Аранђеловац и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Аранђеловац: Аранђеловац, Бања (обухвата насеље Забрежје које је укинуто 1979. године), Босута, Брезовац, Буковик, Венчане (обухвата насеље Каменица кој Општина Аранђеловац: Аранђеловац, Бања (обухвата насеље Забрежје које је укинуто 1979. године), Босута, Брезовац, Буковик, Венчане (обухвата насеље Каменица кој Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Аранђеловац и околна села

Аранђеловац и околна села

Општина Аранђеловац:

Аранђеловац, Бања (обухвата насеље Забрежје које је укинуто 1979. године), Босута, Брезовац, Буковик, Венчане (обухвата насеље Каменица које је укинуто 1979. године), Врбица, Вукосавци, Гараши, Горња Трешњевица, Даросава (1947-2002. године Партизани), Јеловик, Копљаре, Мисача, Орашац, Прогореоци, Раниловић, Стојник и Тулеж.


Коментари (14)

  • Mileta Urosevich

    Zanima me poreklo imena sela Vukosavci, i da li je pravo ime tog sela Vukosavci ili Vukasovci???

    Одговори
  • Миодраг Симовић

    Користе се оба имена за то село и оба су исправна. Чак је на путу за то село раније писао један наѕив, а на истом путу је са друге стране писао други. Порекло имена села незнам тачно, али оно што знам сигурно јесте да се у Српској налази једно село Вукосавци, а у Војводини – Вукасовци.Моја лична претпоставка јесте да су дошли људи однекуд са те територије, донели име које је на новом поднебљу добило две верзије, а онда су они продужили за Војводину и тамо основали село под другим именом. Оно што знам сигурно јесте да су најстарије породице села пореклом од Дробњака који су се ту доселили мало пре Кочине крајине (народни назив за Аустро-турски рат вођен од 1788 – 1791). Управо зато велики део села слави Ђурђевдан као крсну славу (то је Дробњацима племенска слава). Од њих води порекло неколико породица које, опет, воде порекло иѕ тог села. То су: Ивановићи, Дробњаковићи, Зарићи, Николићи, Симовићи… Сви славе Ђурђевдан. Има легенда о Симовићима, Зарићима и Николићима, карактеристична за херцеговачко-црногорске насељенике Шумадије, а која каже да те три породице воде порекло од тројице браће, именима Симо, Зарије и Никола. Мада ово јесте легенда, ипак се за њу и може наћи нека потврда, јер, док за остале породице постоји централно Вукасовачко гробље, за ове три породице имате једно (Зарића) гробље, где се они сахрањују, близу својих имања.
    Једна већа породица из околине Београда, Дробњаци, води порекло од исељеника из овог аранђеловачког села.

    Одговори
  • Mileta Urosevich

    Све то и ја знам. Занима ме да ли Ви имате некакве везе са Вукосавцима? Тамо постоји фамилија Симовић која је део рода Зарића?

    Одговори
  • Mileta Urosevich

    Takođe me zanima da li imate nešto precizniju lokaciju Vukasovaca u Vojvodini?

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Босута општине Аранђеловац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Ово село лежи у сливу реке Велике Босуте, око средњег и доњег јој тока. Пластика земљишта села са леве стране реке оштро се разликује од пласитике земљишта са десне стране. Земљиште на левој страни јаче је висинске разгране, то је типско земљиште високе Шумадије. Међутим, оно на десној страни је таласаста раван, типско земљиште ниске Шумадије. Оно прво је долинама речице Мале Босуте и Раслове и неколико потока јако поентирано. Обе углавном имају северни правац до састава са Великим Босутом. Од Клокотича на север иде развође између ових река, састављене из пошумљених главичастих брегова, завршено повећим брегом Врановцем, у углу између велике Босуте и Раслова. Од овог развођа спуштају се стрме и испреплетане косе; на запад у дубодолину Раслове, на север у дубодолину потока Рњковца, а на исток у дубодолину Мале Босуте. Осим тога од Клокотича на северо-исток поврх села одваја се један повијарац, у коме је највише узвишења Грчки Гроб и Липова Раван. Од Грчога Гроба спушта се на западну страну, у долину Мале Босуте, коса Зеленковац, а од Липове равни пада на север, у долину Велике Босуте, стрма коса Лисине.
    Други део села је раван са неколико таласастих брегова и хумова, од који су највећи: Чађевац и Пушнице. Ово је раван испресецана потоцима: Бобовиком, Медном и Станковачом.
    Сеоске куће су на странама поменутих узвишења и њихових коса, изнад дубодолина на заравњеним местима.

    Извори у селу.

    -Сем извора поменутих потока најглавнији су: Гавриловића Чесма, Водице, Светиња, Влајковића Чесма, Манастирина и још око двадесет, око којих су групе кућа.

    Земље и шуме.

    -Зиратна је земља растурена по селу између кућа, а делом је у долини Качера, у кључу између Букуље и Качера. Ово је сеоски атар из кога се неприметно пређе у драгољски атар, од средине села далеко је за пола часа хода. Земља је добре родности, нарочито у сеоском атару. Једној породици за осредњи живот потребно је 7-8 хектара зиратне земље. Највеће су њиве на: Теовцу, Липовој Равни, Вису, Чађевцу и Врановцу, где се поглавито сеје овас.
    Шуме око села има доста, као: Теовац, на међи босутској и трудељској, Широка Коса, Павлова Пољана и Добри Рт, огранци од Клокотича. Шума је већином букова, мање је ситне храстовина (шевара). Све су ове шуме заједничке сеоске и служе за испашу.
    У овом селу има 25 трла без реда растурених по сеоском атару.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, старовлашког типа. Али, према ономе што је речено и пластици сеоских земљишта, и тип насеља приметно се разликује у двама деловима његовим. На левој страни Велике Босуте куће су много раштрканије и скривеније, док су куће на десној страни збијеније и прегледније. Због јако рашчлањеног земљишта разликују се осам идвојених заселака, са географским називима, као: Лисине, Зелениковац, Рњковац, Вис, Врановац, на левој, Чађевац, Пушнице и Бобовик, на десној страни Велике Босуте.
    Свега у селу има 114 кућа,од којих је у Лисинама 13, Вису 18, Врановцу 19, Рњковцу 25, Зеленковцу 5, Пушницама 9, Бобовику 10 и Чађевцу 15 кућа.

