Велика Плана и околна села

10. јун 2012.

коментара: 8

Општина Велика Плана:

Велика Плана, Велико Орашје, Доња Ливадица, Крњево, Крушево, Купусина, Лозовик, Марковац, Милошевац, Ново Село (до 1946. године Нови Аџибеговац), Радовање, Ракинац, Старо Село и Трновче.

Коментари (8)

Leave a Reply to Милодан

8 коментара

  1. Порекло становништва села Старо Село (Стари Аџибеговац), општина Велика Плана.. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“..

    Положај села.

    -Ово село јеу равни испод ушћа Раче (Старе Лепенице) у Мораву а са обе стране пута Лапово-Велика Плана. Од Велике Плане је Плањанско Поље, па до њега Улица са кућама, даље Речице, затимм Старо Брдо – где је сада стара плањанска црква. даље су Јазвике (названо по јазбинама), Јаребичњак. Испод њега је старо гробље, од кога је неколико каменова, после тога је брдо Јастребац, па брдо Садови, па до њега Пицуљица, брдо засађено виноградима.
    Између железничке пруге и Мораве је Млака а преко Мораве је Бучје, аџибечковачке њиве. Са леве стране Мораве је Трпељ и Суво Блато, оба са кућама. Калуђерско Блато и место Баљешево су пола плањанско а пола аџибеговачко.
    Најстарији део села је између садашње пруге и Мораве, после се исељавало. И Породинци (Власи) су били поред Мораве па су се одатле изместили. Гробље је и сада на старом месту, преко пруге док је једно гробље крај Мораве однела вода. Топографска имена Старог Аџибеговца јасно сведоче о старом српском становништву овога села.
    По запамћеном причању старца Витора, претка Величковића, било је у времену његовог детињства, пре око 145 година, 1763. године у селу су биле само две куће.
    Село се дели на махале. Доња Мала је према великој Плани. Горња Мала или Горњи Крај је ка Новом Селу (негдашњем Новом Аџибеговцу), Сипић је од Јастрепца и Трбуш-Поља до у Глоговичко Блато од кога настаје Горња Мала. У Сипиићу седе (живе) Власи, који у се давно доселили из Породина. У Горњој Мали или Влашкој Мали, до Гибовице, има њихових кућа, а затим до Глоговачког Блата. Има их око 70 кућа, већина су Светоникољци, Светоарханђеловци, Светоалимпијевци, Светопетковци (називи по славама). Један се доселио из Волује у Звижду и од њега су Волујанци.

    Име селу.

    -Име Аџцибеговац је морало постати врло давно, јер се не зна ништа о времену његова постанка. Неки Аџибег је имао чардак у Аџибеговду код старе механе (сада је то са оне стране Мораве) што је било врло давно и по њему се назвало село. Од 1946 године Стари Аџибегоац се зове Старо Село.
    У месту Калуђерском Блату има црквица и мисли се да је ту био манастир. Прича се, да је ту био калуђер, па му мачка појела рибу, а он је због тога бацио у блато у коме се удавила да би се и сам калуђер у том блату удавио. Отуда назив Калуђерско Блато.

    Старине у селу.

    У крају Сипићу, више извора Млаке налазио се стари новац келтски (?), римски, аустријски, с краја 18. и почетка 19. века, а један новчић је пронађен у 17. веку.
    У врло великом броју по имању Прокића ископавали су се на више места костури, а над њима је понегде било постављено неправилог облика камење и плоче. Изузев костију није нађено ништа, осим на једном месту око руке конац и неке парице.
    На једном месту у Винограду нађене су цигле (римске?). Понегде су се налазиле гвожђурије, стрелице од месинга и парчад од бакра.
    Више Млаке била је врло стара механа, које већ одавно нема. Она је била на узвишици где се највише налазио стари новац и друге старине што указује да је ти некада било старо насеље.
    Жути новац и овалне парице нађени су у њиви крај Мораве. Мален Николић, из овог села, налазио је крај Мораве више турских бакарних парица, од којих је једну дао Народном музеју у Београду..

    Наставиће се…

  2. Наставак Стари Аџибеговац – сада Старо Село…
    .
    Из Новог Аџибеговца се још и данас сахрањују на гробљу Старог Аџибеговца, поред тога што имају и своје засебно гробље. На гробљу нема оних шумадијских решеткастих крстова од дрвета, који имају крстове на сваком краку.

    Порекло становништва.

