Смедерево и околна села Reviewed by Momizat on . Град Смедерево: Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Ор Град Смедерево: Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Ор Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Смедерево и околна села

Смедерево и околна села

Град Смедерево:

Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараорци, Сеоне, Скобаљ, Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац (одухвата и Кулич који је био самостално насеље до 1959. године, од 2007. године поново самостално насеље).


Коментари (21)

  • Шарко

    Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево)

    Порекло становништва, села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Топографске прилике.

    Село лежи у моравској долини, а између Језаве и пруге за Смедерево.

    Земљиште.

    Зиратне земље и ливаде су у Ливадама, Брдњаку, Адици, Збегу и Страви, затим њива има нарочито у Кошутару, Дрењу и Градини. Виногради су у Добродолу и Парлозима. Приватних забрана има свуда по сеоском атару.

    Тип села.

    Осипаоница је друмско насеље збијеног типа са ушореним кућама поред Цариградског Друма и друма за Пожаревац. Дели се ма Влашку и Ерску Малу и Цигански Крај.

    Порекло породица и старине.

    Осипаоница није од увек била на данашњем месту. Раније је била источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село. Због поплава које су шкодиле селу кнез Милош их преселина леву обалу Језаве, на данашње место.

    У селу су ове породице.

    Радошевићи (34 к., Петровдан). Стара породица; стари су им дошли из Старе Србије (село Нерадош?) – (мој додатак: можда је у питању село Неродимље код Урошевца).

    Грабчићи (Петровићи 10 к.,). Старином су из Грабовца (добрички, топлички).

    Јовшићи (Јаковљевићи, Митрашиновићи, Рајчићи, Марјановићи 86 к., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова; у Лугавчини имају рођаке (Рудаковићи).

    Живојиновићи (12 к., Св. Никола). Прадед човеку од 60 г. дошао од Куманова (Македонија).

    Јовановићи (Кривокуће 4 к., Св. Арханђел). Доселио се деда Стојко Кривокућа од Крушевца.

    Клапићи (Бранковићи 25 к., Св. Јован). Стара породица; њихови стари дошли из Баната.

    Вигњаши (50 к., Св. Ђурђиц). Старином су из Црне Горе. Најпре дошли у Селевац, из Селевца у Скобаљ, где један део остане (Вигњаши), а ови дођу у Осипаоницу.

    Божиловићи (4 к., Св. Арханђел)- Доселио се деда из Сенеграда (Бугарска).

    Штерићи – Цинцари (4 к., Св. Арханђел). Старином су из Писадора.

    Вељковићи (2 к., Митровдан), из Драгижева (Бугарска).

    Дакићи 4 к. Отац дошао из Поповца (пожаревачки).

    Крајинчићи (4 к., Митровдан), из Крајине – ист. Србија.

    Крајинчићи (Живковићи 7 к., Св. Јован). Стари су им дошли из Крајине.

    Ђурићи (Јерчићи 23 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Буковца (ресавски, моравски).

    Марјановићи (6 к., Велика Госпојина). Деда дошао из Ресаве.

    Младеновићи (2 к., Св. Ђурђиц); из Прокупља.

    Шошићи (30 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Лучице (пожаревачки).

    Петканчићи (20 к., Св. Ђурђиц). Стари су им дошли са Косова. Били неко време у Курјачама (рамски, пожаревачки) одакле дошли у Осипаоницу.

    Белчићи (23 к., Св. Трифун). Њихови су стари дошли из Беле Цркве (Банат).

    Милошевићи (6 к., Св. Тома). Стари су им дошли из Мрчајевца (љубићски, руднички). У Лзгавчини имају фамилију (Ерчићи).

    Цигани (Васићи, Андрејићи, Јовановићи, Тодоровићи, Митровићи око 90 к., Славе Св. Арханђела и Св. Петку. Станују у Циганском Крају. Мајстори, трговци, земљорадници. Раде корита, корпе. Путују и продају своје израђевине.

    Маринковић 1 к. из Бугарске.
    Бојковић 1 к. из Куманова.
    Јовановић 1 к. из Ниша.
    Алексић 1 к. из Лугавчине.
    Радивојевић 1 к. из Лугавчине.
    Костадиновић 1 к. из Лозовика.
    Стојичевић 1 к. из Пожаревца.
    Јешковић 1 к. из Скобаља.
    Ђурић 1 к. из Херцеговине.
    Младеновић 1 к. из „прека“.
    Петровић 1 к. из Крепољина.
    Ћелијар 1 к. из Лучице (пожаревачки).
    Стевановић 1 к. из Старчева (млавски, пожаревачки).
    Павловић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).
    Михаиловић 1 к. из Лугавчине.
    Андрејић 1 к. из Лугавчине.
    Симић 1 к. из Друговца.
    Радуловић 1 к. из Сараораца.
    Николић 1 к. из Раље.
    Станојевић 1 к. из Старе Србије.
    Гојковић 1 к. из Сараораца.
    Стевановићи 2 к. из Лозовика.
    Јовановић 1 к. из Грчке.
    Јовановић 1 к. из Лугавчине.
    Вељковић 1 к. из Пожаревца.
    Пантић 1 к. из Сараораца.
    Михаиловићи 1 к. из Црне Горе.
    Бранковић 1 к. из Смедерева.
    Радошевић 1 к. из Жабара (пожаревачки).
    Живковић 1 к. из Пожаревца.
    Митровић 1 к. из Пожаревца.
    Велимировић 1 к. из Лугавчине.
    Младеновић 1 к. из Липе.
    Станојевић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).
    Матковић 1 к. из Лозовика.
    Јовановић 1 к. из Раље.
    Ненадовић 1 к. из Лугавчине.
    Пауновић 1 к. из Влашке.
    Радивојевић 1 к. из Скобаља.
    Марковић 1 к. из Чачка.
    Крстић 1 к. из Старе Србије.
    Бојковић 1 к. из Старе Србије.

    Имају једно гробље које било заједничко са Скобаљ и Осипаоницу. Скобаљ сада има своје гробље.

    Северно од Осипаонице је место које се зове Збег. Ту био густ честар, и за време Турака крили се.

    Црква је стара, под шиндром. Зову је „Лалићска Црква“, по Лалићком Извору, који сматрају за лековит (у њему купају децу која пате од грознице).

    ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Михајловац, општина Смедерево – Град Смедерево. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.

    Положај села, земље, воде и шуме.

    -Село је на једној коси благога нагиба. Куће су на земљи црници. Вода се у селу пије из бунара (дубока од 15 до 30 метара), који лети често пресуше, те се народ и стока злопате. Око села нема скоро никакве шуме. Од скора су сељаци почели садити багрем, али понајвише као ограду око њива.

    Тип села.

    -Село је подељено на ове мале: Ерску, Бугар-Малу, Лукићевску, Ракића, Живића, Стевановића, Кондића, Карлића Малу и др. Мале су једна уз другу. Куће су збијене, те су око њих врло мали дворови. Поређане су без икаквог реда. Само су дуж друма, који води од Смедерева за Паланку, куће поређане тако, да личе на шор. Ту има неколико дућана, затим, механа, школа и црква. Већи део становника једне мале носи исто презиме и славе исту славу. Овоме селу припада заселак Добри До, који има свог кмета.

    Име селу.

    -Прича се, да је најстарије име овог села Таринац а потом је добило име Коњска. О постанку имена Коњска прича се ово: Једном, када су овуда пролазили царски коњи и камиле из Цариграда, наиђу на речицу, која је близу села (притока Језавина) у којој се коњи подаве а камиле испливају. Због тога, веле, цар нареди, да се речица назове Коњском а по њој је и село добило име Коњска. Доцнија, 1859. године село је променило име у Михајловац.

    Старине у селу.

    -У околини овога села има неколико селишта. Најстарије је, веле, Доброница, на југ од села. Ту су сада сеоске њиве и утрина и на том простору налазе се стари остаци – комади цигала, лонаца, црепуља, кућни темељи, ситни сребрни и бакарни новиц и др. Како је нестало то насеље не зна се. Једно место на северноисточној страни Добронице зове се Варошево. Селиште Јаблановаца је на југозападу од села. И ту се налазе комади цигала, лонаца, ситан новац и др. Како је нестало то насеље не зна се. Било је близу друма, те су га Турци често нападали и пљачкали. Зна се да су се Недељковићи са тога места доселили, а прича се, да је Станоје Главаш долазио у Јаблановац и узимао од сељака стоку, али се не зна, да ли је тада Јаблановац био село или не. Кућиште је на истоку од Михајловца. И ту има истих остатака старина као и на претходним селиштима. Не зна се, како се то насеље звало и како је нестало. Помињу се неке породице, које су се одатле доселиле у Михајловац. Изгледа да су та насеља расељена због Турско зулума.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Недељковићи су најстарија породица у селу. Прича се да су се доселили из Јаблановца, који је (селиште) на пола сата хода на југозапад од Михајловца, Св. Врачеви.
    -Лукићи (Ђорђевићи – Црњаци), су се доселили са данашњег места Кућишта, које је на пола сата хода источно од Михајловца, Стевањдан.
    -Ракићи су, такође по причању, дошли из Кућишта, Ђурђевдан.
    -Стевановићи воде порекло од неког Стевана из Матејевца код Ниша. Он је у Матејевцу убио неког Турчина, па побегао овамо и окућио се. Доста велика породица, Никољдан.
    -Тарићи и Кондићи су старином из Старе Србије, Аранђеловдан.
    -Вигићи су из Врбовца у Смедеревском срезу***.
    -Јеремићи су доста велика породица, воде порекло од неког Цинцарина, који се окућио у овом селу, Ђурђиц.
    -Васићи (Аранђеловдан) и Сретеновићи (Спасовдан): Прича се да је Васо Книћанин са неким Сретеном из Рудничког округа дочекивао и убијао Турке на Цариградском Друму код места Тургајевца, северозападно од Михајловца. По наредби кнеза Милоша они буду приморани да се настане у Коњској (садашњем Михајловцу). Од Васе су Васићи а од Сретена Сретеновићи.
    -Живићи и Нешићи чине Бугар-Махалу, доселили су се из Старе Србије, Јовањдан.
    -Нешовићи су из округа крагујевачког, Николљдан.
    -Радовановићи или Брдарци су потомци Петра чији су, опет, преци дошли из Тамника – Руднички округ***.
    Остале породице воде порекло од појединаца, који су сами заснивали своју кућу или су зостали у селу као доводци. У новије доба има доста досељеника из српских земаља преко Саве и Дунава.

    ***Не каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Биновац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Биновац лежи на коси која се благо спушта у долину Биновачког Потока. Куће су распорађене дуж сеоског пута, који је паралелан са овим потоком.

    Воде.

    -Готово цело село се служи водом са „Чесме“. Има и ђермова али се мање употребљавају. Најважнији ђерам је у Драјинцу.

    Земље и шуме.

    -Имања су око села. Најбоље њиве и ливаде су у долини Раље. Приватних забрана има у Зелен Глави, Грабу и Дрењаку.

    Тип села.

    -Село је подељено на Грњи и Доњи Крај. Пре 40 година одселило се десетак кућа у Драјинац, на имања.

    Старине у селу.

    -Северозападно од села је место „Манастириште“ где је, по предању, био некада манастир. Било је трагова од зидина. Одатле је ношен камен за изградњу цркве у Коларима.

    Порекло становништва.