    Име селу.

    -У народу нема никаквих тумачења о настанку имена села.

    Старине у селу.

    -На десној страни Велике Босуте, испод брега Дудинца, има Старо Село. Више оога, на поменутом брегу има једно маџарско гробље са великим камењем. Друго маџарско гробље налази се на месту, званом Више-Јасика, опет са великим камењем. Под Висом су остаци неког манастира који се, по причању, звао Гргур. Под Врановцем је био други манастир, Врањево, од кога је до скора било материјалних остатака. У долини Велике Босуте има шлакње, из чега би се дало извести да се негде у близини некада копала руда. Причали су ми да су сељаци налазили неке златне новце елипсастог облика, које они зову рушпама. А ја сам гледао овде нађене сребрне новце Краља Милутина. Гледао сам и неке турске сребрне новце са натписима, налик на талире. Још су сељаци налазили и неких камених чекића.

    Пореко становништва.

    -У овоме су селу само две фамилије за чије се порекло ништа не зна (10 кућа). Остало су досељеници.
    У Лисинама су:
    -Колашинци (Радовановићи, Лекићи, Вучићевићи, Јовановићи, Стевановићи, Николићи, Минићи),који су досељени из Колашина у време Првог устанка, славе Лучиндан.
    -Андрићи и Пантелићи су дошли из Херцеговине пре Колашинаца, славе Пантелијевдан.
    У Вису су:
    -Мартиновићи (Гавриловићи, Даниловићи, Ђорђевићи, Лазићи, Мијатовићи), досељени из Колашина, кад’ и Колашинци, славе, као и они, Лучиндан али се не тврди да су једна фамилија.
    У Врановцу су:
    -Поповићи, старинци, славе Ђурђиц.
    -Комненовићи су досељени пре 120-130 година из Добриња у ужичком округу, славе Никољдан.
    -Аксентијевићи су „озго преко кордона, више Сјенице“, одакле се доселио Аксентијев отац Игњат за време Кара-Ђорђа, славе Лазаревдан.
    -Бојовићи, Станисављевићи су дошли од Херцеговине за врема Кара-Ђорђа, славе Никољдан.
    У Рњковцу су:
    -Богдановићи (Томићи, Величковићи), који су дошли из Урсула код Сјенице за време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.
    -Петровићи, које је доселио Кара-Ђорђе из Старог Влаха, славе Никољдан.
    -Комненовићи, исти као у Врановцу.
    У Зелениковцу су:
    -Глишићи, досељени из Јарменоваца пре 70 година, славе Јовањдан.
    -Комненовићи, исти као у Врановцу и Рњковцу.
    У Пушницама су:
    -Тодоровићи (Јовановићи) досељени „озго“ за време Кара-Ђорћа, славе Аранђеловдан.
    -Колашинци – исто као у Лисинама.
    У Бобовику су:
    -Милинковићи, досељени „озго“ пре 150 година. За њих се зна да су најстарији досељеници, славе Св. Враче.
    -Мирићи су дошли из Калањеваца пре 20 година.
    У Чађевцу су:
    -Павловићи (Јеремићи), старинци. За њих се прича да воде порекло од неког калуђера манастира Гргура и његове служавке, славе Никољдан.
    -Костићи су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорћа, славе Никољдан.

    Сеоска заветина је Велики Спасовдан.

    Одговори
  • Mileta Urosevich

    Molim kolege iz Vojvodine da mi pomognu u potrazi za selom Vukasovci. Ništa konkretno ne znam. Možda je postojalo pa se utopilo u drugo naselje.

    Sela Vukosavci postoje u okolini Tuzle i Aranđelovca

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Даросава, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    Даросава је једно међу већим насељима ове области. Оно је у долини Пештана, у његовом горњем току. Са источне стране је опкољено брдима која чине развође између Колубаре и Јасенице. То су ова брда: Шутица, Камењак, Кљештевица и Жути Оглавак. Насеље је са десне стране Пештана и поред главног пута и железничке пруге Младеновац-Арађеловац-Лајковац. Са леве стране Пештана је мањи део насеља. Куће су растурене по косама брда Орловице, Драшковца, Осретка, Дрењака, Камаља, Медведњака и Боћинца. Има кућа и у долинама сеоских потока. Све су оне на побрђу између долина, па због тога тип села зависи од геоморфолошког правца пружања и величине тих долина. Најзбијеније куће су у долинама и на аливијалној равни Пештана и Црне Реке, а нарочито у оном делу који чини друмско насеље у Даросаави.
    Село се данас дели на крајеве који су раније чинили посебне целине, али се прираштајем становништва ти крајеви готово срасли, па се неопажено прелази из једног краја у други. Са леве стране Пештана су крајеви Пештан и Плочник, оба под брдом Шутицом; са десне стране су крајеви Драшковац, Црне Река, Пословчица, Старо Село или Медвеедњак. Осредак, Брдо и Горњи Крај. У Црној Реци су родови: Грујући, Лакићи, Ћирићи и Танацковицћи; у Пословчици су Сердари и Шестани, у Брду су Вурићи, у Драшковцу су Кузићи а у осталим крјевима су помешани родови. Друмско насеље има изглед варошице. у њему је општинска судница, женска занатска школа, основна школа, кафана, два парна млина, два стовариштта сувих шљива, једна крчма, жандармеријска станица, уговорна пошта, железничка станица, пекара, четири опанчарске радње, по једна абаџијска, ковачка и коларска радња, четири ситничарске продавнице, две лимарске радионице, по једна бојаџијска и поткивачка, кожуарска, месарска, обућарска – ципеларска и каменорезачка радња.

