Уб и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Уб: Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир,Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар (од 2007. Општина Уб: Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир,Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар (од 2007. Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Уб и околна села

Уб и околна села

Општина Уб:

Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, ВрховинеВукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир,Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар (од 2007. године Кожур), Кршна Глава, Лисо Поље, Лончаник, Милорци, Мургаш, Новаци, Паљуви, Памбуковица, Радљево, Радуша, Руклада, Слатина, Совљак, Стубленица, Таково, Тврдојевац, Трлић, Трњаци, Тулари, Уб, Црвена Јабука, Чучуге и Шарбане.


Коментари (49)

  • Милодан

    Село Брезовица
    Попис становништва 1863. године:
    Попис 1863. године
    За праведније опорезивање становништва Србије решења су почела да
    се траже тек за друге владавине кнеза Михаила Обреновића III. Закон о
    плаћању пореза по имућности кнез Михаило је потписао 17. августа 1861.
    године с тим што је требало да ступи на снагу 1. новембра исте године.
    Али, како се овај закон није могао примењивати без претходног утврђива-
    ња имовног стања свих становника Србије, то су 19. марта 1862. године из-
    дата Правила за попис људства, имања и прихода за порез имућности.
    Попис је трајао скоро две године, 1862. и 1863. Становништво Ваљева
    и околних заселака пописани су 1862. док је попис у срезу тамнавском, оп-
    штини врељанској па и у селу Брезовици извршен 1863. године.
    Попис је био врло детаљан и дао је драгоцене демографске податке
    (становник, брак, домаћинство, насеље), нека биолошка (пол, старост) и не-
    ка економска (занимање, непокретна имовина, бројност домаћинства, рад-
    на способност) обележја Кнежевине Србије тога времена.
    У пописним комисијама били су и чланови „преценитељи“ са дужнош-
    ћу да процене вредност непокретне имовине и месечне приходе сваког по-
    писаног домаћинства или појединца, као и вредност државних, црквених,
    општинских, сеоских и школских имања. Рубрике које су пописне комисије
    попуњавале биле су следеће:
    1. Редни број;
    2. Име и презиме домаћина и домаћице, деце, родитеља и других срод-
    ника и укућана, који понаособ данак не плаћају и њихово занимање;
    3. Стање здравља лица, тј. да ли је оно и зашто за рад неспособно;
    4. Године старости: мушки, женски;
    5. Непокретно имање, састојаће се у земљама, кућама, зданијама и
    зградама, које исто лице има у атару своје обштине или изван тога места у
    Србији; процењено у дукатима цесарским;
    6. Месечни приходи од занимања, по заслуги и плати, од пензије и од
    покретног имања изражени у талирима;
    7. У коју класу спадају: по имању, по приходима (обе класе су од I до
    VII);
    8. Примедба.
    Ево пописа села Брезовице:
    1. Јован Беговић, земљеделац, 44
    жена Савка 40
    син Данило 24
    син Милош 9
    сна Анђелија 21
    кћи Ивана 15
    кћи Стојана 13
    унук Љубомир 3
    Непокретно имање: 1 кућа са осталим зградама, 3 воћњака, 1 виноград
    у селу Бањанима, чисте њиве и ливаде, забрани – свега 50 дана орања зем-
    ље на атару брезовачком.
    15 Лепосава Цвијетић, н. д. 11.
    Наставиће се….

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Лисо Поље. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама.
    Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за („кисељење“) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.
    Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити), оп. Милодан). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. На Колубари су данас (у оно време, оп. Милодан) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.
    Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, где су свега две мање породичне групе.
    У „Речнику“ (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива, оп. Милодан) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.
    И ако је Лисо Поље код Вука нарочито село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило нарочитог кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски засеок, што знају и давнашње породице, ако су старије. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојео од Бргула.
    За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су пре 120 година неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села.
    Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.
    Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.
    -Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.
    -Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Никољдан.
    -Јанковићи и Јегдићи. Видети Јегдићи и Јанковићи.
    -Јегдићи, Јанковићи и Маричићи. Видети Маричићи, Јегдићи и Јанковићи.
    -Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    -Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.
    -Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан.
    -Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни.
    -Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Врачи.
    -Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Бргуле. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Бргуле се са источне стране граничи са Пољанама, на северној страни је Лисо Поље, на северозападној страни је Пироман, западној Бровић, југозападној са селом Шарбане, јужно са Радљевом и југоисточно са Каленићем.
    Бргуле су при странама Уба (речице) и Тамнаве, на равници која се стрмо спушта у Тамнаву а благо ка Колубари и с кућама растуреним на све стране. Па ипак се по положају куће разликују три краја: Рупљани су до Шарбана, Дегурски Крај низ поток Пљоштаницу и до Каленића, Шимнатица на север до Лисог Поља, око старе цркве.
    Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, с кућама и зградама у средини вотњака и с нарочитим путовима. Мале су на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тииме и малама дају разбијен тип. Код оваквих села јаче повећавање мала допринеће збијању и сашоравању села. Оваква су села: Свилеуха, Јабучје, Непричава, БРГУЛЕ, Паљуви, Радљево итд.
    Имена насеља:
    Тамнава је по имену и месту чисто српска област. Име јој је народно, али су у њој имена села, засеока, брда и река или чисто народног или страног порекла. Ова имена страног порекла опомињу, да је некада Тамнава била насељена неким страним елементима или да је њоме, насељеном нашима народом, завладала нека туђа сила, те су оставили трагове у именима појединих места.
    Страних имена је мало, више у брдском крају него у ревнијем, мада и ту има понеко очувано име. Имена српска су или везана за данашње или некадашње становништво, и има их разних врста.
    Имена страног порекла:
    Страна имена, за које се позитивно може тврдити да су латинског или романског порекла, јесу: Бањани, БРГУЛЕ, Букор, Коцељева итд..
    Маџарска чаршија у Бргулама је до Радљева, на (потоку) Пљоштаници, на месту где су данас Поповића куће. И ово је зиратно поље, на коме су се плугом и мотиком нашли многи стари бунареви гвожђа, оружја, алат. (Видети под Радљево, оп. Милодан).
    Још се држе старе, напуштене цркве у многим селима тамнавским међу које спада и село Бргуле.
    Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били потнички ханови. Овакво ханиште постоји и у Бргулама.
    Старост појединих села даје се унеколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. За Бргуле се, по народном предању, каже да село постоји преко 300 година.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Бргуле, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Бајићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан.
    -Бранковићи 2, после 1827. године, Белопавловићи, Јовањдан, уљез у Бранковиће 1.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Вујановићи, друга половина 20. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Грујичићи и Дегурци. Видети Дегурци и Грујучићи.
    -Даничићи, после 1827. године, Тител у Бачкој, Петровдан.
    -Дивнићи (Рупари), друга половина 20. века, Причевић у Подгорини, Никољдан.
    -Ђурићи, друга половина 20. века, Осат, Митровдан.
    -Дегурци и Грујичићи, друга половина 18. века, Дегурић у Колубари, Ђурђиц.
    -Ердељски, после 1827. године, Вршац, Никољдан.
    -Живновићи 1, друга половина 20. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    -Живановићи 2, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Живојиновићи, друга половина 18. века, Лучица у Јадру, Ђурђевдан.
    -Ивановићи, друга половина 18. века, Пљевље, Јовањдан.
    -Илићи 1, друга половина 18. века, Бајице у Црној Гори, Јовањдан.
    -Илићи 2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Јовановићи и Станићи. Видети Станићи и Јовановићи.
    -Кедићи, друга половина 18. века, Суводањ у Подгорини, Лазаревдан.*
    *Кедићи у Бргулама и Бровићу су једна иста породица, потомци чувеног подгорског војводе Милића Кедића. У Бровићу су потомци његова два брата а у Бргулама Милићевог рођеног сина Тадије, који је у селу и околини, у доба сређених државних прилика, учинио доста великих услуга у подизању цркве, школе, путева и других културних тековина. За Тадију се прича да је био необично паметан, хладан и сређен човек, да је дуго кметовао, да је нуђен разним почастима, али их није хтео примати.
    -Лазаревићи, после 1827. године, Звиздар-околина Уба, Ђурђиц.
    -Лазићи, после 1827. године, Гуњљаци у Азбуковици, Јовањдан и Петровдан, уљези.
    -Лукићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц и Алимпијевдан, уљез у Маричиће.
    -Максимовићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    -Матаруге, после 1827. године, Матаруге у Полимљу, Ђурђевдан.
    -Матићи, друга половина 18. века, Костојевићи код Ужица, Св. Јован Златоусти.
    Наставиће се…

    Одговори
  • Милодан

    Наставак…
    Порекло фамиија-презимена села Бргуле, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Милићевићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Јовањдан.
    -Миловановићи, после 1827. године, Коњуша у Подгорини, Јовањдан.
    -Митровићи 1 и Томићи. Видети Томићи и Митровићи 1.
    -Митровићи 2, после 1827. године, Д. Љубовиђа у Азбуковици, Јовањдан.
    -Новаковићи, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан.
    -Павловићи 1, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Павловићи 2, после 1827. године, суседне Шарбане (!)*, Аранђеловдан.
    *Љуба није у својој књизи пописао порекло фамилија села Шарбане који су раселица Радљева.
    -Пантелићи, после 1827. године, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Пантићи, после 1827. године, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Петровићи 1, после 1827, Бела Карјина, Јовањдан и Петровдан, уљези у Балиновце.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан и Никољдан, уљези у Балиновце.
    -Поповићи 1, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан, давнашња свештеничка породица..
    -Поповићи 2, после 1827. године, Попучке у Колубари, Ђурђиц, давнашња свештеничка породица.
    -Радојичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
    -Радуловићи, друга половина 18. века, Азбуковица, Јовањдан.
    -Ранковићи 1 и Бранковићи, друга половна 18. века, Стари Влах, Никољдан.
    -Седларци, после 1827. године, Седлари у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Симићи, после 1827. године, Црна Гора, Лучиндан.
    -Стаменковићи, после 1827. године, Гаре до Власотинаца, Аранђеловдан.
    -Станимировићи, стара породица, Алимпијевдан.
    -Станићи и Јовановићи, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан.
    -Степановићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.
    -Тешићи 1, друга половна 18. века, Тузла, Пантелијевдан.
    -Тешићи 2, после 1827. године, Крајина, Стевањдан, уљези у Тешиће 1.
    -Томићи и Митровићи 1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан.
    -Урошевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Томиндан.
    -Филиповићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.
    -Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарица у Подговини, Ђурђиц.
    -Шукићи, после 1827. године, оближња Руклада, Никољдан уљези.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Бањани. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Бањани су неравног изгледа, али не и брдовитог, у средини области са нагибом ка истоку. Узвишенија места су са западне стране, а куће растурене на све стране и опет приметно разређене у четири краја: Сређ југозападни део до Тулара, Горњи Крај, северни део до Вуконе, Доњи Крај североисточно до Вукићевице и Врела и Иверић, најсевернији део до Дрена. Колико ми је познато засеок Иверић сада припада Дрену и то је ромско насеље, оп. Милодан.
    Тамнава (као простор) је од најстаријих део старе Мачве, који се простирао на исток до реке Клубаре. Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву, које су све три у опсегу данашње Тамнаве. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Ако би центар мачванске жупе Уба био у овим местима или негде у његовој близини, онда би тадашња жупа Уб обухватала слив данашње речице Уба. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могао бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ пре негде села Тулари или БАЊАНИ.
    У години 1429. у хрисовуљу деспота Ђурђа Бранковића, којим одобрава свом челнику Радичу, да може примити подарени поклон од угарског краља Жигмунда, помињу се поред неких села из суседних мачванских области и села ове области: Трстеница, Бошњаци, Љутице, Загреб (Забрежје) и Медојева Река (Бањани).
    Имовински односи могу згодно да послуже за објашњење породичних веза. Досељеници из једне породице су или у близини или кад су растурени, по имањима су, која су још у заједници код исте породице. Сви старији досељници су са заједничким имањима и већином у средини села а млађи по крајевима. Ашковићи и Мишковићи из Бањана су у средини Доњег Краја а око њих су новији досељеници.
    На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, БАЊАНИ, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
    У Тамнави имамо неколико врста земаља (земље): Пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом ослкудева. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, а ништа друго не може. Најлепши примери мртвуше су безводни делови Тулара, Баталага, БАЊАНА, Свилеуха, Трлића и др.
    Од данашњих села, која су постала од ранијих заселака је и Калиновац, који се одвојио од Бањана – раселица Бањана.
    Куће имућнијег Тамнавца је читаво насеље с многим зградама, поређеним у круг или на дуж. Дом Јанка Ашковића из Бањана, једног међу најимућнијим Тамнавцима, уз главну кућу има још 15 других зграда, и ако нема задруге.
    Назив села Бањани је страног имена, латинског или романског порекла. Међутим, Бањани су се раније звали Медовац по имену, које се данас налази очувано у имену поља, северо-западно од школе.
    Селишта има свако село, само се различито зове. Селишта по називу Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара воћа имају у БАЊАНИМА, Суботици (Баричу), Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.
    Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. У Бањанима се старо гробље назива Умка. У Бањанима, до Вукићевице, је неко старо гробље, које се зове Циганско Гробље, за које се мисли да су у њему сахрањени скитачи Цигани, кад би их куга задесила.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Бањани, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.
    -Ашкивићи и Мишковићи. Видети Мишковићи и Ашковићи.
    -Бојићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подговини, Јовањдан.
    -Буковичићи, друга половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Мала Госпојина.
    -Весићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије.
    -Вуковићи, после 1827. године, Бјечуша у Старом Влаху, Аранђеловдан.
    -Гавриловићи, после 1827. године, Причевић у Колубари, Никољдан.
    -Гагићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан.
    -Дамњановићи, после 1827. године, Осат, Томиндан.
    -Димитријевићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан.
    -Дојчиновићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
    -Ђорђевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Ивковићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Илићи 1, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Илићи 2, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Јовановићи, друга половина 18. века, Прилеп, Ђурђевдан.
    -Јовичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
    -Јоксимовићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подговини, Никољдан, повећа породица.
    -Кесеровићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.
    -Комадинићи, после 1827. године, Качер у Старом Влаху, Јовањдан.
    -Лазаревићи 1, друга поливина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
    -Лазаревићи 2, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан.
    -Марковићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан.
    -Милошевићи 1*, прва половина 18. века, Јадар, Никољдан.
    *Предак ових Милошевића био је слуга неке старе замрле породице, ушао је девојци у кућу од исте породице, с њом се зародио и од њега су данашњи Милошевићи.
    -Милошевићи 2, после 1827. године, оближњи Орашац, Јовањдан, уљези у Ашковиће-Мишковиће.
    -Михаиловићи 1, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Михаиловићи 2, после 1827. године, од Сарајева, Јовањдан.
    -Мишковићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Бањани – округ руднички, Јовањдан.
    -Ненадовићи, друга половина 18. века, Драгодол у Азбуковици. Ђурђиц.
    -Остојићи, друга половина 18. века, Красава у Рађевини, Стевањдан.
    -Петровићи* 1, прва половина 18. века, руднички округ, Јовањдан.
    *Петар, предак ових Петровића, био је хајдук и друг Мишка из Бањана, па кад се овај оставио хајдучије и стално населио у овом селу, тада се и Петар поред њега населио.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
    -Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Савићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Селенићи, после 1827. године, Лозница у Колубари, Игњатијевдан, занатлијска породица.
    -Станимировићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.
    -Томићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан.
    -Трифуновићи, друга половина 18. века, Церова у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђиц.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Брезовица. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Брезовица је у средини области, на левој обали Тамнаве и у равници, с растуреним кућама на све стране, тако да је ово село тип разбијености, без икаквих трагова с малама, џематима или какавих другим формирањем кућа.
    Мочила су јаки и чисти извори, дубљи од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пироману, Бровићу, Лисом Пољу, БРЕЗОВИЦИ и др.
    Корито тамнавско није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара. Оваквих привремених и сталних очага и старача има у БРЕЗОВИЦИ и Новацима и оне су преко целе године богате водом, која не отиче.
    Долина тамнавска, од почетка до краја, пуна је живобара, мочила, млакни и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналистаи и оцедити.
    Села у тамнавској равници или су без мала или са малама, које се зову крајевима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све куће су растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић с воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села превлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, БРЕЗОВИЦА, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић итд…
    Село, која су постали засеоци од других села пре 200 (сада 300) година, између осталих, је и Брезовица која се одвојила – раселица села Врело.