    Старији родови су:
    -Грујићи, прадед Радисав доселио се однекуд из источне Србије, Алимпијевдан.
    -Маринковићи, прадед Маринко дошао тасту у кућу, Петковица и женина слава Ђурђевдан.
    -Лазићи су врло стари род, Ђурђиц.
    -Величковићи, прадед Витор доселио се од Прилепа. Још тамо су били кумови са Грујићима другим. Тај Витор је дочекивао на моравској скели досељенике, већином Влахе, убијао их и тиме спречавао њихово насељавање у Стари Аџибеговац, Аранђелован.
    -Грујући други су из околине Прилепа, Алимпијевдан.
    -Радојевићи, Лучиндан.
    -Распоповићи, Никољдан.
    -Буковчани и Маринковићи, Никољдан.
    -Бановићи, Стевањдан.
    -Кованџићи, Илиндан.
    -Пауновићи, Никољдан.
    -Миленковићи, Алимпијевдан.
    -Ђорђевићи и Адамовићи су стари род, вратили се из “прека”, Алимпијевдан.
    -Савићи су старинци, Ђурђевдан.
    -Русалићи, давно су се доселили однекуда, Мратиндан.
    -Богдановићи су се доселили врло давно, Никољдан.
    -Јанковићи су се давно однекуда доселили, Никољдан.
    -Милојевићи су се врло давно овде доселили, Мратиндан.
    -Шкерданци и Маринковићи не знају за своју старину, један су род, Св. Петка.
    -Инђићи, Рајчићи и Кључани су се давно доселили однекуда, неко време су живели у Моравиним Кључевима, Аранђеловдан.
    -Пушкићи, Аранђеловдан.
    -Вељковићи су “домороци”, Стевањдан.
    Млађи досељеници су:
    -Мартиновићи су из Пожаревца, Ђурђиц.
    -Радосављевићи, немачко дете нашли Буковчани и одраскло код њих, Никољдан.
    -Стаменковићи, прадед се доселио из Призрена, Никољдан.
    -Марјанци, дед се доселио из Мозгова, у пределу Бањи, Ђурђевдан.
    -Деветаци, прадед се доселио али се не зна одакле,Ђурђевдан.
    -Стаматовићи су из Миливе у Ресави, Никољдан.
    -Поповићи су се давно доселили из Дубнице у Ресави, Аранђеловдан.
    -Рамаће су из Рамаће у Горњој Гружи, Аранђеловдан.
    -Марицани су Власи из неког села са десне стране Мораве, Св. Петка.
    -Обрадовићи и Тодоровићи су из предела Бање, Стевањдан.
    -Манојловићи су из Купинова у Срему, једна њихова породица је у Орашју, Св. Врачи.
    -Лупуровићи су однекуд из Пожаревачког округа, Св. Петка.
    -Волујанци су из Волује и Звижду, Стевањдан.
    -Голубановићи су из Пожаревачког округа, Велика Госпојина.
    -Томићи су из Бусала (?) у Пожареваћком округу, Алимпијевдан.
    -Миљковићи и Златићи су из Дубнице, Аранђеловдан.
    -Ивановићи су из Миливе,Ђурђевдан.
    -Стојановићи и Бабићи су из “Бабинци” у Бугарској, Ђурђевдан.
    -Гукоњски и Јанковићи други су из Пожаревачког округа, Никољдан.
    -Петканићи су дошли из Смедеревског округа, Никољдан.
    -Сребрићи су из крушевачке Жупе, Ђурђевдан.
    -Радосављевићи и Недељковићи су из Кушиљева у Ресави, Стевањдан.
    -Митићи су “из прека”, Мратиндан.
    -Новаковићи су из Подгорца у тимочкој Црноје Реци, Никољдан.
    -Динићи су из Вражогрнца код Зајечара, Никољдан.
    -Мијаиловићи и Солунци, имају род у Лапову. Срђевдан.
    -Глигоревићи су иу околине Параћина, Јовањдан.
    -Јаношевићи и Ранђеловићи су из Пожаревачког округа, Св. Петка.
    -Јевтићи и Николићи су из Пожаревачког округа, Лучиндан.
    -Дуплићи и Тодоровићи су из околине Параћина, Аранђеловдан.
    -Милићи су из Пожаревачког округа, Никољдан.
    -Алексићи су из Пожаревачког округа, Никољдан.
    -Шигуљановићи и Петровићи су из Пожаревачког округа, Михољдан.
    -Станковићи и Павловићи су из Тимочке Крајине, Никољдан.
    -Којадиновићи су из Куманова, Мратиндан.
    -Јелићи су из Тимочке Крајине, Аранђеловдан.
    -Камендолци, Јовановићи и Миладиновићи су из Камендола у Ужичком округу, Алимпијевдан.
    -Петковићи и Марковићи су из Параћина, Ђурђевдан.
    -Марићи си из Хомоља, Никољдан.
    -Видуљевићи су из Неготина у Крајини, Аранђеловдан.
    -Миловановићи су из Пожаревачког округа, Алимпијевдан.

    Крај!

  3. Порекло становништва села Крњево, општина Велика Плана..
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“..

    Положај, шуме и историјат села..

    -Сеоске куће су по странама вше саставака једног потока. Пошто је долина доста стешњена, куће су доста збијене, нарочито оне у долини где је “чаршија”. Куће се спуштају чак до самог потока, који се приликом бујних киша разлива и прави баре, чија испарења штетно утиче на најближу околину. Пошто је село велико а ширина сразмерно мала, то се село знатно пружа у дужину.
    На југозападној страни села, идући ка Паланци има општинска шума Кудреч (око 15 хектара); има и црквене шуме (црквени забранм око 20 хектара),
    На данашњем Селишту, између пута и Мораве, било је прво и најстарије насеље садашњег Крњева.Али кад су Турцу растерали то становништво, оно се раселило на три стране: Једни су отишли у Трновче, други у Доњу Ливадицу а трећи у данашње Крњево и то су се најпре населили на земљишту, брду и “низи” Лесковца. Ту се населиле данашње најстарије породице, оне са Селишта и први, најстарији досељеници.
    У Селишту је Трновче дуго имало своје гробље, а и црква је ту била, па су се Крњевци преместили у своје село на садашње место. Старо Крњево, које је било на Селишту, разбегло се од Турака и крили се најпре по луговима на Савановцу, па се после раздвојили на три стране у поменута села. Данас је Крњево јако збијено село, све по странама и дну потока. Држе се намерно ових положаја, никако не излазе на висину због ветра. Сада се све више из свих мала становништво исељава наниже у долину Мораве ка Савановцу и по њему до пута..

