Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

9. јун 2012.

коментара: 4

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године

Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у Доњој Јарушици има их 6 куца, презивају се Јефтић.

Миливојевићи, Милосављевићи, Прокићи (16 к., Ђурђевдан), досељени између 1690 – 1736. године из села Прељине у Старој Србији.

Милованчевићи (Гачићи, Лукићи, Савићи, Симићи, Димитријевићи, Ранковићи, Радојичићи, Милановићи, Јанићи, Микићи, Петровићи, Лазаревићи, Настићи, Миајловићи (74 к., Св. Арханђео), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице.

Предојевићи, Сремчевићи (24 к., Св. Стефан), досељени између 1690 – 1736. године из села Прељине у Старој Србији.

Филиповићи, Ђорђевићи, Васићи, Костићи (20 к., Митровдан), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из Ибарског Колашина.

Богдановићи, Рајичићи, Тошићи (16 к., Св. Арханђео). досељени између 1737 – 1787. године из села Боготе у Старој Србији.

Максимовићи (Јаковљевићи, Стевановићи, Глишићи, Јанковићи (21 к., Св. Арханђео), досељени између 1737 – 1787. године из Белог Поља у Старој Србији. (Из околине Подујева, Пећи или околине Истока).

Милисављевићи (Петровићи, Поповићи (10 к., Св. Јован Милостиви), досељени између 1737 – 1787. године из истог села као и Максимовићи.

Тарановићи (8 к., Св. Арханђео), досељени између 1737 – 1787. године из Таре у Црној Гори.

Веселиновићи (3 к., Ђурђевдан), досељени између 1804 – 1814. године из Трнаве у Јасеници (данас општина Јагодина).

Вуксановићи (8 к., Св. Арханђео), досељени између 1804 – 1814. године из Сјенице.

Ђорђевићи (3 к., Ђурђевдан), досељени између 1804 – 1814. године из Понора (Студеница). Из околине Рашке.

Јаковљевићи (6 к., Св. Арханђео), досељени између 1804 – 1814. године из околине Зајецара.

Лазаревићи (9 к., Св. Андреја), досељени између 1804 – 1814. године из околине Књажевца (источне Србије).

Малишићи (5 к., Св. Илија), досељени између 1804 – 1814. године из Црне Горе.

Милићи (8 к., Св. Стефан), досељени између 1804 – 1814. године из Осата у источној Босни.

Миљковићи (4 к., Св. Ђорђе), досељени између 1804 – 1814. године. Старином су из истог села одакле и Ђорђевићи који славе Ђурђевдан.

Николићи, Трифуновићи ( 7 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године. Старином су из исте области одакле и Милићи који славе Св. Стефана.

Перићи, Јовановићи (6 к., Ђурђевдан), досељени између 1804 – 1814. године из околине Сјенице.

Продаповићи (11 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Осата у источној Босни. (данашња околина Сребренице).

Радисављевићи (3 к., Св. Игњатије), досељени између 1804 – 1814. године из околине Новог Пазара.

Секулићи, Марковићи (8 к., Св. Трифун), досељени између 1804 – 1814. године из околине Зајечара.

Станковићи (3 к., Св. Лука), досељени између 1804 – 1814. године из околине Новог Пазара.

Стојановићи, Ристићи, Јовановићи (6 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Трнске Клисуре (садашње границе између Србије и Бугарске).

Тодоровићи (3 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године са Косова.

Топаловићи (7 к., Св. Мина), досељени између 1804 – 1814. године из Понора (Студенице, околина Рашке).

Крстићи (2 к., Св. Никола), досељени 1821. године из околине Књажевца (источна Србија).

Живанчевићи (5 к., Митровдан), досељени 1822. године из околине Књажевца.

Самујиловићи, Милошевићи (7 к., Св. Ђорђе), досељени 1823. године из Срема.

Васиљевићи (3 к., Св. Лука), досељени 1825. године из села Овсишта (општина Топола).

Игњатовићи (3 к., Св. Никола), досељени 1825. године из села Влакче (околина Тополе).

Карићи (2 к., Ђурђевдан), досељени 1832. године из неког села Лужнице, даље порекло непознато.