    Порекло фамиија-презимена села Брезовица, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Вучетићи, после 1827. године, Врело (ваљевско), Никољдан, Брезовчани и суседни врељански Вучетићи су иста породица.
    -Гаврићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц. Ова фамилија је иста као Гаврићи у Совљаку с тим што су Гаврићи из Брезовице уљези у Бељаковиће.
    -Грујучићи, после 1827. године, Беомужевић у Подгорини, Јовањдан. Иста породица као и Грујучићи у Памбуковици.
    -Живковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ивановићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Јеротићи и Сокићи. Видети Сокићи и Јеротићи.
    -Јоксимовићи, после 1827. године, Памбуковица, Никољдан, уљези у Јеротиће, Јоксимовиће.
    -Максимовићи, после 1827. године, Бресница, Јовањдан, уљез у Јеротиће-Максимовиће.
    -Марковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
    -Миловановићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
    -Недељковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан, уљези у Недељковиће-Јеротиће.
    -Новаковићи, после 1827. године, оближњи Трлић, Никољдан, доводци.
    -Павловићи, после 1827. године, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц, уљези у Павловиће-Јеротиће.
    -Петровићи 1, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан, уљези у Јеротиће.
    -Петровићи 2, после 1827. године, суседни Совљак, Ђурђиц, доводци.
    -Сакићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан, уљези у Јеротиће.
    -Симићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Сокићи и Јеротићи*, прва половина 18. века, Брезна – округ руднички, Аранђеловдан.
    *По причању угледног старца Милована Сокића, Јеротићи су с Косова, од Приштине, први пут насељени у Брезни, одакле су у 6 породица дошли на Уб, па две остале на Убу а 4 дошле у ово село, створиле га и населиле у великој давнини. Јеротићима се Брезовчани не зову, али се зову и ради рођакају с убским Јеротићима, који су се пре 20 година (крајем 19. века, оп. Милодан) иселили с Уба.
    -Станковићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Цвејићи, после 1827. године, оближње Чучуге, Јовањдан, уљези у Јеротиће.
    -Чолићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Врело. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Врело је у средини Тамнаве, на левој обали реке и до Бањана, неравно али не и брдовито село, с кућама размештеним у повеће џемате, које су на све стране рачва од главног сеоског извора (врела) Рашћа. Сеоски џемати су: Старо Врело, западни део села до Бањана, Ждраловица, југо-западни део до Брезовице, Поток, западно од Рашћа између оба горња џемата, Доњи крај источно од Рашћа до Совљака и Липовица, северни део до Орашца.
    Корито Тамнаве није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара.
    На Тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Језера по Орашцу, Липовици, ВРЕЛУ, Љубинићу и другим суседним суседним селима су изван ограда и поред сеоских путева, да би се и други сељаци, као и путници, могли њима служити и да би могли појити стоку не појединачно него у групама. Уз Тамнаву у селима Врелу и Совљаку постоји бара Ждраловица у постору од 15 ха, је улегнуће у тамнавском кориту, које пуне врељански извори. Ждраловица је обрасла барским биљем, зими млака и не мрзне, пуна воде и отиче очагом Језавом у Тамнаву. Других већих бара у Тамнави нема.
    Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, ВРЕЛО, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…
    Имања старих манастира и цркава, које су данас у рушевинама, прешла су у својину појединих сељака или појединих крајева села. Врело је стару цркву у Старом Врелу оградило, а уз њу и старо гробље и извор, сматра се данас као својину целог секла.
    у Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутана у Голој Глави, али нису били засеоци ни онда ни данас, јер их тим именом од њихових сељака не зове. Врхови у Скели, Старо Врело у Врелу, Пљоштара у Дрену…. јесу веће мале, које би се, кад би се њихова имања издвојила од осталог села, могле назвати засеоцима, а временом и селима.
    Имена села, која би опомињала на особине воде су: ВРЕЛО, Стублине, Стубленица, Кладница, Ушће, Стубла.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улази на караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду. Новаковићев непознати путник Рус у 16. веку прошао је истим путем, где у свом безначајном путопису вели, да је од Карауле до Стублина ишао кроз шумске крајеве. Овај пут у Врелу делио и један крак који је одатле ишао преко Орашца и других посавских села право на север, ка реци Сави где је у Скели (скелом) прелазило у Купиново.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се одмах може сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменитог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Старост појединих села утврђује се и очуваним писменим доказима. У списку ваљевсје епархије од 1735. године од тамнавских села помиње се, између осталих старих села и Врело из чега произилази да је Врело, по предању, на овим просторим уз још нека села из те облсти старо преко 300 (сада 400) година. Својевремено се од Врела одвојило село Брезовица, раселица Врела.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Врело, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи и Арсенићи.
    -Арсенићи 2, друга половина 18. века, Читлук у Азбуковици, Ђурђевдан, уљези у Арсениће 1.
    -Бабићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Благојевићи 1, после 1827. године, Топола, Ђурђиц, свештеничка породица.
    -Благојевићи 2, после 1827. године, Осат, Лазаревдан, досељен као зидар.
    -Богдановићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, дошао на имање, уљез у Бељиће.
    -Брековићи, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.
    -Буковчићи, друга половина 18. века, Буковица у Подгорици, Јовањдан.
    -Васарићи 1, после 1827. године, Јазовик у Поцерини, Никољдан, уљез у Старом Врелу.
    -Васарићи 2, после 1827. године, Бризоње у Колубари, Никољдан и Јовањдан, уљез у Васариће 1.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Вићентићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Лучиндан.
    -Вукојевићи, после 1827. године, Каменица у Подгорини, Никољдан.
    -Вучетићи, после 1827. године, Пљевље, Никољдан.
    -Грујићи* 1, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    *Грујићи су се из Врела селили у Срем и од њихове породице: Божа и Мијаила, браће Грујовићи, који су на почетку устанка учинили знатних услуга нашој земљи.
    -Грујичићи 2, после 1827. године, Драгијевица у Подговини, Ђурђиц, уљези у Грујучиће 1.
    -Гумарићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Лазаревдан.
    -Ђорђевићи, Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи, Арсенићи и Ђорђевићи.
    -Живковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Зелићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Стевањдан.
    -Јаковљевићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Јанчићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан, иста породица и у Свулеухи.
    -Јеврићи 1, друга половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан, задружна кућа.
    -Јеврићи 2, после 1827. године, оближња Памбуковица, Лучиндан, уљез у Јевриће 1.
    -Јевтићи и Лазићи. Видети Лазићи и Јевтићи.
    -Јокићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Ковачевићи 1, после 1827. године, Полимље, Свети Стефан Дечански.
    -Ковачевићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, уљез у Ковачевиће 1.
    -Крстићи, друга половина 18. века, Славковица у Колубари, Аранђеловдан.
    -Кукићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Лазићи и Јевтићи, друга половина 18. века, Срем, Никољдан.
    -Љубичићи, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Маринковићи и Михаиловићи. Видети Михаиловићи и Маринковићи.
    -Матићи*, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    *Из ове фамилије је Немања Матић, фудбалски интернацоналац, играч лисабонске Бенфике, оп. Милодан.
    -Миливојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Милосављевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Миљанићи, после 1827. године, Осат, Јовањдан.
    -Мирковци, друга половина 18. века, Бољковци – округ руднички, Јовањдан.
    -Мићићи, после 1827. године, Годочево – округ ужички, Јовањдан.
    -Михаиловићи и Маринковићи, стара породица, Јовањдан.
    -Нешковићи, Ђорђевићи и Арсенићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Трифун.
    -Николићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан и Јовањдан, уљези у Маринковиће.
    -Нинковићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Новаковићи и Чолићи. Видети Чолићи и Новаковићи.
    -Павловићи 1, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Павловићи 2, друга половина 18. века, Драгијевици у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Грујиће 1.
    -Панићи, стара породица, Ђурђиц.
    -Пантелићи (Јовичићи), прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Поповићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Пузићи 1, прва половина 18. века, Полимље, Јовањдан.
    -Пузићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Свети Григорије Богослов, уљези у Пузиће 1.
    -Радовановићи 1, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан.
    -Радовановићи 2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Свети Јован Милостиви.
    Рајковићи, после 1827. године, оближњи Бајевац, Ђурђиц, доводац.
    -Ракићи, после 1827. године, Ковачица у Колубари, Св. Тројице.
    -Савићи 1, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Никољдан.
    -Савићи 2, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Никољдан и Аранђеловдан, уљези у Савиће 1.
    -Сандићи, друга половина 18. века, Бањани – округ руднички, Никољдан.
    -Станчићи 1, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Станчићи 2, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Никољдан, уљези у Станчиће 1.
    -Стевановићи 1, после 1827. године, Кљештевица – округ београдски, Алимпијевдан.
    -Стевановићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Ђурђевдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Теофиловићи, друга половна 18. века, Царина у Азбуковици, Јовањдан.
    -Топаловићи, прва половина 18. века, Брезовица у Рађевини, Јовањдан.
    -Трифуновићи, после 1827. године, суседни Бањани, Ђурђевдан, уљез у Лештариће.
    -Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђевдан, дошли на имање старих Лештарића.
    -Чанићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Аранђеловдан.
    -Чолићи и Новаковићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Стевањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Вукона. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Вукона је северозапдно од Бањана, до речице Вукодража, брежуљкастог и врло неравног земљишта. Куће су растурене на све стране по плећима брегова, али не и по долини Вукодраже. Село је мало и нема џемата, сматра се као засеок Кожухара.
    Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагова живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељени. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта прве врсте имају у : Скели, ВУКОНИ, Свилеуси, Звечкој, Каменици и Букору.
    Задружни је живот у области на великој цени. За задружни живот везано је и благостање дома. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини (резлтат пописа из 1905. године). Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика су, између многобројних и Антонићи (потомци Газибарића, оп. Милодан) у Вукони.
    Села која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година, Била би: Бело Поље од Звечке, Радљево од Бргула, Шарбане од Бргула, Јошева од Љубинича, Кожухар (Кожуар) од ВУКОНЕ, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

