Смедерево и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 22

Град Смедерево:

Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараорци, Сеоне, Скобаљ, Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац (одухвата и Кулич који је био самостално насеље до 1959. године, од 2007. године поново самостално насеље).

Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. Порекло становништва села Шалинац и Кулич, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Шалинац:

    Положај села.

    При ушћу у Дунав, Морава јако меандрира и има више рукаваца. На десној обали једног од тих рукаваца (мртваја) налази се Шалинац. Шалинац је врло често под водом, коју после сваког поводња доноси Морава. Од Дунава село је заштићено нарочито подигнутим вештачким насипима.

    Воде.

    -Извора нема. Употребљава се нездрава и врло често мутна бунарска вода.

    Земље.

    -Сеоска имањња су на местима: Угљарници, Шугави Чуг и Глошки. Виногради су салби. Доста је развијен риболов. Мештани узимају под закуп мртваје и баре, ту се лови риба и продаје у околини.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа. Куће су збијене, са малим окућницама и мало зграда.

    Постанак села и порекло становништва.

    У Шалинцу је 1818. године било 11 кућа, 1822. године 15 а 1846 42 куће. Данас у селу има око 100 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Петковићи (Вучковићи), славе Св. Петку. Прадед старцу од 70 година доселио се са „зајечарске стране“.
    -Нинићи (Тодоровићи и Цветковићи), славе Никољдан. Пореклом су из Грљана код Зајечара.
    -Илићи (Петровићи), славе Никољдан. Преци су им из околине Зајечара. Прво су се населили у Батоавац код Пожаревца па потом у ово село.
    -Грујићи, славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Полетковца.
    -Савићи (Нешићи и Вучковићи), славе Никољдан. Дедови им се доселили од Тимока.
    -Крстићи, славе Никољдан. Старином су од Тимока.
    -Бранковићи, славе Никољдан. Деда им се доселио пре 50 година из Поповца код Пожаревца.
    -Крстићи, славе Аранђеловдан. Доселили се са „зајечарске стране“.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година се доселио из околине Видина у Бугарској.
    -Петковићи, славе Аранђеловдан. Досељени од Тимока.
    -Јотићи (Ранчићи), славе Никољдан. Прадед Јота доселио се из Куле.
    -Николићи, славе Св. Петку. Пре 10 година се доселили из Петке, Пожаревац.
    -Брајковићи, славе Никољдан. Преци им се доселили из околине Зајечара.
    -Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 20 година из Дубравице, Пожаревац.
    -Митићи, славе Св. Василије. Пре 30 године се доселили из Батовца, Пожаревац.
    -Рајчићи, славе Алимпијевдан. И они су из Батовца.
    -Стојадиновићи, славе Никољдан. Пре 25 година се доселили из Касидола, Пожаревац.
    -Лазаревићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Липа.
    -Ристићи, славе Никољдан. Доселили се из Батовца.
    -Стокићи, славе Томиндан. Доселили се из Драговца, Пожаревац.
    -Тодоровићи (Ђорђевићи), славе Никољдан. И они су из Батовца.
    -Животићи, славе Илиндан. И они су из Батовца.
    -Митићи, славе Стевањдан. Предак дошао жени у кућу из Дубравице, Пожаревац.
    -Станојевићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 30 година из Вражогрнаца.
    -Алексићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа, Смедерево.
    -Илићи, славе Св. Петку. Доселили се из Вранова, Смедерево.
    -Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Батовца.
    -Богдановићи, славе Никољдан. И они су из Батовца.
    -Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брежана, Пожаревац.
    -Јанићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Радинаца, Смедерево.
    Гробље је у Островцу.

    Кулич:

    Положај села.

    -Кулич се налази у пространој алувијалној моравској равни, на левој обали „Мртваје“. И ово село, као и Шалинац, већим делом године је под водом. Са Шалинцем чини једну општину.

    Воде.

    -У селу нема извора. Пије се бунарска, нездрава, вода.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Шугавом Лугу, Глошки и Угљарицама. Општинска утрина је у Шугавом Лугу. Риболов је нарочито развијен.

    Тип, назив и старине у селу.