    Име селу.

    -Село је добило ме по роду Крњевцима, који су били у потоку Крњи а пореклом се Ере.

    Порекло становништва.

    -По старини становништво је овде досељено из разних крајева Србије. Старинаца има 16,3%, из косовско-моравске области 27,2%, из неготинске Крајине 25,4%, из југозападних крајева 14,5%, из доње Мораве 12,7% и из Шумадије 3,7%.
    То су ови родови:
    -Бранковићи су овамо дошли из Селишта а старином су са Косова, Алимпијевдан.
    -Шулејићи су из тимочке Крајине, Ђурђевдан.
    -Хранисављевићи су од Бранковиће, као и они, славе Алимпијевдан.
    -Перићи су старинци са Селишта, Ђурђевдан.
    -Чолаковићи су са Селишта; има их и у Трновчу, Ђурђевдан.
    -Тирнанићи су са Селишта а старином са Косова, Никољдан.
    -Марковићи су старинци, Трифундан.
    -Јелићи су са Селишта; има их и у Милошевцу, Св. Врачи.
    -Машићи и Бранковићи други су старинци, Лазаревдан.
    -Радосављевићи и Суботићи су старинци, Илиндан.
    -Живановићи су вероватно из Селишта; брат Живан дошао овамо а брат Лука се населио у Милошевац (данашњи Лукићи), Ђурђевдан.
    -Рајковићи и Радивојевићи су са Селишта, Св. Врачеви.
    -Шљивићи и Машићи су старинци, Лазаревдан.
    -Богићевићи и Миленковићи су се давно доселили из тимочке Крајине, Ђурђевдан.
    -Иванковићи, прадед се доселио са Косова, Никољдан.
    -Ћирковићи и Станојевићи си исти род, прадед се доселио са Косова, Никољдан.
    -Радосављевићи “Бугаари”, прадед дошао са Косова, Св. Врачи.
    -Мијатовићи, прадед дошао из Лесковца, Ђурђевдан.
    -Павловићи, прадед дошао из тимочке Крајине, Ђурђевдан.
    -Тодоровићи, прадед се доселио “од Врање”, Аранђеловдан.
    -Вавићи су из тимочке Крајине, Алимпијевдан.
    -Константиновићи су пореклом из тимочке Крајине, Лазаревдан.
    -Љубисављевићи и Бачијанови, прадед дошао из Крајине, Св. Врачи.
    -Јашићи, дед дошао са Косова, Никољдан.
    -Бајићи, дед дошао из Орашја, где их још има, Никољдан.
    -Арсићи, баба дошла из Прокупља са целом задругом, Трифундан.
    -Ракићи, дед дошао из Лесковца, Ђурђевдан.
    -Ранковићи и Недељковићи су из околине Лесковца, Ђурђевдан.
    -Манојловићи и Павловићи, дед дошао из Доње Ливадице, Јовањдан.
    -Пешићи су вероватно однекуд из лесковачког краја, Никољдан.
    -Живулићи су са Косова, Ђурђевдан.
    -Манојловићи други су са Косова, Ђурђевдан.
    -Кршљани, дед дошао из Велике Крсне, Никољдан.
    -Лекићи су из Крајине, Никољдан.
    -Петровићи су из Крајине, Никољдан.
    -Јоцићи и Мутавџићи су из села Рготине у Тимоку, Никољдан.
    -Ћупићи су из околине Врања, Св. Врачи.
    -Радовановићи су из Ресаве, Никољдан
    -Марковићи су из Ресаве, Јовањдан.
    -Нешићи су из Ресаве, Јовањдан.
    -Гајићи су из Ужичког округа, Пантелијевдан.
    -Милетићи су из Ужичког округа, Митровдан.
    -Радојчићи су из Ужичког округа, Никољдан.
    -Гавриловићи су из Ресаве, Никољдан.
    -Спасојевићи су из Ужичког округа, Јовањдан.
    -Ракићи су из Ужичког округа, Ђурђевдан.
    -Николићи и Бубањци су Власи из Трновча (од Иванковића), Аранђеловдан.
    -Ивковићи су из Крајине, Ђурђевдан.
    -Цветковићи су са Косова, Стевањдан.
    -Ристићи су из оближњњег Скобаља, Илиндан.
    -Васиљевићи су из Ужичког округа, Никољдан.
    -Стевановићи, Миљковићи и Ерчићи су из Брскова у Ужичком округу, Цвети.
    -Миленковићи су из Крајине, Јовањдан.
    -Стојићи и Јеремићи су из Крајине, Јовањдан.
    -Козаковићи су старији досељеници из Орашја, Ђурђевдан.
    -Ђурђевићи, Пантелићи и Сарићи су из Крајине, Ђурђиц.
    -Спасојевићи су из Крајине, Никољдан.

  4. Порекло становништва насеља Крушево (данас део села Велико Орашје), општина Велика Плана..
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај насеља, земље, старине, историја .