    Воде.

    -Село је богато изворском водом, али се служи за пиће и за домаће потребе водом из бунара. Изузетно Горњи Крај је оскудан водом, а лети се у њему бунари брзо замуте или пресуше. Извори су: Мали Бунар, Велики Бунар, Горњи Бунар у Осретку, Староселски Бунар и Шутица. Остали се извори називају по родовима: Павловића Бунар, Грујића Бунар, Марковљевића Бунар итд. Са леве стране Пештана под Шутицом, има две кисело-минералне воде; Прокића Бунар и Бунар под Шутицом. Вода са Прокића Бунара искоршћава се у трговини (кисело-минерална вода „Карађорђе“). Кроз Даросаву протиче Пештан. Он извире у суседном селу Буковику. Корито Пештана је веома песковито, па је по тој својој особини добило име. Горњи ток Пештана се зове и Даросавица. У Пештан утичу са леве стране ове притоке: Шутица, Ваган или Плочник; десне притоке су; Велика Црна Река, Мала Црна Река, Златовац, Боћинац, Глогинац, а између Кљештевице и Шутог Оглавка је Радов Поток. Сви потоци лети пресушују. У њима тада остају само вирови, на коима се напаја стока. Испод Шутице се вади гранит, а по његовим косама има и јаспица, пешчара и каолина. Под Жутим Оглавком вадисе жута земља, окер.

    Земље и шуме.

    Њиве и ливаде су измешане на местима која се називају: Златовац, Боћинац, Главица, Вити Граб, Кусања, Даросавица, Жути Оглавак, Остењак, Точак, Дуровац, Дугачке Њиве, Прека Шума, Медведњак, Торине, Широка Коса, Плочник, Зелени Рт, Свињци, Оптечество (брдо), Сењево Брдо, Грабље, Требеж, Мале Равни, Пословчица, Селиште и Врањевац.
    Шуме има приватне, сеоске и државне на Вагану. Она је по брдима и по потоцима.

    Старине у селу.

    1.У долини Црне реке нађена су камена оруђа у облику чекића.
    2. У месту Златовцу, до рудовачког атара, има трагова од неког старог насеља. Ту је било и старо гробље тога насеа.
    3. По предању речица Златовац се тако зове што је негде у његову кориту закопана остава злата. На једном месту у обали Златовца може се чути у зимско доба како нешто у земљи наизменично лупа и то лупање је слично ткању. Ту се изороавају полуге олова, које људи претапају и од њих лију зрна за ловачке пушке.
    4. За суседно село Дубравицу казује се да је ту било старо насеље Дубровчана, па је по њима то место доболо данашњи назив.
    5. На брду Оглавку је старо „маџарско“ гробље, од кога се једва познају трагови. Ту се налази и бакарни новац.
    6. Недалеко од данашње цркве, на местима Точку и Витом Грабу познају се трагови неког старог пута, који је имао правац север-југ. То су по свој прилици остаци старог пута који је водио од Београда за Острвицу и Рудник.

    Име селу.

    -По предању село је добило име „пре триста година“. Тада је била уграбљена нека девојка у „крагујевачкој нахији“ и „дарована“ селу, па по том дару је постао назив Даросава. Још се у народу чује ова изрека: „Даросава, хајдучка остава“.
    Ваља напоменути да се ово село упериоду од 1947. до 2002. године носило име „Партизани“.

    Подаци о селу.

    -Црква је од брвана, покривена лимом. Слави С. Петра и Павла. Она служи за Даросаву, Прогореоце, Рудовце и Крушевицу. Школа је подигнута 1838 године, па је порушена 1897. године и обновљена 1907. године. Литија се носи Првог дана Духова а заветни дан су Младенци. Сточни вашар, панађур, држи се у недељу по Петровдану. Данас у селу има два гробља; једно је у Дуровцу а друго је у крају Пештану.
    Данашње насеље засновано је по предању у 17. веку на месту Селишту или Старом Селу, између Златовца и Медведњака. Оно се развијало новим досељеницима и природним прираштајем.
    Као насеље Даросва је унета у Ебшелвицову карту, Године 1818. имала је 48 кућа, а 1844. године 86 кућа и 568 становника. данас у њој има 32 рода са 322 куће и 6 циганских родова са 12 кућа.

    Пореко становништва.

