Порекло становништва села Звјеринац, стање из 1920. године
И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично место Звјеринац, Косово. Гаврил, епископ босански дао је Косово, својом граматом од 1578. године манастиру Крки и од тад је ово калуђерска парохија. Хране 14 коња, 67 говеда, 388 оваца, 50 свиња и 17 коза. Предање вели, да је некад овде било много језера и да се тад ово село звао »Језеринац«, а ради лакшег говора народ назвао Звјеринац.
Звјеринац са Уздољем, Риђанима, Рађеном и Рамљанима саставља парохију Косова, коју су у XVI в. населили Срби из Косовског вилајета, то јест свих седам Косовских села, која састављају Косово Далматинско, те му отуда и име. Тако пише и у љетопису ове парохије. Народ вели да су многа племена досељена из Босне, али да су тамо дошли из Косовског вилајета.
Православне су породице:
Вученић, (7), дошли с Косова у XVI в., славе Никољдан;
Буач, (1), дошли из Босне у XVI в., славе Никољдан;
Тркуља, (7), остаци Наполеонове војске, славе Јовањдан;
Прибојен, (1), дошли са Косова у XVI в., славе Врачеве;
Плавшић, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Ћосић, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Стевањдан;
Зарач, (6), дошли из Италије има 120 г, славе Ђурђевдан;
Смиљанић, (4), дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе Матијин-дан. Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који имао синове, Филипа, Јова, Мата и Илију. Од Филипа и Илије није било порода; од Јована су Косовски Смиљанићи, а од Матије они у Врлици, барем тако народ вели.
Челебић, (4), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;
Кнежевић, (1), дошли из Оћестова недавно, славе Ђурђевдан.
Римокатоличке су породице:
Штрбац, (2), славе Стјепан-дан;
Мирковић, (4), славе Стјепан-дан;
Велић, (1), славе Стјепан-дан;
Матић, (1), славе Стјепан-дан;
Конфорти, (6), славе Стјепан-дан;
Прва су два племена сашла из Босне у XVIII в., друга два недавно из Далмације, а Конфорти остаци Наполеонове војске.
Свега је 16 племена, домова 55 (кућа 99), а становника 327 (мушких 169, женских 158; православних 264, римокатолика 63) и сви су српске народности.
ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 56-57), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић
Коментари (0)