    Крушево је на левој обали реке Јасенице, држећи се поглавито њене ниже терасе (око 30 метара), која је врло благо нагнута ка широкој долини Јасенице. Оно је разређеног типа. Растојање међу појединим кућама износи по четрдесет, шездесет па и сто корака.
    Више сеоских кућа,од једног до другог краја, земљиште се зове Виногради, а на западној страни је поток Кусјак. Више Винограда су Парлози и Селиште, за које се прича да је било, великим делом, насељено становништвом из Велике Плане. Зна се да су на Селишту биле засађене трешње али се не знају насељени родови. Само се зна за Гуриће и Сретеновиће, да су раније били овде, па су се преселили у Велику Плау. На Селишту се налазе цигле, дебеле као садашњи црепови, са урезаним шарама. У Парлозима је био спахијски подрум. Западно од Селишта је Гај и Суха Бара, која је некада била под водом, сада је сасвим пресушила. Источно од Селишта је Поток, њиве. Долину Јасенице, испод села, зову Ливаде а преко Јасенице Луг, где је био стари Породин, чије су се воћке до скоро познавале и чије је гробље било у Парлозима, што се и данас распознаје. На месту старог Породина налазили су стари бакарни и златни новац.
    Село се не дели ни на махале ни на крајеве.
    Општинске сеоске земље има врло мало и њу дају под закуп.

    Воде.

    -У самом селу нема извора, па се због тога становништво служи водом из бунара. Стоку поје на Јасеници. Изван села, на северној страни, има извора: Влајићски Бунар, Чубура (извор са ископаним шупљим деблом), Баба Миличин Бунар и Водица. За Рит се прича, да су га прокопали Турци, три брата спахије, од којих је један имао Велику Плану. Да би тај трећи брат имао воде, спровели су му једну трећину од места Бавана, ниже Клисуре. Ритом потече вода само када је у Јасеници висок водостај. Рит су тако назвали због шевара.

    Настанак и подаци о насељу.

    -Крушево и Мала Плана (општина Паланка, оп. Милодан) имају заједничко гробље. Оно има особито високе крстове, са решеткама као украсима. Крстови се више не стављају, то више није обичај. Врло је значајно што је одвајкада ово гробље било заједничко за Малу Плану и Крушево. Ту је морало бити старо гробље, од кога има заосталог камења. нека су са особитим обликом и са више крстова, а испод тога је натпис. На једном се може видети уписана 1829. година. Данас је део најстаријег гробља већим делом растурен. Ова два села су у старије време непрекидно била једна општина.
    У овом настаријем делу гробља не знају данашњи родови чији су гробови и на том делу нико не пали свеће. Нема сахрањивња чланова исте породице у један исти гроб. Чланови родова се сахрањују по групама и породице га брижљиво одржавају. На гробљу свако од ова два села има свој запис. Сваки гроб је обложен дрвеним даскама или дебелим брвнима, ређе покривени великим каменим плочама.
    У данашњем гробљу има и породинских гробова, јер је стари Породин био управо испод овог гробља, у садашњим њивама. Ту је најпре било породинско гробље.
    Крушево је старије од Мале и Велике Плане, а Мала Плана је старија од Велике Плане. Спахије су прикупљале народ на пусто земљиште Крушева. Када се у Крушеву било настанило неколико његових првих, најстаријих, породица онда их је кнез Милош раселио; једне у Велико Орашје, друге у Малу Плану а неке и у Голобок. Те су породице имале на свом земљишту у Крушеву трла (колибе за становање у летњем периоду, оп. Милодан). После су се поново расељене породице вратиле у Крушево. Поуздано се зна да у Крушеву има породица, које су ту преко сто година. Село је настало на трлима. Први се овде населио на своје трло Стојиљко из Орашја, прадед данашњих Стојиљковића. Довео је и свога брата Маринка. Када је ту постало мало село, онда је кнез Милош наредио да се растури, али се после неког времена становништво поново повратило.
    У Ливадама, ниже данашњег насеља, било је старо село Породин (сада у Пожаревачком округу). Стари људи у Породину то памте. После се Породин пресели у орашачки атар, па пошто је земљиште било водоплавно, кнез Милош га пресели у Пожаревачки округ, где се данас тако и зове.

    Име насељу.

    У старом Породину, које је било на месту данашњег Крушева било је много засада крушки те је по томе ово насеље добило име.

    Порекло становништва.

    -У Крушеву нема новијих досељеника, јер нема простора за насељавање. Отуда је и слаб прираштај у овом насељу.
    Досељеника има преклом: Из косовско-моравске области 55,5%, из Шоплука 22,5%, из тимочке Крајине 11,1% и из Шумадије11,1%. То су ове породице:
    -Стојиљковићи, Маринковићи и Ђурићи су старином из Врела “од Ниша”, Никољдан.
    -Миљковићи су из Кравља, северно од Ниша, Андријевдан.
    -Илићи су из Прћиловице код Алексинца, давно се доселили, Аранђеловдан.
    -Михаиловићи “Арнаутовци”, дед дошао из Смедерева, а старином су из Брестовца код Лесковца, Митровдан.
    -Милосављевићи и Крајински су из неготинске Крајине, овамо дошли из Орашја, Лазаревдан.
    -Милетићи су однекуд из Пиротског округа, Аранђеловдан.
    -Миловановићи, дед се доселио из села Катуна код Ниша, Св. Врачи.
    -Швабићи, дед Марко се седамдесетих година прошлога века доселио из Орашја, а у Орашје је дошао из Божурње код Тополе, старином су Призренци, Аранђеловдан.

  5. Порекло становништва варошице Марковац, општина Велика Плана.. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај насеља.

