проласка железнице, он је у опадању и нема изгледа за његов напредак. Варошица има три главне улице; Београдску – идући железничкој станици; Ловачку улицу – идући селу Ловцима (уз реку) и Копривничку улицу, преко моста на десној страни реке. Има више кућа на левој страни реке (у Багрдану) него на десној (у Копривници).
    По причању старијих људи за време Турака је постојала, осим велоког хана, и једна џамија док је друга џамија, кажу, била у Ловцима, више Багрдана. Они причају да је за време Турака „касаба“ имала један део покривене чаршије („безистан“), која је једном приликом изгорела до темеља.
    Црква је на копривничкој страни, одмах поред моста, изнова озидана 1868. године, слави Аранђеловдан.. Под њену парохију потпадају: Горње и Доње Штипљље, Горњи и Доњи Рачник, село Багрдан (са Копривницома), варошица Багрдан, Врановац, Ловци и Стрижило. Варошица је удаљена од железничке станице „Багрдан“ два и по километра. Близу железниичке станице, на брду са десне стране Багрдана, је гробље изгинулих немачких војника 1915-1918. године. Велика Морава је од станице удаљена 500 метара а од средине варошице 3 километра. На Морави је жало за купање, а ту су и воденице („моравке“).
    У варошици има: 4 кафане, берберница, 12 радњи са мешовитом робом, 3 пекаре, 3 опанчарске радње, једна обућарска, две коларнице, две браварске радње, две абаџијске радње, једна кројачница, две бозачијско-колачарске радње и две лончарске радње. Поред заната и трговине многи се занимају и земљорадњом. Постоји и плетарска радионица браће Ристића.
    Варошица Багрдан има 80 кућа, 66 родова и 230 становника.
    Родови на копривничкој страни:
    -Векићи, славе Стевањдан.
    -Стојановићи и Вељећи – Никољдан.
    -Вучкоићи – Никољдан.
    -Тошићи – Аранђелован.
    -Благојевићи – Аранђеловдан.
    -Марисављевићи – Никољдан.
    Сви, горе наведени, су се доселили пе 60-70 година из Багрдана.
    -Ристићи – Св. Петка.
    -Симићи – Јовањдан.
    -Батаљци – Св. Пењтка.
    -Стевановићи – Никољдан.
    Горе наведени су се доселили из села Малошишта код Ниша.
    -Живковићи, славе Св. Петка, из околине Тетова пре 50 година.
    -Глигоријевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Крчина (Темнић) пре 40 година.
    -Максимовићи, славе Св. Петка, из Брзана (Лепеница) пре 40 и више година.
    -Мандићи, славе Ђурђиц и Ђурђервдан, из Чачка пре 35 година. Има их у Великој Дренови (Темнић).
    -Тодоровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Београда пре 35 година.
    -Милорадовићи, славе Никољдан, из Сикирице код Параћина пре 30 година.
    -Јовановићи, Аранђеловдан, из Свилајнца пре 30 година, „када је овде било две кафане и 10 дућана“.
    -Лукићи, Св. Врачи, из Параћина пре 30 година.
    -Трајиловићи, Св Петка, из Мачевца (Ресава) пре 30 година. Има их у Свилајнцу и Ћуприји по једна кућа.
    -Младеновићи, Св. Петка, из Доњег Рачника пре 25 година, има их у Јагоцини.
    -Иличићи, Никољдан, из Лапова пе 25 година, има их у Београду и Смедеревској Паланци по једна кућа.
    -Милојковићи, Никољдан, из Раче (Лепеница) пре 15 година.
    -Павловићи, Ђурђевдан, из Лапова пре 10 година.
    -Танасковићи, Аранђеловдан, не зна се порекло.
    Родови на багрданској страни:
    -Миличићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Матићи – Никољдан.
    -Величковићи – Никољдан.
    -Цветковићи – Аранђеловдан.
    -Милутиновићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    Сви, горе поменути, су досељени из села Багрдана пре 60-70 година.
    -Томашевићи, Никољдан, из околине Пирота, као лончари, пре 65 година.
    -Прокићи, Стевањдан, из околине Видина када и Томашевићи.
    -Стевановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Малошишта код Ниша пре 60 година.
    -Ђетковићи, Св. Ћирило и Методије, из Мораче у Црној Гори пре 60 година.
    -Прокићи други, Никољдан, из Шаторње у Јасеници пре 60 година. Има их у Крагујевцу и Аранђеловцу по једна кућа.
    -Арсенијевићи, Св. Врачи, из Рамаће и Гружи пре 55 година.
    -Тодоровићи, Никољдан, из Малошишта код Ниша пре 55 година.
    -Секулићи, Никољдан, из Битоља пре 50 година.
    -Матејићи, Никољдан, из околине Видина пре 50 година. Од истог рода има две куће у Зајечару.
    -Мирчићи, Аранђеловдан, из Јагодине пре 45 година.
    -Маринковићи, Аранђеловдан, из Петровца у Лепеници пре 45 година.
    -Поповићи, Никољдан, из Радошина у Ресави пре 45 година. Од њих има једна кућа у Београду.
    -Петровићи, Св. Петка, из Ловаца пре 45 година.
    -Костићи, Никољдан, из околине Сјенице пре 40 година.
    -Стевановићи други, Св. Врачи, из Милошева (Домуз-Потока) пре 40 година.
    -Михаиловићи, Св. Врачи, из Рамаће у Гружи пре 40 година.
    -Мирковићи, Јовањдан, из Алексинца пре 40 година.
    -Величковићи други, Никољдан, из Јагодине када и Мирковићи.
    -Савићи, Аранђеловдан, из Јагодине, где их има још две куће, када и Величковићи.
    -Обрадовићи, Св. Петка, из Брзана у Лепеници пре 40 година. Има их у Брзану и Баточини.
    -Поповићи други, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Лужнице у Лепеници пре 40 година.
    -Ђорђевићи, Јовањдан, из Доњег Рачника пре 40 година.
    -Стевановићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 40 година.
    -Марјановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Горњег Штипља пре 35 година.
    -Поповићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 30 година.
    -Јелићи, Ђурђевдан, из Ужица пре 30 година.
    -Миљковићи, Никољдан, из Великог Поповића у ресави пре 30 година.
    -Вучковићи, Аранђеловдан, из Ловаца пре 30 година.
    -Николићи, Никољдан, из Војске у Ресави пре 25 година.
    -Томићи други, Мратиндан, из Ловаца пре 25 година.
    -Симићи, Св. Врачи, из Трстеника пре 25 година.
    -Мумићи, Велика Госпојина, из Ловаца пре 15 година.
    -Петковићи, Никољдан, из Лапова пре 15 година.
    Не зна се одакле су се и када доселили:
    -Живадиновићи – Аранђеловдан.
    -Ристићи други – Св. Пречиста, Ваведење.
    -Вељићи други, Аранђеловдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Ловци, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је више варошице Багрдана, са обе стране реке Осанице, уз коју се простире у дужини од око 4 километра.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Постоји само једна чесма у Горњој Мали – Калаузовићка Чесма.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Ловачко Поље, Орнице, Велико Поље, Марин Таван, Спахиске Ливаде и Кованлук. Пашњаци и шуме су на местима: Јаме, Гај, Ошљак, Папрадњача, Каменита Коса, Селиште и Марков Поток. Шуме су на местима: Козјак и Парлози.

