Бела Црква и околна села

3 коментара

1. 5. јул 2017. у 17:05

   vojislav ananić

   БЕЛА ЦРКВА
   (БЕЛА ЦРКВА / BELA CRKVA/ FEHERTEMPLOM/ BISERICA ALBA)

   Насеље између река Дунава, Караша и златоносне речице Нере, на обронцима Карпата, први пут се помиње као место у Крашевској жупанији 1335. године. После ослобођења Баната од турске власти, гроф Клаудије Флоримунд Мерси основао је Белу Цркву 1717. године као градско насеље Немаца колониста. Град је добио назив по старој црквици, коју су нашли први досељеници и званично је назван Вајскирхен (Weiskirchen). Поред Немаца, становништво овог насеља чинили су Срби и Румуни. Трговина је у XVIII и XIX веку била у рукама Цинцара, Срба и Румуна, док се немачко становништво највише бавило виноградарством. За време Војне границе, ово место постало је седиште Влашко-илирског пуковског округа. Статус слободног граничарског комунитета Бела Црква је стекла 1777. године. Исте године ту је основана прва стрељачка дружина у Војводини.

   ИЗВОР: колико се познајемо, из историје националних заједница у Војводини, IX издање, Нови Сад, 2014. год.

   Одговори

2. 14. август 2017. у 12:22

   vojislav ananić

   БЕЛА ЦРКВА

   Бела Црква је градић на крајњем југу Баната удаљен је 96 км од Београда ка истоку. Предивна природа, старе улице и фасаде барокног стила, паркови и језера, чине је јединственом оазом за туристе.
   Тихим и умереним ритмом живота чини посетиоце опуштеним и освеженим. Лежи у плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 м. Кроз белоцркванску котлину протичу реке Караш и Нера.
   На западној страни града простире се комплекс вештачких језера, канал Дунав-Тиса-Дунав и сам Дунав.
   Делиблатска пешчара (“европска сахара”) јединствени специјални резерват природе удаљена је свега 15-ак километара од Беле Цркве.
   Планински ваздух који долази са обронака Карпата, велики број сунчаних дана у години, домаћа кухиња и обиље воћа и производа од воћа (ракија) пружају могућност истинске релаксације и незаборавног одмора.
   Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села:
   Банатска Паланка, Банатска Суботица, Врачев Гај, Гребенац, Добричево, Дупљаја, Јасеново, Кајтасово, Калуђерово, Крушчица, Кусић, Црвена Црква, Чешко Село.

   Одговори

3. 19. децембар 2017. у 19:13

   Војислав Ананић

   БЕЛА ЦРКВА

   Историја

   Подручје Јужног Баната, па и саме Беле Цркве и њене околине, је једно од најстаријих насеобина у Војводини, те има веома дугу и разноврсну историјску прошлост. Подручје Беле Цркве и њене околине било је насељено пре неколико хиљада година, о чему сведоче ископине оруђа и оружја од камена и гвожђа. Овде су боравили, или само пролазили, Скити, Келти, Трачани, Дачани, да би крајем млађег гвозденог доба почео нови период историје-период римских освајања која почињу крајем I века п.н.е. и доводе до распадања праисторијске културе.
   У периоду римских освајања Јужни Банат је био један од центара римске цивилизације. Но, и поред тога, Јужни Банат остаје на удару нових варварско-освајачких снага. После Дачана и Келта долази до надирања Сармата, који овим подручјем доминирају читава три века, па Хуна, Гота и других да би најизад Авари и Словени населили ово подручје.
   Досељавањем Мађара у IX веку, долази до великих и пресудних промена. Мађари, уз помоћ Византије, формирају своју државу у чији је састав ушло и подручје Јужног Баната.
   После многих ратова и освајања јужних делова Балканског полуострва турска војска је прешла Дунав и Саву и 1552. године заузела подручје Јужног Баната. За време турске владавине ово подручје је било изложено разарању, терору, расељавању, ратовима што је све имало видног утицаја на застој привредног и културног развитка. Турска власт се одржала све до 1717. године када је ово подручје припало под власт Аустрије која је у међувремену себи прикључила и бившу Угарску монархију.
   Садашња Бела Црква, као културни, привредни и политички центар настала је 1717. године. Основао ју је гроф Мерци организујући масовну колонизацију Немаца из Франачке, Швапске, хесенске и виртембершке провинције са Рајне. У овом граду људи су се бавили скоро свим занатима, трговином, а нарочито виноградарством и производњом квалитетног вина.
   Године 1742. Белу Цркву насељавају Срби, а нешто касније Румуни, Јевреји, Цигани, Мађари, Чеси и друге националности. Ипак све до Другог светског рата већинско становништво било је немачко.
   Ради сигурности од Турака Аустрија је формирала Војну границу. За време Војне границе Бела Црква са околином била је у њеном саставу све до њеног расформирања 1872. године. Основни закон за Војну границу из 1807. године. побољшао је стање живота становништва у Граници. Због све успешнијег привредног развоја, од 1815. године Бела Црква је подигнута у ранг града.
   Подручје Беле Цркве било је под влашћу Аустро-Угарске све до ослобођења 1918. године када је припојена Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
   У Другом светском рату Бела Црква је била под немачком влашћу. По ослобођењу овај град су напустили сви Немци староседeoци.

   Извор: Интернет

   Одговори