    -Марковац је на раскрсници путева Лапово-Велика Плана и Рача-Свилајнац.
    Прво место старог Марковца било је на месту “у Дутова” код садашњег моста на Морави, друго је било у Лучици, треће је Шљивара и четврто у месту Виђишу. Прво се измештало због Турака а касније због поплава Мораве. По причању баба Милојке Васићеве у времену Карађорђевог преласка у “Немачку” (1813. године) већи део старог Марковца “избегао” је на данашње место, а један део је још био на старом месту. Кад су се Марковчани доселили, онда су на Виђишу били лугови, које су истребили и опет назвали Марковац. Виђиш Морава никада није плавила, а старо место јесте.

    Земље.

    -Крај Мораве је Рујиште, где су марковачке њиве, до њега је Љуљевац, њиве и ливаде до Мораве. Морава га је “прокинула”, па је поље остало на десној страни. Даље су Лучице, земља поред Мораве, Озоровац – њиве поред Мораве, старо име, Ливада крај Мораве око моста; даље уз Мораву нема марковачких њива али их има око старог корита Лепенице; Пљошта -њиве, ту нема ништа од старина; до њих, опет око корита, Пескова – њиве; Вровина до њих и Рујишта. Са леве стране речице Раче је Јасеново. Ту је био “јасенар”, сада су ту њиве. До њих и до насеља је Озоровачка Ливада, некада биле ливаде, сада њиве.
    У Каповцу је измешано марковачко земљиште “сас Ракинчани” (из Ракинца). Даље до речице Раче су Вућаре – обухвата и Парлоге. У Широком Потоку има и марковачког земљишта. На северу од њега је Доброглава. Брдо Кленовац је у атару лаповском, мада марковчани имају тамо много земље и винограде. И место Преврће је лаповско. Општинска земља марковачка је код Бошњана, остала из ранијих времена.

    Старине.

    -На јужној страни самог места, близу цркве, нађено је старо гробље у шљиварима, од сасвим неправилног, омањег камења.

    Подаци о насељу.

    -Старо гробље старог Марковца било је у Озоровцу, па га је Морава разнела око 1870. године. Данас нема никаквих трагова од тог гробља. Тада су марковчани изабрали ново место за гробље у брду Пањевцу. Ту се најпре почели сахрањивати нови досељеници, па онда и стари марковчани. Баба Милојка Васићева памти, да је код Швабића кућа, близу садашњих кућа, било врло старо гробље, са простим и грубим камењем. Касније је то камење растурено и од њега су подигнуте куће. Приликом ископавања овог камења налазили су људске кости.
    Марковац је тако збијено насеље те из тих разлога нема потребе за поделом на махале, па их и нема.

    Име насељу..

    -Када је предак Павловића дошао у стари Марковац, тада су у њему биле само три куће: Конића, претка Аврама Гавриће и неког Кривокуће. Аврамов отац Марко био је из Лапова и ловио је рибу на старој Лепеници. По њему је Марковац добио име. И данас има род тога Марка у Лапову. О Кривокући се зна само то да има у Новом Аџибеговцу род Кривокуће.
    Из старог Марковца доселили су се ови родови:
    -Конићи. Они су први прешли на Виђаш, Митровдан.
    -Паловићи, чукундед Милосав доселио се из Кованице у околини Ћуприје, бежећи од Турака. Имају старо кумство у Кушиљеву. Ђока и Јефта Павловић, трговци у Београдусу од овог рода, Никољдан.
    -Павловићи други су у изумирању, овамо су дошли из Лапова, Јовањдан.
    -Обрадовићи су стари род, имају кумство у Брзану код Лапова, Никољдан.
    -Петрићевићи, Милојевићи и Милошевићи су један и старији род, имају кумство у Лапову, Пантелијевдан