    У Биновцу ове породице.
    -Дели Јокићи (Јанковићи, Мијаиловићи, Зарићи, Танасковићи, Гајићи, Ранковићи и Павловићи), славе Аранђеловдан. Ово су најстарији досељеници овог села, чије порекло није познато.
    -Суботићи, славе Лучиндан. Данас се презивају:
    -Матејићи;
    -Николићи;
    -Лукићи и;
    -Павловићи. Њихов прадед Стеван је доша са Косова у Рајковац, космајски, потом овде. У Рајковцу имају рођаке, Живковиће и Радосављевиће.
    -Војиновићи, славе Стевањдан. Имају разна презимена. Њихов прадед се доселио из Рашке.
    -Антићи (Симићи), славе Никољдан. Пре 100 и више година доселили су се њихови стари из Накучана – таковски, руднички округ. Анта је дошао овде а његова два брата у Водањ, Вељовићи.
    -Марковићи (Степановићи), славе Аранђеловдан. Они су од Мартиновића у Црној Гори. Славили су Илиндан па су морали да промене славу, јер су их због убиства гонили Турци.
    -Срећковићи, славе Аранђеловдан. Преци су им досељени из Светлића – лепенички, крагујевачки округ – где имају рођаке.
    -Марковићи (Црногорчићи), славе Никољдан. Крајем прве половине 19. века доселили су се из Доброг Села (Ријечка Нахија) Имају рођаке – Маркишиће – у Јеленцу, Јасеница.
    -Калајџићи (Стевановићи, Илићи и Живковићи), славе Никољдан. Старином су из Старог Влаха.
    -Варничићи (Јовановићи и Николићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Груже.
    -Илићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Друговца.
    -Гроздановићи, славе Митровдан. Деда као слуга дошао 1884. године из Појшева код Битоља.
    -Младеновићи (Гајићи), славе Ђурђиц. Предак доша жени у кућу из Вранова.
    -Стојановићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку су се доселили из околине. Баве се земљорадњом.
    Село има једно гробље.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Водањ, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на пиносавској површи, са обе стране потока Водња, чије је извориште Томићев Бунар.

    Воде.

    -Цело село се служи водом са бунара-ђермова. Главни извор је „Сува Чесма“.

    Земље.

    -Испаше су у долини Раље и око Суве Чесме. Зиратне земље има највише на местима: Бањој Јарузи, Старнику, Крњем Долу, Барама, Прологу и Вршинама. Најбољи виногради су у Бабиној Јарузи.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа.

    Име селу.

    -Село је добило име по називу потока Водња, који протиче кроз село.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Водањ је насеље новијег порекла. Основано је после Првог Устанка. Ту су раније били забрани и алија са појиштима села Ландола. Због згодног земљишта и питомнине почињу се досељавати поједине породице из разних крајева. Ландолци су их терали неколико пута и палили им колибе, због чега су се морали склањати по околним селима. Најзад оду на жалбу кнезу Милошу и он нареди Ландолцима да им дозволе да се настане. Тако је постало ово село.
    У Водњу су ове породице:
    -Ћосићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Деда Василије из Мајдана – таковски-руднички округ – дошао је у Винчу у Јасеници, где имају рођаке Василијевиће. Потом се доселио овде.
    -Вељовићи (Лазаревићи, Младеновићи и Николићи), славе Никољдан. Стрином су Сјеничани. Овде су дошли из Накучана – таковски округ – где имају рођаке, Зариће. У Биновцу су им род Антићи.
    -Марковићи, славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Загорице – јасенички, крагујевачки округ.
    -Чоловићи (Митровићи), славе Стевањдан. Дошли су из Доњег Црнућа (Гружа) где имају рођаке, Сариће.
    -Тимићи, славе Лучиндан. Пре 60-70 година дошли су из Стојника – јасенички, крагујевачки округ, где имају рођаке.
    -Вујовићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Грабовице – таковски, руднички округ.
    -Главоњци (Ђорђевићи), славе Никољдан. Доселили су се из Горачића у Драгачеву.
    -Радојевићи (Предовићи), славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Клоке – јасенички, крагујевачки округ.
    -Стојановићи, славе Св. Спиридона. Они су се доселили из Власотинаца.
    -Николићи, славе Никољдан. Род су Главоњцима.
    -Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио пре 50 година из Долова у Банату.
    -Милосављевићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Виче и Драгачеву где имају рођаке, Ћосиће.
    -Алексијевићи (Милорадовићи), славе Аранђеловдан. Доселили се из Врбаве – таковски, руднички округ.
    -Вујичићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 60 година из Губеравца у Драгачеву.
    -Јовичићи, славе Јовањдан. Деда човеку од 60 година се доселио из Сивчине – моравички, чачански округ. Одржавају старо кумство са Јовановићима у Гучи, Драгачево.
    -Милошевићи, славе Св. Ћирила и Методија. Отац дошао из Рајца – трнавски, руднички округ.
    -Настасијевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дорјана.
    -Борисављевићи, славе Св. Јелесија. Доселили су се из Вукосаваца, Јасеница, крагујевачкка. Род су им Ивковићи у Бадљевици.
    -Илићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Живице у Драгачеву.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вршца, најпре у Смедерево па у Водањ.
    -Обрадовићи, славе Ђурђиц. Деда дошао из Лисе у Драгачеву где имају рођаке, Јовановиће.
    -Милићевићи, славе Никољдан. Они су из Горачића у Драгачеву.
    -Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Губеревца у Драгачеву.
    -Марковићи, славе Митровдан. Доселили су се из Радаљева – моравички, ужички округ, где имају рођаке, Тотовиће.
    -Милановићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Клоке у Јасеници.
    -Богдановићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Ораха у Црној Гори, најпре у Петријево, где један од њих остане (Ђурићи) а остали се преселе у Водањ.
    -Ружићи, славе Никољдан. Доселили се из Загорице – крагујевачка Јасеница.
    -Ђорђевићи, славе Лучиндан. Доселили се пре 80 година из Криве Реке у Качеру.
    -Глишовоћи, славе Стевањдан. Доселили су се из Накучана у Качеру.
    -Вучковићи, славе Стевањдан. Старином су из Дрекаловића (Кучи). Најпре били у Сјеници, одакле дођу у Рудник (Качер) где имају рођаке, Чивовиће. Пре 100 година из Рудника су дошли овде.
    -Стевановићи, славе Никољдан. Они су из Лепојевића – левачки округ, где имају рођаке, Балтиће.
    -Гајићи, славе Алимпијевдан. Отац је абаџија и доселио се пре 20 година из Кусатка.
    -Илићи, славе Св. Петку. Они су из Црне Горе.
    -Гавриловићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Ивањице.
    -Станковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дадинаца – власотиначки, пиротски округ.
    -Радовановићи, славе Никољдан. Они су из Бусињаца – Трн у Бугарској.
    -Новаковићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Црне Горе.
    -Миливојевићи, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Црне Горе од Васојевића.
    Сеоско гробље је у „ландолским њивама“.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Враново. Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Враново се налази у пространој долини Мораве а између река Раље и Језаве.

    Воде.

    -Извора нема. Пије се и употребљава вода са бунара и шмркова.

    Земље и шуме.

    -Сеоска имања – њиве, ливаде и шуме – су „у Морави“, виногради у Сегди и Јелендолу.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа. Куће су груписане и ушорене дуж сеоских путева и простиру се од Језаве па до Цариградског Друма. Само неколико породица станује поред самог ЦарградскогДрума а преко Језаве има само две куће. Село се дели на три мале: Горњу, Доњу и Влашку. Преко Језаве има колиба.

    Порекло становништва.

    У селу су ове породице:
    -Пантићска фамилија (Ђорђевићи, Пантићи и Томићи), славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Крушевца. Бежали су 1813. године „преко“.
    -Голубовићи (Рашићи и Рајковићи), славе Св. Враче. Прадед се доселио из Зајечара..
    -Милојковићи (Радојевићи и Јовановићи), славе Аранђеловдан. Доселили су се „од Косова“.
    -Стојковићи, славе Лазаревдан. Њиховог прадеду донели су у бисагама из Бугарске.
    -Ракићи (Пантићи и Живковићи), славе Ђурђиц. Стара породица, непознатог порекла.
    -Јањићи, славе Јовањдан. Прадед дошао из Јањине (Грчка, оп. Милодан). Био кафеџија.
    -Гајићи (Станојковићи), славе Никољдан. Старином су из Вражогрнаца – црноречки, зајечарски округ.
    -Нешићи (Антонијевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из околине Параћина.
    -Младеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Крајине.
    -Јоксимовићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    Цигани-Роми:
    -Ракићи, Тодоровићи, Станићи, Васићи и Драгомировићи, славе Св. Петку и Аранђеловдан. Ковачи су, раде и корита а баве се и земљорадњом.
    -Васићи („Карабаши“), славе Стевањдан. Дошли су из Хомоља. Њихови су свирали карабе, по чему су и добили име.
    -Митровићи, славе Аранђеловдан. „Власи“.
    -Траиловићи, славе Никољдан. Они су Власи и данас говоре влашки.
    -Миленковићи (Бралићи), славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Чолићи, славе Аранђеловдан. Старином су са Косова.
    -Будимировићи, славе Никољдан. Њихов деда дошао из Манастирице – млавски, пожаревачки округ.
    -Пауновићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Ивковићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Крњева.
    -Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су од Ниша.
    -Вукашиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.
    -Јанковићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Јанковићи, славе Никољдан. Отац дошао из Скобаља.
    -Миленковићи (Бојићи), славе Никољдан. Доселили се оз Бадљевице.
    -Новаковићи, славе Јовањдан. Доселили се „од преко Мораве“.
    -Андрејићи (Глуваћи), славе Андријевдан. Стара породица непознатог порекла. У овој породици им по неког ко је глув.
    -Голубовићи, славе Никољдан. Мати довела њиховог оца из Липа, преудавши се у ово село.
    -Игњатовићи (Ратковићи), славе Аранђеловдан. Први су се населили у Враново. Мисле да им је прадед дошао из Ратковића, левачки округ.
    -Петроваши (Миловановићи, Петровићи, Симићи и Николићи), славе Пантелијевдан. Старином су од Крушева.
    -Милошевићи (Костићи), славе Св. Сергија, 7 октобра по старом календару. Прадед Стојадин дошао из Зајечара.
    Село има једно гробље.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Врбовац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на странама брежуљака који су раздвојени јаругама. Има кућа и у долинама јаруга. Један део села је на пиносавској а други на београдској површи. Ова последња прелази у алувијалну раван реке Раље и ту нема кућа.

    Воде.

    -Употребљава се вода са извора од којих су главни: Спахински Бунар, Кленовац, Ђермови, Слатина, Чекерац, Засеок и Калуђерица.

    Земље и шуме.

    -Имања су махом у долини Раље. Шума је у Шешковцу. Општина има око 60 хектара свога земљишта под шумом и утрином

    Тип села.

    -Село је шумадијски разређено и подељено на: Горњи (Брђански) и Доњи (Рупљански) Крај. У говору се обично каже „Брђани“ и „Рупљани“.

    Старине у селу.

    -Старо насеље је било у Селишту, код данашњег гробља; ту су биле породице: Смољановићи, Петковићи и Николићи. Пре Устанка све се породице преместе из Селишта најпре у Доњи а доцније и Горњи Крај. Једино се Кандићи одселе и настане у Михајловцу. И данас се у врбовачко гробље, у Селишту, сахрањују Кандићи.
    По предању, у Чекерцу је постојала стара црква. У долини Раље ископавани су ћупови, кости, тугле, новац и делови оружја.

    Порекло становништва.