    Најстарији род у Даросави су:
    -Шестани или Шестановићи (Станојевићи и Грујићи*), Ранковићи, Гавриловићи, Миловановићи, Пантелићи, Перишићи, Прокићи, Радојичићи и Филиповићи; предак Радивоје имао је по шест прстију на рукама, па су се по томе назвали Шестани. Он се вероватно доселио крајем 17. века из Херцеговине, а по другом казивању су од Сјенице. По свој прилици овај род је даљом старином из предела Шестана, у Црногорској Крајини, па је по њему добио назив. Има одсељенике у Срему, сви славе Јовањдан.
    *Од Грујућа је познати државник Јеврем Грујућ.
    После Шестана доселили су се у току 18. века седам родова:
    -Баџићи су изумрли.
    -Вурићи (Андрићи, Дишићи, Неговановићи, Недељковићи, Николићи, Петровићи и Филиповићи други) доселили су се однекуд из „Старе Србије“; доселила се баба Вура, по којој се презивају Вурићи, са три сина, па кад је петао запевао на брду Остењку, то је био знак да се ту населе, Ђурђиц.
    -Сердари (Средаревићи*), Вићентијевићи, Гајићи, Маринковићи, Милојевићи, Јаковљевићи, Јовановићи, Станојловићи, Станчићи, Радојковићи, Синђелићи и Томашевићи), предак се доселио од Сјенице. Сердар Милован по коме се презивају Сердари, дигао је народни устанак са Карађорђем противу дахија. Вићентијевићи нимају одсељенике у Гарашима у Јасеници, Св. Арханђел Гаврило.
    *Од Сердара је био хајдук Петар Максовац, главна личност у роману Св. Ранковића „Горски цар“, који је погинуо у потери у Даросави.
    -Дамњановићи (Кузићи данас Кузмановићи, Глишовићи, Матићи и Танасковићи) су били један род, али не знају за своју старину, Ђурђиц.
    -Микаиловићи не знају за своју старину, Јовањдан.
    -Миленковићи (Добричићи и Милошеићи) су један род, досељени су пре Карађорђевог устанка са Косова, Ђурђевдан.
    -Марковљевићи (Марковићи, Павловићи, Стојановићи, Петровићи, Гавриловићи и Митровићи) су из Гацка у Херцеговини, Савиндан.
    У првој половини пршлог века доселило се десет родова:
    -Ћирићи, предак Ђура „као терзија ишао по занату“, па се у Даросави оженио и закућио. Од њега су данас пето колено, Лучиндан.
    -Ломићи су дошли из Драгоља у Качеру око 1830. године; даљом старином су из Гојне Горе код ужичке Пожеге, Јовањдан.
    -Павићи су дошли из Старог Влаха, Митровдан.
    -Герасимовићи су се доселили из Врнчана у Таковском срезу око 1850. године, Никољдан.
    -Нићифоровићи су из Брезовице у Тамнави, Лучиндан.
    -Лакићи (Лазаревићи) су овамо дошли из Гараша, а старином су од Сјенице; имају одсељенике у Вранићу, Никољдан.
    -Тешићи су из Гараша, доселио се после рата 1878. године, Никољдан.
    -Веселиновићи су из Гараша, Ђурђевдан.
    -Јекићи су из Ровина у Моравичком срезу, Никољдан.
    -Пантелићи су од Пантелића у Барошевцу, Ђурђиц.
    Новији досељеници су:
    -Несторовићи су из Ужица, Ђурђевдан.
    -Марковићи су из Крушевице, Никољдан.
    -Радомировићи су из Пркосаве, Лазаревдан.
    -Томковић, индустријалац, овамо дошао из Бање код Аранђеловца, а старином је из Брибира код Скрадина у Далмацији, Петровдан.
    -Лаушевић је из Тополе у Јасеници, Аранђеловдан.
    -Томићи су из Прогорелаца а даљом старином су из Живковца у Качеру, Никољдан.
    -Матијашевићи, отац дошао из Орашца у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.
    -Радосављевић, дошао жени у кућу из Брајковца 1917. године, Ђурђевдан.
    -Петровић, ковач, доселио се из Иванче у Космају, Митровдан.
    -Симићи су из Рудоваца, Никољдан.
    -Јовановић, опанчар, дошао из Великих Црљена, Јовањдан.
    -Бокшан се доселио из Беглука у Лици, Никољдан.
    -Димитријевић. кафеџија, доселио се 1930. године из Венчана, Митровдан.
    -Ћосић. кафеџија, дошао из Драгоља у Качеру, Никољдан.
    -Кнежевићи су из Прогорелаца, Никољдан.
    Циганси родови славе Св. Петку Параскеву – „Петковицу“:
    -Ивковићи су из Трнаве у Лепеници.
    -Јовановићи су из Дубоне код Смедерева (Младеновца, оп. Милодан).
    -Костићи су из Буковика код Аранђеловца.
    -Марковићи, ковачи, доселили су се из Јарушице у Лепеници.
    -Петровићи, ковачи, дошли из Жабара у Лепеници.
    -Симићи, ковачи, су из Чумића у Лепеници.
    -Стефановић, „влашки“ Циганиин, дрводеља.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Венчани, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    -Венчани су једно од већих села ове области. Оно је са обе стране реке Турије по странама побрђа у њеној средњој долини. Источно од њега су космајска села Раниловићи и Дрлупа; према Даросави су брда Жути Оглавак, Дрењак, Медведњак и Главица, према Рудовцима је Рудовачки Забран, према Пркосави је Вучја Бара, до Тулежа је Косово и Церовчић, до Дрлупе је Селишњак и поток Смојковац, а до Раниловића су Делови, Белановац и поток Каменица. Куће су по странама брда и по повијарцима, груписане по родовима. Те су група кућа понегде удаљене једна од друге по неколико стотина метара. Насеље је разбијеног типа. Оно се дели на крајеве који чине посебне делове овог пространог насеља: Каменицу, Придворицу („Предворицу“), Магловац, Удбину и мали крај Буновицу у Каменици.

    Воде.