    Тип села.

    -Село је више тимочког типа него моравског или долинског. Због самог положаја куће су више разређене, мада их има на појединим места, где је земљиште подесније, и чешћих. Река Осаница чини селу доста велику штету. Због њених наноса због плитког корита село је остало без најбољих имања. У селу, на Осаници, постоји неколико воденица.
    Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Дубочка, а средња Црешњевичка Мала. Горња Мала је ближа Стрижилу а Доња Багрдану. Махале нису подвојене..

    Име селу.

    -По предању село је добило име по месту из кога су први досељеници; неки причају да се тако зове, што су му се први досељеници занимали највише ловом по Црном Врху.

    Старине у селу.

    -Има трагова од старог пута, који је водио кроз ово село поред реке. Овај пут је везивао Багрдан са Баточином и Крагујевцем, а прављен је за време Турака.
    У Маркови Потоку има остатака од неке старе цркве, а ту је и Латинско Гробље, где су се налазили стари новци из римског доба.
    Народно предаање каже да је некада у Маркову Потоку била врло велика црква, коју је подигао Краљевић Марко.
    Још се прича да је за време турске управе у овом селу била и турска џамија али се не зна тачно њено место. Верује се да ју је река однела приликом неке велике поплаве.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је некада било у Селишту, па се отуда преместило. Када је засновало — н зна се, али је постојало када и Багрдан, а стари људи казују да је за време боравка Турака у Багрдану било као спахијски „чифлак“.
    Село Ловци има 200 кућа, 22 рода и 1064 становника.
    Родови су:
    -Тодоровићи и Живковићи, славе Никољдан. Доселлили су се пре 150 година из багрданске Копривнице, када је она била у Мокром Виру, „тамо негде око Ланишта“.
    -Јанковићи и Голубовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се пре 150 година из околине Алексинца са првим досељеницима.
    -Трунташевићи*, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из околине Трна пре 130 година.
    *Названи су тако јер су има стари били лењи у раду, као трутови.
    -Митровићи и Чугуровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Врлана у Ресави пре 130 година а тамо из Тимочке Крајине.
    -Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша пре 130 година.
    -Стојановићи и Цолићи су се доселили из тимочке околине пре 100 година. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану. Не каже се коју славу славе.
    -Маринковићи и Јовановићи, славе Св. Врачи. Доселили су се из Темнића пре 120 година а тамо из Црне Реке, тимочке.
    -Вељковићи, Трифуновићи и Нешићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из околин Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
    -Томићи, славе Игњатијевдан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
    -Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Доселили су се из Гладне у Ресави пре 120 година; зови их „Власима“. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
    -Живадиновићи, Стојадиновићи и Вељкоићи други – славе Аранђеловдан. Дошли из околине Ниша пре 120 година.
    -Јовановићи, Нејићи и Првићи – Славе Св. Врачи. Дошли су из Корићана код Крагујевца пре сто и више година.
    -Лепојкићи и Лепопојићи, славе Аранђелован и Никољдан. Доселили се из околине Приштине пре сто и више година, има их у Бачини, Темнић, било их је у Милошеву, па су изумрли.
    -Младеновићи и Минкићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца; били претходно у околини Параћина па се доселили овде пре сто и више година.
    -Мумићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Гладне у Ресави пре сто и више година а тамо из околине Бољевца (Црна Река). Са Трајиловићима се сматрају као један род. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану.
    -Јотићи славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца пре сто година. Стри Јота се доселио као путујући учитељ.
    -Златановићи, славе Никољдан. Доселили се из Старог Корита, срез заглавски, пре сто година а тамо из околине Пирота. Има их у Горњем Штипљу, Врановцу, Јагодини и Београду.
    -Милашиновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брзана у Лепеници пре сто година а тамо из Црне Горе. Има их у Великој Пчелици, Левач и у Крагујевцу.
    -Миливојевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година; тамо се презивају Манојловићи.
    Не зна се одакле су и када досељени:
    -Николићи други, славе Св. Варвара.
    -Пејчиновићи, славе Аранђеловдан.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Марковдан – за ораче и копаче.
    Гробље је у врху села, у страни, десно идући Стрижилу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Стрижило, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Стрижило је циганско-ромско насеље и налази се више Ловаца, у присоји је, са леве стране Осанице. Више кућа има у равници поред реке него на страни.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Има мало зиратне земље, али се она слабо обрађује, пошто је становницима главно занимање коритарство и торбарство. Имања су им груписана и дата приликом поделе ловачке општинске утрине. Шуме имају мало и то ситне. Дрво за прераду набављају из државне шуме на Црном Врху по утврђеним ценама.
    Њиве и сенокоси су на местима: Поље, Бивоља Бара и Крушар. Шуме и пашњаци су на местима: Циганска Коса и Лануш. Шума је у месту званом Миљина Страна.

    Тип села.

    -Село је тимочког типа, али су куће збијеније него код осталих села са сличним положајем.

    Име села.

    -Село је добило име отуда што се на том месту некада стригле (шишале) овце, које су пландовале по црновршким пашњацима („испустима“).

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прво је насеље било у црновршком Липару, у атари села Кијева у Лепеници. Тамо је било 10 кућа, све земунице („бурдељи“). Отуда се овамо поместило, купујући још имања од Ловчана и Милошеваца. То је било пре 80 година. И када су се овде преместили живели су у прво време опет у земуницама. У то време је, осим земуница, биило само 6 кућа покривених са сламом и једна са ћерамидом. Данас нема ниједне земунице и ниједне кућа која није покривена црепом или ћерамидом. Село је новијег постанка, јер га нема у списку села од 1818., 1819., 1821. и 1836. године.
    Стрижило има 251 кућу, 18 родова и 1020 становника.
    Родови су:
    -Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Орашја у Ресави пре сто и више година.
    -Обрадовићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова под Ртњем када и Јовановићи.
    -Тодоровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се „из неког села у Шумадији“ пре 100 година.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког краја пре 100 година.
    -Маринковићи, славе Аранђеловдан, из тимоочког краја пре сто година.
    -Станојевићи, славе Св.Петку, дошли из тимочког краја када и Маринковићи.
    -Станојевићи други, славе Никољдан. Доселили се „из неког села испод Јастрепца“ пре 80 година.
    -Костићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Краје пре сто година а тамо из Румуније. Зову их „Власима“.
    -Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова у Црној Реци пре сто година.
    -Чечеловићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине када и Станковићи.
    -Шарбановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из црноречког Шарбановца пре сто година.
    -Сандуловићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине када и Шарбановићи.
    -Чотићи и Јовановићи други, славе Св. Петку. Дошли су из Тимочке Крајине пре 80 година.
    -Тодоровићи други, славе Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке када и Чотићи.
    -Ђорђевићи други, славе Никољдан. Доселили се из Плане код Параћина пе 80 година.
    -Обрадовићи и Филиповићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.
    -Сретеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.
    -Тодоровићи трећи, славе Ав. Петку. Доселили се из Суваје у Темнићу пре 50 година.
    Становници Стрижила носе српску ношњу, говоре српски и румунски а вере су источно-православне.
    Сеоска слава је велики Спасовдан. Заветине нема.
    Гробље је у Ловачком атару, испод села, ниже ловачког гробља.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Милошево, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је на последњем огранку црновршких коса. Горњи и знатно већи део села је између Домуз-Потока и речице Грабовика. Доњи део села је испод брда, на ивици моравске равнице, поред Цариградског Друма, који туда пролази и железничке пруге Београд – Ниш.