    У селу су ове породице:
    -Смољановићи (Аћимовићи, Радивојевићи, Величковићи, Костићи, Кнежевићи, Миладиновићи, Ђорђевићи, Ивановићи, Маричићи и Јанковићи), славе Ђурђиц. Старином су од Сјенице. Били су у Селишту неколико година, одакле се преселе у Доњи Крај. Од њих су Кандићи из Михајловца.
    -Петковићи, славе Аранђеловдан. И они су били у Селишту. Старином су из Крајине.
    -Николићи (Стојадиновићи), славе Ђурђиц. Стара породица непознатог порекла.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су из Старе Србије. Имају рођаке и Мокром Лугу.
    -Симићи, славе Јовањдан. Од Рајевића из Дола – Катунска Нахија – 1846. године крене више породица и дођу до Ужица, где се задрже десетак дана. Из Ужица пођу даље и ови Симићи оду у Мироч, где проведу око годину дана па се врате и настане у овом селу.
    -Павићевићи, славе Малу Госпојину. Дошли кад’ и Симићи из истог села.
    -Мишићи (Пауновићи), славе Никољдан. Доселили се из Мале Крсне пре 80 година.
    -Јанковићи, славе Јовањдан. Отац дошао из Петке – пожаревачки округ – где имају рођаке.
    -Јевтићи, славе Јовањдан. Пре 70 година се доселили из Баваништа.
    -Лазићи (Живићи), славе Јовањдан. Њихов отац је дошао жени у кући из Михајловца, од Живића.
    -Петровићи (Савићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми, доселили се из околине.
    -Милошевићи, славе Ђурђиц. Доселили се 1860. године из Црне Горе, од Мартиновића.
    -Веселиновићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Раље (од Рељића) пре 50 година.
    -Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Крњева.
    -Костићи, славе Никољдан. Доселили се из Црне Горе.
    -Радивојевићи (Стојковићи), славе Аранђеловдан. Стара породица непознатог порекла. Има их одсељених у Овче Поље и у Раљи, Раљићи.
    -Панташевићи, славе Никољдан. Ово је стара породица. Турци су их гонили и они се сељакали у Коларе, па чак и у Нишку Бању. По повратку из Нишке Бање настане се у Горњи Крај. Тек после њих почеле су се насељавати остале породице у Горњи Крај.
    -Ђурђевићи, славе Аранђеловдан. Деда се доселио из Алексинца.
    -Станићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу. Некада била много већа, сада у изумирању.
    -Младеновићи (Марићи), славе Алимпијевдан. Доселили се „из јужних крајева“, зову их „Бугарима“.
    -Петровићи, славе Ђурђиц. Преци им се доселили из Ресаве.
    -Цветановићи (Тасићи), славе Митровдан. Прадед им се доселио из Лесковца.
    -Ђорђевићи (Илићи), славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Суводола од Крстића, који су старином од Прокупља.
    -Микићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Голобока.
    -Малетићи, славе Никољдан. Доселили се из Опова пре 50 година.
    -Дамњановићи (Костићи), славе Никољдан. Отац им се доселио пре 40 година из Јеленца, крагујевачка јасеница.
    -Милојевићи, славе Аранђелован. Доселили се пе 30 година из Вранова.
    -Радивојевићи, славе Никољдан. Доселили се из Ратара у Јасеници пре 60 година.
    -Антићи (Милошевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Лесковца.
    -Баба Јанићи (Илићи), славе Никољдан. Човеку од 50 година доеслио се прадед из Смедерева.
    -Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Липа.
    -Ђурићи су из Аустро-Угарске***.
    -Павловићи су из Смедерева***.
    -Марјановићи су из Лугавчине***.
    -Здравковићи су из Велике Крсне***.
    -Ђорђевићи су из Михајловца***.
    -Николићи су из Русце – пчињски, врањски округ***.
    -Танчићи су из Трна у Бугарској***.
    -Микићи из Коритнице – белопаланачки, пиротски округ***.
    -Пауновићи су из села Трновче – смедеревски округ***.
    -Адмовићи су из Тићевца – пожаревачки округ***.
    -Младеновићи су из Копиновца у Бугарској***.
    -Пауновићи су из Дубоке, пожаревачки округ***.
    -Матићи, славе Алимпијевдан. Деда им се доселио из Милошевца.
    -Марковићи, славе Ђурђевдан. Мати им довела оца из Јездина –трнавски, руднички округ.
    -Милутиновићи су из Скобаља***.
    -Новаковићи су из Вранова, од Пантића***.

    Напомена:
    *** Nе каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Вучак, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дрбњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село Вучак лежи у долини Вучачког Потока чије је извориште у Злобари. Куће су на обема странама овог потока.

    Воде.

    -Цело село се служи извором Грчицом а употребљава се и вода са ђермова.

    Земље и шуме.

    -Општина има заједничку утрину и забран. Виногради су на Виноградском Брду, зиратна земља је на Великим Локвама, Гранићи – где има и забрана – и Алугама.

    Тип села.

    -Вучак је насеље збијеног типа, са кућама груписаним дуж сеоских путева. Не дели се на крајеве.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Вучак је старије насеље; помиње га Лангер у свом делу. Године 1818. имао је 29 кућа, 1822. године имао је 27 а 1846. године 37 кућа. Данас има око 100 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Шестићи, славе Никољдан. Старинска породица непознатог порекла.
    -Цветковићи, славе Јовањдан. Старинска породица непознатог порекла.
    -Павковићи (Марковићи и Јанковићи), славе Пантелијевдан. Старо им је презиме Милошевићи. Прадед се доселио из „Ерске“. Бежали су „преко“. Имају фамилију у Баваништу.
    -Милићевићи, славе Никољдан. Стари су им се доселили са Рудника. У Сеони имају рођаке (Васићи) а имају рођаке и у Болечу. Бежали су „преко“.
    -Николићи („Власи“), славе Св. Петку. Преци су им се доселили са Хомоља, не знају место.
    -Стевановићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из околине Ристовца за време Првог Турског Рата.
    -Дрманићи. Предак дошао као слуга из села Самаила – жички, руднички округ. Не каже се коју славу славе.
    -Шљивићи, славе Лазаревдан. Пре 40 година се доселили из Крњева.
    -Јоцићи, славе Ђурђиц. Стара породица. Бежали су „преко“. Отац човеку од 60 година се родио у Баваништу.
    -Јовановићи, славе Ђурђиц. Пре 60 година доселили се из Придворице у крагујевачкој Јасеници од Илића. Илићи су старином од Лесковца.
    -Живојиновићи, славе Пантелијевдан. Стари су им дошли из Придворице, крагујевачка Јасеница од Илића – Босућана, који су пореклом из Херцеговине.
    -Стевановићи славе Св. Пророк Наум – 14. децембра. Пре 70 година доселили се из Дубља – ресавски, моравски округ.
    -Мијаиловићи, славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Параћина.
    -Панчићи, славе Никољдан. Доселили се пре 50 година из Видина у Бугарској.
    -Вучковићи, славе Никољдан. Браћа Ђорђе и Петар доселили се из врањског округа. Неко време живели у Батовцу, пожаревачки округ а 1874. године се доселе у Вучак.
    -Ђорђевићи (Петровићи и Миловановићи), славе Митровдан. Непознато порекло.
    -Арсићи, славе Томиндан. Деда дошао пре 80 година из Левча.
    -Стојановићи (Васићи), славе Спасовдан. Прадед Стојан се доселио из Крајине.
    Село има једно гробље.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Добри До (по књизи Добродо-Дубраве), Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на странама потока који су испресецали пиносавску језерску површ.

    Воде.

    -Употребљава се изворска и бунарска вода. Извори су: Орашје, Дојник, Локва, Јаблановац, Водице, Караула, Велика и Мала Добрава итд. Има доста бунара; готова дда их има свака кућа.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Локви, изван села, затим у Кариној Бари и Нишанској Јарузи. Има га и између крајева-мала. Ливаде, виногради и забрани растурени су између крајева у селу и око села.

    Тип села.

    -Добри До је насеље разбијеног типа. Узрок разбијености је насељавање појединаца на имања; свако је долазио на своје имање и ту подизао кућу. Из суседних села Селевца, Голобока и Михајловца и сада се овде пресељавају. Село се дели на Прњавосрски (Стругарски), Бељићски, Гитарићски и Милутински Крај. Крајеви су обично раздвојени потоцима, јаругама и комплексима имања. У појединим крајевима (Милутински) куће су груписане поред сеоских путева.

    Постанак села и порекло становништва.

    -У Добром Долу је била шума (дубрава) и имања са трлима суседних села. Ту је и Кнез Милош имао своју алију, где је жирио свиње. Пошто су имања била далеко, то су се појединци почели насељавати.
    -Гитарићи, славе Св. Климентија. Први се населио пре 60-70 година Гитара, предак Гитарића, који се доселио из Селевца. Од њега данас има 15 кућа.
    За Гитарићима су дошли:
    -Милутиновићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Селевца.
    -Белићи, славе Лазаревдан. Доселили се на своје имање из Михајловца.
    -Чаировићи, славе Лучиндан. Они су из Голобока а у Голобок су се доселили из Борче у Гружи.
    -Глишићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.
    -Митрићи (Михаиловићи), славе Никољдан. Дошли из Голобока.
    -Милосављевићи, славе Алимпијевдан. Доселили су се из Жупањевца, левачки округ.
    -Лукићи, славе Срђевддан. Доселили су се из Прњавора, Крагујевац.
    -Стојановићи (Костићи), славе Никољдан. Њихови стари су дошли из околине Битоља као стругари. Радили овде, допало им се, умоле кнеза Милоша и он им додели мало земље.
    -Маричићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.
    -Ђорђевићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Беле Паланке.
    -Миленковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Трговишта, заглавски-тимочки округ.
    -Тасићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања.
    -Стошићи, славе Никољдан. Пореклом су из околине Куманова.
    -Живановићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.
    -Радивојевићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.
    -Настићи, славе Јовањдан. Дошли из Селевца.
    -Вукосављевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се пре 50 година из Радаљева, моравички-ужички округ.
    -Николићи, славе Никољдан. Дошли из Селевца.
    -Савићи, славе Никољдан. Дошли из Голобока.
    -Арсенијевићи, славе Аранђеловдан. Дошли из Михајловца.
    Из Селевца су дошли:
    -Бајкићи, славе Ђурђиц.
    -Урошевићи, славе Митровдан.
    -Марковићи, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи други, славе Св. Петку, зову их „Власима“.
    Из Михајловца су се овде доселили на своја имања:
    -Гајићи, славе Ђурђевдан.
    -Борисављевићи, славе Ђурђиц.
    -Мишковићи, славе Ђурђиц.
    -Радосављевићи, славе Стевањдан.
    -Илићи, славе Стевањдан.
    -Станојловићи, славе Стевањдан.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан.
    -Станимировићи, славе Никољдан.
    -Мишковићи други, славе Никољдан.
    -Марковићи, славе Јовањдан. Доселио се из Будрига, гњилански округ.
    -Стојковићи, славе Никољдан. За време Турског Рата доселили се из Будрига, гњилански округ.
    -Јовановићи, славе Малу Госпојину. Отац им се доселио из Црне Горе.
    -Грујићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Прилика, моравички-ужички округ.
    -Тошићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из Врања.
    -Стаменковићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Нагоричана у Македонији.
    -Живојиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Сараораца.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио из Црвеног Брега, белопаланачки-пиротски округ.
    Између Селевца и Доброг Дола је засеок Ћиће. Половина кућа овог засеока припада Селевцу а друга половина Добром Долу.
    Добром Долу припадају ове фамилије и сви су се доселили из Селевца на своја имања:
    -Јовичићи – Јовањдан.
    -Вујичићи – Ђурђиц.
    -Маркићевићи – Јовањдан.
    -Павловићи – Јовањдан.
    -Скерлићи (Марковићи) – Ђурђевдан.
    Село има три гробља; једно је код школе, друго звано „Доброница“ у атару Михајловца и треће у Борку.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва варошице Колари, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Колари се налазе на левој обали Раље, у њеној пространој алувијалној равни, којом иде друм и железничка пруга за Малу Крсну.

    Воде.

    -Варошица се служи водом са чесме која је остала још од доба Римљана, а налази се на средини варошице. У Коларишту, североисточно од Колара налази се још једна чесма.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је око варошице а ливаде у долини Раље. Виногради су у Парлозима. Шуме је било у Шешковцу и Јелендолу, сада је нема.

    Тип насеља.

    -Колари су мала паланка, друмско насеље збијеног типа. Центар варошице је код мезулане. Главни део варошице „Чаршија“ је дуж друма који је паралелан са реком Раљом; овде су груписане куће, неколико кафана и дућана. Јужно од овог друма нема кућа, док је северно од њега много више, овај део је насељенији и један његов крај зове се „Мала“.

    Старине у насељу.