    -Село има добру изворску воду: Змајевац у долини потока Кусање, Видовац у крају Удбини, Иванчевац у крају Каменици, Тодоровац и Беговац. За домаће потребе и за пиће служе се и водом из бунара којих има готово свака кућа. Мали број бунара лети пресушује. Кроз село протиче Турија. Она прима десне притоке: Смојковац, који долази из Дрлупа и Тодоровоац који долази из Сибнице; Церовчић, Циганчица и Кусања су незнатни сеоски потоци. Леве притоке су: Придворица, која постаје у Широкој Равни, Река постаје од Сребрњака и Иванчевца који извиру у Жутом Оглавку док поток Добриловица утиче у Реку.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима која се зову: Косово, Орнице, Рујевац, Церовац, Блазнава (поље), Смојковац, Кусања, Чардак, Апостоловац, Змајевац, Иве, Мрамор (мање брдо), Шолопта, Коник, Река, Лисине, Шиндровица, Главчићи, Савина Коса, Дуги Рт, Парлог и поље Турија. Брда су: Куси Рт, Каменити Оглавак или Дрењак, Жути Оглавак, Дебељак, Видићевац.
    Сеоска испаша и шума је у Широкој Равни. Има приватне и државне шуме.

    Старине у селу.

    -У крају Магловцу има један надгробни споменик неког Апостола, кога су Турци погубили, па се то место зове Апостоловац.
    -У долини Придворице била је стара црква, која је била саграђена од брвана. На њеном месту сазидана је 1862. године данашња црква, која је знатно мања од старе. Она прославља Св. Пантелију.
    -У месту Дебељаку, где је данашње гробље Ђуровића, било је старо српско гробље.

    Име селу.

    У старој цркви, по народном предању, венчао се по други пут прота Матеја Ненадовић, па се по том протином венчању село назвало Венчане.
    По другом предаљу у овом селу је заноћио неки краљ „Венчани“ (Првовенчани), па се по њему село тако назвало.

    Подаци о селу:

    -Осим Ђуровића гробља у селу их има још четири; једно је у крају Удбини а три су у крају Каменици. Литија се носи Други дан Духова а заветни дан су Младенци.
    Старо село је било у крају Удбини. Најстарији досељеници су се прво насељавали у крају у Магловац, па се одатле померали и оснивали друге крајеве овога села. И данас крај Магловац више изгледа као заселак него на крај Венчана, јер је сасвим издвојен од осталоих насеља. У Магловцу су ови родови: Гашићи, Радовићи, Марковићи, Јанковићи, Ђурђевићи, Марковићи други, Еркићи, Јестратијевићи, Петровићи, Јовановићи, Гарићи (Павловићи), Ристивојевићи, Крсмановићи, Милинковићи, Петровићи други, Ћирићи, Обрадовићи, Јевтићи и Николићи.
    У крају Удбине су: Герасимовићи, Томашевићи, Ненадовићи, Митровићи и Радовановићи (Јеринићи).
    У крају Придворици су: Јоксимовићи, Шишовићи (Радовановићи), Константиновићи, Савићи, Томићи и Јанковићи.
    Остали родови су у крају Каменици.
    Године 1818. у овом насељу било је 49 кућа а 1844. године било је 82 куће са 564 становника. Данас у селу има 29 родоа са 224 куће.

    Порекло становништва.

    И поред тога што се ово село помиње први пут по архивским подацима тек 1818. године оно је, као незнатно планинско насеље, постојало по свој прилици и у 18. векау. У селу има два разграната стариначка рода, чија је старина у овом селу с краја 17. или из почетка 18. века. То су ови родови:
    -Томашевићи (Ненадовићи, Јовановићи, Гарићи – данас Павловићи, Ђурђевићи) су један род, славе Никољдан.
    -Герасимовићи (Јеринићи – данас Радовановићи и Марковићи) су један род, доселили се давно из околине Горњег Милановца, Никољдан.
    Пре Карађорђевог устанка доселило се седам родова:
    -Неранџићи (Томићи) славе Аранђеловдан и
    -Јовановићи, славе Лазаревдан су један род. Старином су од Сјенице. Они су род Војчићима у Врбици у Горњој Јасеници.
    -Перишићи (Никитовићи, Марковићи други и Миливојевићи) су један род, доселили су се „из прека“, Алимпијевдан.
    -Гашићи су се овамо доселили од Краљева, а старином су од племена Гаша, Аранђеловдан.
    -Ђуровићи (Дамњановићи, Ивановићи, Кузмановићи и Симеуновићи) су један род, доселили су се из Горњег Ибра, Св. Врачеви.
    -Јоксимовићи и Константиновићи су један род, дошли су „озго“, вероватно из Старог Влаха, Ђурђевдан.
    -Беговићи су дошли из Босне, Лучиндан.
    -Васићи су из околине ужичке Пожеге, Јовањдан.
    После Карађорђевог устанка доселило се девет родова:
    -Ћирићи и Обрадовићи су један род, доселили су се од Сјенице, Никољдан.
    -Милинковићи су од Сјенице, Аранђеловдан.
    -Нешићи (Јанковићи и Митровићи), браћа Паун и Максим побегли из Ореовице у Босни, пошто су тамо убили спахију. Паунова жена роди сина у Венчанима, па се ту закуће, Ђурђевдан.
    -Лазаревићи, прадед се доселио од Сјенице у кућу Неранџића, Јовањдан.
    -Демировићи су од Вишњића у Брајковцу, Јовањдан.
    -Спасојевићи су из Трбушнице, Аранђеловдан.
    -Шишовићи (Радовановићи) сз Рудничани, Св. Јеремија.
    -Ерићи (Јестратијевићи) су из „ужичке нахије“, Лучиндан.
    -Петровићи су из Срема, Св. Петка Параскева.
    У другој половини прошлога века доселило се девет родова.
    -Јевтићи су из околине Ужица, Јовањдан.
    -Петровићи други су из Орашца у Горњој Јасеници, Св. Јоаким и Ана.
    -Савићи су од Милановића у Орашцу у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.
    -Лакићевићи су из Бијелог Поља, доселили се 1879. године, Стевањдан.
    -Јанковићи други, отац дошао из Осата у Босни, Јовањдан.
    -Марковићи трећи су из Бабајића на Љигу, Никољдан.
    -Јовановићи други су Рудничани, Лазаревдан.
    -Петровићи трећи, отац се доселио из Осата, Јовањдан.
    -Крсмановић, довела га мајка из Орашца у Горњој јасеници, Никољдан.
    Најновији досељениици су:
    -Ђаковићи и Степановићи су од Ђаковића у Пркосави, Никољдан.
    -Анђелић је од Радојчића у Крушевици, доселио се 1920. године, Јовањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Прогореоци („Прогоревци“), општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    -Прогореоци су у осоју Вагана и са обе стране Крушевичке Реке. Коса Шираковац дели га од Крушевице, а Горње Њиве и Просек су на граници према Даросави. Горњи крај села назива се Ваган а доњи Шираковац. Мањи крајеви се називају по родовима: Гавриловића Крај, Јаћимовића Крај, Новаковића Крај и Јосиповића Крај. Насеље је разбјеног типа као што су и суседна села у Качеру и Горњој Јасеници. Циганско насеље је у потоку Сечинама.