    Воде.

    -Пије се више бунарска него изворска вода. Постоје две чесме; у Гарновцу и код школе и три извора. Чесме су из „турског времена“.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Дедин Луг, Горуњар, Код Баре, Топољар, Велике Ливаде, Острво, Марисављевица, Купусине, Виногради (њиве), Вучкова Валога, Јама, Седларева Ливада, Вељково Острво, Кованлук, Ловачко Поље, Пиж (Пиш) Бара и Бостаниште. Шуме пашњаци и њиве су измешани на месстима: Милошевска Коса, Главица, Бивоља Бара, Јански Липар, Влашки Липар (где су некада живели стрижиловци у земуницама), Стража друга (брдо), Луди Поток, Маринков Поток и Видина Бара. Шуме су на местима: Козјача, Тодорова Коса, Миљина Страна, Гарновац, Домуз-Поток, Гај, Збеговише, Главашев Поток, Лакуш (Лакушић) и Сакина Страна.

    Тип села.

    -Село је средње збијености, али су куће нешто гушће у равници, крај Цариградског Друма и потока. Дели се на Горњу, Доњу и Поточку Малу и Гарновац. Доња Мала се зове и Шиљеговачка Мала. Ту се почело насељавати од 1827. године. Махале су подвојене. До пре 50 година село се звало Домуз-Поток по потоку истог имена.

    Старине у селу.

    -У месту званом Гробљиште, у Поточкој Мали, била је развалина од неке старе цркве па је ту, на истом месту, 1863. године подигнута лепа црква, посвећена пророку Јеремији, 14 маја по н.к.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је старије, али изгледа да су му се становници често мењали, па због тога има мало старинаца. До 1881. године подпадало је под срез лепенички. Долази у ред највећих и најбогатијих села у овоме крају. Нарочито много производи и извози кукуруз, свиње и говеда.
    Милошево има 395 кућа, 31 род и 2037 становника.
    Родови су:
    -Миљковци, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања пре 160 година („за турског земана“). Сматрају се као старинци или први досељеници.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Досељени из непознатог краја када и Миљковци.
    -Јевтићи, славе „Лисандар“, тј Александар Невски. Дошли су из Црне Горе међу првим досељеницима. Од истог рода је и једна кућа у селу Багрдану.
    -Ћор-Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили се са Косова пре 150 година „када је у селу било само 10 кућа“.
    -Динићи, славе Никољдан. Они су дошли из Крушевачке Жупе за време Кочине Крајине. Има их у Великом Шиљеговцу.
    -Ристићи, Перковци, Пелковци и Осатровци – славе Никољдан. Дошли су из Кривог Вира пре 150 година.
    -Шућићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца када и Перковци.
    -Радошевци и Радошинци, славе Св. Враче. Доселили се из Радошина у Ресави пре 130 година.
    -Милосављевићи, славе Јовањдан. Дошли из крушевачке Жупе пре 130 година.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 130 година. Ивановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Срема када и Јовановићи.
    -Обреновци, славе Велику Госпојину. Дошли из Великог Извора код Зајечара пре 130 година.
    -Радосављевићи и Павловци, славе Митровдан. Доселили се из околине Крушевца пре 125 година.
    -Рутићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Ресаве пре 120 година. Мисли се да су од „Влаха“.
    -Миљојковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.
    -Ћирићи, славе Никољдан. Доселили се из Ресаве пре сто и више година а тамо из околине Ниша.
    -Божиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселилили се из околине Крушевца пре сто година.
    -Поповићи, славе Митровдан и Никољдан. Предак досељен из Ресаве пре сто године призетивши се у род Павловаца.
    -Милошевићи и Милошевци, славе Св. Петку, Доселили се из Шиљеговца код Крушевца пре сто и више година.
    -Витићи и Витановци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Дошли из Витанаца у Ресави пре 100 година.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре сто година из околине Сврљига преко Алексинца, у чијој су околини једно време живели.
    -Гавриловићи, Гарвиловићи и Гавриловци – славе Велику Госпојину. Доселили се из Малог Извора код Бољеваца пре сто и више година. По пореклу су „Власи“. Насељени су у Гарновцу.
    -Богојевићи и Цагићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре сто година.
    -Ганићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Цагићи, са којима се сматрају да су један род.
    -Џамбасовићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи, досељени пре 80 година из Бабове у Ресави.
    Не зна се одакле су и када дошли:
    -Бркићи, славе Јовањдон.
    -Томићи – славе Мратиндан.
    -Илићи – Лучиндан.
    -Арсићи – Никољдан.
    -Лазићи – Св. Симеон Мироточиви.
    -Вукојевићи, Најдановићи и Мујићи – славе Св. Василије и Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина „Пољобранија“, 15 маја по н.к. за стоку и берићет.
    Гробље је ниже села у страни, са десне стране пута идући од Багрдана.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Драгоцвет, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је са леве стране Јошаничке Реке, недалеко од њеног ушћа у Белицу, поред путева Јагодина – Слатина – Крагујевац и Јагодина – Шуљковац – Рековац. Село је више на заравни. Окренуто је југоистоку а издужено је у правцу исток – запад. Белица и Јошаничка Река приликом изливања не чине велику штету. Драгоцвет је од Јагодине удаљен 5 километара.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Милошићев Извор, Костин Извор и Милованов Кладенац. Сви су просте грађе.

    Земље и шуме.

    -Њиве и сенокоси су на местима: Тетребово Поље, Браниште, Топољак, Црквиште, Врбица, Селиште, Јасењар, Испод Друма, Бумбула, Доња Пољана, Горња Пољана и Крушар. Пашњаци и њиве су на местима: Парлози, Утрине, Клењак, Лозовички Поток и Пољанка. Шума је у месту Ћелијану (или Ћилијану).

    Тип села.

    -Село је тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Јошаничка река.

    Име селу.

    -Стари људи причају да се ово село звало Гороцвет па је доцније названо Драгоцвет. Други кажу да су им први досељеници били Драго и Цветко, па је по њима добило име.

    Старине у селу.