    -Трагови од старина и старих насеља налазе се у Дивичу и код „Вићине воденице“. При трасирању пруге налазили су ситан сребрни новац, гробнице, цигле, стакло, челенке од гвожђа и др.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Колари су старије насеље; помињу се већ у 16. веку. Путници тог доба помињу Коларе како кукавно село, у коме станују сами Турци, или као малу варошицу насељену Србима и Турцима. Почетком 18. века у Коларима је било 28 кућа, помињу се као „шанац Колари“ и имају своју цркву и свог попа. Изгледа да је у ово доба и доцније ово насеље почело да напредује, и да је било нарочито напредно поседњих година 18. и почетком 19. века. Од тада оно стално опада, многе његове фамилије иселиле су се и населиле у суседна села Суводол и Ландол. Сада су Колари мала, незнатна варошица са око сто кућа.
    У варошици су ове породице:
    -Палојци (Пауновићи, Николићи и Стаменковићи), славе Алимпијевдан. Њихов прадед се доселио пре Првог Устанка из Палојца, власотиначки-пиротски округ.
    -Миљковићи (Нешковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Пајкићи, славе Лазаревдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Гогићи (Ђорђевићи), славе Св. Танасија. Деда Мита се доселио из Голеша.
    -Поповићи, славе Никољдан. Чукундеда Стојан био прота у Нишу, где је 1822. године обешен. Његов син дошао у Смедерево, затим у Коларе. Старином су из Градишта, добрички-топлички округ.
    -Торбаревићи (Стефановићи), славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Старе Србије. По околини је торбарио и продавао ситнице, па се стално настанио у Коларима.
    -Грујући, славе Јовањдан. Стара породица. Они су потомци Вула Илића – Коларца. Од њих је и Сава Грујић, ђенерал. Непознатог су порекла.
    -Урошевићи, славе Никољдан. Род су Маринковићима (Живановићима) у Ландолу.
    -Ђорђевићи, славе Симеундан. Прадед се доселио из Јагодине у Смедерево, па овде. Имају фамилију у Младеновцу.
    -Савићи, славе Ђурђиц. Деда Танасије дошао од Ниша, купио имање од Турака и овде се настанио.
    -Младеновићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Власотинаца.
    -Марковићи, славе Андријевдан. Доселили се из околине Ниша.
    -Танасковићи су род Ђорђевићи, славе, као и они, Симеундан.
    -Вујадиновићи, славе Стевањдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Ђурићи, славе Јовањдан. Доселио се из Беле Цркве, кафеџија.
    -Радојковићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца, од Радојковића, опанчар.
    -Трикићи, славе Св. Петку. Доселили се из Лозовика, опанчар.
    -Антићи, славе Никољдан. Доселио се из Биновца, од Антића, трговац.
    -Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Селевца, ћурчија.
    -Гроздановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Битоља.
    -Радисављевићи, славе Никољдан. Доселили се из Друговца.
    -Маринковићи (Дошљаци), славе Никољдан. Деда Јован се доселио из Свилајнца.
    -Костићи, славе Томиндан. Доселили се из Липа.
    -Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Отац човеку од 40 година се доселио из Старе Србије.
    -Здравковићи (Рекалије), славе Никољдан. Доселили се из Старе Србије.
    -Илићи, славе Аранђеловдан. Трговац, доселио се пре 40 година из Баничине.
    -Милојковићи, славе Петровдан. Доселили се из Азање.
    -Илићи, славе Малу Госпојину. Доселили се 1847. године из Ђиновића – Ријечка Нахија у Јеленац, затим пређу у Биновац па у Коларе.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 50 година из Коњевића, љубићски-руднички округ.
    -Ерчићи (Павловићи), славе Стевањдан. Пореклом су из Старог Влаха.
    -Николићи, славе Св. Петку. Отац се доселио од Куманова.
    -Анђелковићи, славе Митровдан. Пореклом су из Македоније.
    -Стевовићи, славе Никољдан. Опанчар, доселили се 1873. године из Дружетића, пожешки-ужички округ.
    -Јевтићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца.
    -Милићи, славе Ђурђевдан, доселили се из Друговца.
    -Мирковићи, славе Никољдан, доселили се из Друговца.
    -Аћимовићи, славе Ђурђиц, доселили се из Михајловца.
    -Нешићи, славе Никољдан, доселили се из Шалинаца.
    -Даниловићи, славе Никољдан – из Београда.
    -Петровићи, славе Никољљдан – из Бугарске.
    -Јанковићи, славе Никољдан – из Сараораца.
    -Стевановићи, славе Аранђеловдан – из Аустро-Угарске.
    -Сивковићи, славе Мратиндан – из Аустро–Уграске.
    -Радосављевићи, славе Ђурђиц – из Друговца.
    -Радивојевићи, славе Ђурђиц – из Селевца.
    -Милановићи, славе Никољдан – из Гроцке.
    -Николићи, славе Ђурђиц – из Гроцке.
    -Ранисављевићи, славе Ђурђиц – из Аустрије.
    -Миленковићи, славе Ђурђиц – из Багрдана.
    -Станисављевићи, славе Ђурђиц – из Смедеревске Паланке.
    -Стојановићи, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан, деда се доселио из Власотинаца.
    -Обрадовић, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан – из Друговца (нејасно-нечитко).
    -Јанковићи, славе Ваведење – од Прилепа.
    -Путниковићи, славе Ваведење – из Дубравице.
    Севено од варошице је гробље. У њему се сахрањују Ландолци.

    Напомена. Све су фамилије приказане у множини, јер се претпоставља да их има више и домаћинству. Занимање је приказано у „једнини“, јер се подразумева да се тиме бави „глава“ породице.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва насеља Мала Крсна, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај насеља.

    -Мала Крсна је друмско насеље у долини Мораве. Куће су груписане поред друма за Пожаревац а између Језаве и Цариградског Друма.

    Воде.

    -Село нема извора, становници овог насеља се служе водом са бунара-ђермова.

    Земље у шуме.

    -Шуме има мало. Зиратно земљиште и ливаде су изван насељеног дела овог места.

    Тип насеља.

    -Мала Крсна је друмско насеље са кућама груписаним – ушореним – поред друма за Пожаревац. Дели се на Крајинску и Пироћанску Малу.

    Порекло становништва.

    У насељу су ове породице.
    -Димитријевићи (Петковићи и Цветковићи), славе Никољдан. Станују у Крајинској Мали. Ћоковина (порекло) им је у Великом Извору, зајечарски-црноречки округ. Имају родбину у Грљану и Петки, пожаревачкој.
    -Ристићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Зајечара.
    -Мијаиловићи (Петровићи и Миловановићи), славе Аранђеловдан. Њихови преци су дошли међу првима из Крајине. По њима је и цела мала добила име, Крајинска Мала.
    -Станисављевићи, славе Ђурђиц. И њихови стари су из Крајине.
    -Стојадиновићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћанском Крају. „Староседеоци“ су, непознато им је порекло.
    -Лазићи, славе Ђурђиц. Предак дошао жени у кући из Живице, пожаревачке.
    -Тренићи, славе Никољдан. Станују у Пироћанској Мали. Мати им се овде преудала и довела их из Ратара, Јасеница – крагујевачка.
    -Смиљковићи, славе Св. Петку. Станују у Крајинској Мали. Бежећи од Турака овде су дошли из Лукова, срвљишки-тимочки округ.
    -Вучковићи (Ивановићи и Николићи), славе Јовањдан. Куће су им у обе Мале. Доселили се из Крајине.
    -Станковићи, славе Св. Агатоник. Доселили се из Ораовице, лесковачки-врањски округ.
    -Стојановићи (Дошљаци), слев Св. Петку. Доселили се из Мале Бреснице, рамски-пожаревачки округ.
    -Станисављевићи, славе Св. Петку. Непознатог су порекла.
    -Игњатовићи, славе Стевањдан. Доселили се из Биновца.
    -Стевановићи – Аранђеловдан – Доселили се из Аустро-Угарске.
    -Милошевићи – Никољдан – Из Скобаља.
    -Бранковићи – Никољдан – Од Пирота.
    -Алексићи – Никољдан – Из Старе Србије.
    -Становићи – Никољдан – Из Трна (Бугарска).
    -Стоиљковићи (Аксентијевићи), славе Св. Враче. Њихов отац дошао жени у кућу из Малог Орашја.
    Богдановићи – С. Јевостатије – Из Крајине.
    -Брдари (Живковићи и Стоиљковићи), славе Никољдан. Њихови стари су од Травника у Босни. Продавали по околини брда* и овде се настанили.
    *Брда су, колико се сећам, примитивне справе за производњу предива, оп. Милодан.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Деда дошао жени у кући из Крајине.
    -Станковићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћаснкој Мали. Њихови преци су дошли из „новоослобођених крајева“.
    -Брамићи (Милетићи), славе Ђурђиц, не каже се ништа за порекло.
    -Миладиновићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Чепура, параћински-моравски округ.
    -Ђурићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Шапина, Пожаревац.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Доселили се из Мељнице (Мелнице), млавски-пожаревачки округ.
    -Јанковићи – Никољдан – Из Крајине.
    -Јеленићи (Марковићи) – Ђурђиц, „староседеоци“.
    -Стокићи – Аранђеловдан, „староседеоци“.
    -Димитријевићи – Никољдан – Из Македоније.
    -Атанацковићи – Св. Петка – Из Вранова.
    -Симићи – Аранђеловдан – Из Скобаља.
    -Симићи – Стевањдан – „Власи“.
    -Марјановићи – Св. Петка, „староседеоци“.
    -Станојловићи – Ав. Ћирило и Методије – Из Друговца.
    -Смиљковићи – Никољдан – Из околине Врања.
    -Живановићи (Миленчићевићи) – Никољдан – Непознато порекло.
    -Јовановићи – Аранђеловдан – Из Македоније.
    -Мијаиловићи – Никољдан – из села Зрзе*? (Македонија).
    Знак питања је оправдан, село Зрзе је на Косову и Метохији, оп. Милодан.
    -Ракићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Великог Гаја у Банату.
    У овом месту има око 20 кућа Цигана-Рома са разним презименима. Баве се земљорадњом и занатима. Станују у обе мале, говоре српски и изјашњавају се Србима.

    Напомена. Термин „Крајина“ је овде помало недоречен. Скромно мислим да се ради о Тимочкој Крајини. Милодан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Липе, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази у пространој моравској долини, између Језавиних притока Бадрике и Лесковаче, од којих, нарочито у пролеће, много пати. Поплаве су честе, и тада је становништво принуђено да се привремено насељава у околна села.

    Воде.

    -Извора нема, мештани се служе водом са бунара. Скоро свака кућа има бунар.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање и ливаде су око села на местима: Шипаку, Лазу, Кртиновачи, Глоговачи, Трстењаку, Зверињу, Делијским Ливадама, Вису, Гориној Међи, Лукиној Бари и Врљаку. Претежно се сеје кукуруз, пшеница мање. Најбоље су испаше у Делијским Ливадама, Зверињњаку и Трстењаку. Виногради су у Сегдендолу. Шуме има мало, махом приватних забрана. Општина има око 30 ланаца свог земљишта под њивама.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа, груписано код цркве и школе. У новије време, после деоба, појединци се насељавају даље, изван села. Село се дели на крајеве: Ливадице (око школе и суднице), Церјански Крај, Павловачки Крај и Братаначки Крај (овај крај је настао одласком Милошевића-Латића на трла).

    Постанак, име села и порекло становништва.