    Воде.

    -Село обилује изворском водом. Знатнији извори су: Крџалинац, Осредак у Шираковцу, Стублине у долини Криве Реке, Врба и извор Јавор код Арсенијевића кућа. Под Ваганом има место и изворчић Ваганић, за који се казује да га је отворио Свети Сава. Народ верује у његову лековиту моћ од главобоље, па се на дан Св. Саве и сваке „младе недеље“ скупљају болесници код њега, пију воду и умивају се, да би оздравили. У месту Слатини извире минерална кисела вода, а друга кисела вода је у месту Сечинама. Осим извора у селу има и пет ђермова. Кроз село протичу Крушевичка Река, Крива Река која утиче у Пештан код друмског насеља у Ддаросави, Шираковац, Каменац, Хајдучица и два безимена потока, од којих један извире испод Јавора а други протиче кроз место Сечине.

    Земље.

    -Њиве и ливаде су помешане. Оне су на овим местима: Равној Гори, Брду, Просеку, Лугу поред Пештана, Врби, Главици, Куличу, Код Врбе, Остењку, Виноградима, Дајиновцу, Брдоливади, Горњим Њивама, Сечини, Карановој Пољани, Томиној Коси, Хајдучици, Дрену, Селишту са леве стране Криве Реке, Пољицама и Зеленици више Селишта. У селу се вади гранит и каолин. Испаша је на Вагану.

    Старине у селу.

    -Старо, кажу „маџарско“, гробље је у месту Маџарима у Лугу. Неки стари пут, по свој прилици средњовековни, који је водио од Београда за Рудник, прелазио је Превој на Вагану, па се спуштао преко данашњих Прогорелаца на извор Врбу. казује се да је Јерина, деспота Ђурђа, добиијала вруће лепиње, које су јој се доносиле овим путем из Смедерава за Острвицу, где је неко време боравила.

    Име селу.

    -По предању име селу постало је у времену деспота Ђурђа. Једном су се крај извора Врба одмарале деспотова жена Јерина и његова свастика Јелена. Тако одмарајући се оне се посвађају. Јерина је била толико зла и опака жена, да је испод ње, на месту где је седела, прогорела трава и то се место назове „Прогоравци“. И данас, казује се, на месту где је седела Јерина не ниче трава, а где је седела Јелена, ту расте бујна трава.

    Подаци о селу.

    -Литија се носи на Спасовдан а заветни дан су Младенци. Као насеље Прогореоци су означени на Ебшелвицовој карти. Године 1818. било је у њему 12 кућа а 1844. године имало је 31 кућу са 226 становника. Данас у Прогореоцима има 29 родовоа са 146 кућа и два циганска рода са 14 кућа.

    Порекло становништва.

    Пре Карађорђевог устанка доселило се девет родова:
    -Спасојевићи су најстарији род у селу. По казивању њихове бабе, доселили су се преци од Сјенице, Ђурђевдан.
    -Арсенијевићи* (Јошићи, Милановићи и Марковићи) доселили су се из околине Пирота у крај Шираковац, Ђурђевдан.
    *По архивским подацима помиње се 1836. године Новак Арсенијевић из Погорелаца.
    -Гајићи су из Добриње код ужичке Пожеге; род су им Ђурђевићи у Крушевици, Ђурђевдан.
    У старије родове убрајамо и оне који не знају за своју старину:
    -Милинковићи, Ђурђевдан.
    -Степановићи (Алимпијевићи и Ђорђевићи) су један род, али су се већ разродили, Ђурђевдан*.
    *Чедомир Гајић зна по казивању старијих људи, да „Ђурђевци“, тј родови који славе Ђурђевдан нису сви истога рода.
    -Гачићи, Ђурђиц.
    -Димитријевићи, Митровдан.
    -Живановићи, Аранђеловдан.
    -Станојевићи (Ковачевићи), Аранђеловдан.
    -Новаковићи су из Босне, изумрли по мушкој лози, славили су Јовањдан.
    У прошлом веку доселило се девет родова:
    -Милинковићи други (Томићи) су од Тамбуревића и Живковцима у Качеру, Никољдан.
    -Ракочевићи (Јовановићи) су из Мораче у Црној Гори, Никољдан.
    -Бугарчићи (Станојевићи) су из Копривнице у Пиротском округу, Св. Петка.
    -Васићи су од Војиновића у Калањевцима у Качеру а старином су од Бајине Баште, Аранђеловдан.
    -Поповићи су од Јоксимовића у Орашцу у Горњој Јасеници, а старином су из Берана, Мратиндан.
    -Бошњаковићи су из Босне, Јовањдан.
    -Балтићи су се доселили 1890. године из Трудеља у Качеру, Никољдан.
    -Јосиповићи су из Драгоља у Качеру, Јовањдан.
    -Павловићи су из Ковачевца у Доњој Јасеници, Ђурђиц.
    Новији досељеници су:
    -Лукић је из Орашца у Горњој Јасеници, дошао жени у кућу 1908. године, Ђурђиц.
    -Николићи су из Ниша, Никољдан.
    -Тошић, трговац, је из Темишвара, Ђурђевдан.
    -Јаковљевићи су из Орашца а даљом старином су од Никшића, Св. Јоаким и Ана.
    -Танацковић је од Станојевића у Маскарама у Горњој Јасеници, Ђурђиц.
    -Коларевић-Ера, дошао из Венчана жени у кућу, слави женину славу – Ђурђевдан.
    -Ђурашковић, каменорезац, је из Херцеговине, ушао жени у кућу, Никољдан.
    -Лукићи други су из Трбушнице, Мратиндан.
    -Аћимовићи су из Крушевице, дошли 1918. године на купљено имање, Никољдан.
    -Теодосијевићи су из Крушевице, Јовањдан.
    -Радићи су из Босне, Аранђеловдан.
    Цигански родови су:
    -Станојевићи су ковачи, гурбети, Нова Година (Св. Василије).
    -Ивковићи су из Овсишта у Горњој Јасеници, не славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Тулеж, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    -Тулеж је на благим косама између сеоских потока и у долини Турије. Сеоски атар пружа се на југ до косе према Стрмову, управо до Селишњака и Беговишта; према Венчанима је шума Караула, према Дрлупи је Гај, а Гајина Јаруга граничи до космајског села Сибнице, а од Миросаљаца се граничи потоком Златаном. Кроз село протиче поток Косово, који испод села утиче у Турију. Насеље је мање разбијеног типа. Оно се дели на крајеве који се називају по родовима. Изузетно крај са леве стране Турије назива се Планина, где су се населиле породице Алемпијевића, Миловановића, Живкоивћа и циганске породице Милосављевића.