    -У месту Црквишту, на десној страни Белице, постоји развалина од старе цркве, за коју се не зна из ког је времена, како се звала, коме свецу је била посвећена нити ко ју је подигао.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је некада било поред реке Белице у Селишту више Црквишта, па се отуда иселило из непознатих разлога, могуће је да би избегле поплаве реке Белице. Не зна се када је засновано.
    Драгоцвет има 158 кућа, 14 родова и 850 становника.
    Родови су:
    -Топличани, славе Св. Петку. Доселили су се из Топлице пре 150 година као први досељеници.
    -Нешићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања одмах после Топличана.
    -Тфегџићи*, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах за Нешићима, са којима се сматрају да су један род. Од истог рода има их у Јагодини и у селу Бивоље код Крушевца.
    *Неки Стеван „туфегџија“ дошао је овамо кад му је било 10 година и служио код старог Неше. Ту се закућио, занат изучио и оженио. Са својих 45 година учествовао је у боју „на Маџара“ као добровољац.
    -Костадиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања пре 150 година. Мисли се да су некада са Нешићима и Туфегџићима били један род, мада се о томе данас изгубио траг, па се „узимају“, међусобно се жене и удају.
    -Сурлићи, славе Никољдан. Дошли из Сурдулице пре 130 година.
    -Великићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи. Има их у Бачини, Темнић.
    -Топаловићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи.
    -Лазићи, славе Св. Јована Милостивог. Дошли из околине Алексинца пре 130 година.
    -Поповићи, славе Јовањдан. Они су дошли са Косова преко Топлице и Вукање пре 130 година.
    -Газдићи, славе Аранђеловдан. Дошли су са Косова када и Поповићи. Био је то већи род, па се нешто затрло (изумрло) а нешто раселило. Има их у Мечковцу код Крагујевца, Јагодини и Београду.
    -Пауновићи и Пацковићи, славе Св.Ћирила и Методија. Доселили се из Лукова испод Ртња пре 130 година – тимичка Црна Река. Зову их „Власима“.
    -Стојићи, славе Св. Петку. Доселили се из Балтиновца код Књажевца пре сто година.
    -Васиљеићи, славе Св. Враче. Предак је дошао из Деонице призетивши се у род Топаловића пре 80 година.
    -Марковићи и Мајурци, славе Аранђеловдан. Предак је дошао из Мајура призетивши се у род Великића. Од истог рода их има у Мајуру, Бресју, Јагодини и Београду.
    Сеоска слава је Бела Среда, по Тројицама а заветине Ново Лето (Нова Година) – 14 јануара по н.к. за здравље чељади и Пачиста Недеља, друга недеља Великог Поста за здравље стоке и живине (пернади).
    Гробље је на западној страни поред пута Јагодина – Рековац – Крагујевац.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Међуреч, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је више Драгоцвета, са обе стране Јошаничке Реке; више у равници него у страни. Јошаничка Река пресушује само када су суше а када се излије чини штету селу и кључу (пољу).

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Постоји само један безимени извор у коснатичком крају – Ђукицкој Мали.

    Земље и шуме.

    -Њиве, сенокоси и пашњаци су измешани на местима: Селиште, Старо Село, Казаниште, Ливаде, Широко Поље, Ласин Огајак, Падине, Тетребово Поље, Петрово Поље, Виногради ( (Виноградиште) и Река. Шуме су на местима: Јаруге и Честа.

    Тип села.

    -Село је тимочког типа. Дели се на Доњу, Горњу Малу или Ђукицку Малу. Горња Мала је са десне а Доња са леве стране реке.

    Име селу.

    -Село је добило име што је некада било међу рекама, између Јошаничке Реке и Лозовичког Потока.

    Старине у селу.

    -У Казаништу је некада било неких старих казана а ту се и данас налазе комади („рботине“) од старог земљаног посуђа, стари новац (већином римски) и алатке од камена. Овакви предмети се налазе у Селишту и Старом Селу.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању село је некада било међу рекама, у Старом Селу (према Ковачевцу) па је отуда премештено прво у Селиште (испод села према Драгоцвету) па на данашње место. Када је постало и због чега се поместало не зна се. Судећу по времену досељавања старих досељеника, изгледа да је засновано или обновљено пре сто и више година.
    Међуреч има 125 кућа, 10 родова и 774 становника.
    Родови су:
    -Софронијевићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Топлице пре 130 година као први досељеници.
    -Милосављевићи и Јевтићи, славе Стевањдан. Доселили су се са Косова преко Топице, Копаоника, Жупе и Левча пре 130 година. Један њихов предак био је у рату „на Маџаре“, па тамо у „преку“ нашао своју родбину у селу истог имена.
    -Илићи и Костеничани, славе Митровдан и Пантелијевдан. Дошли су из неке „Костанице“ пре 130 година.
    -Лукићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Пирота када и Костеничани.
    -Толићи и Качареићи, славе Јовањдан. Доселили се из Топлице пре 130 година.
    -Бандићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Топлице пре 120 година а тамо из Црне Горе.
    -Ђукићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова преко Топлице и Жупе а тамо из Црне Горе када и Бандићи. Има их у Драгуши – Топлица, у Плочи испод Жељина и у Љубави, Темнић.
    -Младеновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша пре сто година.
    Не зна се одакле су дошли:
    -Андрићи, славе Аранђеловдан.
    -Симоновићи, славе Јовањдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине нема.
    Гробље је испод села, према Драгоцвету, на левој страни Јошаничке Реке.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Винорача, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је на левој страни Црновршке или Штипљанске Реке. Више је на заравни него у речној равници. Окреното је југоистоку. Река ретко пресушује и не чини велике штете приликом изливања. Ниже села, са јужне стране, пролази пут Јагодина – Крагујевац. Од Јагодине је удаљено два километра.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Њиве су на местима: Горњи Кључ (Горње Поље), Плац, Тополе, Воденица, Баре, Језеро, Река и Селиште. Сенокоси и пашњаци су на местима: Ливаде, Јованова Ограда, Стари Виногради и Милићеве Ливаде. Шуме су на местима: Тасин Браник и Цветков Браник. Сеоска испаша се зове Утрина, са око 36 хектара попаше.

    Тип села.

    -Насеље је долинског типа. Куће су чешће него обично, особито у средини села. Ту су куће међусобно удаљене 40-60 метара. Село је ушорено у облику крста. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Махале нису подвојене.

    Име селу.

    -Име села се доводи у вези са кнезом Лазаром*.
    *Кад се кнез Лазар венчао са „царицом“ Милицом у манастиру Јошаници, требало је да неко донесе лепог вина којим би се гости почастили. Међу њима је био неки Рача (Радич) из данашње Винораче, па је кнез заповедио:
    -Вино Рача нек донесе.
    И тако је, веле, од кнежевих речи „Вино Рача“ постало је име Вонорача. Постоји још и друго, непоуздано, предање да је ово село добило име по месту из кога су дошли први досељеници.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је помештено. Пре је било у месту Селишту. Зашто је померено и када је засновано, не зна се. Изгледа да је оно, као и Трнава, старије, да је за време Турака било спахијски „чифлак“, али су му се становници мењали, па због тога нема старинаца.
    Винорача има 140 кућа, 12 родова и 770 становника.
    Родови су:
    Пре 150 година досељени су:
    -Параћинци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из околине Параћина на „чифлак“ по позиву спахије.
    -Врежинци, Цветковићи, Милојковићи, Срндаковићи, Коцићи и Марковићи – славе Јовањдан. Дошли су из Врежине код Ниша на спасихјски „чифлак“.
    -Ваганарци, славе Никољдан. Дошли су на спасијски „чифлак“ по позиву спахије.
    Од сва три горња рода у време њиховог доласка било је само по једна кућа.
    -Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из тимочког округа пре 130 година.
    -Милићевићи и Милићеци, славе Никољдан. Дошли су иоз околине Врања пре 130 година.
    -Аранђеловићи, Ранђеловићи и Радосављеићи – славе Аранђеловдан. Дошли су из Копај-Кошаре код Сврљига пре 130 година.
    -Шљамићи, славе Никољдан. Доселили су се из из Сврљига пре 120 година.
    -Стајковићи и Дошљаковићи, славе Мратиндан-Мина. Доселили су се из околине Ниша када и Шљамићи.
    -Богдановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Сићева у околини Ниша пре сто и више година.
    -Гојковићи, славе Никољдан. Доселили се „из књажевачко, от село Гребавци“, када и Богадновићи.
    -Рашићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Алексинца пре сто година а тамо из околине Приштине.
    -Пироћани, славе Св. Тодор – Тодорова Субота. Доселили се из из околине Пирота као „восковарџије“ пре 90 година.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Младенци – за здравље чељади и Петровдан – за здравље стоке.
    Гробље је западно од села, у страни, на десној обали Црновршке реке.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Буковче, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица“.