    Млађи родови су:
    -Бркићи су старином из Седлара у Ресави; имају старо кумство у Радошину код Свилајнца, Јовањдан.
    -Дамјановићи су из Котраже у Јасеници, под Рудником, Никољдан.
    -Черкеновићи, зову их и “Арнаутима”, доселили су се из Седлара пре двеста година и прво се населили на место Шљиваре, Ђурђиц.
    -Станимировићи, предак Станимир се преселио из старог Марковца, Никољдан.
    -Васићи се добили презиме по претку Васи, једном од шесторице браће, Стевањдан.
    -Поповићи не знају за своју старину, Никољдан.
    -Матићи и Стојковићи, прадед се доселио из Дворишта, у Ресави у стари Марковац, имају старо кумство у Деспотовцу, које и данас држе, Никољдан.
    -Ђурђевићи не знају за своју старину, Ђурђиц.
    -Милутиновићи не знају за своју старину, Јовањдан.
    У Новом Марковцу су ови родови:
    -Милијићи и Првуловићи, “Бањчани” су од Бање, Никољдан.
    -Науновићи, отац се доселио из Македоније, Мали Божић (Нова Година -Св. Василије)
    -Лалићи, мајка га довела из Свилајнца, Алимпијевдан.
    -Тоскићи су из Свилајнца, Ђурђиц.
    -Трујићи су Власи из Витежева у Ресави, не славе.
    -Ћиновићи су Власи из Кушиљева, не славе.
    -Бећаровићи, предак Никола Бећар се доселио из околине Јагодине, Никољдан.
    -Брзочићи су из Брзоходе у Ресави, Аранђеловдан.
    -Кумановчани су из Куманова, Аранђеловдан.
    -Ђорђевићи и Петровићи су давно досељени али не знају одакле, Св. Петка.
    -Станојићи и Стевановићи су стари досељеници, Св. Врачи.
    -Чепурци и Јевтићи су из Чепуре код Параћина, Св. Врачи.
    -Гаџићи, предак побегао од Турака из Глоговца код Јагодине, Никољдан.
    -Лазићи су се доселили или не знају одакле, Томиндан.
    -Прокићи “Арнаути” су вероватно стари досељеници, Срђевдан.
    -Арнаутовићи су из Старе Србије, Јовањдан.
    -Чалићи и Димитријевићи су стари досељеници, Св. Врачи.
    -Јовановићи су досељени однекуд, не знају одакле, Никољдан.
    -Миљковићи су из Старог Аџибеговца (Старог Села), Никољдан.
    -Срејићи су из Дубнице у Ресави, Аранђеловдан
    -Бабићи су из старог Марковца, Аранђеловдан.
    -Стевановићи и Ђорђевићи су из старог Марковца, Аранђеловдан.
    -Бојићи су из старог* Марковца, Никољдан.
    -Спасићи су по свој прилици “Бањчани”, Никољдан.
    -Костићи су из старог Марковца, Јовањдан.
    -Алексићи су “Торлаци”, Аранђеловдан.
    -Пешићи и Лепенчићи су “Торлаци”, Јовањдан.
    -Нешићи су “Торлаци” из Кривог Вира у тимочкој Црноје Реци, Никољдан.
    -Анђелковићи, дед прешао из старог Марковца, Аранђеловдан.
    -Јовичићи су од “Тимока”, прво се населили у старо село па отуд овамо, Св. Петка.
    -Еркиши су из Старог Аџибеговца (Старог Села), Пантелијевдан.
    -Милетићи, “Торлаци” су од Тимока, Никољдан.
    -Петковић је дошао жени у кућу из Лапова, Никољдан.
    -Маркићеви су дошли око 1850. године из Старог Аџибеговца (Старог Села), Никољдан.
    -Мишковићи, Карађорђева сестра им је била баба, Ђурђевдан.
    После се населило још неколико родова од Бање алексиначке, “Бањалије”, како су из звали. Бањалије су:
    -Нешићи**,
    -Поповићи,
    -Лазићи,
    -Анђелковићи , Аранђеловдан и
    -Костићи.
    *Пише “стари Марковац” са мало “с”, јер то није био званичам назив места.
    **За остале новонасељене фамилије не пише коју славу славе, изузев Анђелковића.

