Порекло становништва села Комирић, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на странама долина Периног Потока, Малог Потока и Камењаче.
-Средња Мала је на присојној страни Камењаче, на осојној страни Шурићског Потока и на присојној страни долине Џеловца. Муцићи и Гладовићи су у овој Мали на ртовима.
-Доња Мала је на обема странама Гладовићског Потока и на присојној страни долине Коњушице.
Тип села-махала и фамилије које живе у њима.
Мале у селу су.
-Горња Мала у којој живе: Панићи, Лазаревићи, Пантићи, Веселиновићи, Брадоњићи и Мишићи.
-Средња Мала: Муцићи, Вуковићи, Томићи, Пантелићи, Ракићи, Ђурићи, Вујићи, Дамњановићи, Риљићи, Павловићи и Гладовићи.
-Доња Мала: Гладовићи, Тодоровићи, Остојићи, Миљанићи, Радуловићи, Коларићи, Танковићи, Новаковићи, Медоњићи, Матићи и Поповићи.
Средња Мала је одвојена од Горње Мале долином, Камењачом. У Горњој Мали, групе породичних кућа су раздвојене долинама: Панићи су растављени од Пантића Периним Потоком итд.
Највећа је задруга Вуковића у којој има 41 укућанин.
Привреда, земље и шуме.
-Многи сељаци знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
Сеоска шума и испаша је на Влашићу. Око 20 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. До 30 сељака имају на својим њивама, у Рађевом Пољу, колибе, код којих зими борави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме долазе Ужичани и догоне овце.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Пантићи, славе Аврамијевдан.
-Риљићи, Павловићи и Тодоровићи;
-Миљанићи (старо презиме Јанковићи);
-Радуловићи. Славе Јовањдан. Од Радуловића има одсељених у Бргулама у Тамнави и;
-Остојићи, славе Јовањдан.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Томићи и Вујићи, славе Никољдан.
Досељени су:
-Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу.
-Брадоњићи су од Пљеваља, досељени у првој полвини 18. века. Доселио их њихов предак Брадоња и довео синовца Симу, коме је при деоби дао трећину имања. Њихови прадедови Никола и Паво бежали су испред Турака у Бадању и Бошњак, славе Ђурђевдан.
-Мишићи су из Гуњака, досељени у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Мишо и сео најпре на Мишино Брдо. Његов син Васо заузео је имање Брадоњића, када су ови избегли, славе Томиндан.
-Вуковићи су из Лопатња, досељени у првој половини 18. века. Њихов предак је убио човека и да се зими не би распознао траг сишао је низ реку Јадар и уз поток Камењачу дошао на место садашњих Вуковића, славе Никољдан. Од њих има одсељених у Богосавцу (Пајићи).
-Ђурићи су из Босне, дошли у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Ђуро, славе Јовањдан. Има их одсељених у Малој Врањској.
-Муцићи су од Пљеваља, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан.
-Пантелићи су из Коњуше, дошли у другој половини 18. века. Њихов предак Пантелија ступио је у службу код неког Стевана Кенгића. Ага му је потом да четири плуга земље, славе Ђурђевдан. Има их одсељенуих у Причиновићу (Ђукановићи).
-Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.
-Коларићи су из Толисавца, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан. Има их одсељених у Клењу и Остружници.
-Танковићи су из Танковића (изнад Сарајева), досељени у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
-Новаковићи су из Јакља, дошли у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
-Медоњићи су из Меднице (изнад Сарајева), дошли у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.
-Поповићи су из Равнаје, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.
-Ракићи су досељени из Равнаје почетком 19. века. Њихов дед се привенчао, славе Никољдан.
-Дамњановићи су се доселили из Толисавца почетком 19. века. Њихов прадед је ушао у кућу пасторци Илије Бујиног, славе Ђурђиц.
-Матићи су досељени из Бастава почетком 19. века, славе Ђурђиц.
-Веселиновићи су се доселили из Црнче у првој половини 19. века. Њихов отац Сима доведен је уз мајку, славе Стевањдан.
Поздрав, да ли имате овакве текстове о селу Сирдија? Ја се презивам Панић, а мој отац је одатле.
—————————————————–
Биће, надам се, ових дана. Не знам да ли Сидрија више нагиње Рађевини и Јадру или Соколској нахији?