    Порекло фамиија-презимена села Вукона, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Атанацковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Газибарићи*, прва половина 18. века, Стара Србија, Јовањдан.
    *Газибарићи су стара, пише Љуба Павловић, и доскорашња свештеничка породица, досељена први пут у Руму, па се после повратила у ово село (Вукону). Газибарићи се зову између себе, а познати су по презименима: Антонићи, Поповићи и Милијановићи.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан, задруга.
    -Јовановићи 2, после 1827. гдоине, Хрватско Приморје, Св. Јован Претеча и Крститеља.
    -Калоперовићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Лазаревићи, друга половина 18. века, Брезовца у Рађевини, Јовањдан.
    -Миловановићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Милосављевићи, после 1827. године, Месарци у Посавској Тамнави, Стевањдан, доводац уз матер.
    -Николићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Обрадовићи, друга половина 18. века, Каменица у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
    -Пантелићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.
    -Станојевићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Терзићи, друга половина 18. века, оближњи Тулари, Алимпијевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Гвозденовић. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Гвозденовић је село испод словачког виса Карауле и при извору речице Кладнице, колубарске притоке, с кућама разређеним у породичне групе при изворима појединих кладничких потока.
    Поп Креста Ђелмађевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.
    14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.
    Главна притока Колубаре је Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна висока и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Малом Борку и Радљеву. Долина је необично родна, добро наводњена, није потолита, а при ушћу и јединствена у својој врсти, јер има најбоље ливаде у области, по којима се гаје колубарска говеда. У Кладници нема стално воде или је има на вирове, које је ипак довољно за појење стоке и друге потребе. На њој постоје местимично привремени млинови, који раде само при поводњима и кад се снегови топе. Таквих млинова има на свим малим тамнавским речицама и својина су појединаца или појединих породица.
    Поп Дамњан Ђелмаш примио је у своју кућу једно момче из Толисаваца и примио га на имање и до данас остао. Стари Давидовић-Чарапић из Гвозденовића усинио је једног Каравлаха из Ередеља и до данас је остала та заједница.
    Сточарство је занимање сваког сељака, али нигде није претежније од земљорадње. У свим обласним селима гаје се: говеда, коњи, овце, свиње а понегде и козе. Говеда се гаје по целој области, али се у горњим кладничким селима већа пажња поклања броју него соју (врсти) стоке а у доњим обрнуто. Сточарска села прве врсте су Бајевац, Врховине, Степање и ГВОЗДЕНОВИЋ. Имућна и чувена задруга Арсена Димитријевића-Катанића из Бајевца гају близу 200 говеда разног доба старости а близу му стоје, између осталих из оближњих села, и Андрија Давидовић из Гвозденовића.
    По исказу Андрије Давидовића из Гвозденовића куће су у стара времана биле квадратне основе, без прозора, с малим баџама, с једним вратима једнодељне (са једним одељењем, оп. Милодан) и без патоса.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака јесу: Бајевац, Бровић, Бошњак, Вукићевица, Галовићи, Гвозденовић, Докмир, Дружетић, Ккаленић, Калиновци, Лајковац и др.
    У Гвозденовићу, до Докмира је вис Караула, на којој је још у најскорије турско доба била караула са сејменима за одржавање саобраћаја и слободног пролаза. Зна се где је била караула, а испод ње је одмах стари мост, зидан од камена, што све предочава велику вредност овог места.
    Села, која су пре 300 (сада већ 400) година, самостално постала, на раније несталим насељима или на местима која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Руклада, Гвозденовић и др…
    Ђелмаши из Гвозденовића написали су биографију своје велике породице на споменику свога заслужног претка Илије Ђелмаша.
    Живописац и каменорезац, а у последње време свога живота и писар Кнежеве Канцеларије, Илија Ђелмаш, по белегу свога оца Јакова Ђелмаша, који је тако исто био живописац и каменорезац, оставио је вредне забелешке. Белег је радио сам Илија од свилеушког мермера, паралелопипед од 2 м висине и необичне вештине израде. Текст на споменику је писан старословенским писмом.
    Давидовићи други у Гвозденовићу румунског су порекла, али се толико изменили, да о њима као Румунима не може бити ни речи.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Гвозденовић, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Давидовићи* 1, прва половина 18. века, Дробљаци, Ђурђевдан.
    *Давидовићи 1 су стари Чарапићи, прави су Дробњаци, увек трезвени и виђени трговци, богати и задружни.
    -Давидовићи* 2, друга половина 18. века, Бела Црква у Банату, Стевањдан.
    *Давидовићи 2 су порекла румунског. Неки од старих Чарапића узео је својој кћери Румуна, покрстио га и окућио га. Слави дан покрштења, јер му стари нису дозволили да прими тазбинску славу.
    -Ђелмаши* 1, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.
    *За Ђелмаше 1 биографију је (на старословенском писму) написао његов заслужни предак Илија Ђелмаш о чему је овде било речи.
    -Ђелмаши* 2, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Јовањдан.
    *Ђелмаши 2 нису од првих, они су потомци Бранка из Тодисаваца, слуге попа Дамњана Ђелмаша, који га је окућио и оженио и који је из захвалнсоти примио презиме свога добротвора. И непричавска свештеничка породица је од ових Ђелмаша.
    -Живковићи*, друга половина 18. века, Горња Љубовиђа у Азбуковици, Лазаревдан.
    *Старина Живковића из Осата је и ово село дошло са три брата, као прави зидари, од којих један остане у овом селу, други оде у Новаке а трећи у Стублине и свуда остане потомство.
    -Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Иста породица и у суседном Мургашу.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Тршић у Јадру, Павловдан.
    -Јатаковићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан, задружна кућа.
    -Курепи*, прва половина 18. века, Дробњаци, Аранђеловдан.
    *Курепи су презиме породично, с поносом се чува, али замењено изван села и другим. Курепи су још поред тога очували све родбинске везе с породицама из околних села.
    -Матићи, после 1827. године, Белошевац у Колубари, Јовањдан, довела га мати у Курепе.
    -Николићи, после 1827. године, Љубање-Стари Влах, Никољдан.
    -Рафаиловићи, друга половна 18. века, Дучић у Колубари, Лазаревдан.
    -Чанићи, прва половина 18. века, Каменица у Подгорини, Никољдан.
    Ђелмаши су Старовласи, они се нису одмах спустили у Гвозденовић, већ прво у Дреновце, округ ужички, затим у рабас у Подговини па одатле у Гвозденовић и друга села.
    Сва четири аустро-турска рата имали су добровољце из ове (тамнавске) области, па како су сви вођени ратови довршавали несрећно по области Београдског пашалука, као и по овву област, истакнутији добровољци нису се смели враћати, већ су морали у Аустрији остајати и тамо своје породице преводити. Највише се породица иселило у Аустрију, у прекосавске области, после несрећног трећег аустријског рата. Тада су се морали селити: Ђикићи из Совљака, Грујићи из Врела, Ђелмаши из Гвозденовића, Лазаревићи из Дрена, Илићи-Грчићи из Јабучја, Бранковићи и Шајиновићи из Грабовца и тамо морали остајати или се тек доцније враћати.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Гуњевац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Гуњевац је уз варошицу Уб с југо-западне стране и на десној страни речице Уба, неравно, врло страновито, али не и брдовито село с кућама по појединим пристанцима, поређаним у помање породичне групе.
    У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помиљу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку село Бресква (Бреска), које данас нема, и недостају још села: Вукићевица, ГУЊЕВАЦ, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (Рвати).
    Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године…
    Имена села која су опомињала на воћа: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, ГУЊЕВАЦ и Бресква (Бреска).
    Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта под особним називом Паланка имају у Голој Глави и ГУЊЕВЦУ.
    Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих и Гуњевац од Совљака.
    Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милановићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других, знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

    Порекло фамиија-презимена села Гуњевац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Гавриловићи и Стакићи 2. Видети Стакићи 2 и Гавриловићи.
    -Давидовићи, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, доводци у Симиће.
    -Живковићи, друга половина 18. века, Ликора у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Ивановићи, друга половина 18. века, Доња Црвица-округ ужички, Михољдан.
    -Илићи и Марковићи. Видети Марковићи и Илићи.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Лучиндан.
    -Јеличићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Којићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Нкољдан.
    -Крстоношићи, после 1827. године, Кикинда, Стевањдан.
    -Марковићи 1 и Илићи, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан.
    -Марковићи 2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.
    -Пурићи, друга половина 18. века, Гола Глава, Никољдан.
    -Ракићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Ранковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Андријевдан(?).
    -Симићи, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Слепчевићи и Стакићи 1. Видети Стакићи 1 и Слепчевићи.
    -Стакићи 1 и Слепчевићи*, друга половина 18. века, Совљак, Аранђеловдан.
    *Слепчевоћи су осаћанска и совљачка породица, која је оснивач овог села и зову се још и: Андрићи и Милошевићи.
    -Стакићи 2 и Гавриловићи, друга половина 18. века, Маковиште-округ ужички, Блговести, уљези у Стакиће 1.
    -Тодоровићи, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.

    Одговори
    • Biljana Zivojinovic

      U Gunjevcu postoji i prezime Zivojinovic,jedna porodica koja slavi Svetog Arhangela Mihajla.To je moj rodni dom i vec dugo vremena trazim poreklo i korene svoje familije.Najstariji spomenik u Gunjevackom groblju datira iz 1834 i pripada Pavlu Zivojinovicu.On je imao sina Mihajla koji se rodio 1862 i poginuo u prvom svetskom ratu u pedesetdrugoj godini.Mihajlo je imao sedmoro dece,tri sina i cetri kceri.Cerke su mlade umrle i sahranjene u Gunjevackom groblju.Od tri sina ostao je samo Milorad,zvani Muja,koji je inace bio gluvonem.On je nastavio lozu,imao sina Mihajla i kcer Zivanu.Mihajlo je imao Djordja i Leposavu.Djordje je moj otac i mog brata Zorana.Dalje od Pavla Zivojinovica ne znam nista niti mogu negde da nadjem.

      Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Докмир. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Докмир је на обема обалама речице Уба, западно од словачке Карауле, брдско, неравно, шумовито и растурено село с кућама по брдашцима и њиховим странама, а никако по дилонама потока.
    Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.
    У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општинске, сеоске, џематске и породичне заједице, поред личне својине. Црквене заједнице или црквена имања новијих или старијих манастирских цркава, али које се ни при једној цркви нису очувале у овој целини, какву су је у почетку имале. У новије време кад су старе манастирске цркве у: Новацима, ДОКМИРУ и Грабовцу прешле у световне цркве, њихова су имања постала црквена добра, која су се у знатној мери окрњила ради одржавања својих цркава.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и ДОКМИРУ поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    Тамнавска села ближа (речици) Убу и Тамнави, пошто у долинама река немају кућа, имају у долинама истих река имања у потесима, али она нису општа и општих назива, већ пошто су ливадска и пашњаци, обично су затворена и ограђена, као у Брезовици, Новацима, Звиздару, ДОКМИРУ, Свилеуси, Коцељеви итд.
    Тамнацвске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Нема дома који не би имао свој забран или гај или бар један део ливадске или зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селим лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Царев Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.
    Шуме црквених, општинских и сеоских заједница јесу највеће и најлепше шуме у области: Обреновачки Забран (и дан данас, оп. Милодан) при ушћу Колубаре, Коцељевачка Шума, Шешевица, Грабовачка Шума, Новачки и Докмирски Забрани, Јаутина итд…
    Кршна Глава је некада била у саставу Докмира.
    Српска имена (села), која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака јесте, између осталих тамнавских села и Докмир.
    Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци пред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим „Мемоарима“, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.
    Стара бојишта су места где су се, по предању, у прошлим временима одиграле битке. По једној легенди била је битка између оца и сина у Тврдојевцу. Син се био затворио у град, а отац га с топовима и војском непадне са виса из Докимра и после тродневне битке надбије, ухвати сина и погуби, а град му до земље поруши. Ради се о оцу и сину, Маџарима.
    У списку ваљевске епархије од 1735. године од тамнавских села из тог доба помиње се и Дикмир.
    у стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада и село Докмир.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спада и фамилија Пејић из Докмира и Тврдојевда, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Наставиће се…

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Докмир, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Андрићи, после 1927. године, Котешица у Погорини, Стевањдан.
    -Арсенићи, после 1827. године, Гостиница код Ужица, Лучиндан.
    -Аћимовићи, друга половина 11827. године, Жабари у Колубари, Јовањдан.
    -Босанчићи, после 1827. године, Стрмово-ужички округ, Јовањдан.
    -Васићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Вишићи* 1, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.
    *Вишићи овог села су од кршноглавских Пурешевића, насељени прво у овом селу, па после прешли у Кршну Главу и Калиновац.
    -Вишићи 2, после 1827. године, Јаловик-округ ужички, Ђурђиц и Игњатијевдан, уљези у Вишиће 1.
    -Вишићи 3, после 1827. године, Јакаљ-округ ужички, Јовањдан и Игњатијевдан, уљези у Вишиће 1.
    -Гајићи, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
    -Глишићи*, друга половина 18. века, Табановић у Колубари, Јовањдан.
    *Глишиће је ово село довео њихов сродник, чувени калуђер из прве половине 19(?). века при манастиру Докмиру, Јоасаф. Јоасаф је још за живота уредио да му потомци остану свештеници, што су и данас.
    -Ђорђевићи, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Св. Василије, посрбљени Цигани-Роми.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Полимље, Ђурђиц.
    -Икићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Јанковићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Никољдан.
    -Јеротићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Стевањдан.
    -Крсмановићи, стара пороцица, Ђурђевдан.
    -Максимовићи, стара породица, Никољдан.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Стари Влах, Никољдан.
    -Маринковићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Матићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Матићи 2, после 1827. године, Дивци у Колубари, Пантелијевдан.
    -Мијушковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Миладиновићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Милинковићи, друга половина 18. века, Дуб-округ ужички, Алимпијевдан.
    -Михаиловићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Николићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Пејићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Предак ове породице звао се Пеја Радуловић и био је врло блиски сродник кућњ Хаџића из Бабине Луке и населио се у близини њиховој с друге стране Карауле, где су му потомци и данас.
    -Перишићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Поповићи*, друга половина 18. века, Пљевље, Никољдан.
    *Поповиће је као своје сроднике и свештенике доселио калуђер Јоаким, старешина манастира Докмир из друге половине 18. века.
    -Савићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Ђурђевдан, уљези у Максимовиће.
    -Симићи, друга половина 18. века, Шушеока у Колубари, Стевањдан, доводци.
    -Стевановићи, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Томиндан.
    -Танасковићи, после 1827. године, Јеловик-округ ужички, Ђурђиц.
    Досељеници у ове области одмах су се прилагодили и потпуно изједначили са староседеоцима. Једини би изузетак били ужичани, насељеници из ужичког краја, на север од Ужица. Они се издвајају језиком и начином рада, тешко напуштају своје дијалектолошке разлике, мучно се прилагођавају приликама и обичајима места. Досељеници су као зидари, занатлије или радници, а у области застали као уљези, посињеници или занатлије. Никад се нису одликовали великом вредноћом, пише Љуба Павловић, јаким карактером и прилагодношћу као Старовласи. Нису ни духовити, ни расположени, нити су могли истаћи на површину као Старовласи. Села око Докмира, као и сам Докмир, имају доста насељених ужичана, који падају у очи својим сталним опадањем, лакомисленим задуживањем и неумешношћу у животу и управи кућом.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Звиздар. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.

    Звиздар је на обема обалама речице Уба, чије се куће на коси Гредини и по равници, нигде ни две кућа заједно већ растурене на све стране. Како су на овај начин куће по плећима и на странама и по равници, разликују се опет три краја: Буковци до Мургаша, Брђани по Гредини и Крањани по равници.
    Тамнавска равница је велика раван испуњена моћним слагањима ситног жућкастог или белог песка. У серији ових терцијалних пескова у Звиздару у Скобаљу су констатоване дебеле жице лигнита, угљеничких глиница и уме, којима су у подини вугасти или пепељави пешчари, какви се виђају и по словачкој Караули.
    Села, која су пре 300 (сада 400) година, самостално постала на раније насталим насељима или на местима, која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Руклада, Гвозденовић, ЗВИЗДАР, Дружетић, Рубрибреза итд.