    -Раније је село било у Старим Липама ближе Језави, одакле су се због поплава пресељавали и дошли на данашња места.
    По предању, у Липе се населио Циганин-Ром, који се настанио у једној шупљој липи, што указује да је због тога село названо овим именом, Липе. Од њега су данас;
    -Милошевићи.
    Доцније су се доселили:
    -Мијатовићи, славе Св. Јевстатије, стари досељеници непознатог порекла.
    -Штрбићи (Ћосићи, Станолјловићи, Стојковићи и Миловановићи), славе Јовањдан. Њихов предак Петар Штрбан се доселио међу првима и затекао у селу свега четири куће. Порекло непознато.
    -Трифуновићи, славе Никољдан. Зову их „Грцима“.
    -Милојковићи (Обрадовићи и Алексићи), славе Јовањдан. Стари досељеници непознатог порекла.
    -Ђушаци (Јанковићи, Живановићи, Миленковићи и Маринковићи), славе Никољдан. Њихови преци су се одавно доселили из Петке, пожаревачки округ.
    -Филиповићи (Станковићи), славе Никољдан. Деда се доселио пре Првог Устанка из Ресаве.
    -Степањци (Степановићи и Димитријевићи), славе Аранђеловдан. Деда Степан доселио се из Драговца, пожаревачки округ.
    -Николићи (Петровићи), славе Никољдан. Старином су из Ресаве, из околине Свилајнца. Прво су се настанили у Церју, у долини Мораве, одакле их Кнез Милош пресели у Липе. По њима се и цео крај назива Церјански.
    -Тодоровићи (Илићи), славе Никољдан. Њихови преци у из Старе Србије. Најпре су били у Вучаку, где су остали око тридесет година, одакле пређу у Шипак и ту остану неколико година. Најзад их паша пресели уЛипе.
    -Грчићи су род са Тодоровићима, славе, као и они, Никољдан.
    -Ђуричићи (Маричићи, Стевановићи и Стојичевићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија Ђурица дошао из Крајине.
    -Црномитци (Живојиновићи, Тасићи и Здравковићи), славе Часне Вериге. Црни Мита, прадед данашњих Црномитаца, као слуга дошао из Петке.
    -Стефановићи (Тутуле), славе Томиндан. Стара породица непознатог порекла.
    -Вучковићи, славе Ђурђиц. Деда се доселио пре 60 година из Свилајнца.
    -Раденковићи (Радошевићи, Пантићи и Спасићи), славе Никољдан. Њихов деда се доселио пре 80 година из Ресаве.
    -Ђунићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Драговца, пожаревачки округ.
    -Крајинци (Стевановићи и Стокићи), славе Јовањдан. Старином су из Сиколе, крајински округ.
    -Ћирић, славе Св. Василија. Дошао као ковач пре 20 година из Велике Плане.
    -Милошевићи (Латићи), славе Михољдан. Старо им је презиме Кнежевићи. Стара породица. Бежало су „преко“, одакле се вратио прадед Петар, од кога је настала ова цела породица. Петар се најпре населио у Стублинама, код радничке механе, затим прешао у Старе Липе и доцније на данашње место. Његов син Јован био је оборкнез под Карађорђем.
    -Мартићи, славе Томиндан. Род су Стефановићима, славе, као и они, Томиндан. Деда им погинуо ратујући уз Карађорђа.
    -Симићи (Азуновићи), славе Томиндан. Не знају за своје порекло. Веле да су „Арнаути“.
    -Павловићи, славе Св. Јевстатије. Стара породица. Њихов прадед Антоније бежао „преко“. Имају родбину у Баваништу и Сланкамену.
    -Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Пре 13 година отац се доселио из Раље као кафеџија.
    -Христићи, славе Митровдан. Они су из Лерина у Грчкој, доселили се најпре у Осипаоницу а од пре 20 година су овде.
    -Стокићи (Цигани-Роми), славе Св. Василија. Доселио се отац из Дубравице.
    -Митићи (Ердељански), славе Аранђеловдан. Чича Мита, деда човеку од 50 година, доселио се из Едеља.
    -Станисављевићи, славе Пантелијевддан. Деда Степан „Косовац“ се доселио са Косова.
    -Миливојчићи (Ранковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    Село има два гробља, једно је јужно од Каунице а друго у близини Радинца. У оба се сахрањују из Липа и Радинаца.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Лугавчина, Град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи у долини Мораве. Сеоске куће су распоређене између Језаве и десне стране Цариградског Друма и само један део циганских кућа прелази на леву страну друма. У атару Лугавчине Морава јако меандрира и на тај начин одузима или додаје земљу атару овог села.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Извори су: Ладан Бунар и Лалића Извор (код цркве).

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште и ливаде су изван села. Између Језаве и Мораве; нарочито су добра имања у Бисаку, Русини, Ђили и Кладама. Виногради су у Глоговцу и Каштанском Брду. Шуме нема, поред Мораве су врбаци.

    Тип села.

    -Лугавчина је насеље збијеног типа. Куће су груписане и ушорене пред сеоских путева који излазе на Цариградски Друм, затим на Језаву или воде за Осипаоницу. Једна група циганских кућа издвојена је и налази се, као што је већ речено, са леве стране Цариградског Друма. Село се дели на: Средину Села, Кључ (Кључку Малу) и Кулан (Куланску Малу).

    Постанак, име села и порекло становништва.

    -Село је засновано на Селишту, јужније од места где се од Цариградског Друма одваја пут за ово село. Ту је данас сеоско гробље и ту су се населили Јосићи, Дабићи, Ерчићи, Седларци и још неке породице. Како је село било поред друма, из страха од Турака, раселе се и населе у луговима око саме Језаве и због лугова и село добије то име. Доцније су се, колико се село развијало, приближавали опет Цариградском Друму.
    У селу с у ове породице:
    -Јосићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу непознатог порекла.
    -Дабићи, славе Аранђеловдан. Чукундедови Дамњан и Гмитар доселили су се са Косова: куће су им биле најпре у Селишту одакле због Турака побегну „у Луг и Језаву“.
    -Степићи (Петровићи, Перићи и Глишићи), славе Јовањдан. Старином су са Косова. Најпре су били у Селишту.
    -Ерчићи (Илићи, Јеремићи, Максимовићи и Стокићи), славе Томиндан. Њихов прадед Петар Ера дошао је из Мрчајеваца, љубићски-руднички округ, где имају рођаке. Турци су му отели сестру, због чега је убио Турчина и морао бежати. Дође у Селиште, одакле пређе са осталима у Луг поред Језаве.
    -Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобоку.
    -Рудаковићи, славе Алимпијевдан. Старином су са Косова. У Осипаоници су им род Јовичићи.
    -Стојковићи, славе Ђурђевдан. Три брата су дошла од Власотинаца. Један је остао овде, други у Коларима док је трећи отишао „преко“.
    -Срејићи, славе Ђурђиц. Прадед Јовица доселио се из Гараша, јасенички – крагујевачки округ.
    -Поповићи (Тонићи), славе Ђурђиц. Њихов предак, поп Јован, дошао „од Нишевачко“.
    -Машићи, славе Св. Враче. Доселили се из Михајловца.
    -Марјановићи (Марковићи), славе Стевањдан. Стари се доселили од Крушевца.
    -Цигани (са разним презименима) се деле у две групе. Прву групу чине коритари, који станују преко Цариградског Друма. Раније су живели у чергама у луговима поред Мораве, па их власти „сагнале“ у село. Другу групу чине Цигани-Роми ковачи, свирачи и земљорадници, који станују у селу.
    -Михајловићи (Буцићи), славе Јовањдан. Непознатог порекла.
    -Ристићи, славе Никољдан. Прадед Риста дошао из Вртогоша, пчињски – врањски округ.
    -Петковићи („Бугари“), славе Св. Петку. Доселили се „из јужних крајева“.
    -Јанићијевићи, славе Лучиндан. Деда Јанићије дошао из Шумадије. Служио и био пандур у селу.
    -Дрењаковићи, славе Лазаревдан. Дошли пре 60 година из Голобока од Дрењаковића.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Непознатог порекла.
    -Радивојевићи су род Седларцима. Славе, као и они, Аранђеловдан.
    -Кузмановићи, славе Св. Враче. Непознатог порекла.
    -Спасићи (Васићи), славе Ђурђиц. Пореклом су из Пољане –Пожаревац.
    -Петровићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед Јован се доселио из Жагубице, хомољски – пожаревачки округ.
    -Давидовићи (Влачићи), славе Св. Петку. Прадед Никола је из Баваништа дошао у Каону, звишки-пожаревачки округ. Његов син Паун из Каоне се преселио у Лугавчину.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Пореклом су од Лесковца.
    -Андрејићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Глишићи, славе Јовањдан. Доселили се из Брзохода, пожаревачки округ.
    -Митровићи (Калафатовићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Ракићи (Милетићи), славе Аранђеловдан. Доселили се са Косова.
    -Марковићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Отац дошао жени у кућу (у Седларску породицу), славе очеву славу – Никољдан и мајчину – Аранђеловдан.
    -Влаовићи, славе Св. Петку. „Власи“.
    -Лазаревићи – из Лозовика***.
    -Милошевићи – из Лозовика***.
    -Нешићи – из Бугарске***.
    -Петровићи – из Трна у Бугарској***.
    -Миљковићи – из Лесковца***.
    -Радовановићи – из Пожаревца***.
    -Петровићи – из Трновче***.
    -Николићи – из Лучице, Пожаревац***.
    -Митићи – из Врања***.
    -Јанковићи – из Трновче***.
    -Ђорђевићи – из Неготина***.
    -Митићи – из Старе Србије***.
    -Симићи – из Пожаревца***.
    -Стевановићи – из Осипаонице***.
    -Златановићи – из Добраче, Куманово***.
    -Мијатовићи – из Скобаља***.
    -Милетићи – изу Голобока***.
    -Миљковићи – из Осипаонице***.
    -Петровићи – из Страже, Трстеник***.
    -Станимировићи – из Аустрије***.
    -Перићи – из Пожаревца***.
    -Николићи – из Којнице, Куманово***.
    -Павловићи – из Лозовика***.
    -Ненадовићи – из Лучице, Пожаревац***.
    -Рдуловићи – из Милошевца***.
    -Стокићи – из Лозовика***.
    -Миљковићи – из Сараораца***.
    -Милићевићи – из Јужне Србије***.
    -Христићи – из Писадора***.
    Село има једно гробље у Селишту.

    *** Не каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Петријево, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на пиносавској површи, у изворишном делу Петријевачког Потока.

    Воде.

    -У близини општине је извор „Чесма“ којом се служи цео тај крај, иначе има и ђермова. У Старом Петријеву постоји вода у чијој близини расте биљка „јасенак“, за коју је везан један обичај. Уочи Ђурђевдана, Спасовдана и Духова долазе болесници из разних, чак и далеких, крајева да преноће под овим цветом. Доносе умешен колач, мед, вино и др., све то ставе под цвет и болесник легне тако, да му глава буде под цветом. Ако преко ноћи упадне штогод од цвета у мед, или ако нека бубица нагризе колач, верује се да болесник има лека – у противном нема.

    Земље.

    -Најбоља имања су дуж Петријевачког Потока и у Старом Петријеву. Виногради су „на брду“.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа и није подељено на крајеве.

    Старине у селу.

    Верује се да је у Старом Петријеву била стара црква, са чијих су зидина преносили камен за коларску цркву. У близини овог места где је била стара црква има трагова од калдрме, плоча итд.

    Постанак села и порекло породица.

    -Раније је село било северније и то место се зове Старо Петријево. Како су били близу Смедерева и пошто су имали мали потес, кнез Милош их пресели на данашње место.
    У селу су ове породице:
    -Микићи, славе Аранђеловдан. Прадед Пејчин побегао од Турака из околине Алексинца.
    -Недељковићи (Павловићи и Благојевићи), славе Лучиндан. Прадед Урош се доселио из Црне Горе, од Васојевића и кућа му је била прва у Старом Петријеву. Из Црне Горе је побегао због убиства.
    -Радосављевићи (Лудајићи), славе Ђурђиц. Прадед Радосав дошао из Јасике, темнићско округ, где су им род Ђуричићи. Бундеве су звали лудајама, те због тога су и добили овај надимак. Прадед је ратовао на Делиграду.
    -Јанковићи (Цакићи), славе Ђурђиц. Преци су им од Параћина. Данашњи потомци не знају тачно место и време (од) досељавања.
    -Стевановићи (Мутавџићи), славе Аранђеловдан. Деда био врећар, дошао из Вогењовца у Бугарској и остао овде.
    -Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Пре 60 година доселили се из Ораха у Црној Гори.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 50 година из Станца код Куманова.
    -Крстићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Дупљана, лесковачки-врањски округ. Најпре био у Смедереву три године, пребегао „преко“ за време пропасти Првог Устанка и доцније се вратио и настанио у Старом Петријеву, одакле њега и остале, како је већ речено, премести Кнез Милош у данашње Петријево.
    -Савићи, славе Аранђеловдан. Деда са своја два брата дошао из Комана у Црној Гори због глади. Прво се настанили у Брежане одакле се пресели у Петријево, јер је ту било његових земљака.
    -Станојевићи, славе Ђурђиц. Предак пре 40 година дошао жени укућу из Врбовца.
    -Ивановићи, славе Аранђеловдан. Пре 50 година се доселили из Бадљевице.
    -Вуколићи (Радосављевићи), славе Никољдан. Доселили се из Бошњака, темнићски округ.
    -Ранковићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.
    -Божовићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 60 година из Црне Горе, од Бјелопавловића.
    -Ђурићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Ораха у Црној Гори. Род су Богдановићима у Водњу.
    -Живковићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Удовица.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 60 година од Пирота.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Цигани-Роми; доселили се пре 50 година из Јагњила у Јасеници, прво у Сеону па овде.
    -Петровићи, славе Никољдан. Деда човеку од 40 година доселио се из Ралина, лужнички-пиротски округ.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Као слуга дошао пре 40 година из Битоља.
    -Маринковићи, славе Св. Врачи. Отац човеку од 40 година доселио се из Босуте у Качеру.
    -Миловановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Босуте, Качер.
    -Цветковићи (Симоновићи), славе Митровдан. Непознато порекло.
    -Тимићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио пре 50 година из Смедерева.
    -Радојевићи (Дукићи), славе Аранђеловдан. Деда се доселио „из Ерске“.
    -Јовановићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Шалинаца пре 25 година.
    -Живковићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су се доселили из околине Пирота, „од пиротско“.
    -Митровићи, славе Св. Петку. Они су из Радинаца дошли пре 25 година.
    Гробље је у Стражевици.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Радинац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Радинац лежи у алувијалној равни Мораве, на месту где се стичу река Раља и Језава. Сеоске куће су са обе стране реке Раље и пружају дуж сеоског пута који води од железничке пруге, прелази преко села и иде према Морави, као и поред споредних путева, који на овај излазе.