Милићи (3 к., Св. Мина), досељени 1838. године из Драча, даље порекло непознато.

Обрадовићи (5 к., Св. Никола), досељени 1841. године из Осата у источној Босни.

Продићи (1 к., Св. Никола), досељени 1841. године. Старина иста као код Обрадовића.

Иванковићи (1 к., Св. Арханђео), досељени 1850. године из Новог Пазара.

Илинкићи (1 к., Св. Арханђео), досељени 1853 године из Драгачева (околина Лучана код Чачка).

Танасковићи (1 к., Св. Јован), досељени 1859. године из села Сирца (општина Краљево).

Новаковићи (1 к., Св. Ћирило), досељени 1867. године из Овсишта (општина Топола).

Младеновићи (1 к., Св. Петка), досељени 1872. године из села Печеног (општина Краљево).

Стојановићи (1 к., Св. Никола), досељени из Жабара (општина Топола).

Кидишевићи (1 к., Св. Арханђео), досељени 1879. године из Саранова (општина Рача).

Пауновићи (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени 1880. године из Луђнице, даље порекло непознато.

Миловановићи (1 к., Св. Никола), досељени из Бадњевца (општина Баточина), даље порекло непознато.

Марковићи (1 к., Св. Врачи), досељени 1885. године из Рамаче, даље порекло непознато.

Радовановићи (1 к., Ђурђевдан), досељени 1892. године из Аранђеловца.

Станковићи (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени 1895. године из Шуме (општина Топола).

Славковићи (1 к., Св. Григорије), досељени 1897. године из Лужнице, даље порекло непознато.

Илинкићи (1 к., Св. Арханђео), досељени 1898. године из Крагујевца. Старина иста као код горњих Илинкића.

Јанићијевићи (1 к., Св. Арханђео), досељени 1902. године из Петровца, даље порекло непознато.

Православни Роми:

Симићи (3 к., Св. Петка), пореклом су из Јасенице.

Цинцари-Власи:

Ђорђевићи (1., кућа), досељени 1883. године из Епира (северна Грчка).

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Владислава Милићевић

    Као мали прилог приказу порекло презимена, село Чумић,(Крагујевац), додaла бих дa је у 19/20 веку у селу Чумић живела и породица Васић. Моја прабаба по очевој женској линији је била Наста Васић, удата Петровић, преминула 19.августа 1922.године у селу Мирашевац, Рача Крагујевачка, где је била удата за Радојка Петровића. Сахрањена је на гробљу у селу Чумић. Њени родитељи су били Радован и Марија Васић, браћа Илија Васић и Милија Васић, а сестра Цагина Васић. Милија Васић је имао сина Срећка Васића. Немам податка о слави коју су славили.

    у Београду 04.11.2012.године В.Милићевић

    • Marko J.

      Moja stara majka, kaže, da su dve od četiri rođene sestre, njenog direktnog pretka (sa očeve joj strane, naravno…) Luke Dimitrijevog Milojevića (1873-1962) iz Gornje Trnave (Topola, pod Oplencem), bile udate u Čumiću…
      Jedna je, kaže, bila udata u porodicu Rajičić, a druga u porodicu Milenković…
      Luka Dimitrijev Milojević (1873-1962), sin Dimitrija Milojevog Popovića (rođen 1838. god.), i unuk Miloja, Save pop-Milovanovog Petrovića (1812-umro između 1858. i 1863. god), imao je sestre Maricu, Risimu, Jevrosimu i Poleksiju…
      Veli da je u porodicu Rajičić bila udata Risima, a ne zna koja se sestra udala, takođe u Čumić…
      Kaže da se jedna od njih udala u Kloku…

  2. Vladimir

    Nedostaje porodica Božinović. Navedena je romska porodica Simić ali nije srpska porodica Simić po kojoj je citav jedan zaseon dobio ime. Uz to su jedna od starijih porodica u Čumiću.

  3. Тијана Јовић

    Није објављено ни презиме Недић , већ генерацијама живе у Чумићу, ако неко зна нешто више молим вас да напише. Хвала