    Положај села.

    -Село је у равници, испод једне омање косе. Кроз село протиче Мали (Буковачки) Поток, који не пресушује, па га користе за навдњавање башти. Када се излије чини штету кључу (пољу). Од Јагодине је удаљено 3-4 километра.

    Воде.

    -Пије се изворска вода, којом село обилује. Има неколико извора, међу којима су најглавнији: Чесма – у средини села, Кладенац у Горњој Мали, Кованлук на крају села, Вучково Кладенче и Спасино Кладенче.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Велика Пољана, Коњска Доља, Бивоља Бара, Рит и Кованлук. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Црвени Брег, Турске Њиве, Средња Коса, Карлице, Исићи, Клењар, Новинчићи и Ситњар. Шума је у месту Бучина.

    Тип села.

    -Село је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које нису подвојене.

    Име селу.

    -Прича се да је ово село добило име по многим буквама, који је некада било у овом селу.

    Старине у селу.

    -У Горњој Мали је старо гробље за које се мисли да је од првих становника.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању ово село је врло старо, старије је од Јагоцине, само су му се становници мењали. Било је као нека паланка или касаба.
    Буковче има 66 кућа, 13 родова и 337 сзтановника.
    Родови су:
    -Антићи, Николићи, Марковићи и Стаматовићи – славе Митровдан. Досељени су из околине Врња пре 160 година. Има их у Бивољу, Башњану и Ћићевцу.
    -Јовановићи и Радосављевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Досељени су из околине Врања после Стаматовића.
    -Чолићи и Маџарци, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се „однекуд из Маџарске“ када и Радосављевићи.
    -Петровићи и Перкићи (или Прокићи), славе Никољдан. Доселили су се из тимичког округа пре 130 година. Зову их „Власима“.
    -Митровићи, славе Св. Ћирила и Методија. Доселили се из околине Врања када и Прокићи.
    -Ђорђевићи, славе Илиндан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година.
    -Павловићи, Петковићи и Милошеићи – славе Св. Петку. Доселили се из тимочког округа пре 120 година.
    -Дабићи, славе Никољдан. Доселили се из Бошњана у Темнићу пре сто година а тамо из околине Врања.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се из Горњег Рачника пре сто година, предак призећен у род Перкића.
    -Стевановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања пре 80 година.
    -Миленковићи, славе Никољдан. Досељени из Радошина у Ресави пре 80 година.
    -Николићи други, славе Митровдан. Предак је дошао из Доњег Јовца пре 60 година призетивши се у род Стаматовића.
    -Тодоровићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када досељени.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине: Први петак по Божићу за здравље живине и Благовести за здравље стоке.
    Гробље је на северној страни, на средокраћи између Рибника и овог села.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Рибник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у равници, испод омање косе, на сличном положају као и Буковче. Железничка пруга Јагодина – Београд пролази поред села. Кроз село протичу Дубоки Поток и Мишковицки Поток, којима је извор више села у пољани Крстопут. Ови потоци се не уливају непосредно у Белицу, која тече са источне стране сеела, већ се разливају и губе у равни пуној шевара, зукве и других барских трава.

    Воде.

    -Пије се изворска вода. Главни су извори: Мишковицки Кладенац, Јеленин Кладенац, Стојков Кладенац и Чесма.

    Земље и шуме.

    -Њиве су на местима: Иванова Ограда, Батаљ-Њиве, Турске Њиве, Широке Падине, Стари Друм, Караула и Грабчина. Сенокоси су на местима: Караулски Поток и Симино Брдо. Шума је у Липару и Глождару. Сеоска утрина (преко 50 хектара) са шумом и пашњаком је у месту Крстопут.

    Тип села.

    -Село је средње збијености. Не дели се на крајеве, већ само на родове.

    Име селу.

    -Село је добило име по неком рибнику, који је некада ту био.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Постоји предање да је село некада било на Караули, па се отуда преместило да би било даље од Цариградског пута. Старинаца нема а досељеници су већином из тимочког краја.
    Рибник има 67 кућа, 13 родова и 334 становника.
    Родови су:
    -Ђерговићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког округа пре 160 година, „за спахијског доба“, као први досељеници.
    -Нешкоићи и Симићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког округа када и Ђерговићи.
    -Стојковићи и Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Грљана код Зајечара пре 130 година. Зову се и Тошићи.
    -Бимбићи, славе Аранђеловдан. Досељени су из Грљана код Зајечара када и Стојковићи (Тошићи), са којима се сматрају као један род.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Шљивара код Књажевца пре 120 година.
    -Мишковићи и Динићи, славе Никољдан. Досељени су из тимочке Црне Реке пре сто и више година.
    -Пешићи, Тасићи и Тацулићи – славе Никољдан. Доселили су се из околине Лесковца пре сто и више година. Има их у Ланишту и Бивољу код Крушевца.
    -Глишићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Зајечара пре сто година.
    -Арсићи, славе Никољдан. Предак се доселио из Ланишта пре 80 година пизетивши се у род Тацулића.
    -Јовановићи, славе Аранђеловдан. Предак се доселио из Рибара пре 70 година призетивши се у род Бимбића.
    -Петровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ракитова пре 70 година.
    -Аксентијевићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Доњег Јовца преко Рибара пре 60 година.
    -Миловановићи, славе Никољдан. Предак се доселио се из Миливе у Ресави, призетивши се у род Николића пре 60 година.
    Рибничани славе Први дан Тројица а заветују Благовести за опште здравље.
    Гробље је заједничко са буковчанским.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Ракитово, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Ово село је у моравској равници, са обе стране реке Лугомира. Када се Лугомир излије, плави један део села и поља (кључ). Више кућа има на левој страни Лугомира а мање на десној. Село је од Велике Мораве удаљено преко 2 километра.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода а зими и са Лугомира.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима. Кључ, Звездац, Моравчина, Тања, Међурска или Међурека, Острво, Пресип и Тењак. Пашњаци, њиве и ливаде су на местима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Крушевица и Ракитовске Баре. Заједничка утрина (испаша) је на месту Моравишту.

    Тип села.

    -Село је веће збијености. Средња удаљеност кућа је 60-70 метара. Дели се на Горњу и Доњу Малу и Прлиту. Прлита или „Влашка Мала“ је на десној страни Лугомира а Горња и Доња Мала на левој.