    Воде.

    -Употребљава се вода са бунара. У селу нема извора. Изван села, у сеоском атару су извори Јелендо и Сегда.

    Земље и шуме.

    -Најбоља имања (њиве и ливаде) су у Дугом Пољу, Старом Радинцу, Горњаку, Пољани, Павловачкој Бари и Иваници. Виногради су у Сегди и Јелендолу а приватни забрани у Шешковцу.

    Тип села.

    -Радинац је насеље збијеног типа и дели се на: Влашку, Горњу и Доњу Малу. Из једне се пралази у другу малу и оне нису ничим физички одвојене.
    Изван села су биле појате (трла); било их је доста пре рата, сада их нема.

    Старине у селу.

    -У Павловачкој Бари ископаване су ћерамиде, цреп и цигле.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Данашњи Радинац постао је на овоме месту насељавањем породица из Иванице и Старог Радинца. За време Кнеза Милоша у Радинцу је било свега неколико кућа и то у средини данашњег села – у Стублинама, а била је насељена и Иваница, североисточно од села, између Лесковаче и Језаве, као и Стари Радинац, југоисточно од села, између Раље и Језаве. Да би груписао фамилије, кнез Милош је раселио Ивањицу и Стари Радинац и населио их у данашњи Радинац. За време аустријске окупације (1718-1739) Радинац се не помиње као насеље, већ се помињу Павловци; место на коме је било ово насеље зове се Павловачка Бара, а у његовој непосредној близини је и Ивањица.
    У селу су ове породице:
    -Накарићи (Аничићи), славе Никољдан. Њихов предак Станислав доселио се од Прилепа и настанио у Ивањици, одакле га кнез Милош пресели у Радинац. Имају рођаке у Баваништу.
    -Јевтићи (Маркуши), славе Св. Петку. Стара породица непознатог порекла. Становали су у Старом Радинцу, одакле их је кнез Милош преселио у данашњи Радинац.
    -Којићи (Петровићи), славе Ђурђиц. Прадед Која се доселио из Старог Влаха и населио у Стари Радинац, доцније у данашњи Радинац.
    -Манасићи (Иваничари), славе Никољдан. Непознатог су порекла. Становали су у Ивањици, одакле су прешли у Радинац.
    -Огњанци (Огњановићи, Миловановићи, Јанковићи и Станисављевићи), славе Митровдан. Непознатог су порекла. Становали су у Старом Радинцу. Бежали су „преко“ 1813. године.
    -Станковци (Јовановићи, Симићи, Стевановићи и Петровићи), славе Никољдан. Прадед Станко је пре 120 година дошао из Разгојне, лесковачки-врањски округ. Служио овде неко време, мало се скућио и довео породицу.
    -Ђорђевићи, славе Савиндан. Прадед дошао од Зајечара, одакле је побегао од Турака. Дошао сам, нашао пусте земље па довео и породицу.
    -Јоњевска фамилија (Јовановићи, Димитријевићи, Петровићи, Станојевићи и Николићи), славе Никољдан. Деда Јован-Јоња доселио се из Кривеља, зајечарски-црнорречки округ.
    -Пироћани (Стефановићи и Живановићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота.
    -Милићи, славе Св. Петку. Није познато порекло.
    -Микићи, славе Стевањдан. Деда дошао из Марковца, Лепеница.
    -Милутиновићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Липа, Смедерево.
    -Ђерговићи (Табачићи), славе Никољдан. Прадед Ђерго дошао из Великог Извора код Зајечара, одакле је побегао од Турака.
    -Кузмановићи, славе Аранђеловдан. Предак Коста се доселио из „Грчке“.
    -Мартињаши (Николићи), славе Никољдан. Преци се доселили из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ. Становали у Иваници.
    -Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Адамовићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.
    -Пауновићи (Трајићи), славе Ђурђиц. „Крајинци“.
    -Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“, говоре влашки.
    -Вучковићи (Јовановићи), славе Св. Враче. Доселили се из Батуше, Пожаревац.
    -Младеновићи, славе Св. Петку. Род су Јевтићима.
    -Јанковићи (Јовањевци), славе Никољдан. Доселили су се из Грљана, Зајечар. Стари су им говорили влашки.
    -Јањићи, славе СВ. Петку. Доселили се из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ.
    -Вишњићи (Петровићи), славе Никољдан. Отац био баштован. Доселио се из Драгижева у Бугарској.
    -Цветковићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Велике Трнове у Бугаарској.
    -Митровићи (Јоњићи), славе Св. Петку. Деда Митар се доселио из Крајине, „Власи су“.
    -Крајинци (Марковићи, Јовановићи и Павловићи), славе Јовањдан. Доселили се из Крајине.
    -Миловановићи (Крајинци), славе Ђурђиц. Преци су им дошли из Копривнице (крајински округ) у Брежане (пожаревачки округ) па овде.
    -Илићи (Петровићи), славе Св. Петку. Деда им се доселио из Црне Горе, најпре у Петрово Село (Крајина), одакле је пре 60 дошао овде и настанио се. Оженио се Влахињом.
    -Коцићи, славе Митровдан. Доселили се из Азање.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Петровићи (Банатски), славе Лазаревдан. Деда им се доселио од Пирота.
    -Нешићи, славе Стевањдан. Род су Микићима, славе, као и они, Стевањдан.
    -Николићи (Грбошани), славе Никољдан. Деда се доселио из Удовица (од Симића) а старином су од Куманова.
    -Николићи, славе Никољдан. Отац баштован се доселио из Бугарске.
    -Мијаиловићи, славе Јовањдан. Крајинци.
    -Стевановићи (Милојковићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Битоља.
    -Трифуновићи, славе Ђурђиц.. Пореклом су из Старе Србије.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Доселили се из Гњилана.
    Село има два гробља; Иваничко и Липско. У Липско се сахрањњују и из села Липа.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Раља (Раљић), Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на левој обали реке Раље, у њеној пространој алувијалној равни, на месту где се укрштају путеви Паланка – Смедерево и Колари – Раља.

    Воде.

    -Извора нема. Вода се користи са ђермова.

    Земље и шуме.

    -Зиратна земља је око села; ливаде и њиве су у долини реке Раље док су шуме у Шешковцу.

    Тип села.

    -Раља је друмско насеље. Куће су груписане поред пута Паланка – Смедерево и пута за Коларе. Село се дели на два краја: Горњи (Влашки) и Доњи Крај. Доњи Крај (Мала) насељенија је.

    Старине у селу.

    -На месту Варошево копају се цигле и има остатака од рушевина. Данас су ту њиве и ту пролази железничка пруга. У Подрумишту, у близини железничког моста, такође има трагова насеља.

    Постанак села и порекло становништва.

    Раља је млађе насеље, постало је после Првог Устанка.
    У селу су ове породице.
    -Ђорђевићи (Миленковићи), славе Аранђеловдан. Старином су од Лесковца. Њихов прадед Ђорђе пребегао је „преко“ и кад се отуда вратио настани се најпре северније од данашњег села, у радиначком атару. Како га Радинчани нису трпели он се спусти ближе реци Раљи, где је била „пуста алија“. Ђорђе се ту насели и тако заснује село.
    -Јовановићи (Петровићи), славе Митровдан. Њихов прадед Миљко дошао је из околине Лесковца. И они су били „преко“ и у радиначном атару.
    -Перишићи су род Јовановићима, славе као и они, Митровдан.
    -Спасићи (Петковићи, Ђурђевићи и Милошевићи), славе Ђурђиц. Прадед Спаса се доселио из „источних крајева“.
    -Недељковићи (Нетковићи), старо презиме Симићи. Славе Савиндан. Прадед човеку од 50 година доселио се из Грљана код Зајечара.
    -Грујићи, славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Шалинаца, одакле су побегли због воде.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се из Смедерева.
    -Малетићи, славе Никољдан. Род су са Малетићима из Врбовца.
    -Обрадовићи (Пауновићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми – доселили се пре 25 година из Трновча.
    -Николићи, славе Митровдан. Доселили се пре 60 година из Ломнице, власотиначки-пиротски округ.
    -Живановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Врбовца.
    -Андрејићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Модоша пре 25 година из Аустрије.
    -Павловићи (Лазаревићи), славе Св. Петку. Побегли из Кулича од воде. Општина им дала имање. Говоре влашки.
    -Станковићи, славе Св. Петку. Род су са Павловићима.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца пре 80 година.
    -Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Јелашнице, заглавски-тимочки округ.
    -Славковићи, славе Митровдан. Род су са Перишићима.
    -Николићи, славе Савиндан. Доселили се из Власотинаца.
    -Павловићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Кулича.
    -Станковићи, славе Св. Петку. Доселили се из „источних крајева“.
    -Станковићи, славе Никољдан. Доселили се из Вранова.
    -Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Кулича.
    -Тодоровићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.
    -Пауновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Петровца, пожаревачки округ.
    -Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Шалинаца.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Отац човеку од 60 година се доселио из Печењеваца, Лесковац.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца.
    Село има једно гробље, поред друма.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва варошице Сараорци, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Варошица лежи у пространој долини Мораве. Куће су распоређено између пруге за Смедерево и Језаве а поред Цариградског Друма и споредних путева. Има мало кућа и са десне стране Језаве.

    Воде.

    -Извора нема; пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Имања су изван варошице, нарочито између Језаве и Мораве. Најбоља су имања у Стрмењаку и Селишту. Виногради су у Ивовој Бари и Врановцу. Забрана је мало. И виногради и забрани су поглавито на терасама београдске језерске површи, која је нарочито изражена на Кленовцу, Врановцу и Ивовој Бари.

    Тип насеља.

    -Сараорци су друмско насеље збијеног типа, са кућама ушореним поред Цариградског Друма и сеоских путева. Деле се на Матићску и Бугарску Малу.

    Старине у насељу.