    -Село је разбијеног типа. Добило је име по граду Куличу, чије се рушевине налазе северно од села, при ушћу Мораве у Дунав. У близини ових развалина је сеоско гробље.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Због сталних поплава село се никако није могло увећати. Године 1818. имало је 33 куће, 1822. године порасло је и имало 48 кућаа 1846. годне 60 кућа. Данас у селу нема више од 70-80 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Симићи (Накарићи и Петровићи), славе Никољдан. Они су најстарији досељеници из „Арнаутлука“.
    -Жикићи, славе Јовањдан. Пре 20 година се доселили из Брежана, Пожаревац.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се из Брежана.
    -Перићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Батовца, Пожаревац.
    -Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 30 година из Речке, Крајина.
    -Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Тамнича, Крајина.
    -Гавриловићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Батовца.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре 25 година из Петке, Пожаревац.
    -Живовићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Батовца.
    -Пантићи, славе Никољдан. Дослили се из Долова у Банату пре 50 година.
    -Љубисављевићи, славе Аранђеловдан. И они су из Батовца.
    -Стевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 20 година из Батовца.
    -Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пе 40 година из Липа.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Ниша.
    -Илићи (Тодоровићи), славе Митровдан. Деда им се доселио из Бугарске.
    -Митровићи, славе Ваведење. Деда им се доселио из Грљана код Зајечара.
    -Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили се из Батовца.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се из пожаревачког округа.
    -Живановићи, славе Никољдан. И они су се доселили из околине Пожаревца.
    -Стојићевићи, славе Ђурђиц. Деда, кога су звали „Турчином“ се доселио из Малог Косова.
    -Милошевићи, славе Никољдан. Деда се дослео из Великог Села, Пожаревац.
    -Савићи, славе Св. Врачи. Доселили се из „влашких“ крајева из „прека“.
    -Николићи, славе Јовањдан, Стари досељеници, „Власи“.
    -Милановићи, славе Ђурђевдан. „Власи“ из „прека“.
    -Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из „источних крајева“ најпре у Шалицац па овде.
    -Павловићи, славе Никољдан. Маџарски Цигани.
    -Јанићијевићи (Алексићи), славе Алимпијевдан. „Власи“.

  2. vojislav ananić

    СМЕДЕРЕВО

    Прво помињање Смедерева под овим називом забележено је у Повељи византијског цара Василија II из 1019.године, у делу који говори о Браничевској епархији Охридске епископије. Први писани помен о Смедереву налази се и у Повељи кнеза Лазара из 1381.године у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „ у Смедереву људини Богосаву с опћином и баштином“.
    Град Смедерево се налази уз правац римске границе (Лимес) и Цариградског друма, што је током историје битно одређивало његов значај и улогу у историјским догађајима. Као такво, ово место има континуитет од праисторије, преко антике и средњег века до данашњих дана. О свим тим временима сведочи богато културно наслеђе смедеревског краја оличено у више локалитета распоређених у граду и око њега
    Посебан значај Смедерево добија почетком петнаестог века, у доба деспота Ђурђа Бранковића, када постаје последња престоница српске средњевековне државе и седиште црквеног и привредног живота. Саграђена је Смедеревска тврђава, чији бедеми и данас стоје и сведоче о бурној прошлости града, али и значају Смедерева који већ тада премашује локалну и регионалну димензију. Смедерево постаје центар на размеђи цивилизација, где се преплићу утицаји истока и запада.
    Тврђава је смештена на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве.Унутрашњи простор заузима 11ха, а шире окружење данас залази у урбане структуре.Грађена је по узору на Цариградску тврђаву, као фортификација за одбрану и представља једну од највећих тврђава у Европи.
    Након пада у турске руке, Смедерево задржава шири регионални значај као седиште санџаката, све до 1521.године.Током шеснаестог и седамнаестог века, развило се у већу оријенталну варош. Крајем седамнаестог века, за време аустро-турских ратова, варош је наизменично била у рукама зараћених страна, разарана је и привредно опала. У време аустријске власти овде је био центар дистрикта.
    У обновљеној српској држави Смедерево игра значајну улогу, пре свега као седиште Совјета од 1805.-1807.године, али и као развијено градско насеље, трговачко седиште и главни град Смедеревске нахије.
    Током читавог 19. и 20.века, некад у већој, некад у мањој мери, користећи своје потенцијале, имало је своје место у реду најразвијенијих градова Србије.

    Извор: Интернет