    Име селу.

    -Село је добило име по многима ракитама, једна врста жилаве врбе, којих је некада ту било а и данас их има, сали мање.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Насеље је некада било до Велике Мораве, у Доњем Кључу, па се отуда преместило због поплава. И одавде се мора селити уколико се не осигура од Лугомира. Не зна се када је основано. Старинаца нема али се знају најстарији досељеници.
    Ракитово има 82 куће, 24 рода и 445 становника.
    Родови су:
    -Веселиновићи и Матићи, славе Митровдан. Доселили су се из околине Пирота пре 180 година.
    -Нешићи, славе Св. Пречеста, Ваведење: Они су из околине Врања досељени одмах после Веселиновића.
    -Војиновићи, Јанковићи, Грујићи и Петровићи – славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Оснића код Зајечара пре 150 година.
    -Пауновићи, славе Велику Госпојину. И они су из Оснића, досељени када и Војиновићи.
    -Лазаревићи, славе Св. Петку. Досељени из Црне Реке (Тимок) пре 150 година.
    -Јанковићи и Московљевићи, славе Никољдан. Досељенио су „из неке Москве“ пре 150 година.
    -Младеновићи, славе Никољдан. Досељени из Горњег Матејевца код Ниша пре 140 година.
    -Милетићи, славе Никољдан. Досељени из околине Врања пре 130 година. Има их у Шуљковцу.
    -Вулетићи, славе Томиндан. Досељени из околине Пећи пре 130 година а тамо из Црне Горе. Има их у Ратковића, Левач.
    -Стојадиновићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
    -Урошевићи, славе Митровдан. Доселили се из околине Новог Пазара пре 120 година.
    -Златановићи, славе Аранђеловдан и Митровдан. Дошли су из Знепоља пре 120 година.
    -Милићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лукова код Зајечара пре 120 година.
    -Младеновићи други, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Милићевићи.
    -Миладиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Младеновићи други, са којима се сматрају да су један род.
    -Миловановићи, славе Никољдан. Они су такође из околине Пирота, досељени када и Миладиновићи. Са Младеновићима дугим и Миладиноићима били су некада „једна кућа“.
    -Ђорђевићи, славе Св. Петку. Они су из Оснића код Зајечара одакле су дошли пре 120 година.
    -Вучићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Крушара код Ћуприје пре сто година.
    -Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Трна пре 100 година.
    -Димитријевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре сто година.
    -Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Вучитрна пре сто година.
    -Ђорђевићи други, славе Св. Петку. Доселили се из тимочке Црне Реке пре сто година.
    -Милићи, славе Никољдан. Доселилли су се из Главинаца пре 80 година.
    -Миленковићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    Сеоска славе је Бели петка, по Тројицама а заветине су: Ђурђевдан – за здравље чељади и Св „Вртилома“ – за усеве.
    Гробље је испод села до Лугомира.
    Становници се занимају пореед земљорадње и риболова плетарством и баштованством.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Кончарево (по књизи Праћина и заселак Предор), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Напомена: У тексту се користе стари називи.

    Положај села и засеока.

    -Праћина је у моравској равници, до саме леве обале ВеликеМораве; већи део села Праћине је поред моравске отоке (млаке) Црне Баре а заселак Предор је на Моравиној обали. Морава чини велику штету Предору, јер га стално ороњава а више пута плави и саме куће. Село је удаљено од пута Јагодина – Ћуприја 3 километра.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода а зими и речна вода у Предору.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Старо Село, Гај, Селиште, Пржак, Мали Реп, Велики Реп, Дугачко Поље, Врбак и Крушевица. Њиве су на местима: Приновци и Стара Морава. Њиве, ливаде и пашњаци су на месту Брестово. Сеоске заједничке њиве, које се дају у закуп у корист села, су у месту Ибриновцу. Сеоске заједничке утрине су Мергино Поље и Утрина. Земља је плодна али је мало има па су сељаци приморани да је узимају у обраду „на пола“ или „под кирију“ (закуп) од богатих Јагодинаца, чија су имаања одмах до атара овог села. На исти начин узимају од Јагодинаца имања за обраду и сељаци села Рибара.

    Тип села.

    -Село је веће збијености. Праћина се дели на Ћукавац или Ћуковац и Лесковачки Крај. Трећи део села ја заселак Предор, који је одвојен од села овећом баром због које је веза између једног и другог краја отежана, особито зими и за време поплава, када је бара пуна воде.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име што јенекдада ту, код Предора, била скела на којој су мајке и жене своје драге у бој испраћале.
    По другом предању овде је по „затокама“ (млакама и барама) било мног риба, које су се у води „праћкале“.
    По трећем предању било је ту неко велико поље на коме су се чобани највише „из праћака бацали“.
    По четвртом предању некада су Турци седели у Предору а Срби у Праћини; спахија из Предора тражио је од Срба масло за јело, а Срби му то редовно „праћали“ па отуда име Праћина. Највероватније народно казивање, да име долази од Предола, како се овај назив још и данас чује у народу.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се када је село постало, али се зна да је Предор старије насеље од данашње Праћине. По предању Праћина је некада била на десној страни Велике Мораве, у месту које се данас зове шанац, па се отуда преселила због Турака на леву обалу Велике Мораве, у место Селиште. Када је Морава и ту почела да га плави и ороњава, насеље се помакло више Предора. Када су стару Праћинци дошли на данашње место затекли су лугове са трњацима, глождацима и павитњацима.
    Праћина са Предором има 167 кућа, 16 родова и 1300 становника.
    Родови у Предору:
    -Јевремовићи и Трупалићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 180 година и сматрају се као први досељенци.
    -Марковићи, Миловановићи и Босићи – славе Јовањдан. Доселили су се из тимочке Црне Реке одмах за Трупалићима.
    -Маринковићи и Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота преко ресаве пре 160 година.
    -Раденкоићи, славе Петровдан. Доселили се из околине Лесковца или из Јужне Србије пре 160 година.
    Родови у Праћини.
    -Рајићи, Балаши и Маџарци – славе Мратиндан-Мина. Доселили се „однекле из Маџарске“ (или из Срема) пре 160 година. Били су у Селишту.
    -Милутиновићи, Ницковићи и Дориџани – славе Ђурђиц и Ђурђевдан.. Доселили се „од Охридског Језера“ пре 160 година. И они су били у Селишту.
    -Матићи и Степановићи, славе Никољдан. Дошли су из Страјинца код Сврљига пре 160 година.
    -Томићи, славе Аранђеловдан и Мратиндан. Доселили се „однекуд од Ресаве“ пре 150 година.
    -Јаношевићи и Јаношковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из „Каравлашке“ (Румунија) пре 150 година.
    -Лукићи, саве Св. Атанасија. Доселили се из околине Гњилана пре 150 година.
    -Филиповићи, Вилићи и Инојкићи – славе Св. Петку. Доселили су се из Кривог Вира у Тимоку пре 140 година.
    -Добричићи, славе Лучиндан. Доселили се из Кућана у Јужној Србији пре 130 година.
    -Јовановићи, славе Св. Петку. Дошли су из Црне Горе пре 130 година.
    -Вељковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Степоша у околини Крушевца пре 120 година.
    -Добросављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Брестовца у Ресави пре сто година.
    -Новаковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лозовика код Смедерева пре 40 година, предак се призетио у род Матића, Степановића. Од истог рода има их у смедеревском Лозовику, Лапову и Брзану.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Св. Јован „Богопримац“, 20 јауара по н.к. за здравље стоке и живине и Младенци за здравље чељади.
    Предорско гробље је на источној страни засеока а праћинско у Мергином Пољу, према Гиљу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Добра Вода (по књизи Гладна – што је ранији назив овог села), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на странама потока Трстене, који се, пошто се споји са Бучином, зове Дубоки Поток.