    Порекло фамиија-презимена села Звиздар, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Буковчићи*, прва половина 18. века, Буковац у Колубари, Лучиндан.
    *Буковчићи су познати по селу из кога су, иначе познати по презименима: Јеремићи и Николићи, насељени у нарочитом делу Звиздара поред старог пута, а досељени по нарочитом споразуму, који је постојао међу њима сродничких кнежевских кућа Грбовића и Даниловића.
    -Дукићи, после 1827. године, Радуша, Јовањдан, доводци уз матер.
    -Илићи*, стара породица, Никољдан.
    *Ова стара породица била је први пут код Водице, а данас се растурила по целом селу и има општа презимена још: Адамовићи, Костадиновићи и Петровићи.
    -Јаковљевићи, после 1827. године, Лесковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Јосиповићи 1, друга половина 18. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.
    -Јосиповићи 2, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Крнићи, после 1827. године, Крнић у посавској Тамнави, Никољдан, повећа задруга.
    -Лазаревићи, после 1827. године, Бранковина, Алимпијевдан.
    -Лазићи, после 1827. године, Осат, Никољдан.
    -Лукићи, после 1827. године, Дрлаче у Азбуковици, Јовањдан.
    -Обрадовићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Духовски понедељак-Друге Тројице.
    -Павловићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Пајићи, друга половина 18. века, Оклетац-округ ужички, Ђурђиц.
    -Пантићи, прва половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Перићи, друга половина 18. века, Лелић у Подорини, Никољдан, виђена и имућна породица.
    -Петковићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Аранђеловдан.
    -Ранковићи 1, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Никољдан, виђена и велика задруга.
    -Ранковићи 3, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Симеуновићи, друга половина 18. века, Стубао у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
    -Стевановићи 1, после 1827. године, оближње Степање, Јовањдан.
    -Стевановићи 2, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Јошева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Јошева је на север од Врела, с обе стране непресушне сеоске речице Јошевице, неравно село, али не и брдовито, с кућама на равнијим брежуљцима, разређеним у три краја: Горњи Крај до Љубинића, Доњи Крај до Милораца и Ребељ с десне стране Јошевице до Црвене Јабуке.
    Имена (села) која би опомиљала на шумско дрвеће: Буковица, Брезовица, Борак, Борина, Бресница, Грабовац, Дрен, ЈОШЕВА, Јошевица (Гола Глава), Трњаци, Липовица (Врело), Ракита (Букор), Граница (Букор), Кленовица, Јасиковац (Каменица), Брезник (Голочело) и др.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду.
    Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови. Оваквих ханишта има у Бргулама, Паљусима (Паљувима), Непричави, Такову, ЈОШЕВИ, Љубинићу и Скели.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, ЈОШЕВА и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Села која су постала као засеоци других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Јошева која је раселица Љубинића.

    Порекло фамиија-презимена села Јошева, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Велимировићи*, прва половина 18. века, Белопавлићи, Св. Врачи.
    *Милин, творац села Јошеве, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Милинови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили. Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешла у Црвену Јабуку и Милорце а четворица остала у Јошеви.
    -Гавриловићи, друга половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Никољдан.
    -Давидовићи, друга половина 18. века, Ребељ у Подгорини, Јовањдан.
    -Дамњановићи и Дејићи. Видети Дејићи и Дамњановићи.
    -Дејићи и Дамњановићи, стара породица, Ђурђиц.
    -Ђурашиновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан, у блиском сродству су са Ђурашиновићима у оближњој Трстеници.
    -Ивановићи, после 1827. године, Осат, Михољдан.
    -Милановићи, друга половна 18. века, Бастав у Рађевини, Јовањдан.
    -Милиновићи*, прва половина 18. века, Пећ, Св. Врачи.
    *Предак ове породице звао се Милин, а жену му Дафина. Милин и Дафина оставили су после себе пет синова, од којих најмлађи Рајко био је и сеоски поп и после њега још три генерације попова.
    -Митровићи 1, друга половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан.
    -Митровићи 2, после 1827. године, Срем, Лучиндан, уљези у Поповиће.
    -Николићи, после 1827. године, оближње Врело, Ђурђиц, доводци.
    -Поповићи, друга половина 18. века, Скупљен и посавској Тамнави, Лучиндан, стара свештеничка породица.
    -Тадићи, после 1827. године, Костајник у Рађевини, Аранђеловдан, виђена и богата задруга.
    -Тешићи, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Ђурђевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Калиновци, сада Калиновац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Калиновци (Калиновац) су на југ од Бањана, са обе стране пресушне речице Каленовице, неравног, али не и брдовитог земљишта, с кућама растуреним на све стране, где се виде 3-4 породичне групе.
    Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су и, по народним традицијама, и Калиновци као ранији засеок Бањана – раселица Бањана.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака су и Калиновци. Калиновци су постали засебно село пре 300 (сада 400) година.

    Порекло фамиија-презимена села Калиновци-Калиновац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Бановићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
    -Благојевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Брековићи*, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.
    *Брековићи су у Калиновцу и Врелу од два брата рођена, и данас, у близини и поред тога што су у два села. Њихово презиме дошло је од имена села из кога су.
    -Ђукановићи, после 1827. године, Осат, Алимпијевдан.
    -Живковићи, друга половина 18. века, Јазовик у посавској Тамнави, Никољдан.
    -Илићи, после 1827. године, Костојевићи-округ ужички, Св Јован Златоусти.
    -Исаиловићи, друга половина 18. века, Дружетић у области, Јовањдан.
    -Јуришићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Марићи, после 1827. године, Заовине-Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Марковићи*, стара породица, Ђурђевдан.
    *Марковићи воде порекло од некакве Калине, која је имала доста синова и звали су се Калиновци, па се тако прозвало и село. Потомство Калиноваца је спало на једну кућу и која се тешко одржава.
    -Милићевићи, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Никољдан.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Николићи*, прва половина 18. века, Бирач, Лучиндан.
    *Ова је породица старином из Бирча, прво насељена у Томњу код Крупња, па одатле дошла 2 брата: Димитрије и Маринко. Маринко, зват Маша, оде, као удовац без деце, удовици у кућу у Каленић и од њега су тамошњи Машићи, а Димитрије остави после себе сина Николу, чији су потомци ови Николићи.
    -Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, виђена и имућна задруга.
    -Петковићи*, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.
    *Петковића имућне и угледне куће су од кршноглавских Пурешевића, први пут, кад су дошли из Сјенице, насељени у Кршној Глави, па тек после сишли у ово село – Калиновце.
    Друга варијанта:
    *У Докмир су се доселила 3 брата: Пуреш (Матија), Петко и Вилип (Филип-Виша). После деобе Виша остане у Докмиру, Петко оде у Калиновце, Пуреш пређе само преко Бобије у Кршну Главу и оснује ново село.
    -Ристићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Стевановићи, после 1827. године, Сијерач-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Томићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Чобићи, прва половна 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по плећима и странама сеоских брда и разређена у два велика џемата: Гајиће с леве стране речице и Брдарске с десне стране речице.
    Додирна зона равни и Пљоштаре је најбогатији тамнавски крај с водом. Целом линијом, пошав од Кожухара, па све до Колубаре, на сваком кораку, има по један јак извор, који је богат водом и стално у Пљоштару преко целе године, отиче у једну или више бара.
    Имена села која опомињу на ранија насеља и људске творевине је, између осталих, и Кожухар.
    Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и Умки има у сваком селу, а као особна имена су Бобије у: Докмиру, Кршној Глави, КОЖУХАРУ, Дружетићу и Туларима.
    Село, која су настала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Кожухар који је раселица села Вукона.

    Порекло фамиија-презимена села Кожухар-Кожуар-Кожур, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Гајићи 1, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    -Гајићи 2, после 1827. године, Црниљево у Подгорини, Ђурђиц.
    -Дамњановићи, после 1827. године, Стубленица у околини, Михољдан.
    -Казимировићи, после 1827. године, Грабовац у Срему, Св. Василије.
    -Лукићи, друга половина 18. века, Дебрц у Посавини, Јовањдан.
    -Максимовићи, после 1827. године, оближњи Калиновац, Аранђеловдан, од тамошњих Јуришића уљез у Курјачиће.
    -Митровићи, после 1827. године, Јазовик у Посавини, Никољдан.
    -Радовановићи, после 1827. године, Тиквеш у Македонији, Никољдан.
    -Станојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Стевановићи, после 1827. године, Крнић у Посавини, свештеничка породица.

    У области је 1050 циганских-ромских кућа, раздељених у 50 села. У селима: Звечкој, Бањанима, Врелу, Грабовцу, КОЖУХАРУ, Докмиру, Јабучју, Трлићу, Тврдојевцу и Уровцима има их на два или више места. Засеоци насељени Циганима-Ромима, имају своје засебне атаре, особног су типа, са засебнима међама и међницима, као: Иверић у Бањанима, Песак у Дрену, Дубрава у Грабовцу и Стублинама, Посово у Голој Глави, Цајиновац у Кожухару, Дубрава у Јабучју, Рукладама и Рубрибрези, Бујовица у Памбуковици, Богдановица (сада засебно село, оп. Милодан) у Такову, Уровачки у Уровцима итд.
    Македонци и Шопови слични су и никога није тешко испитати као њих, јеру се битно изменули и своје карактерне етничке особине погубили само ако су се раније доселили.
    Код Кожухараца Македонаца истиче се лепота тела, средњи раст, скромност и необична вредноћа. На сваком послу су вредни, честити и издржљиви, па су с тога, поуздано се може мислити, онако мирни и уредни. Не примају лако новачења и не уплићу се ни у какве комбинације, а према властима су послушни. У власти су тачни и савесни, и увек сматрани као одлични представници.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Кршна Глава. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Кршна Глава је под Близоњским Висом, брдовито и неравно село, с кућама растуреним у мале џематиће низ Докмирицу, с обе стране. Кршна Глава је раселица суседног села Докмира.
    Као једино поље у Тамнави могло би се узети Рељино Поље у Кршној Глави, испод Близоњског Виса. Ово поље није ни налик на планинска и друга поља у колубарским и подгорским селима; ни по обиму, ни по пространству, ни по облику, ни по својим физичким особинама не може се поредити с Мравињцима на Повлену или Дивчибарама на Маљену или Поћутом под Јаблаником.
    Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од простора обухваћеним Коцељевачким шумама у простору од преко 400 ха и селима која припадају тим просторима. Заједнице брдских села: Степања, бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљењву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    Село Кршна Глава је добило тај назив по особинама земљишта на којем се налази.
    Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима.
    Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци пред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим „Мемоарима“, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.
    Двори Реље Крилатице прича се, да су били у Кршној Глави, под Близоњским Висом. Ни трага нема од дворова, али Рељино Поље и камење по њему, виногради у Докмиру и Бобији, прича се, да су још од Реље. Рељино поље нема на себи ништа друго до неколико каменова, на коме су заседавале среске тамнавске скупштине крајем 18. и почетком 19. века, пише у „Мемоарима“ Проте Матеје Ненадовића.
    Село Кршна Глава је, као што је већ речено, раселица Докмира а то се, по предању десило пре 200 (сада 300) година, пише Љуба Павловић.
    Као што је Илија Ђелмаш из Гвозденовића на свом споменику написао порекло своје породице исто је учинио и Васиљ Пуреш из Кршне Главе.
    Наставиће се…

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Кршна Глава, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Андрићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Јовањдан.
    -Давидовићи и Јовићи. Видети Јовићи и Давидовићи.
    -Јовићи и Давидовићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Лазићи, после 1827. године, Гостиница-округ ужички, Ђурђиц.
    -Матићи и Пурешевићи. Видети Пурешевићи и Матићи.
    -Милетићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.
    -Милићевићи, прва половина 18. века, Сјеница, Св. Петка.
    -Пантелићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Стевањдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Поповићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Св. Јоаким и Ана.
    *Поповићи овог села, доскорашња свештеничка породица, досељена прво у Докмир и насељена на манастирском имању, деобом ова два села, припала је Кршној Глави. Из ове породице је поп Тимотије Радукић из 1735. године (како пише на споменику), свештеник докмирски.
    -Пурешевићи* и Матићи, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.
    *У Докмир су се населила 3 брата: Пуреш (Матија), Петко, и Вилип (Филип-Виша). После деобе Виша остане у Докмиру, Петко оде у Калиновце, Пуреш пређе само преко Бобије у Кршну Главу и оснује ново село.
    -Стевановићи 1, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Стевановићи 2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, повећа задруга.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Лончаник. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Лончаник је на равници, западно од Пиромана, равно село с многим непресушним потоцима, који се уливају у Тамнаву. Куће су збијене око сеоског језера и до Јошеве, али немају засебних џематских имена.
    Долина тамнавска, од почетка до краја, пуна је живобара, млакви и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналисати и оцедити. Потолитих земљишта и ритова има у Бровићу, Пироману и Лончанику.
    На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.
    Назив имена Лончаник подсеча на ранија насеља и људске творевине. Лончаник се раније звало Миријево, па кад су се у њему населили некакви лончари и отпочели градити лонце, од тада се село прозвало Лончаник.
    Око старих цркава, данашњих манастирина и црквина има свуда и старих гробова и читавих гробаља. Црквине и Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима (католочким, оп. Милодан). Стога Мисишта или католичких цркава, по народном предању, пише Љуба Павловић, било је у горе поменута три села.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

    Порекло фамиија-презимена села Лончаник, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Бранковићи и Младеновићи. Видети Младеновићи и Бранковићи.
    -Бушиновићи, стара породица, Аранђеловдан.
    -Васковићи, прва половина 18. века, Кучи, Никољдан.
    -Вулетићи, друга половина 18. века, Мраташић у Колубари, Ђурђевдан.
    -Гавриловићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.
    -Јовановићи 1, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Београд, Јовањдан.
    -Лончаник, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Лазаревдан.
    -Милуши, после 1827. године, Хрватска, Никољдан, уљези у Васковиће.
    -Мићићи, после 1827. године, Осат, Никољдан, уљези у Васковиће.
    -Младеновићи и Бранковићи, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Бела Крајина, Петровдан.
    -Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Стевањдан.
    -Савићи, после 1827. године, Хрватска, Спасовдан.
    -Станаревићи, друга половна 18. века, Стара Река у Подгорини, Лучиндан.
    -Филиманићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Милорци. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Милорци су на Јошевици, с леве стране Тамнаве, равно село с кућама растуреним на све стране по равници. Милорци су раселица суседне Црвене Јабуке.
    У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих селове области помињу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку села Бресква (сада Бреска, засеок Уроваца, оп. Милодан), које данас нема и недостају још села: Вукићевица, Гуњевац, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (сада Рвати, оп. Милодан)
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и село Милорци.
    Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18 и у почетку 19. века знају се, ма у ком селу и ма у ком се степену сродства налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим преста Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци у и Милорцима (нема их у списку фамилија и Милорцима, само у Црвеној Јабуци, оп. Милодан), Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милаковићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