Нема Сирдије у “Соколској нахији” а ни у књизи “Рађевина и Јадар”. Пронађена је у књизи Љубе Павловића “Колубара и Подгорина” као (тада) заселак села Драгијевица. Панићи се као породица не помињу. Видети под “Драгијевица”.
Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена.
-Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.
Воде.
-Извори су Змајевац и остали.
Тип села-махала и фамилије које живе у њима.
-Горња Мала у којој су: Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи, Милићевићи, Марковићи, Петровићи, Иванковићи и Јовановићи.
-Доња Мала: Петровићи, Андрићи, Андрићи други и Јеремићи.
Доња Мала је растављена од Горње Мале долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: У Горњој мали Перовићи су одвојени од Марковића долино, Дугим Потоком.
Привреда, земље и шуме.
-Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Беџбо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак Андрића и сушили шљиве.
Сеоска шума и испаша су у Влашићу.
Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у једној групи има по четири до пет стотина оваца. Од појединаца купују сено и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи, славе Ђурђевдан. Андрићи пале свећу свом претку Владимиру, кога је пробуразио јелен. Од њих има одсељених у тамнавским Стублинама (Деспотовићи).
-Петровићи (старо презиме Станковићи), славе Пантелијевдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Милићевићи славе Никољдан. Има их одсељених у Црниљеву (Станићи).
Досељени су:
-Марковићи, Андрићи други и Јеремићи су досељени из Босанске Крајине у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
-Петровићи и Иванковићи су досељени из Маковишта – ужички округ у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
-Јовановићи су досељени из Грахова у Херцеговини у првој половини 19. века. Њихов отац је побегао испред Турака, не каже се коју славу славе.
У наставку можете погледати инструкције на који начин можете да извршите уплате, а ми обећавамо да ће прикупљена средства бити кориштена на најцелисходнији могући начин. Хвала вам!
Донација платним картицама и PayPal-om
УПЛАТЕ У ЕВРИМА (из земаља Европске уније)
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN USD
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: SCBLUS33
Fed Wire ABA: 026002561
Name: STANDARD CHARTERED BANK
City, Country: NEW YORK,NY, UNITED STATES
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
Портал Порекло користи колачиће и друге технологије за прилагођавање вашег искуства и разумевање начина на који ви и остали посетиоци користите наше садржаје.РазумемПолитика приватности
22. јун 2014. у 18:52
Милодан
Порекло становништва села Комирић, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на странама долина Периног Потока, Малог Потока и Камењаче.
-Средња Мала је на присојној страни Камењаче, на осојној страни Шурићског Потока и на присојној страни долине Џеловца. Муцићи и Гладовићи су у овој Мали на ртовима.
-Доња Мала је на обема странама Гладовићског Потока и на присојној страни долине Коњушице.
Тип села-махала и фамилије које живе у њима.
Мале у селу су.
-Горња Мала у којој живе: Панићи, Лазаревићи, Пантићи, Веселиновићи, Брадоњићи и Мишићи.
-Средња Мала: Муцићи, Вуковићи, Томићи, Пантелићи, Ракићи, Ђурићи, Вујићи, Дамњановићи, Риљићи, Павловићи и Гладовићи.
-Доња Мала: Гладовићи, Тодоровићи, Остојићи, Миљанићи, Радуловићи, Коларићи, Танковићи, Новаковићи, Медоњићи, Матићи и Поповићи.
Средња Мала је одвојена од Горње Мале долином, Камењачом. У Горњој Мали, групе породичних кућа су раздвојене долинама: Панићи су растављени од Пантића Периним Потоком итд.
Највећа је задруга Вуковића у којој има 41 укућанин.
Привреда, земље и шуме.
-Многи сељаци знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
Сеоска шума и испаша је на Влашићу. Око 20 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. До 30 сељака имају на својим њивама, у Рађевом Пољу, колибе, код којих зими борави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме долазе Ужичани и догоне овце.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Пантићи, славе Аврамијевдан.
-Риљићи, Павловићи и Тодоровићи;
-Миљанићи (старо презиме Јанковићи);
-Радуловићи. Славе Јовањдан. Од Радуловића има одсељених у Бргулама у Тамнави и;
-Остојићи, славе Јовањдан.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Томићи и Вујићи, славе Никољдан.
Досељени су:
-Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу.