    Воде.

    -Велики Бунар је извор у средини села, најјача и најбоља вода у селу. Употребљава се и вода из бунара.

    Земље и шуме.

    -Сеоска утрина је у Гају, а шума је у Планини и на Караули.
    Њиве и ливаде су на местима која се зову: Планина, Турија, Ждраловац, Блазнава, Гај, Капар (брдашце), Златан, Маџарица (брдо) до Капара, Слатина, Дубоки Кључеви поред Турије, брдо Караула, Косово и Криве Баре.

    Старине у селу.

    -Старо насеље је било на месту Селишњаку, до Стрммова и, по предању, звало се Равнобаћа.
    Народ казује, по предању, да је Тулеж најстарије село у околини. Нека стара црква била је на мсету Кривој Бари испод села. По селу има на неколико места надгробних камених споменика. Они су сви без натписа. казује се да су то гробови изгинулих путника из времена турске владавине у овом крају. У сеоским потоцима се налазе трагови и остаци копања оловне руде.

    Име селу.

    -Данашње име селу добило је по народном казивању овако: Неки владика путовао на коњу, па му коњ посустане и легне.. Владика је тада очајно узвикнуо: „Зар ту леже“! И од тада се то место, а затим и насеље назове Тулеже и Тулеж.

    Подаци о селу.

    -Данас у селу има два гробља. Старије је оно у самом селу, где се налазе остаци још старијег гробља. Новије гробље је у крају Планини. у Тулежу је рођен 1731. године владика рашко-призренски Јанићије. Литија се носи на Први дан Тројица а заветни дан су Младенци.
    По архивским подацима Тулеж се спомиње као насеље 1723. године а 1732. године у њему је био сеоски „књаз“ Грујица. Године 1818. имало је у Тулежу 31 кућа, а 1844. године било је 47 кућа са 309 становника. Данас у Тулежу има 21 род са 167 кућа и 4 циганска рода са 12 кућа.

    Порекло становништва.

    Старинци су у овом селу:
    -Јовшићи (Васићи), Стевањдан.
    -Балтићи (Петронијевићи, Ранковићи и Живковићи), Лазаревдан.
    -Алемпијевићи (Симићи, Станошевићи,Петровићи, Васићи, Стевановићи и Ђокићи), Јовањдан.
    -Јаковљевићи (Максимовићи) Аранђеловдан.
    -Ранковићи други (Ђаковићи, Игњатовићи, Илићи, Стојковићи, Симићи други, Марићи, Маринковићи и Јовановићи) су један род, али су се у међувремену разродили и међусобно се жене и удају, Никољдан.
    -Адамовићи и Опутићи (Аврамовићи, Једоксићи) су од Сјенице; по предању њихових крвних сродника има у космајској Дрлупи, они су од Бихора. Адамовићи имају одсељенике у космајској Слатини и у Дрлупи (Сирковићи). По предању у селу Битуши, у мијачком пределу Долној Реци, живео је властелин Јован Опута. Род Опутића у шумадијским селима вероватно воде порекло од овог властелина, Ђурђевдан.
    У прошлом веку доселило се десет родова:
    -Миловановићи, дед се доселио однекуд као занатлија, Стевањдан.
    -Сремчевићи (Илићи) су из Срема, Аранђеловдан.
    -Живковићи (Јанковићи) су из Страгара у Горњој Јасеници, Никољдан.
    -Савићи су из Орашца у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.
    -Радојичићи су из Амерића у Космају, Никољдан.
    -Милићевићи су из Амерића, Ђурђиц.
    -Грујичићи су из Босне, Никољдан.
    -Јовановићи су из Босне, Јовањдан.
    -Васићи су из околине ужичке Пожеге, Стевањдан.
    -Радосављевићи су из Парцана у Космају, Никољдан.
    Новији досељеници су:
    -Микаиловићи су из Стојника у Космају, доселили се 1911. године, Никољдан.
    -Ђаковићи су из Пркосаве, Никољдан.
    -Ђорђевићи су се доселили из Раниловића у Космају, Ђурђевдан и „земаљску“ славу Никољдан.
    -Јовановићи други су дошли 1920. године из Миросаљаца,Ђурђевдан а „земаљска“ слава је Јовањдан.
    Цигански родови су:
    -Милосављевићи су се доселили као гурбети око 1880. године, Нова Година (Св. Василије).
    -Васићи, Никољдан
    -Симићи, Ђурђевдан и
    -Јовановићи, Ђурђевдан.
    Ова последња три рода населио је Мијаило Ђокић из Стојника у Лепеници, после (првих) Милосављевића.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Раниловић, општина Аранђеловац – Шумадијски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    Положај села.