    Порекло фамиија-презимена села Милорци, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Бабићи, после 1827. године, Бањалука, Лазаревдан.
    -Божуновићи, после 1827. године, Срем, Никољдан, досељен као надничар.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Ситарице у Погорини, Аранђеловдан.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Ивановићи, друга половина 18. века, Брезовице у Подгорини, Михољдан.
    -Јовановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Св Петар Цетињски.
    -Јоксимовићи*, друга половина 18. века, суседна Црвена Јабука, Ђурђевдан.
    *Јоксимовићи у Милорцима су од јабучких Ђорђевића, раније из Дробњака.
    -Крсмановићи, после 1827. године, Азбуковица, Ђурђиц.
    -Максимовићи и Урошевићи. Видети Урошевићи и Максимовићи.
    -Мирковићи, после 1827. године, Штрпци-Стари Влах, Лучиндан.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Црвена Јабука, Никољдан.
    -Петронићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Стевањдан.
    -Радовановићи, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Никољдан.
    -Урошевићи* и Максимовићи, друга половина 18. века, Црвена Јабука, Св. Врачи.
    *Урошевићи овог села су од црвенојабучких и јошевачких Велимировића и сматрају се као оснивачи села Милораца, управо они су прво прешли на атар овог села и одвојили се од Црвене Јабуке.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Новаци. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.
    Новаци су с обе стране Тамнаве, на исток од Коцељеве, неравно али не и брдовито село. Брда су с јужне и западне стране и стрмо се спуштају реци. Сеоске куће су по џематима, с обе стране реке, а куће су блиске и по странама, а не по брдима. Сеоски џемати: Сува Јаруга до Баталага, Гомилице, средина села до Тулара; оба краја на левој страни реке; Горњани до Зукава, Доњани око цркве и Грачица при извору истоимене речице и до Памбуковице.
    Живобаре су извори поред самих река и потока, у непосредној близини, отичу, с водом исте температуре као и околни ваздух, плитке, обрасле барским биљем, које временом ствара мале тресаве, као у : Трстеници, Скобаљу, Зуквама, Новацима и Бајевцу. Млакве су или барске или речне отоке с изворима са стране, отичу стално преко зиме, не мрзну се, већ се пуше, а како су у коритима река, оне их при поводњима кваре и премештају. Оваквих извора има у Лајковцу, Јабучју, Белом Пољу, Коцељеви, Совљаку Новацима и др. У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара. Оваквих привремених и сталних очага има у Брезовици и Новацима и оне су преко целе године богате водом, која не отиче.
    Црквене заједнице или црквена имања су заостаци од имања новијих или старијих манастирских цркава, али које се ни при једној цркви нису очувале у оној целини, какву су у почетку имале. У новије време кода су старе манастирске цркве у: Новацима, Докмиру и Грабовцу прешле у световне цркве, њихова су имања постала црквена добра, која су се у знатној мери окрњила ради одржавања својих црква.
    Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.
    Сеоске заједнице у брдска села дају се под испашу и нигде се заједнички говеда не напасају; узимају их под закуп појединци или удружени појединци, где напасају или само своју стоку или пуштају и друге сељаке. Испаша ове врсте има у Коцељеви, Памбуковици, Голој Глави, Дружетићу, Каменици и Новацима.
    Села у тамнавској равници или су без мала или су са малама, које се зову крајвима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све су куће растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим и ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић са воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села преовлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, Брезовица, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић, итд.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака су, између многобројних села, и Новаци.
    У Јабучју пажљиво се чувају неколико споменика оних мученика, које су Турци 1813. године повешали у истом селу. У Новацима, једна истакнутија тачка у Грачици, зове се Белег по једном споменику, где је сахрањен један засллужни Тамнавац, који се одликовао у борби против Турака.
    Манастирских цркава, осим у Грабовцу, Докмиру и Новацима, које су биле као такве и у почетку 19. века, било је још на неколико места, али су данас у рушевинама.
    Код повећих река, ако су бродне (могу се прегазити, оп. Милодан), села прелазе и на другу страну, али су тада уз какве омање притоке исте реке, којима су ушћа у главну реку на атару истог села. Код оваквих села, као код Каменице, Голочела, Коцељеве, Новака и других села у горњем и средњем току главне обласне реке, увак је на једној страни, обично десној, узвишенијој, главнији и старији део села, а новији и растуренији на левој, равнијој.
    У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, Тулари, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и НОВАЦИ.
    У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спадају и Новаци.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Новаци, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Алексићи, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Св. Петка.
    -Антонићи*, стара породица, Ђурђиц.
    *Антонића је мало у селу, углавном су се иселили у Купиново, где и данас има више кућа.
    -Бојанићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Веселиновићи, прва половина 18. века, Свилеува, Лучиндан.
    -Гавриловићи 1, после 1827. године, Горња Буковица у Колубари, Јовањдан.
    -Гавриловићи 2, после 1827. године, Скела из области, Ђурђиц, уљез у старе Антониће.
    -Гајићи и Табаковићи. Видети Табаковићи и Гајићи.
    -Ђиласи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Никољдан.
    *Ђиласи су стара породица, данас се овако зову у селу, а иначе презивају се: Манојловићи, Петровићи 2 и Јовановићи. Први Ђилас је био у Грачици, а данас су више мање у Горњанима.
    -Ђукићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан.
    -Јанковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Јелићи, после 1827. године, Срем, Михољдан.
    -Ковачевићи, друга половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Стевањдан.
    -Кубуровићи, после 1827. године, Нова Варош, Никољдан.
    -Лазаревићи*, прва половина 18. века, Осат, Лазаревдан.
    *Лазаревићи из Новака су од иссте породице од које су Перићи у Стублинама и Живковићи у Гвозденовићу. Данас су богата, угледна и врло велика сеоска задруга.
    -Лукићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.
    -Милановићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Колашин, Никољдан.
    -Мићићи, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Алимијевдан.
    -Младеновићи (Михаиловићи), прва половина 18. века, Коцељева, Пантелијевдан, од коцељевачких Бабића.
    -Обренићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Обреновићи, после 1827. године, Равње у Колубари, Јовањдан.
    -Остојићи, прва половина 18. века, Босна, Ђурђевдан.
    -Петровићи 1, друга половина 18. века, Ковачица у Колубари, Св. Тројице.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Крајина, Ђурђевдан.
    -Петровићи 3, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.
    -Петровићи 4, после 1827. године, Горња Буковица-округ ваљевски, Аранђеловдан.
    -Поповићи, после 1827. године, Крајина, Никољдан.
    -Радивојевићи, после 1827. године, Чучуге, Ђурђевдан, доводци.
    -Радовановићи, после 1827. године, оближње Баталаге, Јовањдан, имућна и угледна задруга.
    -Ранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Ристићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Симићи, прва половина 18. века, Матаруге, Лазаревдан.
    -Табаковићи 1 и Гајићи, прва половина 18. века, Оцркавље, Ђурђиц.
    -Табаковићи 2, после 1827. године, Тузла, Велика Госпојина, уљези у Табаковиће 1.
    -Танасићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
    -Тешановићи, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Тешићи 1, прва половина 18. века, Коцељева, Св. Аврамије, од коцељевачких Ковачевића, угледна задруга.
    -Тешићи 2, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Михољдан, највећа и најугледнија задруга у селу.
    -Ћириловићи*, прва половина 18. века, Дрлача у Азбуковици, Ђурђиц.
    *Од доба досељења до данас ова кућа истицала се великим богаством, задружним животом и што су им представници увек у селу и околини вршили многе послове опште или политичке природе.
    -Џумбићи, после 1827. године, Крајина, Ђурђевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Радуша. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.
    Радуша је брдско и шумовито тамнаваско село, с обе стране реке Уба, на југозапад од Памбуковице. Куће су по брдима и њиховим странама с обе стране реке и у малим џематима.
    У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.
    Уб је мало мања речица од Тамнаве. Његов је извор, као и Тамнаве с источне стране влашићког виса Белега, Убова долина је уска, каменита, са стрмим обалама до Голе Главе и кад продре кроз Јаутицу, долина му се почне ширити. Пред Радушом река Уб пролази кроз каменито ждрело одакле опет се упска долина шири.
    Правих језера нема у области. У брдском делу делу области има понека вртачица испуњена водом и народ то зове језером. Ова језера пуне се атмосферском водом, коју вртаче задржавају преко целог лета и која се мути при паду киша, топљењу снега и нанетим шљамом са стране; она не отичу, без извора су и без притока. Због многих наноса са стране кретког су века, пресушују или обрасту барским биљем и прелазе у мале тресавице. Оваква језера су: Степањско у Рогају, Девојачка Вода у Радуши, Осман-Џорина Бара у Чучугама, Слетинско Језеро у Ковачевићима, Голочељанско у Бразнику и Дрлупско у Каменици.
    Тамнавске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Приватне шуме, гајеви или забрани су издвојени и ограђени и највише у долинама река и странама брда. Нема дома, који не би имао свој забран или гај или бар један део ливдадске и зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селима лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака је, између осталих села, и Радуша.
    У неким селима ове области налазе се као особна имена појединих насељених или ненасељених делова села: Збегови, Збеговине или Збеговишта. Збеговине представљају привремено настањивање обласног или суседног становништва за време рата или каквог општег покрета у области у доба турске владавине. Таква места су била по шумама, јаругама и пошумљеним долинама и по њима се народ задржавао, докле не би опасност, која је претича животу, престала. Као особна имена ове врсте позната су: Збеговине у Посову, Голох Глави и Радуши.
    Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Бргулама, Новацима (у средини села), Радуши итд.
    У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, Тулари, Бањани, Докмир, РАДУША, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и Новаци.
    Стеван Негић из Радуше оставио је у рукопису своме сину Михаилу биографију своје породице.
    По Стевановим белешкама, које је преписао и по усменим исказима Стевановим још и допунио његов отресити син Михаило, Негићи су од 2 брата Караџића: Милића и Угљеше, а Дабићи од трећег Дабаше. Сва три су први пут населили у Радуши, на левој обали Уба, па кад једног зимског дана падну на конака Милићу некаква четворица Турака, нагнају Милића и Угљешу да боси по снегу водају њихове опанке. Кад су као озебли обратили се својим млађим, да им изнесу зубуне да се огрну, Турци им не дадну. Онако озебли и љути обојица упадну у кућу, нападну на Турке и побију их. Још зором Милић и Угљеша с укућанима изнесу мртве Турке и однесу у некакву звекару и затрпају. Дабиша једног дана побегне у Јаутину, у планину, где су им биле колибе и тамо остане, а њих обојица при повратку изведу народ из кућа, зграде испразне, запале и преселе и преселе се на десну страну Уба, која је била шумовита, пограде земунице и склоне народ.
    Кад је после неколико месеци муселим ваљевски сазнао за ову погибију Турака, нареди двојици заптија да оду у Радушу, да ухвате у вежу Милића и Угљешу и да их стражарно спроведу. Кад су заптије требале стићи у Радушу, неко је проказао Милићу, те овај с братом пред њих изађе и из заседе побије их. На глас да су заптије погинуле, мусалим пошаље читав одред. Кад су Милића известили о овоме, видећи очигледну пропаст, скупи сав народ, кућу и ограде попали и с народом сиђе у Скелу и ту се настани. Али га заптије ни ту не оставе на миру, те пређе у Купиново и тамо се настани. При овом гоњењу и сељењу један од чланова његове породице погине, те Милић љут, врати се из Купинова и одметне се у хајдуке. Није дуго хајдуковао, почем га намами неки Турчин на заседу и ова га убије.
    Његов најстарији син Негослав, кад је сазнао ко му је оца на превару убио и да је очев убица у Београду, пређе из Купинова у Београд и код убице погоди се у службу, да га после неколико недеља закоље усред његове куће. Негослав се после одметне у хајдуке и хајдуковао је срећно подужи низ година. Кад су се прилике око њега мало стишале, остави се хајдуковања, пређе у Купиново, кад му је стриц Угљеша већ био умро, па два брата остану у Купинову, два у Скели а с још петорицом врати се у Радушу и насели на старом месту, на десној стране Уба. Још и данас Михаило, Негослављев унук, чува шешану својих предака, с којом су хајдуковали и Турке тукли.

    Порекло фамиија-презимена села Радуша, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Божићи, прва половина 18. века, Азбуковица-Горње Кошље, Јовањдан.
    -Гавриловићи*, прва половина 18. века, Добротин-округ ужички, Аранђеловдан.
    *За ове Гавриловиће, чијих потомака има и у Купинову, прича се, да су пре 120 година неки њихови стари прешли у Купиново и похарали тамошњу цркву, одакле су дигли многи новац и разне драгоцености. Новцем се нису користили, а ни данас се не зна где је, али су, по моишљењу Радушана, Богом осуђени ду буду убита и вечита сиротиња, што су и данас.
    -Лазаревићи, друга половина 18. века, Клинци у Колубари, Михољдан, велика задруга.
    -Миловановићи, после 1827. године, Сугјел-округ ужички, Лучиндан.
    -Негићи, прва половина 18. века, Морача, Јовањдан.
    -Николајевићи*, друга половина 18. века, Осат, Никољдан.
    *Николајевића породица досељена је као занатлијске, данас врло угледна и виђена задруга и из ње је г. Светомир Николајевић, академик и српски државник.
    -Панићи, друга половина 18. века, Његуши, Ђурђевдан.
    -Поповићи*, прва половина 18. века, Пећ, Алимпијевдан.
    *Поповићи су прозвати по претку, попу Димитрију, који је због разних злоупотреба и венчања распопа Јанка Моловића из Памбуковице по потајној нардби ваљевског епископа Герасима убијен на путу, кад се од епископа враћао својој кући у село.
    -Радојичићи, друга половина 18. века, Гвозденовић, Ђурђевдан.
    -Чанићи, прва половина 18. века, стара породица, Јовањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Слатина. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.
    Слатина је шумско и брдовито село на десној страни речице Уба. Сва брда су каменита или од беле нетопљиве иловаче. Куће сеоске су размештене у два засебна краја: Одобашиће (Одобашићску малу) у сливу Уба до Голе Главе и Слатину у сливу Слатинице, приточице речице Докмирице.
    Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    У Овој области постоје два типа села, мачванско-јасенички и старовлашки.
    Старовлашког типа је највећи број села у области подељена на крајеве, мале и џемате. Сеоски потоци и речице деле село на горњи и доњи крај, а сваки крај дели се на мале, где се у свакој јасно распознају породичне групе. Џемати и мале су у врховима сеоских потока, по прострањцима брда, око извора, више осојним него присојним странама, с великим окућницима и са зградама дубоко унетим у воћа. Куће се по малама растурене на џематиће, где су породице врло блиске, докле све друге су по 200 до 300 метара једна од друге, где су при том мале воћњацима у шумама спојене. У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као нејвећу светињу, а све мале у средини села своју Букорску границу, код којих су сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.
    У имена села дата по пластичним особинама земљишта, између осталих, спада и Слатина по белој глини коју сељаци зовуи тим именом.

