Бач и околна села

11. јун 2012.

коментара: 5

Општина Бач:

(обухвата и Мали Бач који се до 1947. године називао Томићево), Бачко Ново Село, Бођани, Вајска, Плавна и Селенча.

Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. vojislav ananić

    ТВРЂАВА У БАЧУ

    Поред насеља Бач, по којем су некадашња жупанија Бач, а данас регија Бачка, добиле назив, налази се средњовековна мађарска тврђава Бач. Тврђава је изграђена поред реке Мостонге, која је данас исушена. Као права тврђава на води са петоугаоном основом, изграђена је од 1338. до 1348. године са зидовима дебелим 4 метра и високим 10 метара, са четири бранич куле и једном средишњом, која је служила за становање. Тврђава је мостом раздвојена од остатка града, изграђеног око Фрањевачког самостана. Један од господара тврђаве у Бачу био је и хуманистички стваралац, надбискуп Петер Варади, који је поседовао богату библиотеку и водио живу преписку са својим савременицима, у којој је радо описивао и тврђаву и њену околину. Петер Варади је, заједно са ренесансним песником Иваном Чесмичким – Јанусом Панонијусом, једно време припадао најужем кругу краља Матије Корвина, али је окривљен за неверу и до смрти краља Матије је живео заточен у Бачу. Тврђава је знатно оштећена током Ракоцијеве буне 1705. године. Данас је једина преостала средњовековна тврђава на овим просторима.

    ИЗВОР: колико се познајемо, из историје националних заједница у Војводини, IX издање, Нови Сад, 2014. год.

  2. vojislav ananić

    БАЧ

    Општина Бач се налази у југозападном делу простране панонске низије, у Војводини, још ближе у југозападном делу Бачке. Простире се на површини од 367км² и обухвата 6 насеља (Бач, Бачко Ново Село, Плавна, Вајска, Бођани и Селенча), у којима живи око 14.000 становника.
    Бачка општина је погранична, њену западну границу чини највећа средње европска река Дунав, чији таласи је запљускују у дужини од 43км.
    Подручје општине Бач се налази између општина Бачка Паланка и Оџаци, док се са друге стране Дунава налази Вуковар у Републици Хрватској.
    Кроз Бач протиче и канал који се налази у склопу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Терен општине Бач је равничарски, испресецан мањим водотоцима.
    Бач је удаљен 62 км од Новог Сада, 140км од Београда и 120км од Суботице.

  3. vojislav ananić

    БАЧ. мjесто у Бачкоj на желиезничкоj прузи Сомбор—Паланка. Тма 3.908 становника (1910), од коjих је било Срба 26 %, остаlих, већином Шокаца 1.238, Ниjемаца 1-888. Маџара 719. Јевреjа 30; православних 19. а католика 3.836 — По граду Б. коjи је подигао Св. Стјепан, добила је име бачка жупанија. За вријеме Људевита II држани су у Б. угарски државни сабори (1518/19). 1704, за вријеме Ракоцијеве буне, када су Б. заузеле Ракоцијеве чете, град је био запаљен и доста је страдао. Рушевине града налазе се и данас. Становништво се бави ратарством, виноградарством и воћарством. Д. П.
    Град Б. је у близини села Бача, на хумку уз бару Мосторгу. Град је четворостран, углови су утврђени са три округле и једном квадратном кулом. Б. је имао велику палачу, изврсно брањен улаз и лијепо грађену капелу. Бранич-кула је била на 6 спратова, а улаз с бедема града у кулу био је на четвртом спрату. Град је сазидао краљ Карло Роберт (1308—1342) на бискупском тлу »против шизматичког српског краља«. Послије битке на Мохачу заузели су Турци Б. за један дан.
    Ђ. С.

    Извор: Проф. Ст. Станојевић,НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, I КЊИГА

  4. Војислав Ананић

    Бач

    Утврђење је саграђено 1338—-42. Око 1526. држао га je у поседу Цар Јован, а његов кастелан у Бачу био је Јован Долић. Касније га је држао Стеван Бериславић. У Бачу су забележени Срби, и као турски војници, 1543. За турског доба био је седиште нахије. 1554. имао је 10 домова, од којих су 3 дома плаћала порезу, 7 нису. Око 1570. имао је 18, а 1590–1. 15 домова. Забележен је и у пећском поменику. Имао је и католичко становништво нашег језика. 1649. кризмао је у Бачу бискуп Маријан Ибришимовић 180 душа. 1690. населио се је у Бач капетан Видаковић. 1697. имао је 50 становника и кметова, са 34 одрасла сина, и 24 одрасле кћери. 1699. имао је 108 домовних старешина, 175 ожењених браће или синова. Касније, вероватно као последица Ракоцијевог устанка, кад је и сам град спаљен, број душа је у Бачу веома опао. 1720. имао је Бач 61 југословенски дом од којих је 59 било наших, а, 2 мађарска. 1724—32. имао је српску православну парохију. 1744. Жалили су се Срби на надбискупа што их прогони, и никако им не дозвољава да подигну себи цркву. 1764. преселио је калочки надбискуп Јосип Баћањи Србе са Мале Банче у Дероње, а Словаке са Старе Держe и Велике Банче у Бачко и Бискупово Ново Село. У граду је оставио само шокачко и мађарско становништво, док је за немачко становништо резервисао место на градском брегу.
    Потеси: Вајера, Беда ливада, Бела црква, Бело поље, Бискупација, Буџак, Велики јањедик, Врањак, Гај, Гувништва, Злопоље, Каракашевић, Мандра, Облица, Отока, Пана, Велики Пакаш, Парлог, Прљанци, Пужар.
    Литература: Шмит Р., Из прошлости Бача. Гл. Ист. др. 1939, 382—413.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ – СРБИ У БАЧКОЈ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА – (ИСТОРИЈА НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА),
    ЖИВАН СЕЧАНСКИ – ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ ТОКОМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА)
    БЕОГРАД, 1952.