    -На Хумки су ископавали плоче, новац и др. Између Лозовика и Сараораца налази се стара црква брвнара, покривена шиндром, која је служила до 1894. године, када је подигнута нова, данашња црква.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Сараорци су раније били у Селишту, са десне стране Језаве и од ње удаљени око 200 метара. Ту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића. Доцније су услед прираштаја и досељавања заузели данашња места. Данас су Селиште имања и куће Благојевића.
    У Сараорцима су ове породице:
    -Павковићи (Дишићи, Станојевићи, Никодијевићи и Ивановићи), славе Никољдан. Први су „ударили колац овоме месту“. У Селишту су биле Павкове куће и Павков кованлук. До скора је ту била стара Павкова кућа.
    -Бекићи (Стокићи, Јевтићи, Хранисављевићи и Живановићи), славе Св. Петку. Чукундеда човека од 80 година се доселио са Косова.
    -Ракићи (Матковићи), славе Лазаревдан. Стари су им се доселили из Драгачева – „из Ерске“.
    -Матићи, славе Никољдан. Прадед човеку од 80 година доселио се из Драгачеве – „Ерске“.
    -Милосављевићи, славе Св. Агатон. Станују у Бугарској Мали. Доселили се из Звездана, црноречки-зајечарски округ, где имају рођаке.
    -Илићи (Марковићи), славе Никољдан. Преци су им из Стрмостена, ресавски-моравски округ. Раније су говорили влашки.
    -Радуновићи, славе Ђурђиц. И њихови преци су из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.
    -Илићи (Брадиловићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија им се доселио из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.
    -Јоцићи, славе Никољдан. Стари су им из Вражогрнаца код Зајечара.
    -Гојковићи (Обрадовићи и Мирковићи), славе Никољдан. „Звезданци“ су се доселили из Звездана.
    -Вељковићи (Милићевићи), славе Св. Петку. Прадед Вељко се доселио са Косова.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Пореклом су из Бугарске.
    -Вујићи, славе Јовањдан. Деда доведен као мали из Црквенца, ресавски-моравски округ.
    -Рогончићи (Јанковићи), славе Св. Петку. Отац се доселио из Беле Реке, ресавски-зајечарски округ.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 80 година из Берајнице, околина Трна, Бугарска.
    -Цигани-Роми (Антићи, Јовановићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Миленковићи и Васићи), славе Никољдан. Говоре српски и цигански. Раде земљу, тргују и надниче. До пре 50-60 година живели су под чергама у „Гају“ па их власти населе по селима.
    -Јовановићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Косова.
    -Милановићи (Арсенијевићи) су од Милошевића из Милошевца. Не каже се коју славу славе.
    -Миловановићи су из Липовца, Јасеница.
    -Христићи су из Лозовика.
    -Ивковићи су из Брзохода, Пожаревац.
    -Антићи су из Горњег Вратара, Крушевац.
    -Рајићи су из Лозовика.
    -Николићи из Лозовика.
    -Грујући су из Влашког Дола.
    -Стевановићи су из Лозовика.
    -Радовановићи су из Милошевца.
    -Марковићи из Лозовика.
    -Наумовићи су из Прилепа.
    -Тодоровићи су из Милошевца.
    -Матијевићи су из Милошевца.
    -Бошковићи су из Зеленграда, Бугарска.
    -Стојановићи су из Баната.
    -Митићи су из Бугарске.
    -Ђаковићи су из Долова, Банат.
    -Николићи су из Зајечара.
    -Марковићи су из Милошевца.
    -Новаковићи су из Раче, Крагујевац.
    -Ракићи су из Лозовика.
    -Кочићи су из Бугарске.
    -Петровићи су из Бугарске.
    -Вучковићи су из Селевца.
    -Младеновићи су из Свилајнца.
    -Станковићи су из Ћириловца (можда Ћириковца, оп. Милодан), Пожаревац.
    -Јовичићи су из Влашког Дола.
    -Јовановићи су из Малих Крчмара, Крагујевац.
    -Јанковићи су из Осипаонице.
    -Момчиловићи су из Бугарске.
    -Јовановићи су из Охрида.
    -Стевановићи су из Крњева.
    -Ђорђевићи су из Милошевца.
    -Христићи су из Писадора.
    -Николићи су из Смедерева.
    -Видаковићи су из Белосаве, Гружа.
    -Кузмановићи су из Милошевца,
    -Станојвићи су из Жабара, Пожаревац.
    -Перишићи су из Новог Пазара.
    -Лукићи су из Градишта.
    У Сараорцима постоји једно гробље.

    Напомена. За породице у последњем делу не пише коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Сеоне, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на благо нагнутој коси и куће су поређане дуж сеоских путева.

    Воде.

    -У средини села имају Чесму, одакле користе воду за пиће. Ђермова (бунара) нема, јер се тешко долази до водене-издани. У новије време почели су копати артерске бунаре.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Селишту, Остриковцу, Подруминама, Церју и Вршинама. Шуме има у Змајевцу. На Орешцу су виногради.

    Постанак села и порекло становништва.

    Село је некада било у Селишту. Сеоне су старо насеље али је прираштај становништва врло мали.
    Породице су:
    -Илићи, славе Св. Петку. Отац се доселио из Брежана код Пожаревца пре 50 година.
    -Пауновићи (Пајковићи), славе Лучиндан. Старином су из Пчиње.
    -Жикићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из Крајине, најпре у Брежане одакле су се пре 40 година доселили овде.
    -Стевановићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Брестовика пре 80 година.
    -Стевановићи други, славе Аранђеловдан. Стари досељеници „из источних крајева“.
    -Милићи, славе Стевањдан. Пореклом су из Крајине.
    -Животићи (Марковићи), славе Петровдан. Деда се доселио од Тимока.
    -Живковићи, славе Ђурђиц. Деда се доселио од Пчиње, најпре у Коларе а отац човеку од 60 година из Колара се доселио овде.
    -Тошићи, славе Митровдан. Деда се доселио од Ниша, најпре у Мале Липе (југозападно од села), одакле га кнез Милош отера и поклони му земљу у Сеонама.
    -Пантићи, славе Ђурђиц. Зову их „Маџарчићима“ и имају родбину „преко“.
    -Младеновићи (Јовановићи), славе Митровдан. Деда се доселио од Пирота.
    -Димитријевићи, славе Лучиндан. Непозантог су порекла.
    -Мијаиловићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Васићи, славе Никољдан. Род су Милићевићима у Вучаку.
    -Мијаиловићи (Рајићи), славе Аранђеловдан. Доселили се „од преко Мораве“.
    -Ерићи, славе Ђурђевдан. Отац се доселио од Чачка.
    -Пантелићи, славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Димитријевићи (Петровићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми, баве се земљорадњом. Не каже се ништа за порекло.
    -Лукићи, славе Ђурђиц. Доселили се из околине Пожаревца.
    -Маринковићи, славе Митровдан. Род су Томићима.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из Вучака.
    -Матићи, славе Јовањдан. Дослили се из „прека“.
    Село има једно гробље.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Скобаљ, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на авулијалној равни Језаве и њене притоке Коњске. Куће су груписане дуж Цариградског Друма и путева који из села воде за Михајсловац и Језаву.

    Воде.

    -Извора нема, употребљава се бунарска вода. Језава и Коњска су богате рибом.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање налази се око села. У Морави су браници са храстовом, јасеновом и грабовом гором. У селу је као ограда засађен багрем и дуд.

    Тип села.

    -Скобаљ је насеље збијеног типа. Куће су распоређене дуж друма и споредних путева; има неколико кућа у долини Коњске. Крајеви су: Јеленак (Шиљак) и Влашка Мала.

    Постанак села и порекло породица.

    -Изгледа да је село настало после турске управе. Први је дошао предак данашњих Вигњаша, који је од спахије добио берат да се овде настани. Он је затекао на масту „Гај“ једну воденицу коју је чувао Турчин, убије га и ту се насели. То место са данас зове „Старо Село“. Од овог досељеника су:
    -Вигњаши (Стојановићи и Јовшићи), славе Ђурђиц. Старином су из Црне Горе, доселили су се најпре у Селевац, па како није било места, спахија им уступи земљу у данашњем Скобаљу. Доцније се од њих одвоји један део и одсели у Осипаоницу, Вигњаши у Осипаоници.
    -Васићи, славе Ђурђевдан. Прадед вВасо доселио се са Косова.
    -Бркићи, славе Јовањдан. Зову их „Маџарима“. Њихов предак, који је био јако бркат, дошао жени у кућу из Сегедина.
    -Илићи, славе Илиндан. Преци су им се доселили из рудничког округа.
    -Петровићи (Марићи), славе Ђурђевдан. Прадедови се доселили од Рудника.
    -Бајинчићи, славе Савиндан. Деда се доселио из Крајине.
    -Васиљевићи, славе Јовањдан. Доселили су се 1873. године из Бања Луке. Отац био кафеџија у Липама, па овде.
    -Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи и Милојевићи), славе Михољдан. Њихови преци не знају када и одакле су се доселили, најпре на простору између села Вранова и Мале Крсне. Доцније се са овог места, њихови преци, Илија и Ђура, преселе у „Гај“ – данашње Стао Село где су затекли већ насељене Вигњеше.
    -Јанковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Црне Горе.
    -Симићи (Вучковићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Крајине.
    -Танасковићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио из Ердеља.
    -Младеновићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Хомоља.
    -Динићи, славе Ђурђиц. Пореклом су из Крајине, „Крајинци“.
    -Пауновићи (Јовановићи), славе Никољдан. Дедови су им дошли из „Ерске“. Правили су и продавали заструге (мале дрвене посуде – за со, зачине, сир и сл., оп Милодан)
    -Цигани-Роми (Павловићи, Радовановићи и Јовановићи), славе Св. Василија и Св. Петка. Доселили су се из Михајловца и суседних села.
    -Ивановићи, славе Ђурђиц. Прадед се доселио из „прека“ за време Лаудана. Ратовао уз Лаудана и био у Ћуприји одакле се врати и насели у Пожаревац а 1813. године се доселио у Скобаљ.
    -Лазићи, славе Јовањдан. Њихови стари живели су најпре на месту између Мале Крсне и Вранова, па са Видацима прешли у Гај. Непознатог су порекла.
    -Јовановићи (Младеновићи и Николићи), славе Св. Петку. Доселили се из Крајине. Станују у Влашкој Мали.
    -Николићи су се доселили из Набрђа, Пожаревац. Не каже се коју славу славе.
    -Грујићи, славе Стевањдан. Доселили се из Драговца.
    -Миладиновићи (Илићи), славе Никољдан. Деда им се доселио из Гркиња, нишки – топлички округ.
    -Костадиновићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лерина у Грчкој, најпре у Лозовик, па овде.
    -Атанасковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Беле Цркве.
    -Богдановићи, славе Св. Петку. Доселили се из Суводола.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Врбовца.
    -Тирннићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Крњева.
    -Михаиловићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 50 године из Луњевице, таковски-руднички округ.
    -Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Велике Крсне.
    -Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Драговца.
    -Траиловићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Радинца.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Лозовика.
    -Божиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Видова, Параћин.
    -Ћертићи (Аћимовићи и Милованопвићи), славе Ђурђиц. Мати их довела из Азање.
    -Бошковићи (Митровићи), славе Никољдан. Најстарији људи из ове породице не знају за своје порекло.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Суводол, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Кроз село протиче „Поток“ који га дели на два дела. По стрмим странама Потока распоређене су куће и пењу се до највиших њихових делова.

    Воде.

    -Више се употребљава вода са извора. Главни су: Бунар у селу, Чешма и Далеко. Има и неколико ђермова.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Луњевцу и Равницама. Приватних забрана има у Луњевцу. Виногради су растурени по селу.

    Тип села.

    -Село је шумадијски разређено, подељено је на крајеве која имају породична имена.

    Старине у селу.