    Порекло фамиија-презимена села Слатина, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Алексићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, Алимијевдан и Никољдан, уљези у уљезе у Радосављевиће.
    -Ашковићи, прва половина 18. века, Пљевље у Полимљу, Никољдан.
    -Деспотовићи, друга половина 18. века, Грчић у Азбуковици, Јовањдан и Никољдан, уљези у старе Одобашиће.
    -Ераковићи, друга половина 18. века, Мокра Гора у Старом Влаху, Ђурђевдан.
    -Живановићи, прва половина 18. века, Доње Кошље у Азбуковици, Никољдан.
    -Јовановићи, после 1827. године, оближње Баталаге, Јовањдан, дошао као занатлија.
    -Ковачевићи*, прва половина 18. века, Чајниче у Босни, Михољдан,
    *Ковачевићи су из Чајнча и у сродству са многим породицама у разним селима ове области. Опширнија њихова биографија види се из причања Михаила Сарића из Тулара, поменута код Михаилове породице.
    -Лазићи и Марковићи. Видети Марковићи и Лазићи.
    -Марковићи и Лазићи, прва половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан.
    -Матићи, после 1827. године, Својдруг-округ ужички, Андријевдан.
    -Милетићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.
    -Несторовићи, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Никољдан.
    -Одобашићи*, стара породица, Никољдан.
    *Одобашићи су замрли у својој мали, а заостали су у другом делу села Слатина и зову се још и: Ћирићи, Сарићи, Исићи и Ђурђевиђи.
    -Павловићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан и Ђурђевдан.
    -Радивојевићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Св. Василије.
    -Радосављевићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан и Никољдан, уљези у Одобашиће.
    -Ранисављевићи, после 1827. године, Колашин, Никољдан, уљези у Одобашиће.
    У време припреме за штампу ове књиге, дакле 1912. године, пише Љуба Павловић, дошло је до наглог распада породичних задруга у тамнавској области. Између осталог, писац ове књиге, помиње случај задруге Милошеваића у Чучугама где су два старца из те задруге умрла напречац када су унуци захтевали да се поделе. Исти случај задесио се у Слатини, када је Илија Ковачевац напрасно умро, кад се његова задруга почела да распада.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Совљак. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Совљак је на запад од варошице Уба, између речице Уба и Тамнаве, са земљиштем мање више равнима и кућама збијеним у џемате на надигнитијим местима. Главни џемати су: Корови до Врела, Језава поред Тамнаве и њене истоимене отоке и до Трлића, Брда, јужни део до Звиздара.
    Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку.
    Млакве су или барске или речне отоке с изворима са стране, отичу стално преко зиме, не мрзну се, већ се пуше, а како су у коритима река, оне их при поводњима кваре и премештају. Оваквих извора има у Лајковцу, Јабучју, Белом Пољу, Коцељеви, Совљаку Новацима и др.
    Корито Тамнаве није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара.
    На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.
    Уз Тамнаву у селима Врелу и Совљаку постоји бара Ждраловица у постору од 15 ха, је улегнуће у тамнавском кориту, које пуне врељански извори. Ждраловица је обрасла барским биљем, зими млака и не мрзне, пуна воде и отиче очагом Језавом у Тамнаву. Других већих бара у Тамнави нема.
    Ђикићи из Совљака при сваком покрету и после сваког аустријског рата прелазили су у Аустро-Угарску, па су неки остајали, а неки се враћали и пои повратку никад нису могли добити исте земље, које су пре тога имали. У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.
    Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су: Вукићевица од Орашца и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Стубленица од Паљува између 1825. и 1837. године, Лисо Поље од Бргула око 1880, Степање од Бајевца 1903. године.
    Имена села дата по називима неких животиња је, између осталох, и Совљак.
    Око старих цркава, данашњих манастиришта и црквина има свуда и старих гробова и читавих гробаља. Црквине и Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима (католичким, оп. Милодан). Стога Мисишта или католичких цркава, по народном предању, пише Љуба Павловић, било је у горе поменута три села.
    Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци поред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим „Мемоарима“, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.
    Јоше се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.
    По једној причи на Вучевом Брду у Совљаку, био је бој између оца Вучка и сина Градишка. Градишко је погинуо у боју на Градишким (и Градинским) Њивама, по њему прозватим, а што је главна Вучкова војска била на брду и брдо прозваше Вучево Брдо.
    Аустријски ратови, који, и ако не бише непосредно на територији области, због суседства области са аустријским српским областима и додира с тамошњим просвећенијим елементом, пробудили су и међу Тамнавцима националну свест, због чега су Тамнавци драговољно уписивали се у добровољачке чете и стављали на службу аустријском ћесару. Сва четири аустро-турска рата имали су добровољаца из ове области, па како су сви вођени ратови довршавани несрећно по област Београдског Пашалука, као и по ову област, истакнутији добровољци нису се смели враћати, већ су морали у Аустрији остајати и тамо своје породице преводити. Највише се породица иселило у Аустрију, у прекосавске области, после несрећног трећег аустријског рата. Тада су се морали селити: Ђикићи из Совљака, Грујичићи из Врела, Илићи-Грчићи из Јабучја, Бранковићи и Шајиновићи из Грабовца и др.

    Порекло фамиија-презимена села Совљак, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Аврамовићи, друга половина 18. века, Лесковице у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Бошковићи, друга половина 18. века, Сијеча Ријека-округ ужички, Никољдан.
    -Бранковићи и Глигорићи. Видети Глигорићи и Бранковићи.
    -Васиљевићи 1 и Лукићи. Видети Лукићи и Васиљевићи 1.
    -Васиљевићи 2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Влајковићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
    -Гаврићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц, иста породица са Гаврићима у Брезовици.
    -Георгијевићи и Протићи. Видети Протићи и Георгијевићи.
    -Глигорићи и Бранковићи, прва половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Јовањдан.
    -Давидовићи, после 1827. године, Читлук у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Дамњановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Ђикићи, Протићи и Георгијевићи. Видети Протићи, Ђикићи и Георгијевићи.
    -Ђукићи, друга половина 18. века, Банат, Јовањдан.
    -Живковићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Јовањдан.
    -Јевтићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Јолачићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан и Јовањдан, уљези у Ђикиће.
    -Кауриновићи, после 1827. године, Лика, Јовањдан, уљези у Ђикиће.
    -Којићи*, стара породица, Никољдан.
    *Којићи су стара породица и данас на умору и тек се помиње да постоји.
    -Лукићи и Васиљевићи, прва половина 18. века, Осат, Св Григорије.
    -Марковићи* 1, стара породица, Ђурђевдан.
    *Марковићи 1, стара совљачка породица је из велике давнине и њени потомци зову се још: Бартулићи, Николићи, Тадићи, Кулићи, Андрићи, Ђурковићи и Младеновићи.
    -Марковићи 2, друга половина 18. века, Осат, Никољдан, уљези у Којиће.
    -Матићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Јовањдан уљези у Ђикиће.
    -Матићи 2, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Јовањдан, уљези у Ђикиће.
    -Мијатовићи и Поповићи. Видети Поповићи и Мијатовићи.
    -Милијовјевићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Ненадовићи, друга половина 18. века, Горња Љубовиђа у Азбуковици, Алимпијевдан.
    -Петровићи 1, друга половина 18. века, Бијељина, Никољдан.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Осат, Св. Стефан Дечански.
    -Петровићи 3, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђорђевдан.
    -Петровићи 4, после 1827. године, Врело, Јовањдан, уљези у Ђикиће.
    -Поповићи и Мијатовићи, прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан, стара свештеничка породица.
    -Протићи, Ђикићи* и Георгијевићи, стара породица, Јовањдан.
    *Протићи, раније Ђикићи, а преко Саве и Георгијевићи, су највећа совљачка породица, која се увек истицала и водила прву реч у околини. Из ове породице је прота Лазар Георгијевић у Ашањи, у Срему, учитељ Проте Матеје. Лазар се одселио из Совљака после 1789. године, а овде је био раније поп и виђена личност, почем га је руски цар Павле даривао панагијом и напрсним протојереским крстом. Њега је у Совљаку наследио проте Стефан Протић, којега и Јоаким Вујић налази 1827. године при ваљевској цркви. Прота Лазар је умро 31. децембра 1792. године а прота Стефан 27 априла 1853. године и оба су сахрањени код својих цркава. После проте Стефана била су још два свештеника, који су млади помрли, па их после није било (мисли се на свештенике из те породице, оп. Милодан). Протићи данас чине највећи део села и у селу се зову још и: Јанковићи, Марковићи, Јеремићи, Ђуричићи, Петровићи, Панићи, Ђурићи, Ранковићи, Драгосављевићи и Ашковићи.
    -Ристивојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Савићи, друга половина 18. века, Босна, Јовањдан, уљези у Ђикиће.
    -Стаменковићи, после 1827. године, Пољаница, Јовањдан.
    -Стевановићи, прва половина 18. века, Радаљ у Рађевини, Лучиндан.
    -Стојановићи, друга половина 18. века, Босна, Никољдан.
    -Стрмошљени, друга половина 18. века, Бела Крајина, Пантелијевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Таково. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Таково је с обе стране Тамнаве на исток од Врела, равно село с нагибом југоистоку. Сеоске куће по џематима, блиске и с обе стране сеоских путева. Главне су три мале: Прекоречка на север од сеоске Реке до Јошеве и Љубинића, Плочарска средином села и Богдановица, цигански-ромски крај испод Уба, поред окружног друма. Богдановица је сада засебно село, оп. Милодан.
    Једне године у Такову, код извора Думаче, једног младог петка беше се слегао силан свет с колима и као у некој воденици чекаше на ред да приђе извору, умије болника и извор дарује. До подне није се могао свет разићи, мада је сав освануо на истом месту.
    Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села.
    Још се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.
    Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови: Оваквих ханишта има у: Бргулама, Паљувима, Непричави, ТАКОВУ, Јошеви, Љубинићу и Скели. И прота Матија помиње, да је било оваквих хановиа у почетку устанка, да су били турски и да су их Срби у првој побуни одмах отпочели палити, као што је био случај са орашачким ханом у Шумадији.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Старост појединих села даје се у неколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година, била би ова: Грабовац, Бреска, Забрежје, Скела, Ушће, Дрен, Трстеница, Пироман, Бањани, Врело, ТАКОВО, Паљуви, Јабучје, Непричава, Тврдојевац, Докимр, Новаци, Коцељева, Бргуле, Свилеува, Љутице, Каменица, Букор итд.

    Порекло фамиија-презимена села Таково, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Божићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Бојичићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, дошао на купљено имање.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Стевањдан, уљези-сродници дренских Бранковића.
    -Велимировићи, друга половина 18. века, Зукве у области, Ђурђевдан.
    -Весићи и Тошићи. Видети Тошићи и Весићи.
    -Гавриловићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
    -Глишићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Гускићи и Дамњановићи. Видети Дамњановићи и Гускићи.
    -Дамњановићи и Гускићи, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Ђорђевићи, после 1827. године, Туђин у Подгорини, Лазаревдан.
    -Живановићи и Машићи. Видети Машићи и Живановићи.
    -Живковићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Илићи, после 1827. године, Красна у Рађевини, Стевањдан.
    -Јаковљевићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Василије.
    -Јовановићи 1, друга половина 18. века, Пауне код Ваљева, Аранђеловдан.
    -Јовановићи 2, друга половина 18. века, оближњи Бајевац, Аранђеловдан.
    -Јовановићи 3, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Јовићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Кабулци*, прва половина 18. века, Призрен, Лазаревдан.
    *Кабулци су названи по свом претку, за кога се прича да је у разговору много „кабулио“ (одобравао) Турцима, управо био њихов стални шпијун и достављач.
    -Лукићи, друга половина 18, века, Шушеока у Колубари, Аранђеловдан.
    -Марковићи* 1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    *Марковићи су из Дробњака и овде су се доселила три брата: Марко, Бранко и Сава (Саватије). Марко је био поп и у почетку је поделио браћу, Бранка преселио у Дрен, Саву ближе цркви врељанској, а он се населио преко Реке, пошав Љубинићу. Бранку се не свиди Дрен него пређе у Грабовац и тамо остане, а Сава се помакне још на исток, под Врело. Поп Маркова је кућа данас на истом месту, и његово огњиштее се још није угасило. И поп Марко и сви његови потомци гледали су да се орађају са највиђенијим породицама у области, одкуда су и данас, као и увек, нејугледнија, највиђенија и најимућније свештеничке, трговачке и ратарске породице из поп Марковог дома излазиле. У селу се зову још и: Поповићи, Максимовићи, Вићентићи, Ђукићи, Саватићи и Петровићи.
    -Марковићи 2, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
    -Машићи и Живковићи, друга половина 18. века, Торник у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Лесковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Павловићи и Ћућорићи. Видети Ћућорићи и Павловићи.
    -Пандуровићи, после 1827. године, Срем, Св. Јоаким и Ана.
    -Плочарци*, прва половина 18. века, Доњи Полог у Старој Србији, Ђурђиц.
    *Предак Плочараца звао се Деда Радивоје Плочарац, прогнат из Стере Србије са 3 унука, па се прво населио у рудничком Такову и одатле иселио у ово село. Мисли се да је деда Радивоје донео име селу Таково.
    -Протићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Аранђеловац, свештеничка породица.
    -Пурешевићи, после 1827. године, Бањани у Црној Гори, Никољдан.
    -Радовановићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Св. Јован Милостиви.
    -Ракићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
    -Станојевићи, после 1827. године, оближња Вукона, Ђурђиц, доводци.
    -Стојановићи, друга половина 18. године, Осат, Аранђеловдан.
    -Тешићи и Васићи, друга половина 18. века, Брезовице у Подгорини, Михољдан.
    -Ђуђорићи и Павловићи, друга половина 18. века, Дружетић, Ђурђевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Тврдојевац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Тврдојевац је с обе стране речице Уба, неравно и брдовито село. Куће су с обе стране реке. На десној страни су испод брда, а на левој по равници и на оба места збијене и тиме чине две повеће мале; Прекоубску до Трлића и Градинаре до Гвозденовића.
    Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку.
    Поп Крста Ђелмашевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.
    На споменику младића Радована Миловановића, брата потоњег кнеза Петра, погинулог на Засавици 1813. године, поред осталог написано је и ово (преводим са старословенског, оп Милодан): Године 1804. због варваризма дигла се Србија на устанак против Турака под воћством Ђорђа Петровића али поново беше покорена Србија од стране Турака 1813. године.
    14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких или женских имена и надимака јесте, између осталих, и Тврдојевац.
    У тврдојевачком необично очуваном старом гробљу, налазе се и данас два важна споменика, рађена истом руком и оба броје по једно столеће. Споменици су од кречног камена, плочастог изгледа, углађени на свим местима на којима су изрезана слова. На првом белегу већ је описано шта пише на споменику Радована Миловановића. На другом белегу, између осталог, пише (превдим са старословенског, оп. Милодан). Потписа се на белегу Јаков Ђеллмашевић из Гвозденовића.
    У Тврдојевцу, на десној страни реке Уба, народ прича да је био некакав „тврд град“ (тврђава), својина неког маџарског племића, који је био уступио сину, па кад се овај побунио, онда се наљутио и с војском га порушио. Многи сељаци с ових зидина подигли су куће и зграде, а има још нешто. Зидине су у близини старог пута, који је силазио са гвозденовачке Карауле и спајао долину колубарску и замнавску, па је вероватно, да је ово била нека тврђава с посадом за одржавање поменутог пута. По сличној причи био је бој између оца и сина у Тврдојевцу. Син се био затворио у град а отац га с топовима и војском нападне с виса у Докмиру и после тродневне битке надбије, ухавти га и погуби, а град му до земље поруши. Прича се да се радило о племићима, Маџарима.
    Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.
    У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада и Тврдојевац.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спада и фамилија Пејић из Докмира и Тврдојевда, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Андрија Давидовић из Гвозденовића (већ поменут, оп. Милодан) прича да зна, кад је у Тврдојевцу било 11 домова, а данас их је 41.