  6. Порекло становништва села Милошевац, општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи у пространој долини Мораве, од које је удаљено 3-4 километра. Кроз средину села протиче Језава, чије је корито готово увек суво. Морава, када се излије, плави само поља а врло ретко крајње сеоске куће.

    Воде.

    -Извора нема, док ђермова-бунара има готово свака кућа. На воду наилазе после 3-4 метра копања. Ђермови су плитки и нарочите врсте; нису као у западнијим селима.

    Земље и шуме.

    -Зиратне земље и ливаде су око села и врло плодне. Сеје се кукуруз, затим пшеница; мање јечам, овас, конопља, репица, детелина итд. Има мало приватних забрана.

    Тип села.

    -Милошевац је друмско, ушорено насеље збијеног типа. Подељено је на три краја: Табачину, Милошевићску и Богданску („Бугарску“) Малу. Куће су груписане дуж главног и споредних сеоских путева. У средини је „пијаца“ где су Народни Дом,, црква, школа, механе и дућани. Најнасељенија је Табачина. У новије време поједине породице селе се из села и одлазе на своја имања.

    Старине у селу.

    -Источно од села, ана обали Бистричине је Селиште. Ти је било, не зна се када, старо насеље. По причању наилазили су на људске кости, угљевље, делове посуђа, олучене цигле, новац и др. Источније од Селишта, ближе Морави, у „Ћелијама“ ископана је часна трпеза, камени свећњак и сребрна звездица.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прича се да се село раније звало Медошевац, и у близини, на Морави, била је скела. Разна су предања о постанку данашњег имена. Промену имена доводе у везу са кнезом Лазаром и са Турцима. Турци су одавде одселили неке породице у околину Ниша и они ново место, где су се населили, назову Медошевац у срезу нишком, округу топличком.
    У селу су ове породице:
    -Ћирићи, славе Св. Јоаким и Ана. Најстарија породица непознатог порекла.
    -Витомирци, славе Лучиндан. Њихови преци доселили су се са Косова. Затекли су велику шуму у лугове те су морали крчити.
    -Стајкулци (Павлићевићи и Ранковићи), славе Петровдан. Пореклом су са Косова.
    -Радановићи (Радовановићи), славе Св. Враче. Старином су са Косова. Чукундеда Радован ратовао уз Карађорђа а 1813. године су бежали „преко“ због чега их зову „Шокцима“.
    -Јелићи, славе Св. Враче. Доселили се из Крњева у Радовановића фамилију. Примили њихову славу а раније су славили Алимпијевдан. Род су Јелићима у Крњеву.
    -Пашићи, славе Ђурђеван. Прадед Ђорђе дошао из околине Зајечара.
    -Милошевићи (Лукићи, Марковићи, Симићи, Јовановићи и Живановићи), славе Ђурђиц. Из околине Дебра су се доселили њихови преци – браћа Милош, Милован и Момир. Били су мајстори, градили су цркву у Раиновцу космајском. Допало им се у Србији и одлучили да остану. Милош дође у Милошевац, Милован и Крњево и од њега су тамо Живановићи а Момир пређе „преко“. Рачунају да су шесто колено од Милоша.
    Поменули смо најстарије продице. Доцније су се досељавали:
    -Новаковићи, славе Никољдан. Доселили се из Крајине. Стари су им говорили влашки.
    -Богдановићи, славе Никољдан. Чукундеда Богдан се доселио из Нозрина код Алексинца где имају рођаке – Божаниће. Богдан се најпре настани у Глибовцу, али како су ту „брда“ а он навикао да је поред Мораве, пређе у Милошевац.
    -Пруговци (Петровићи и Радовановићи), славе Ђурђиц. Доселили се из Лучице код Пожаревца. Куће су им на крају села.
    -Ресавци, славе Симеундан. Преци су се доселили из Ресаве.
    -Радуловићи (Томићи), славе Аранђеловдан. „Влашка фамилија“. Побегли од Турака из Крајине. Говорили влашки; њихове жене до пе 35-40 година нослие исту ношњу каква се носи у влашким крајевима.
    -Ћулићи, славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла. Знају да је од њихове породице остало око Ћуприје и Каменице, нишки-топчлички округ.
    -Рајковићи, славе Никољдан. „Власи“. Старији људи из ове породице до скоро су говорили влашки.
    -Момировићи (Жикићи), славе Никољдан. Прадед дошао из Сиколе, крајински округ.
    -Милорадовићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Михајловићи (Ћосићи и Ђурђевићи), славе Никољдан. Доселили се из Паруновца, расински округ. Имају рођаке у Великој Плани, Милошевиће.
    -Карабаши (Станковићи и Николићи), славе Никољдан. „Власи“. Деда свирао карабе и због тога их зову „Карабашима“.
    -Јованучевићи (Јовановићи и Станојевићи), славе Никољдан. „Власи“, доселили се из Крајине.
    -Маринковићи, славе Алимпијевдан. Њихов прадед, раскалуђер Мелентије дошао са породицом из Сиколе, крајински округ – за време владе кнеза Милоша.
    -Станојевићи (Бужге) су род са Крајинцима. Славе, као и они, Алимпијевдан.
    -Рашковићи, славе Аранђеловдан. „Власи“.
    -Барани (Јовићи и Миловановићи), славе Јовањдан. Када је кнез Милош груписавао села, растерао их из Бара, данас крај у Крњеву, и населио овде. И данас имају тамо гробље где се неки сахрањују.
    -Грујићи (Пауновићи), славе Михољдан. „Власи“. Говорили до скора влашки.
    -Лазаревићи, славе Јовањдан. „Власи“; до скоро им деца говорила влашки, сада говоре само старији.
    -Влачетовићи (Кузмановићи, Филиповићи и Аћимовићи), славе Стевањдан. „Власи“.
    -Ђорићи, славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Димитријевићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Великог Орашја.
    -Илићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Лозовика.
    -Цигани-Роми (Симћи, Гајићи и Араповићи), свирачи, џамбаси, ковачи. Говоре српски и сигански. Славе Никољдан и Св. Петку. Осећа се њихов утицај у овом селу, доста мештана говори цигански.
    -Илићи су из Чумића.
    -Милосављевићи су из Трновче***.
    -Трифуновићи су из Лозовика***.
    -Теодосијевићи су из Вршца***.

    ***Не каже се коју славу славе.

  7. Порекло становништва насеља Велико Орашје, општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Велико Орашје лежи у алувијалној равни Велике Мораве и Јасенице, на месту где се Јасеница улива у Велику Мораву. Куће су груписане између Велике Мораве, Јасенице и железничке пруге Велика Плана – Смедерево. Морава овде стално рони своју леву обалу, на ту страну помера корито и тако прети овоме насељу.

    Воде.

    -Извора нема, употребљава се вода са бунара-ђермова.

    Земље и шуме.

    -Имања су изван насеља: ливаде поглавито у Лугу и Риту, њиве су у Пољу, Гају и Кључу (кога плави Морава). Има приватних забрана. Виногради су изван села.

    Тип села.

    -Велико Орашје је друмско насеље, збијеног типа са кућама ушореним, „груписаним у камару“, дуж цариградског Друма, путева за Паланку и Скелу и споредних сеоских путева.

    Старине у селу.