    Воде.

    -Главни извори су: Селиште, Тресет, Јазвинац и Бигар.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Игриште (на северу села), Чунгар, Обрш, Црно Поље, Ивино Брдо, Величково Брдо, Селиште, Барино Брдо, Дугачко Брдо, Кратко Брдо, Рајкиначко Брдо, Пешино Брдо, Бучина, Велики Браник и Дрењар.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњи и Доњи Крај. У њему је око 75 кућа и 8 родова. Године 1819. У селу је било 14 кућа са 15 пореских глава док је 1870. године било 70 пореских глава.

    Име селу.

    -Предање каже да се село раније звало Доброводица, па је доцније добило ово име*.
    *Предање каже да се село назвало Гладна због тога што је ту некада боравила восјка, која је увек била гладна. Ова верзија бившег назива овога села се налази и на сајту Града Јагодине, оп. Милодан.
    Друго предање каже да јеу ово место долазио Високи Стеван, па је цео дан трпео глад и гладан пио воду са Тресета услед чега се разболео и једва жив остао. Том приликом рекла је Царица Милица:
    -Доброводице – црноводице, да Бог да да увек била гладна.

    Старине у селу.

    -У Селишту су зидине за које се не зна од чега су. Ту су мештани налазили комаде старог оружја, старог посуђа и по који стари новац.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Неки причају да је село овде од старине а други тврде да је било у Селишту, јужно од данашњег села. Прича се, да су стари становници били Срби, који су пребегли у Маџарску одакле се нису враћали. Данашњи становници су Румуни који су се пре 160 година доселили из Тимочке Крајине.
    У Горњем Крају су:
    -Илићи, славе Св. Петку.
    -Шурковићи – Михољдан.
    -Мијаиловићи и Симићи – Велика Госпојина.
    -Радовановићи – Ђурђиц и Алимпијевдан.
    У Доњем Крају су:
    -Јовичићи – Никољдан.
    -Голубовићи – Јовањдан.
    -Јонићи – Митровдан.
    -Мијаиловићи су се доселили пре 100 година са Хомоља, славе Митровдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветина Младенци – ради здравља у дому.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Глоговац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Глоговац је на десној страни Велике Мораве, на једној узвишици. Кроз село протиче Утрински Поток.

    Земље и шуме.

    Делови сеоског атара су: Кључ (моравски), Трстеник, Ерско Гумно, Сврачак, Велуће – где је некада било село истог имена, Грнчар (заједничка шума), Утрина, Смрдан, Млака, Тутино Брдо, Дубрава и Аниште.

    Тип села.

    -Село се дели н: Горњу, Средњу, Весицку и Крварску Малу. У селу је око 200 кућа са 9 родова. Године 1819. у селу је било 43 куће са 47 пореских глава а 1870. године имало је 157 пореских глава.

    Име селу.

    -Предање вели да је село добило име по глоговима којих је овде некада много било.

    Старине у селу.

    -У Велућу и Трстенику, где су некада била насеља са истим именима мештани су налазили комаде старинског оружја и посуђа, старе новце и друге старинске предмете.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Глоговац је по предању постојао још пре Косова, али од пре 200 и више година са њим спојила још села Трстеник, Велуће и један део Дражимировца. Ова села у доба спајања нису имала више од 10 кућа.
    У Горњој Мали су:
    -Матејићи, славе Томиндан, јесењеи и летњи. Доселили су се из Дражимировца пре 200 и више година.
    -Лазаровци, славе Никољдан. Доселили су се из старог Велућа.
    -Павковићи, славе Никољдан. Доселили су се пе 200 година из старог Трстеника.
    У Средњој Мали су:
    -Стојковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре 120 година из Ласова у Црној Реци. Мисли се да су некада били Власи и да су се посрбили.
    -Стевићи, славе Андријевдан. Они су старинци.
    -Мартићи, славе Никољдан. И они су старинци.
    У Весицкој Мали су:
    -Весићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Они су старинци.
    У Крварској Мали су:
    -Јокићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци. Од њих је био Татар Богдан, позната личност из времена Обреновића.
    -Лазићи, славе Никољдан. Доселили су се из старог Велућа пре 200 година где су били старинци.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине су: Лазарева Субота – ради здравља стоке, Марковдан – ради здравља орача и копача и Св. Тодор – за здравље људи.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло станоништва села Дражимировац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    Село је на обема странама Дражимировачког Потока.

    Воде.

    -Главни извори у селу су: Жужићски, Анћелицки, Маџићски и Горњомалски Кладенац. Изван села су: Слана Вода, Манојлов Кладенчић и Горњи Кладенчић.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Страна, Цигански Поток, Луг, Црноклађе, Кључ, Дреновац, Селиште, Дражимировчић, Требљевина, Дилбера и Слана Бара.

    Подаци о селу.

    У селу има око 50 кућа и 4 рода.
    Сеоска слава је Бели Четвртак, по Васкрсу а заветине су Мали Спасовдан, Крстовдан – за здравље деце; Цвети – за здравље стоке и Први дан Тројица – за берићет.
    У селу је 1819. године било12 кућа са 12 пореских глава док је 1870. године била 51-дна пореска глава.

    Име селу.

    -По једном предању на овом месту Царица Милица се измирила са Бајазитом, давши му за жену своју кћер Оливеру и рекла „дражи мир него кћер“.
    По другом предању село је добилло име по неком Дражимиру, Душановом перјанику, који је пао у немилсот код цра и овде се настанио.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је можда најстарије у целој околини, јер се помиње у повељи Цара Лазара, који га је дао манастиру Раваница. Некада је, кажу, пре 200 година ово село било на месту које се зове Селиште, па се отуда раселило због тога што је било на удару непријатеља. Један део села се одселио у данашњи Глоговац а други дошао на данашње место. У Селишту и данас постоје стари дудови, за које се прича да су из времена када је овде било насеље.
    У селу су родови:
    -Шавчани, славе Стевањдан. Доселили су се из Шавца код Крушевца пре 160 година.
    -Маџићи, славе Никољдан. Они су старинци а названи су тако због некога Максима-Маџе, који је дошао из Селишта.
    -Жужићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се са Косова.
    -Анђелићи, славе Св. Петку, Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци а славе су измешали-повећали број због неког призетка, који је ушао међу њих примивши презиме.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Дубока, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Дубока је на неравној узвишици. На источној страни села је Дубоки Поток а на западној Рајкин Поток.

    Воде.