    Порекло фамиија-презимена села Тврдојевац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Гргуровићи и Трифуновићи. Видети Трифуновићи и Гргуровићи.
    -Грујићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Михољдан.
    -Дубљевићи и Стојановићи. Видети Стојановићи и Дубљевићи.
    -Ђерманићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Илићи, друга половина 18. века, Семегљево-Стари Влах, Јовањдан повећа и виђена задруга.
    -Јагодићи*, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
    *Јагодићи су купили кнез Петрово имање од његових наследника и данас су у кнез Петровој кући.
    -Јеремићи, друга половина 18. века, суседни Докмир, Лучиндан.
    *Јеремићи су свештеничка породица од докмирских Пејића, а сишли су у Тврдојевац после деобе у селу.
    -Јоксићи, стара изумрла породица.
    -Кнежевићи, после 1827. године, Ашања у Срему, Никољдан.
    -Ковачевићи, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Мијаиловићи, друга половина 18. века, Козличић у Колубари, Јовањдан.
    -Миловановићи*, стара изумрла породица.
    *Из ове породице је кнез Петар Миловановић, који је трагично завршио на Кличевцу изнад Ваљева.
    -Милошевићи и Смушевићи. Видети Смушевићи и Милошевићи.
    -Михаиловићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.
    -Николићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Ранковићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *Ранковићи из овог села су од слатинских Ковачевића, као и горњи, врло угледна и виђена породица у селу.
    -Смушовићи и Милошевићи, стара породица, Ђурђевдан.
    -Стојановићи и Дубљевићи, прва половина 18. века, Озринићи, Ђурђиц.
    -Суруџићи, стара изумрла породица.
    -Трифуновићи и Гргуревићи, прва половина 18. века, Црна Гора, Савиндан, за ову породицу пише да је из Голочела а не Тврдојевца, оп. Милодан.
    Швабићи, стара изумрла породица.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Трлић. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Трлић је на десној страни Тамнаве и нагнут Грачици, која тече кроз средину села. Земљиште је неравно, неравнине су највеће према Тамнави, али ипак није брдовито. Куће су растурене на све стране и по мањим џематима, али се ипак распознају три краја: Горњи до Тврдојевца, Доњи до Тамнаве и Крајњи (Крајњани) до Совљака.
    На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
    На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.
    Старији људи, како по брдским тако и по равнијим селима, доживели су у данашњим својим осамдесетим годинама два случаја великих снегова. Први је пао крајем фебруара 1831. године, а други на Беле Покладе 1864. године, оба су била више од 1,5 метра висине, трајала по пет дана, па се отопила. Кад се узме да је и 1907. године био висок и дуготрајан снег, онда од прилике сваке тридесет четврте године Тамнаву покривају повећи снегови и зиме трају дуже времена. Кад би у горњим брдским областима падао снег априла или маја месеца, тада би падао и у Тамнави, али би је само опрашио, што тврди и поп Крстина у својим забелешкама од 1781. године и одмах би се отопио чим би престао падати. Старци: Косан Лелићанин из Трлића, Јован Ђотуновић из Ушћа и Беља Ружичић са Забрежја, поред других, причају да су ови снегови били тако високи, да су њихови стари били принуђени крчити и отварати путве, где се по три дана нија могло изаћи из кућа и куда на страну ићи. На Караули је било и смртних случајева, јер је завејао снег многе, који су морали преко ње у то доба.
    У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.
    Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.
    Добрић смо назвали Трлићем из разлога, што сви Трлићани тврде, да се њихово старо село, насељено око Језерине, звало Добрић, па кад га је куга после 1739. године, потрла, назвало се Трлић. Оставили смо ово име, докле се не би томе противно доказало.
    Радљево се због куге раселило и од садашње цркве раселило на све стране. Из истих разлога покретала су се села: Скела, Ушће, Трлић (Добрић) и др.

    Порекло фамиија-презимена села Трлић, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Алексићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Бајићи, друга половина 18. века, Свилеува, Михољдан.
    -Бркићи, прва половина 18. века, Злодо-округ ужички, Стевањдан.
    -Буковчићи и Игњатовићи. Видети Игњатовићи и Буковчићи.
    -Врачарићи, друга половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан, велика задруга.
    -Гавриловићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Стевањдан.
    -Дуњићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Никољдан.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Дрлаче у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Живковићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    -Игњатовићи и Буковчићи, прва половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Јовановићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.
    -Југовићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Кандићи, прва половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан.
    -Костићи, друга половина 18. века, Банат, Јовањдан, циганско-ромског порекла.
    -Лазаревићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Лазићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Св. Василије.
    -Лелићани*, прва половина 18. века, Лелић у Подгорини, Лазаревдан.
    *Лелићани у Трлићу, данас још и Лазићи, су из Лелића од тамошње породице Мишковића. Овде су дошла три брата, Лазар, Павле и Митар. Лазар је био буљубаша кнезу Алекси Ненадовићу и то је онај Лазар, што је Прота Матији у Београду причао о догађајима из 1794. године и његови потомци су до скора били свештеници овог села.
    -Лукићи 1, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Стевањдан.
    -Лазићи 2, друга половина 18. века, Дрлаче у Подгорини, Јовањдан.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.
    -Маркулићи, прва половина 18. века, Тетово, Аранђеловдан.
    -Мијушковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Милојковићи, друга половина 18. века, Понор код Пирота, Аранђеловдан.
    -Михаиловићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Лучиндан.
    -Недељковићи, после 1827. године, Осат, Св. Стрефан Дечански.
    -Николићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Николићи 2, после 1827. године, Луг у Јадру, Јовањдан.
    -Павловићи, стара породица, Ђурђевдан.
    -Петрићи, друга половина 18. века, Сухо Село у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Суводањ у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Поповићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан, покрштени Цигани-Роми.
    -Радосављевићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Никољдан.
    -Рафаиловићи*, стара изумрла породица.
    *Ова породица је замрла у мушком потомству. У средини села изнад Грачице налази се на главном сеском путу леп споменика са натписом: Споменик је Павла Рафаиловића-Ворошице, на чијем белегу стоји, да је својом шешеном убио Осман Џору у Чучугама. По причању старца Косана Лелићанина, надимак Ворошица Павле је имао због тога, што је у аустријским фрајкорима био сеиз неког добровољачког официра а по опису био је омаленог раста, живе природе и необичне дрскости и смелости. О његовој личној храбрости, његовој смелости у борбама, његовим ранама и сношењу ратних тегоба, по селу се причају невероватне приче. Павлови потомци су замрсли пре 20 година, а оружје му је очувано код деце и његових потомака од кћери.
    -Савићи, после 1827. године, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.
    -Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Станићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Петровдан.
    -Степановићи, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Стевањдан.
    -Танасковићи, друга половина 18. века, Стрмово-округ ужички, Стевањдан, уљези у Вуковиће.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Тулари. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Тулари су на југозапад од Бањана, велико, уздигнуто, неравно, али не и брдовито тамнавско село, мада су му у падини секундарни кречњаци, који се на западном крају села и ваде. Сеоске куће су по џематима, а разликују се два краја: Горњи до Баталага и доњи до Калиновца.
    Тамнава беше подељена на мање жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могло бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ негде села Тулари или Бањани.
    Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…
    Тулари имају своју заједницу Роваче, на којима сваки сељак има свој каменолом за вађење кречњака и жежење креча. Каменоломи су приватна својина а земљиште је сеоско.
    У Тамнави имамо неколико вреста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоодржива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, ништа више не може. Најлепши примери мртвуше: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим безводни делови села: ТУЛАРИ, Бањани, Баталага, Свилеуве, Трлића и др..
    У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, ТУЛАРИМА, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.
    У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.
    Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима. У Туларима, на Марковцу, налази се некакво старо гробље, које народ зове Незнано Гробље; гробље са поломљеним стећцима, неправилног облика, велике тежине, доста разнето и по изгледу је хришћанско гробље.
    Јоше се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.
    Пред први устанак било је по посавским селима и читлук-сахибија, али ни они, као убски и палешки Турци, па ни они што народ држи, да су живели у Туларима и Непричави, нису оставили, као ни њихова владавина, никаквих виднијих трагова осим понеког имена.
    У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, ТУЛАРИ, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и Новаци.

    Порекло фамиија-презимена села Тулари, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Адамовићи, друга половина 18. века, Босанска Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
    -Бојићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Никољдан.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Брисићи, друга половина 18. века, Обајгоре-округ ужички, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.
    -Везилићи, друга половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Лучиндан, велика и угледна задруга.
    -Вићентићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљези у Лентиће.
    -Вуковићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Јовањдан.
    -Глишићи, прва половина 18. века, Левач, Никољдан.
    -Грујући, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Димитријевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Ђукићи*, прва половина 18. века, Јагодина, Алимпијевдан.
    *Ђукића је предак однекуда из Јагоине и залутао је у ове крајеве, па се населио по дну села, испод Поповића.
    -Ђурђевићи, после 1827. године, Кунице у Подгорини, Ђурђиц.
    -Зујаловићи*, прва половина 18. века, Звечка, Ђурђиц.
    *Зујаловићи су од старих звечанских Марковића, протерана отуда због помагања аустријским властима при њеним радњама за дизање народа против Турака. Из ове породице је чувени борац за народну слободу Милован Зујаловић, прво буљубаша, а после и капетан до 1813. године и најзад је погинуо у шанцу на Дубљу 1815. године.
    -Лентићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Мајсторовићи, прва половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Максимовићи, друга половина 18. века, Огар у Срему, Св. Петка.
    -Мандићи, друга половина 18. века, Брдарица у посавској Тамнави, Јовањдан, доводац уз матер.
    -Митрићи, прва половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Митровићи, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Јовањдан.
    -Младеновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Лучиндан.
    -Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Плочарци, после 1827. године, Таково, Ђурђиц.
    -Поповићи*, прва половина 18. века, Конавли, Петровдан.
    *Поповићи су необично стара и угледна свештеничка породица, досељена као таква у великој давнини из Конавла у Далмацији, па је исто и данас, и у средини села.
    -Пуцаревићи, прва половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Ђурђевдан, велика и угледна породица.
    -Радивојевићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Русовани, после 1827. године, Бачка, Лучиндан.
    -Сарићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *По причању врло угледног и трезвеног старца Михаила Сарића, члана исте породице, Сарићи су из Чајнича у Босни. По његовом причању из Чајнича су се доселила седморица браће у Ораховицу па су двојица остала у Ораховици, трећи, по занату ковач, населио се у ваљевској Слатини, четврти као дрводеља, дошао у Туларе, пети, као исти занатлиа отишао у Рубрибрезу, шести у Подгорске Брезовице и седми у посавско-тамнавски Јаловик. Ковач из Слатине имао је више синова, па су му двојица сишли у Тврдојевац, један прешао у Купиново, а један, као поп, отишао у Звечку.
    -Симићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовађдан.
    -Ситарице, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.
    -Станићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан.
    -Терзићи, друга половина 18. века, Горња Буковциа у Азбуковици, Алимпијевдан.
    -Тимотићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Јовањдан.
    -Ћосићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Филиповићи* 1, друга половина 18. века, Прилеп, Никољдан.
    *Предак ових Филиповића је био пекар у Ваљеву, па кад му посао није ишао добро, а уз то је направио и неку кривицу, побегао је из Ваљева и случајно се нашао у овом селу, где се прво погодио у службу код старих Поповића, а после оженио, окућио и децу изродио.
    -Филиповићи 2, после 1827. године, Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
    -Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан уљези у Симиће.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Црвена Јабука. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Црвена Јабука је на североисток од Врела, равно село с кућама поређаним дуж сеоског пута с обе стране.
    Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села. Ђурићи-Јевтићи из Црвене Јабуке при повратку нису се могли вратити на исто место, већ је једна остала на Ушћу. Зазићи из Скеле нису могли да се врате у своје Попучке, већ остали у Скели. Лелићани из Трлића вратили су се опет на своје имање.
    У Тамнави има неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњила, добре ливаде и пашњаци. Овакве земље су око бара и при ставама појединих река. А има их у: Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд.
    По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испуст главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали из села и стварали нова села; Бровић је раселица суседног Пиромана, Баталаге – Свилеуве, Кршна Глава – Докмира, Милорци – Црвене Јабуке, Кртинска, Уровци, Хрвати, Звечка и Ратари старе Бреск(в)е, Бело Поље од Звечке итд.
    Имена, која би опомињала на воћа; Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, Гуњевац и Бреск(в)а.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спадају и фамилије Пејић из Докмира и Тврдојевда, Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу, Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милаковићи у Црниљеву и Петровићи (Товаровићи) у Букору поред других, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Милин, творац села Јошева, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Миланови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили; Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешли у Црвену Јабуку и Милорце, а четворица остали у Јошеви.

