Осечина и околна села

10. јун 2012.

коментара: 15

Општина Осечина:

Бастав, Белотић, Братачић, Горње Црниљево (до 1947. године Црниљево), Гуњаци, Драгијевица, Драгодол, Комирић, Коњиц, Коњуша, Лопатањ, Осечина (варошица), Осечина (село), Остружањ, Пецка, Плужац, Сирдија, Скадар, Туђин и Царина.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Порекло становништва села Комирић, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на странама долина Периног Потока, Малог Потока и Камењаче.
    -Средња Мала је на присојној страни Камењаче, на осојној страни Шурићског Потока и на присојној страни долине Џеловца. Муцићи и Гладовићи су у овој Мали на ртовима.
    -Доња Мала је на обема странама Гладовићског Потока и на присојној страни долине Коњушице.

    Тип села-махала и фамилије које живе у њима.

    Мале у селу су.
    -Горња Мала у којој живе: Панићи, Лазаревићи, Пантићи, Веселиновићи, Брадоњићи и Мишићи.
    -Средња Мала: Муцићи, Вуковићи, Томићи, Пантелићи, Ракићи, Ђурићи, Вујићи, Дамњановићи, Риљићи, Павловићи и Гладовићи.
    -Доња Мала: Гладовићи, Тодоровићи, Остојићи, Миљанићи, Радуловићи, Коларићи, Танковићи, Новаковићи, Медоњићи, Матићи и Поповићи.
    Средња Мала је одвојена од Горње Мале долином, Камењачом. У Горњој Мали, групе породичних кућа су раздвојене долинама: Панићи су растављени од Пантића Периним Потоком итд.
    Највећа је задруга Вуковића у којој има 41 укућанин.

    Привреда, земље и шуме.

    -Многи сељаци знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
    Сеоска шума и испаша је на Влашићу. Око 20 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. До 30 сељака имају на својим њивама, у Рађевом Пољу, колибе, код којих зими борави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме долазе Ужичани и догоне овце.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Пантићи, славе Аврамијевдан.
    -Риљићи, Павловићи и Тодоровићи;
    -Миљанићи (старо презиме Јанковићи);
    -Радуловићи. Славе Јовањдан. Од Радуловића има одсељених у Бргулама у Тамнави и;
    -Остојићи, славе Јовањдан.
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Томићи и Вујићи, славе Никољдан.
    Досељени су:
    -Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу.
    -Брадоњићи су од Пљеваља, досељени у првој полвини 18. века. Доселио их њихов предак Брадоња и довео синовца Симу, коме је при деоби дао трећину имања. Њихови прадедови Никола и Паво бежали су испред Турака у Бадању и Бошњак, славе Ђурђевдан.
    -Мишићи су из Гуњака, досељени у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Мишо и сео најпре на Мишино Брдо. Његов син Васо заузео је имање Брадоњића, када су ови избегли, славе Томиндан.
    -Вуковићи су из Лопатња, досељени у првој половини 18. века. Њихов предак је убио човека и да се зими не би распознао траг сишао је низ реку Јадар и уз поток Камењачу дошао на место садашњих Вуковића, славе Никољдан. Од њих има одсељених у Богосавцу (Пајићи).
    -Ђурићи су из Босне, дошли у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Ђуро, славе Јовањдан. Има их одсељених у Малој Врањској.
    -Муцићи су од Пљеваља, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан.
    -Пантелићи су из Коњуше, дошли у другој половини 18. века. Њихов предак Пантелија ступио је у службу код неког Стевана Кенгића. Ага му је потом да четири плуга земље, славе Ђурђевдан. Има их одсељенуих у Причиновићу (Ђукановићи).
    -Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.
    -Коларићи су из Толисавца, досељени у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Гаврило, славе Никољдан. Има их одсељених у Клењу и Остружници.
    -Танковићи су из Танковића (изнад Сарајева), досељени у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
    -Новаковићи су из Јакља, дошли у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
    -Медоњићи су из Меднице (изнад Сарајева), дошли у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.
    -Поповићи су из Равнаје, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.
    -Ракићи су досељени из Равнаје почетком 19. века. Њихов дед се привенчао, славе Никољдан.
    -Дамњановићи су се доселили из Толисавца почетком 19. века. Њихов прадед је ушао у кућу пасторци Илије Бујиног, славе Ђурђиц.
    -Матићи су досељени из Бастава почетком 19. века, славе Ђурђиц.
    -Веселиновићи су се доселили из Црнче у првој половини 19. века. Њихов отац Сима доведен је уз мајку, славе Стевањдан.

  2. Душан
    21. јун 2014. у 23:08

    Поздрав, да ли имате овакве текстове о селу Сирдија? Ја се презивам Панић, а мој отац је одатле.
    —————————————————–
    Биће, надам се, ових дана. Не знам да ли Сидрија више нагиње Рађевини и Јадру или Соколској нахији?

  3. Нема Сирдије у “Соколској нахији” а ни у књизи “Рађевина и Јадар”. Пронађена је у књизи Љубе Павловића “Колубара и Подгорина” као (тада) заселак села Драгијевица. Панићи се као породица не помињу. Видети под “Драгијевица”.

    Поздрав!
    Милодан

  4. Душан

    Ок, Хвала пуно. Поздрав!

  5. Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена.
    -Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.

    Воде.

    -Извори су Змајевац и остали.

    Тип села-махала и фамилије које живе у њима.

    -Горња Мала у којој су: Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи, Милићевићи, Марковићи, Петровићи, Иванковићи и Јовановићи.
    -Доња Мала: Петровићи, Андрићи, Андрићи други и Јеремићи.
    Доња Мала је растављена од Горње Мале долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: У Горњој мали Перовићи су одвојени од Марковића долино, Дугим Потоком.

    Привреда, земље и шуме.

    -Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Беџбо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак Андрића и сушили шљиве.
    Сеоска шума и испаша су у Влашићу.
    Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у једној групи има по четири до пет стотина оваца. Од појединаца купују сено и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи, славе Ђурђевдан. Андрићи пале свећу свом претку Владимиру, кога је пробуразио јелен. Од њих има одсељених у тамнавским Стублинама (Деспотовићи).
    -Петровићи (старо презиме Станковићи), славе Пантелијевдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Милићевићи славе Никољдан. Има их одсељених у Црниљеву (Станићи).
    Досељени су:
    -Марковићи, Андрићи други и Јеремићи су досељени из Босанске Крајине у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
    -Петровићи и Иванковићи су досељени из Маковишта – ужички округ у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.
    -Јовановићи су досељени из Грахова у Херцеговини у првој половини 19. века. Њихов отац је побегао испред Турака, не каже се коју славу славе.