    Раниловић је на пиносавској површи, коју су избрздале дубоке долине неколико левих притока реке Турије, од којих је главна Коритина у чијој долини има нешто кућа.

    Воде.

    -Извор Срмдан се сматра да је лековит – „и рањиву ногу Смрдан излечи“.

    Земље.

    -Имања су на местима: Мекоте, Хаџине, Округлица, Крушик, Брестић, Шибина, Голубињак, Боришанац, Равне, Дубраве, Попадије, Крченик, Подгорје, Сутеске, Кљештевица, Коритина, Перило, Бокићевац и Цветковац.

    Тип села.

    -Село се дели на крајеве: Белановац, Језерине, Брђани и Турија. Пре 20 година отишло је десетак кућа на имање у Боришанац а сада се пресељавају на имању и у Голубињак.

    Старине у селу.

    -У Брестићу, где је данашње гробље, има остатака од „Маџарског Гробља“. На Караули има трагова од другог „Маџарског Гробља“.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању село је најпре било на Мекотама, одакле су, за време Турака, побегли у честар, који се данас зове Старчевац. Предање вели, да је село имало само седам кућа и да су најстарији родови: Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Марјановићи, Радовановићи и Скелеџићи.
    На Лангеровој карти ово насеље је унето под истим именом – Ranillowig. Село је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. године 40 а 1822. године 48 кућа. Године 1846. село је имало 79 кућа и припадало је срезу туријском. По попису из 1921. године село је имало 291 кућу.
    Поменути стари родови:
    -Спасојевићи (Милинковићи), славе Св. Вартоломеј;
    -Вуковићи, славе Лучиндан и Никољдан;
    -Мијатовићи (Станичићи, Ђурђевићи и Мирковићи), славе Ђурђевдан;
    -Марјановићи, славе Ђурђевдан и;
    -Скелеџићи (Павловићи), славе Аранђеловдан, не знају одакле су старином.
    -Ђиласовићи (Анђелковићи), славе Св. Ћирила и Методија су старији досељеници из Колашина. Са њима су род:
    -Радовановићи (Петронијевићи).
    -Биволџићи, славе Никољдан су од Пирота.
    -Трнавци (Мијаиловићи), славе Лазаревдан. Њихови стари су се доселили од Пећи.
    -Гарашки (Павловићи), славе Лучиндан. Прадед Јанко дошао из Гараша у Јасеници где имају рођаке Марковиће и Татомирце.
    -Бошњаковићи (Павловићи) су из Босне, славе Алимпијеван.
    -Агатоновићи су се доселили из Блазнаве у Јасеници, славе Јовањдан.
    -Станићи (Петровићи, Миловановићи и Анђелићи), славе Јовањдан. Зову их „Арнаутима“ а пореклом су од Сјенице. Један део остао је у Врбици – Јасеница, где се презивају Тимотијевићима.
    -Обрадовићи (Драгићевићи), славе Никољдан. Предак Васо Николић дошао је из Осата у Босни.
    -Јовановићи (Ђокићи), славе Никољдан, доселили су се из Драгачева.
    -Стојановићи (Лукићи), славе Лучиндан. Мисле да су старином род са Вуковићима.
    -Гајић је дошао из Мале Моштанице, посавски срез, као ковач, не каже се коју славу слави.
    -Милекић, отац му овде био учитељ. Дошао из Драгачева, не каже се коју славу слави.
    Цигани-Роми су:
    -Станчићи, Всићи, Митровићи, славе Аранђеловдан. Дошли су пре 20 година из Дубоне – подунавски срез. Куће су им у Сувој Турији у близини Кљештевице. Занимају се земљорадњом, израдом корита и свирачином.
    Непознатог порекла су.
    -Костадиновићи (Радоичићи, Ђурђевићи и Ивановићи) – славе Ђурђевдан.
    -Јанковићи – славе Митровдан.
    -Милосављевићи (Петровићи) – славе Ђурђиц.
    -Милијановићи (Магдићи, Дејановићи и Васиљевићи) – славе Ђурђиц.
    -Димитријевићи – славе Лучиндан.
    -Живковићи – славе Ђурђевдан.
    -Пауновићи – славе Ђурђиц.

    Одговори
  • Зоран

    „Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара““.
    Када се наводи ова књига (која је несумњиво златни извор за многе податке) треба имати у виду једну битну чињеницу. Она свакако треба и мора да послужи као неопходна полазна тачка али није у свему потпуна и најпрецизнија, бар у случају мог села Вреоца када сам је ја користио. Петар је урадио оно што нико није пре њега а ни после. Сакупио је фантастичан материјал за многа места Шумадије и то треба поштовати, ипак … Поздрав свим вредним прикупљачима података и пуно успеха у раду.
    ПС. много тога још треба прегледати, претабати, прочитати, разговарати и сл. како би се добили што потунији подаци.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top