    Порекло фамиија-презимена села Црвена Јабука, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Андрићи, прва половина 18. века, Царина у Азбуковици, Алимпијевдан.
    -Гајићи, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ђурићи и Ненадовићи. Видети Ненадовићи и Ђурићи.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Тубровић у Подгорини, Никољдан.
    -Илићи, прва половина 18. века, Ребаљ у Подгорини, Јовањдан.
    -Јаковљевићи и Ђурђевићи, прва половина 18.века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    -Кузмановићи и Станковићи. Видети Станковићи и Кузмановићи.
    -Кузмановићи и Петровићи. Видети Петровићи и Кузмановићи.
    -Ненадовићи и Ђурићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Ненадовићи су од породице Грбовића и Вукомановића. Предак им се звао Ненад и оставио је после себе више синова. Његов унук Николица, буљубаша кнеза Алексе Ненадовића из 1791. године, погинуо је исте године у Скобаљу у чарци између Карађорђеве хајдучке чете и кнез Алексине потере. Николин синовац је капетан Ђура, који је био међу првим Тамнавцима, који су се 1804. године дигли на устанак, а који је живео до 1883. године и био буљубљшљ и капетан. Ђурини се потомци зову још и: Стојковићи, Урошевићи и Јеремићи, а Николичини: Ненадовићи и Ђотуновићи на Ушћу.
    -Петровићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    -Станковићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Гола Глава у области, Никољдан, од Станковића из Голе Главе.

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Чучуге. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Чучуге се с обе стране речице Уба, неравно али не и све брдовито село, с кућама Убом раздељеним у два велика краја. На десној страни реке су: Чучуге са збијеним кућама у долинама потока, који с Авале и Џориног Брда силазе у Уб и Црна Бара, на левој страни, с растуреним кућама на све стране, где ни две куће нису заједно.
    Па не само у Свилеуви, него на Бељину, Чучугама, Братачићу, Буковици, Мишару, Лозници и Лешници Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав преме слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својом и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији. Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Сељаци се служе бунарчићима и изворцима по странама песковитих делова равнице, затим вештачким копаним бунарима, барама и удољинама по равници. Бунарчићи и извори су више од две трећине године без воде, а бунари, баре и удољине су опет пуни кад су кише, иначе празни или са устајалом водом. На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
    Правих језера нема у области. У брдском делу делу области има понека вртачица испуњена водом и народ то зове језером. Ова језера пуне се атмосферском водом, коју вртаче задржавају преко целог лета и која се мути при паду киша, топљењу снега и нанетим шљамом са стране; она не отичу, без извора су и без притока. Због многих наноса са стране кратког су века, пресушују или обрасту барским биљем и прелазе у мале тресавице. Оваква језера су: Степањско у Рогају, Девојачка Вода у Радуши, Осман-Џорина Бара у Чучугама, Слатинско Језеро у Ковачевићима, Голочељанско у Бразнику и Дрлупско у Каменици.
    Села у овој области била су толико ненасељена, само што се може рећи да нису била пуста. Спахије су због тога биле радо предусетљиве према сељацима, тадо су их задржавали и насељавали. Насељенима се давало све, што је требало и од стране спахија гледало се да се задрже и да још по кога од својих сродника населе. Ако је било који сељак увиђао да ће остати без порода и наследника, па би осећао потребу да се с киме збратими или да кога усини, спахије су радо пристајале и одобравале. Посинци и задругари после смрти својих поочима имали су права на ова уживања, као и за њиховог живота. На тај начин из тог доба стари Милошевић од Ђакова у Старој Србији збратимио се са Смиљанићем из Чучуга и у задрзи остао до данас.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докимиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, Туларима, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.
    Страна имена за која се позитивно сме тврдити да су латинског или романског порекла јесу: Бањани, Бргуле, Букор, Коцељева, Шарбане, Балачка, Паланка, Влашић, Цер, Ворбиз (сада Ворбис, део скељанског атара управо на коме је изграђена Термоелектрана Обреновац – „Б“, оп. Милодан), Балур (Кртинска), Бања (Бајевац) и Мисиште (Лисо Поље).
    Страна имена, која би опомињала на раније господаре у области, била би: Маџаревац (вис у Шешевици), Маџарац (Букор), Маџарско Гробље (по многим селима), Шанчиште (Непричава), Пакај (Непричава), Шанчић (Свилеуха), Шимнатица (Бргуле); Скела, Мургаш, Чучуге; Алије (Мургаш), Нурча (Уровци), Думача (Таково), Чолопек (Врело), Анатема (Бресница) Авала (Памбуковица) Баталаге, Буџак (Рубрибреза) и др.
    Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Бргулама, Новацима (у средини села), Радуши, Свилеуви (на два места), Радљеву, Совљаку, (до Гуњевца), Стублинама (на два места), Такову, Туларима, Уровцима, (На Брески али је Сава пре , тада, 15 година однела), Рватима и Чучугама.
    Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голохј Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованивићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.
    Задруге од несродних елемената су: Јовановићи у Црниљеву са старим Милаковићима од најранијих времена, Милошевићи у Чучугама са старинцем Смиљанићем итд.
    У току штампања овог издања (1912, године, оп. Милодан) многе су се велике тамнавске задруге изделиле, те данас и не могу се узети као задруге у овом смислу. Задруге: Станковића, Ашковића, Јовановића, Петрића, Јовичића, Нешића, Антонића, Тодоровића, Мишића, Поповића и Милошевића изделиле су се. Раније било се уобичајило, да се задруге држе за живота понеког угледнијег члана, који би кућу подигао и истакао се као паметан старешина и добар кућаник. Овај се старешина необично ценио и поштовао, нарочито се ценила његова умешност и пажљивост према задругама, због чега и незадовољници ретко су се смели усуђивати, да потраже деобу. Већ се ова задругарска особина губи и задругари пролазе олако преко ње, па се и деле, на пазећи, да ли ће овим увредити старешину. Кад се кућа Милошевића у Чучугама хтела делити, десила су се у животу два старца, који су оба, кад су унуци представили потребу и вољу да се деле, напречац умрла, нису могли да преживе тај случај. Тај је исти случај био и код Илије Ковачевића у Слатини, кад се његова задруга почела да распада.

    Порекло фамиија-презимена села Чучуга, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Ашковићи и Кокоровићи. Видети Кокоровићи и Ашковићи.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Вукосављевићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Св. Трифун.
    -Давидовићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Живановићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Живковићи, прва половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Забрђани, после 1827. године, Јовањдан, уљези у Лукиће.
    -Јанковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Железник код Београда, Ђурђевдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Осат, Св. Трифун.
    -Ковачевићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Којићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Кокоровићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Лукићи, друга половина 18. века, Оклетац-округ ужички, Јовањдан.
    -Марковићи 1, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
    -Марковићи 2, после 1827. године, Шеврљуге-округ ужички, Илиндан.
    -Марковићи 3, после 1827. године, Стрмово-окуг ужички, Ђурђевдан.
    -Милошевићи*, прва половина 18. века, Ђаково у Старој Србији, Никољдан.
    *Предак Милошевића још у великој давнини збратимио се са старим Смиљанићима и та задруга је и до данас остала у целини.
    -Михаиловићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.
    -Николићи, после 1827. године, Козличић у Колубари, Никољдан.
    -Новаковићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Остојићи, после 1827. године, Заостро у Полимљу, Аранђеловдан.
    -Павићи, друга половина 18. века, Бранковина у Колубари, Стевањдан.
    -Павловићи 1, друга половина 18. века, Коцељева, Михољдан.
    -Павловићи 2, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Панићи, друга половина 18. века, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
    -Петровићи 1, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Коцељева, Пантелијевдан, доводци од тамошњих Николића.
    -Ранисављевићи, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.
    -Симићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Смиљанићи, стара породица, Никољдан.
    -Станојевићи, друга пполовина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
    -Степановићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Тимотићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Триндићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Трифуновићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Никољдан.

    Одговори
  • Милодан

    Додак на претходни коментар, Чучуге. Молим модератора да убаци презиме Бајићи:
    -Бајићи, (Чучуге), после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
    Хвала унапред!

    Одговори
  • Милодан

    Села општине Уб, Чучуге. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Шарбане су на десној страни речице Уба, на запад од Бргула и Радљева, неравно, али не и брдовито село с кућама у малим џематима, растуреним на све стране.
    Доња кладничка села: Паљуви, Бргуле, Стублениоца, Радљево, Мали Борак, Скобаљ и Шарбане зову своје заједнице, у простору од 2-5 ха у зиратној земљи, својим беглуцима, дају их под закуп, где закупнина иде у општинску касу на олакшање општинског буџета.
    Страна имена за која се позитивно сме тврдити да су латинског или романског порекла јесу: Бањани, Бргуле, Букор, Коцељева, Шарбане, Балачка, Паланка, Влашић, Цер, Ворбиз (сада Ворбис, део скељанског атара управо на коме је изграђена Термоелектрана Обреновац – „Б“, оп. Милодан), Балур (Кртинска), Бања (Бајевац) и Мисиште (Лисо Поље).
    Села, која су постала засеоци од других села пре 200 (сада 300) годинља, била би: Бело Поље од Звечке, Радљево од Бргула, Шарбане од Бргула, Јошева од Љубинића, Кожуар од Вуконе, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

    Порекло фамиија-презимена села Шарбане, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Адамовићи*, прва половина 18. века, Призрен, Никољдан.
    *Родоначелник ове породице је Илија са својих пет синова: Лазаром, Адамом, Дамњаном, Аврамом и Ђорђем. Само је Ђорђе умро без деце, а сви остали оставили су своје потомство, те га има и данас, и зову се: Адамовићи, Аврамовићи, Дамњановићи и Лазаревићи.
    -Благојевићи и Хаџићи. Видети Хаџићи и Благојевићи.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Никољдан.
    -Гајићи и Илићи. Видети Илићи и Гајићи.
    -Ђорђевићи, друга половина 18. века, Јошева у Колубари, Јовањдан.
    -Живановићи, после 1827. године, Осат, Никољдан.
    -Илићи и Гајићи, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Бах (ја бих рекао Ба, оп. Милодан) у Колубари, Никољдан, уљези у Адамовиће.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
    -Марковићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Матијашевићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Никољдан.
    -Матићи, друга половина 18. века, Златарић у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Николићи, после 1827. године, Бојић у Поцерини, Ђурђиц.
    -Павићевићи, после 1827. године, Прибој, Никољдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Ђурђиц.
    -Ранковићи 1, друга половина 18. века, Пријепоље, Ђурђиц.
    -Ранковићи 2, после 1827. године, Добановци у Срему, Игњатијевдан.
    -Хаџићи и Благојевићи, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Ђурђиц.
    -Чолићи, друга пооловина 18. века, Суводање у Подгорини, Томиндан.

    Одговори
  • Милодан

    Са овим сам завршио сва села општине Уб изузев Богдановице, коју Љуба Павловић у пар наврата помиње као засеок Такова што значи да је Богдановица раселица Такова. Иначе, то је несеље насељено Ромима и, сада је, скоро па предграђе Уба идући регионалним путем из смера Обреновца и Београда.
    У наставку „прелазим“ на села општине Обреновац, која се налазе на левој обали Колубаре, по азбучном реду
    Могуће су грешке у постављању ових текстоова, које иду мени на душу, али нису биле намерне, али и приређивачу књиге Љубе Павловића, јер, случајно сам уочио, нису навели све странице на којима се дотично село помиње. Тако је у претходном тексту био пропуст код фамилије Илић и Гајић, није наведена страница где је она описана што сам уочио приликом прегледа текста пре слања, али исто тако, синоћ сам уочио свој пропуст код фамилије Бајић из Чучуга (код куцања презимана Бајић на страници „од А до Ш“) и ко зна колико сам пропуста направио (а богме и приређивач) тако да пропусти и грешке нису искључени/е.
    Хвала на пажњи!

    Одговори
  • Милодан

    masan!
    ako moze vrhovine.. da li se u knjigi ljube pavlovic pominju vasiljevici u vrhovinama?
    ____________________________________________________________________________
    Имате линковане Врховине. У Љубиној књизи нема фамилије Васиљевић. Најближи Васиљевићи су у Чучугама и Стубленици.

    Одговори
  • Ana

    Postovani,

    porodica Jakovljevic zivela je u Takovu ( slava Sv. Pantelejmon, predslava Sv Marko). Medjutim, nisam primetila da je uopste ikada pomenuta?!
    Kako je deda kao mali ostao bez roditelja, u porodici nije prisutno usmeno predanje. O poreklu se malo ili skoro nista ne zna. Pored svih Jakovljevica u neposrednoj blizini niko nam nije rod ( ni u Valjevu, niti u okolnim selima).

    Ukoliko imate bilo kakvu informaciju napisite, bila bih Vam neizmerno zahavalna.

    Одговори
    • Милодан

      Ана!

      У Такову постоји фамилија Јаковљевић, досељени после 1827. одине из Драгијевице у Подгорини али славе Лазаревдан а не Пантелијевдан.
      Подсећам да је књига објављена 1912. године, пре више од једног века а од тада се много тога променило.

      Одговори
      • Ana

        Hvala u svakom slucaju na pojasnjenju i izdvojenom vremenu.

        Iz navedenog proizilazi da je u periodu nastajanja knjige, moj deda je odgojen kod ujaka u drugom selu(kako je kao dete ostao bez roditelja).
        Postojala je i postoji jos jedna porodica Jakovljevica ( sada 3 kuce), koja je slavila i slavi Sv. Pantelejmona.

        Jedino sto preostaje jeste provera u crkvi u Vrelu kad budem u prilici. Ukoliko ima jos neka knjiga iz kolubarskog kraja, budite slobodni da preporucite.

        Одговори
  • Nebojsa

    Postoji li neki link sa podacima o Tamnavskom Knezu Vicentiju Brdarevic?

    Одговори
  • branko

    Poštovani,
    Da li ima negde pomena o selu Pambukovica?
    Neobično mi je da se u svim tekstovima pominje usput a nigde konkretno iako je jedno od najvećih sela Ubske opštine i ima crkvu sa početka 18 veka koja je tada bila manastir, što je i sad a i imala je i štampariju.
    Pozdrav

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top