    -Главни извори у селу су: Миленков, Симонов и Рајкин Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Велики Браник (ту је утрина), Мали Браник, Илина Коса, Селиште (између Гладне и Дубоке), Церова Коса, Гај, Кућетине, Ланово, Дуњар, Међе, Кључ (моравски), Водица, Стража (где је некада била стража, која је одатле пазила на непријатеље), Липар, Садови, Орнице, Стари До, Марине Обрежине, Дуга Пољана и Главица.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњи и Доњи Крај.
    У селу је 170 кућа и 13 родова.
    Године 1819. у селу је било 39 кућа са 43 пореске главе а 1870. године имало је 133 пореске главе.

    Старине у селу.

    -У риту више манастира Јаковића нађена су копља, велике мамузе, узде, стреле и др. Западно од села је манастир Јаковић и ту су налазили стари новац и посуђе. Ту је и старо гробље у које се и данас укопавају.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Старо село је некада било у Селишту, између Гладне и Дубоке, па је премештено ближе Морави из непознатих разлога. Премештање је извршено одмах по Првом Устанку.
    У Горњем Крају су ови родови:
    -Јашићи и Богдановићи, славе Лучиндан и Марковдан. Они су старинци.
    -Лукићи и Јагодићи, славе Лучиндан и Марковдан. И они су старинци.
    -Ђурићи, славе Никољдан. Не знају за своје порекло.
    -Мандићи, славе Томиндан, летњи и јесењи. Довела их баба Манда из Глоговца пре 25 година.
    -Дзрдзићи (није грешка), славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су „са Косова из Колашина“.
    -Савићи, славе Савиндан и Ђурђевдан. Доселили се из Црнче, испод Црног Врха, где их и данас има, тамо се презивају Шантраковићи, ови овде, уместо Ђурђица славе Савиндан због наслеђеног великог имања са опустелом кућом, која је славила Савиндан.
    -Бајинци, славе Лучиндан и Марковдан. Мисле да су са Јашићима и Лукићима били некада један род.
    -Гмитровићи, славе Митровдан. Доселили се пре 50 година из Лукара у Левчу.
    У Доњем Крају су породице:
    -Медићи, славе Лучиндан. Они су старинци. Мисле да су са именована три рода Светолучинаца били некада једна кућа и услед тога се ни данас „не пријатеље“ и не орођавају са њима – не жене се нити удају међусобно.
    -Пупићи, славе Марковдан. Доселили су се са Косова.
    -Милорадовићи, славе Никољдан. Они су из Рајкинца.
    -Петковићи, славе Никољдан. Они су из Јовца код Ћуприје.
    -Асановићи, славе Св. Петку. Они су Цигани-Роми, баве се ковачким занатом. Не зна се одакле су.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине: Благовести – за здравље стоке; Андријевдан – за здравље чељади, Три Јерарха, Велики Спасовдан – за винограде и Св. Јован пролећни – за земљу.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Слатина, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

    Положај села.

    Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
    На том простору налази се село Слатина.

    Воде.

    Мештани Слатине пију воду са бунара.

    Име селу.

    Сатина је добила име због подводног земљишта на коме се налази.

    Тип села.

    Село је равничарско и у њему су куће збијеног типа.

    Порекло становништва.

    -У Слатини има 50 кућа.
    Породице су:
    -Милићевци, Славе Ђурђиц а преслављају Пантелијевдан. Они су од три брата, који су се доселили са Рудника.
    Остале, знатно касније досељене, породице су из рудничког и крагујевачког округа.
    Слатина преславља Други дан Тројица.

    Занимање становништва.

    -Слатинци, будући да живе у долини, највише се баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се пчеларством, силарством и ручним радовима.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва Мали Поповић (по књизи Мало Поповиће), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је у моравској равници, на десној обали Велике Мораве.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Кључ (преко Мораве), Жупа, Циглара, Марицко, Међа, Јајине, Баре, Лазин Поток, Тутино Брдо, Барице, Спруд, Пресип, Грнчар, Сврачак и Велуће.

    Подаци о селу.

    -У селу је око 70 кућа и 6 родова.
    Мали Поповић је 1819. године имало 20 кућа и 20 пореских глава а 1870. године је имало 56 пореских глава.
    Сеоска слава је Бели Четвртак а заветине су Трифундан – за винограде; Лазаревдан – за здравље чељади; Цвети (кад се вади „жива ватра“) – за здравље стоке и Маркован – за ораче и копаче.

    Старине у селу.

    -На Тутином Брду има развалина од старе цркве или манастира. Ту се налазе стари бакарни и сребрни новци, комади старог оружја, земљаног посуђа и друге ствари од старина.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању Мали Поповић је овде од пре 160 година. Скоро сви становници су досељеници. Није премештано. По једном предању оно је постало одвајањем једног краја Глоговца а по другом предању је постало када се Велуће раселило. Да је одиста било некада заједно са Глоговцем, доказ је поред непосредне близине и заједничко гробље.
    Идући од Глоговца низ Мораву родови су:
    -Васићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Досељени су са Косова.
    -Паунићи, славе Алимпијевдан. Доселили су се из околине Алексинца пре 100 година.
    -Стојковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из околине Алексинца пре 120 година.
    -Ћирићи, славе Никољдан. Доселили су се из Мутнице код Параћина.
    -Селинкићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пирота, зову их „Шопови“.
    -Рајкинци, славе Никољдан. Они су дошли из Рајкинца пре 25 година, довела их мати, која се овде преудала.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Рајкинац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „“Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на страни једне косе и то на доста великој висини, услед чега му досађују јаки ветрови. Поред села теку два потока; Чекинац и Гробљански Поток.

    Воде.

    -У селу се пије изворска вода. Извори су: Чекинац, Бубан, Чесма, Вуксанов Извор и Липар. Овај последњи је отворен приликом скорашњег јаког земљотреса.

    Земље и шуме.

    -Заједничке шуме са мешовитом гором има око 15 хектара и 35 хектара утрине. Главнији делови сеоског атара су: Гробљански Поток, Чекинац, Липар, Голо Брдо, Стари Део, Утрине и Равниште.

    Тип села.

    -Село се дели на Чекинац и Чесменски Крај. У њему је 80 кућа и 8 родова.

    Име селу.

    -По предању је село добило име по првом досељенику Рајку, чији је брат Радош населио Радошин. Предање каже да се село раније звало Дивотин и тада је било ближе Великој Морави. Не зна се поуздано када се се село преместило.

    Старине у селу.

    -У Липару се налазе стари новци.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Пошто у селу има старинаца село је свакако старијег доба. Сматра се да је Чекинац старије насеље а Чесменски Крај новије.
    Родови су:
    -Лукићи, славе Никољдан. Доселили су се из оближњих Рибара код Јагодине.
    -Војиновићи, славе Аранђеловдан. Они су старинци.
    -Параментићи, славе Никољдан. Они су Цигани-Роми, дошли су из Чичковца.
    -Ћурчићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Срема, одакле их је довео неки стари ћурчија.
    -Марјановићи, славе Св. Петку Параскеву. Они су Власи и доселили су се из Ердеља.
    Сеоска слава је Трећи дан Тројица а заветине су: Савиндан – за здравље чељади; Св. Јован, 8. маја – за берићет и Марковдан – за здравље орача и копача.

    Одговори
  • Boris

    Zanima me poreklo prezimena Rakić iz sela Siokovac.

    Unapred veoma zahvalan!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top