    -Код извора Далеко, по предању, било је некада село. Данас се ту ископавају остаци-трагови старог насеља.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село се раније звало Битинац и под тим именом се помиње у првим десетинама 19. века. Имало је 1818. године 25 кућа а 1822. године 26 кућа. Постало је насељавањем из Колара, одакле су први досељеници дошли и затекли густе лугове које су морали крчити и палити. Доцније су долазили нови досељеници из разних крајева.
    Данас су у селу ове породице:
    -Повићи (Цветковићи и Николићи), славе Никољдан. Стара породица. Били су у Коларима, одакле су бежали „преко“ а при повратку дођу опет у Коларе па одатле у Суводол.
    -Стојановићи (Станојевићи), слааве Јовањдан. Старином су из околине Јагодине. И они су били у Коларима одакле су прешли у ово село.
    -Стаменковићи (Миловановићи), славе Никољдан. Прадед Стаменко се доселио из Гњилана, најпре у Коларе па у Суводол.
    -Дрмниковићи (Јовановићи и Миљковићи), славе Аранђеловдан. Стара породица. Из Колара су бежали „преко“. При повратку населили су се у Суводолу.
    -Миленковићи, славе Никољдан. Деда им се доселио из околине Крушевца.
    -Смиљковићи (Марковићи и Ветровићи), славе Лучиндан. Деда човеку од 25 година доселио се из Тешице, моравски-крушевачки округ. Бежали су „преко“ и при повратку били у Мокром Лугу, Умчарима, Коларима па се најзад населе у Суводолу.
    -Цветковићи (Стојановићи), славе Аранђеловдан. Старином су из околине Прокупља.
    -Стојковићи, славе Никољдан. Прадед Стојко доселио се из околине Крушевца а баба из Тешице.
    -Стевановићи (Арнаутовићи), славе Никољдан. Деда се доселио са Косова и овде служио.
    -Бранковићи (Младеновићи), славе Св. Агатоник. Пореклом су из околине Прокупља, најпре су били у Коларима па се потом настанили овде.
    -Јосановићи, славе Св. Враче. Из Мокрог Луга се доселили пре 80 година, где имају рођаке – стричевее.
    -Миљковићи (Костићи), славе Св. Петку. Непознатог су порекла.
    -Анддрејићи, славе Ђурђиц. Мати их довела из Мокрог Луга. У Београду имају рођаке, Крављанци у Палилули.
    -Ђорђевићи (старо презиме Комреновићи), славе Мратиндан. Стара породица, доселили се из Колара.
    -Стојановићи, славе Јовањдан. Пре 80 година се доселили из Драгачева.
    -Крстићи, славе Аранђеловдан. Старином су од Прокупља. Били су у Коларима.
    -Јовановићи, славе Симеундан. Доселили се 1865. године из околине Новог Пазара.
    -Јовановићи, славе Митровдан. Непознатог су порекла.
    -Илићи, славе Малу Госпојину. Доселили се из Добрског Села у Црној Гори.
    -Станковићи, славе Никољдан. Отац се доселио из околине Врања.
    -Виторовићи, славе Јовањдан. Пре 60 година се доселили из Криваче, Драгачево.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Старином су од Прокупља. Деда служио у Ландолу, бежао „преко“ и при повратку дођу најпре у Коларе па овде.
    -Стошићи, славе Никољдан. Деда се доселио из околине Прокупља.
    -Стошићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Велеса.
    Старо гробље је у Коларима, где су се до пре 90 година сахрањивали. Сада имају своје гробље.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Удовице, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на странама Удовичког Потока и то у његовом грорњем току.

    Воде.

    -Извора нема. Употребљава се вода са ђермова-бунара, којих има око тридесет. Испод гробља је „лековита вода“ Змајевац.

    Земље.

    -Имања су изван села. Добре паше су у Доњим Ливадама. Зиратне земље нарочито су добре дуж Удовичког Потока, у Барама и Слатини. Виногради су на Југову.

    Тип ела.

    -Село је подељено на Горњу и Доњу Малу.

    Старине у селу.

    -Код Змајевца је некада постојао манастир и ту им трагова старог гробља.

    Постанак села, порекло назива и порекло становништва.

    -По предању ово је село врло страрије се звало „Подгорац“. Једном приликом је Змај Деспот Вук хтео да казни Алибега због тога што је овај покушао да похара дворе у Сланкамену. Деспот се спусти низ Дунав, позове Алибега на двобој и рани га. Алибег побегне у ово село и ту се прикрије. Мештани га нису смели проказати и Деспот, љут због тога, погуби 60-70 сељака, те тако у селу остану многе удовице, по којима село добије име. Старо Село је било у „Воћњацима“.
    У селу су ове породице:
    -Лазићи, лаве Алимпијевдан. Деда човеку од 65 година доселио се из околине Прокупља.
    -Јовановићи, славе Ђурђиц. Деда човеку од 60 година доселио се из Горачића у Драгачеву, где имају фамилију, Јавуричићи.
    -Јоковићи, славе Ђурђевдан. Најстарији досељеници. Њихов деда први се доселио у ово село из околине Трстеника.
    -Симићи, славе Ђурђевдан. Деда им се доселио из Каниџе (ваљда Кањиже) у „преку“. Зову их „Маџарцима“.
    -Јарчићи (Николићи), славе Јовањдан. Праде им се дослио из Врбице, Јасеница.
    -Стокићи, славе Томиндан. Пре 40 година доселили се из Драговца, Пожаревац.
    -Радисављевићи (Чворугићи), славе Стевањдан. Доселили се из Мораче у Црној Гори, најпре у Војковце у Качеру одакле су се доселили овде – деда човеку од 70 година.
    -Ивковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се ппре 60 година из Милославаца у Бугарској.
    -Урлићи (Веселиновићи), славе Алимпијевдан. Њихов деда дошао је из околине Алексинца – Горњи Суват?
    -Белићи (Ерићи), славе Алимпијевдан. Деда им се доселио из околине Зајечара.
    -Симићи, славе Никољдан. Старо им је презиме Павловићи. Деда м се доселио из околине Куманова.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан. Прадед Милан се доселио из Старе Србије.
    -Цветковићи, славе Ђурђиц. Старином су из околине Лесковца.
    -Јовановићи, славе Илиндан. Пореклом су из Македоније.
    -Швабићи (Стевановићи), славе Никољдан. Стара породица. Бежали су „преко“, били су у Ковину, одакле су дошли у ово село.
    -Живковићи, славе Никољдан. Њихови стари често су се сељакали и у Удовице се доселили из Пудараца.
    -Аврамовићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Смедерева.
    -Крстићи (Нешковићи и Ђорђевићи). Старином су из околине Ниша. Не каже се коју славу славе.
    -Николићи, славе Јовањдан. Доселили се из Плочице – „преко“.
    -Живановићи, славе Аранђеловдан. Деда човеку од 50 година доселио се из Врбаве, таковски-руднички округ, где имају рођаке, Јоксићи.
    -Милићи (Врековићи ), славе Петровдан. Доселили се из Грабовице, таковски-руднички округ.
    -Крстићи, славе Никољдан. Старином су из околине Видина. Најпре су били у Куличу, одакле су се пре 50 година доселили у ово село.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Шалинаца.
    -Миљковићи, славе Савиндан. Пореклом су из Македоније.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Пред Турски рат њихов отац се доселио из околине Врања.
    -Стевановићи, славе Јовањдан. Доселили се из Батовца.
    -Миловановићи, славе Лучиндан. Пре 45 година се доселили из Малог Орашја.
    -Сарићи, славе Никољдан. Доселили се из Врчина.
    -Јоксићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Крагујевца.
    -Јелисијевићи, славе Трифундан. Пре 60 година се доселили из Калиманића, таковски-руднички округ, где имају рођаке, Арнаутовиће.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Шалинац и Кулич, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Шалинац:

    Положај села.

    При ушћу у Дунав, Морава јако меандрира и има више рукаваца. На десној обали једног од тих рукаваца (мртваја) налази се Шалинац. Шалинац је врло често под водом, коју после сваког поводња доноси Морава. Од Дунава село је заштићено нарочито подигнутим вештачким насипима.

    Воде.

    -Извора нема. Употребљава се нездрава и врло често мутна бунарска вода.

    Земље.

    -Сеоска имањња су на местима: Угљарници, Шугави Чуг и Глошки. Виногради су салби. Доста је развијен риболов. Мештани узимају под закуп мртваје и баре, ту се лови риба и продаје у околини.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа. Куће су збијене, са малим окућницама и мало зграда.

    Постанак села и порекло становништва.

    У Шалинцу је 1818. године било 11 кућа, 1822. године 15 а 1846 42 куће. Данас у селу има око 100 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Петковићи (Вучковићи), славе Св. Петку. Прадед старцу од 70 година доселио се са „зајечарске стране“.
    -Нинићи (Тодоровићи и Цветковићи), славе Никољдан. Пореклом су из Грљана код Зајечара.
    -Илићи (Петровићи), славе Никољдан. Преци су им из околине Зајечара. Прво су се населили у Батоавац код Пожаревца па потом у ово село.
    -Грујићи, славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Полетковца.
    -Савићи (Нешићи и Вучковићи), славе Никољдан. Дедови им се доселили од Тимока.
    -Крстићи, славе Никољдан. Старином су од Тимока.
    -Бранковићи, славе Никољдан. Деда им се доселио пре 50 година из Поповца код Пожаревца.
    -Крстићи, славе Аранђеловдан. Доселили се са „зајечарске стране“.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година се доселио из околине Видина у Бугарској.
    -Петковићи, славе Аранђеловдан. Досељени од Тимока.
    -Јотићи (Ранчићи), славе Никољдан. Прадед Јота доселио се из Куле.
    -Николићи, славе Св. Петку. Пре 10 година се доселили из Петке, Пожаревац.
    -Брајковићи, славе Никољдан. Преци им се доселили из околине Зајечара.
    -Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 20 година из Дубравице, Пожаревац.
    -Митићи, славе Св. Василије. Пре 30 године се доселили из Батовца, Пожаревац.
    -Рајчићи, славе Алимпијевдан. И они су из Батовца.
    -Стојадиновићи, славе Никољдан. Пре 25 година се доселили из Касидола, Пожаревац.
    -Лазаревићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Липа.
    -Ристићи, славе Никољдан. Доселили се из Батовца.
    -Стокићи, славе Томиндан. Доселили се из Драговца, Пожаревац.
    -Тодоровићи (Ђорђевићи), славе Никољдан. И они су из Батовца.
    -Животићи, славе Илиндан. И они су из Батовца.
    -Митићи, славе Стевањдан. Предак дошао жени у кућу из Дубравице, Пожаревац.
    -Станојевићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 30 година из Вражогрнаца.
    -Алексићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа, Смедерево.
    -Илићи, славе Св. Петку. Доселили се из Вранова, Смедерево.
    -Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Батовца.
    -Богдановићи, славе Никољдан. И они су из Батовца.
    -Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брежана, Пожаревац.
    -Јанићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Радинаца, Смедерево.
    Гробље је у Островцу.

    Кулич:

    Положај села.

    -Кулич се налази у пространој алувијалној моравској равни, на левој обали „Мртваје“. И ово село, као и Шалинац, већим делом године је под водом. Са Шалинцем чини једну општину.

    Воде.

    -У селу нема извора. Пије се бунарска, нездрава, вода.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Шугавом Лугу, Глошки и Угљарицама. Општинска утрина је у Шугавом Лугу. Риболов је нарочито развијен.

    Тип, назив и старине у селу.

    -Село је разбијеног типа. Добило је име по граду Куличу, чије се рушевине налазе северно од села, при ушћу Мораве у Дунав. У близини ових развалина је сеоско гробље.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Због сталних поплава село се никако није могло увећати. Године 1818. имало је 33 куће, 1822. године порасло је и имало 48 кућаа 1846. годне 60 кућа. Данас у селу нема више од 70-80 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Симићи (Накарићи и Петровићи), славе Никољдан. Они су најстарији досељеници из „Арнаутлука“.
    -Жикићи, славе Јовањдан. Пре 20 година се доселили из Брежана, Пожаревац.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се из Брежана.
    -Перићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Батовца, Пожаревац.
    -Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 30 година из Речке, Крајина.
    -Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Тамнича, Крајина.
    -Гавриловићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Батовца.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре 25 година из Петке, Пожаревац.
    -Живовићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Батовца.
    -Пантићи, славе Никољдан. Дослили се из Долова у Банату пре 50 година.
    -Љубисављевићи, славе Аранђеловдан. И они су из Батовца.
    -Стевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 20 година из Батовца.
    -Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пе 40 година из Липа.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Ниша.
    -Илићи (Тодоровићи), славе Митровдан. Деда им се доселио из Бугарске.
    -Митровићи, славе Ваведење. Деда им се доселио из Грљана код Зајечара.
    -Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили се из Батовца.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се из пожаревачког округа.
    -Живановићи, славе Никољдан. И они су се доселили из околине Пожаревца.
    -Стојићевићи, славе Ђурђиц. Деда, кога су звали „Турчином“ се доселио из Малог Косова.
    -Милошевићи, славе Никољдан. Деда се дослео из Великог Села, Пожаревац.
    -Савићи, славе Св. Врачи. Доселили се из „влашких“ крајева из „прека“.
    -Николићи, славе Јовањдан, Стари досељеници, „Власи“.
    -Милановићи, славе Ђурђевдан. „Власи“ из „прека“.
    -Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из „источних крајева“ најпре у Шалицац па овде.
    -Павловићи, славе Никољдан. Маџарски Цигани.
    -Јанићијевићи (Алексићи), славе Алимпијевдан. „Власи“.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top