-Брадоњићи су од Пљеваља, досељени у првој полвини 18. века. Доселио их њихов предак Брадоња и довео синовца Симу, коме је при деоби дао трећину имања. Њихови прадедови Никола и Паво бежали су испред Турака у Бадању и Бошњак, славе Ђурђевдан.
-Мишићи су из Гуњака, досељени у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Мишо и сео најпре на Мишино Брдо. Његов син Васо заузео је имање Брадоњића, када су ови избегли, славе Томиндан.
-Вуковићи су из Лопатња, досељени у првој половини 18. века. Њихов предак је убио човека и да се зими не би распознао траг сишао је низ реку Јадар и уз поток Камењачу дошао на место садашњих Вуковића, славе Никољдан. Од њих има одсељених у Богосавцу (Пајићи).
-Ђурићи су из Босне, дошли у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Ђуро, славе Јовањдан. Има их одсељених у Малој Врањској.
-Муцићи су од Пљеваља, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан.
-Пантелићи су из Коњуше, дошли у другој половини 18. века. Њихов предак Пантелија ступио је у службу код неког Стевана Кенгића. Ага му је потом да четири плуга земље, славе Ђурђевдан. Има их одсељенуих у Причиновићу (Ђукановићи).
-Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.
-Коларићи су из Толисавца, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан. Има их одсељених у Клењу и Остружници.
-Танковићи су из Танковића (изнад Сарајева), досељени у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
-Новаковићи су из Јакља, дошли у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
-Медоњићи су из Меднице (изнад Сарајева), дошли у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.
-Поповићи су из Равнаје, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.
-Ракићи су досељени из Равнаје почетком 19. века. Њихов дед се привенчао, славе Никољдан.
-Дамњановићи су се доселили из Толисавца почетком 19. века. Њихов прадед је ушао у кућу пасторци Илије Бујиног, славе Ђурђиц.
-Матићи су досељени из Бастава почетком 19. века, славе Ђурђиц.
-Веселиновићи су се доселили из Црнче у првој половини 19. века. Њихов отац Сима доведен је уз мајку, славе Стевањдан.
22. јун 2014. у 18:54
Милодан
Душан
21. јун 2014. у 23:08
Поздрав, да ли имате овакве текстове о селу Сирдија? Ја се презивам Панић, а мој отац је одатле.
—————————————————–
Биће, надам се, ових дана. Не знам да ли Сидрија више нагиње Рађевини и Јадру или Соколској нахији?
22. јун 2014. у 19:51
Милодан
Нема Сирдије у “Соколској нахији” а ни у књизи “Рађевина и Јадар”. Пронађена је у књизи Љубе Павловића “Колубара и Подгорина” као (тада) заселак села Драгијевица. Панићи се као породица не помињу. Видети под “Драгијевица”.
Поздрав!
Милодан
22. јун 2014. у 23:44
Душан
Ок, Хвала пуно. Поздрав!
23. јун 2014. у 17:48
Милодан
Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена.
-Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.
Воде.
-Извори су Змајевац и остали.
Тип села-махала и фамилије које живе у њима.
-Горња Мала у којој су: Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи, Милићевићи, Марковићи, Петровићи, Иванковићи и Јовановићи.
-Доња Мала: Петровићи, Андрићи, Андрићи други и Јеремићи.
Доња Мала је растављена од Горње Мале долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: У Горњој мали Перовићи су одвојени од Марковића долино, Дугим Потоком.
Привреда, земље и шуме.
-Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Беџбо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак Андрића и сушили шљиве.
Сеоска шума и испаша су у Влашићу.
Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у једној групи има по четири до пет стотина оваца. Од појединаца купују сено и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи, славе Ђурђевдан. Андрићи пале свећу свом претку Владимиру, кога је пробуразио јелен. Од њих има одсељених у тамнавским Стублинама (Деспотовићи).
-Петровићи (старо презиме Станковићи), славе Пантелијевдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Милићевићи славе Никољдан. Има их одсељених у Црниљеву (Станићи).
Досељени су:
-Марковићи, Андрићи други и Јеремићи су досељени из Босанске Крајине у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
-Петровићи и Иванковићи су досељени из Маковишта – ужички округ у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
-Јовановићи су досељени из Грахова у Херцеговини у првој половини 19. века. Њихов отац је побегао испред Турака, не каже се коју славу славе.