    -Данашња црква подигнута је на темељима старе цркве. Мештани су овде копали, рачунајући да ће наићи на новац. Место је сматрано као светиња и сељаци су хтели ту да подигну капелу. Када су почели са откопавањем темеља, наишли су на зидине, који су били „моловани“ и на десној страни стајао је натпис; Љета од Христа 1175 созда храм сеи..“ на вратима је био натпис: „освјати и помази Храм св. Ар. М. Еписком Сава“. Детаљније видети у књизи М. Ђ. Милићевић; Белешке.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Ово насеље је било првобитно у Селишту. Ту су биле куће најстаријих становника, одакле су се населили на данашња места.
    У варошици су ове породице:
    -Старца Николићи (Костадиновићи и Здравковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Стојадиновићи, славе Никољдан. Преци су им се доселили са Косова.
    -Гајићи, славе Никољдан. Стара породица; мисле да су пореклом са Косова.
    -Јовановићи (Николићи), славе Пантелијевдан. Њихови преци су се доселили са Косова.
    -Бивољари (Маљковићи и Миленковићи), старином су са Косова. Не каже се коју славу славе.
    -Здравковићи, славе Ђурђиц. Њихов прадед Стеван дошао је из Вражогрнаца (зајечарски округ). Доцније позове и неке своје сељаке и од позваних дођу Лека и Бојко и од њих су:
    -Лекићи и Бојковићи, славе Никољдан.
    -Крајинци (Радосављевићи и Миловановићи), славе Симеундан. Дедови су им из Крајине.
    -Милосављевићи. Зови их „Крајинцима“. И њихови стари су из Крајине. Не каже се коју славу славе.
    -Лаолци (Десимирци), славе Ђурђиц. Доселили су се из Десимироваца, Крагујевац.
    -Бошковићи, славе Никољдан. Отац дошао пре 60 гдоина из Ораха, Куманово.
    -Стаменковићи, славе Аранђеловдан. Пре 40 година доселили се из околине Врања.
    -Кашајићи (Недељковићи и Миладиновићи), славе Часне Вериге. Непознато порекло.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Пре 40 година се доселили из Гиљана. Може бити из Гиља или Гњилана, оп. Милодан. А могуће је да постоје и Гиљани.

  8. Порекло становништва села Трновче (по књизи Трновча), општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница).

    Положај села.

    -Село лежи у долини Мораве, од које је удаљено 1500 метара. Између Мораве и села је Блато – Мртваја, којом је Морава некада текла. Блато је пуно воде када Морава надође. Кроз средину села протиче Језава; корито јој је готово затрпано тако да се на појединим местима једва познаје да је то речно корито. Од Моравиних поплава село је обезбеђено насипима и јазовима.

    Воде.

    -Извора нема, мештани пију бунарску воду.

    Земље и шуме.

    -Шуме нема, има неколико браника. Поред Мораве има врбака и сади се багрем. Раније је било доста шуме али је она искрчена. Зиратно земљиште је изван села.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа, са кућама груписаним порд путева. Дели се на крајеве (мале): Грчац, Кошарску, Чолачку, Језавску и Влашку.

    Старине у селу.

    -У Раворини, између села и Мораве, налазе се остаци од цигала, црепова и др. По предању, у близини старог сеоског гробља била је немачка црква и „конак“ старешине овога краја.

    Постанак села, име селу и порекло становништва.

    -Трновче је раније било у Селишту заједно са Ливадицом, Великим Орашјем и Крњевом. Када су Турци завладали, станавници данашњег Трновча се расели са Селишта и дође у шуму око данашњег Савановца. Пошто овде нису били сигурни те непусте и ово место и „оду у трње“ (по чему је село добило назив) ближе Морави и оснују данашње Трновче што је детаљније описано у тексту села Крњева.
    У селу су данас ове породице:
    -Влајковиц (Миловановићи, Марјановићи, Танићи, Степићи, Матићи, Лукићи, Стокићи и Лазаревићи), славе Ђурђиц. Влајко, њихов чукундеда, доселио се са Косова, одакле је побегао због Турака.
    -Чолаци (Радовановићи, Станојевићи, Петровићи, Манојловићи, Вељковићи и Станојевићи), славе Ђурђиц. Фамилија су Влајковцима и има их у Крњеву.
    -Прокићи (Павковићи и Ковачевићи), славе Никољдан. Прадед Величко доселио се из околине Врања, најпре је побегао у Суботинац код Алексинца па потом овде. Куће су им у Лукару, према Голобоку, где су отишли на имања.
    -Петровићи (Пешинчићи), славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Радовановићи (Живановићи), славе Аранђеловдан. Браћа Радован и Живан доселили су се из Кормана, моравски-крушевачки округ.
    -Миленковићи, славе Стевањдан. Доселио се дед човеку од 60 година али се не зна када и одакле.
    -Пајкићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Лозовика.
    -Првуловићи (Ђорђевићи), славе Алимпијевдан. Првул „Вла“ се доселио из Краијне.
    -Пурићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед се доселио са Косова у Медвеђу па овде.
    -Марјановићи, славе Митровдан. Доселили се из Крушева где имају фамилију.
    -Прокићи, славе Трифундан. Мати довела претка из Ракинца, Пожаревац.
    -Првуловићи (Стојановићи), славе Св. Петку. „Власи“ доселили се из Великог Црнућа код Пожаревца, станују у Влашкој Мали.
    -Обрадовићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку. Не зна се порекло.
    -Николићи (Пашићи и Ристићи), славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Богдановићи (Јовановићи), славе Аранђеловдан. Мати их довела из Нереснице, звишки-пожаревачки округ. Старац Аврам говори влашки.
    -Вујичићи (Ивановићи), славе Никољдан. Чукундеда се доселио из Ливадице код Пожаревца где имају родбину.
    -Дубићи (Матејићи, Павловићи и Ђорђевићи), славе Никољдан. Род су Влајковцима. Њихов предак отишао на имање код неког Дуде, узео његову славу и по њему се презивају.
    -Живковићи (Блажићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Радовановићи (Јевтићи и Рајићи), славе Св. Враче. Старином су са Косова. Род су Радовановићима у Милошевцу.
    -Шулејићи (Нколићи), славе Ђурђиц. Род су са Шулејићима и Крњеву. Пореклом су из „Каравлашке“.
    -Илићи, славе Никољдан. Пре 60 година се доселили из Касидола, Пожаревац.
    Село има једно гробље.