Покатоличене српске породице у Херцеговини Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по национал Портал Порекло објављује списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по национал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Покатоличене српске породице у Херцеговини

Покатоличене српске породице у Херцеговини

Портал Порекло објављује списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по националности Хрват из Херцеговине). Издвојене су само оне херцеговачке породице које су славиле крсну славу. 

АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.

БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан.

БРАЈКОВИЋ, настањени у Клепцима (Чапљина) Славили су Томиндан.

БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.

БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.

БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Коњицу. Славили су Никољдан.

БУКВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.

БУРИЋ, настањени у у Равном и Котезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.

ВАСИЉ, настањени у Међугорју (Броћно, Читлук) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Љути Долац су се доселили из Међугорја. Славили су Петровдан.

ВИДАЧ, настањени у Криводолу и Подгорју (Мостар). У Криводол су Видачци досељени у из Хамзића (Читлук). Тамо су се звали Матићи и славили су Никољдан. У Подгорје су дошли из Криводола. Славили су Митровдан.

ВРАНЧИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Према Дедијеру славили су Петровдан.

ВРЕПАЦ, настањени у Чулама (Мостар). Доселили су се из Требижата код Чапљине где су се звали Лишани и славили Никољдан.

ВУЧИНА, настањени у Тријебњу (Дубраве, Столац) и Буни код Мостара. У Тријебањ су доселили око 1700 године из Далмације а у Буну су дошли из Тријебња. Славили су Никољдан.

ВУКОРЈЕП, настањени у Хутову (Неум). Пореклом су од православне породице Савић из Постољана у Невесињу одакле су се доселили у Хутово. Славили су Никољдан.

ВУЛЕТИЋ, настањени на подручју Чапљине, Стоца, Широког Бријега, Попова и Љубушког. Потичу из Црне Горе.

ГАБРИЋ, настањени у Селишту (Мостар). Доселили су се из Жупе у Далмацији, а били су настањени и у Грљевићима (Љубушки) Звали су се Марковљани а славили су Никољдан.

ГАГРО, настањени у Ходбини (Мостар) и Јарама (Широки Бријег). Славили су Илиндан.

ГАЛИЋ, настањени на ширем подручју западне Херцеговине али нису од истог рода. Галићи из Домоновића пореклом из Ошљена код Опузена и славили су Свисвете, тј. Мратиндан.

ГАВРАН, настањени у селима око Љубушког. Гаврани из околине Требиња су пореклом из Далмације и славили су Мратиндан. Не зна се да ли су у роду са Гавранима из западне Херцеговине.

ГИЉЕ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГЛАВИНИЋ, настањени су Бабин Долу и Мошевићима (Неум). Славили су Мратиндан.

ГОЛИЋ, живели у Орашју (Попово). Старином су Лонци из Трнчине. За време Другог Светског рата иселили су се у Слано повише Дубровника. Славили су Никољдан.

ГОЛУЖА, настањени у Опличићима (Чапљина), Тријебњу и Пјешивцу. Славили су Никољдан.

ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од „Стипана Високог“ и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.

ГРБЕША, настањени у Орашцу, Ковачеву Пољу и Маглицама (Прозор) Чапљина. Потичу од Пињуха из западне Херцеговине који су опет пореклом из Далмације. Звали су се Медић и славили Никољдан.

ГРЛЕ, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Звали су се Предићи и славили Никољдан.

ГРОЗДИЋ, настањени у Орашцу (Прозор). Некада су се звали Богдан. Славили су Петровдан или Никољдан.

ГРУСИН, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Старином су из Далмације. Славили су Томиндан.

ГУГУЋ, настањени у Узарићима (Широки Бријег). Раније су се звали Ласић који су славили Петровдан.

ГУСЛИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГУСТИН, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац) и Доњи Зелениковац (Неум). Пореклом су из Попова. Звали су се Бендери и славили су Никољдан.

ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.

ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Креца из Опузена. Славили су Илиндан.

ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.

ДЕЛИЋ, настањени у Криводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Криводола. Славили су Петровдан.

ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.

ДОНКИЋ, настањени у Клепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Клепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.

ДРАШКИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.

ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Кијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.

ЂОЛО, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Потичу од Дамјановића из Љутог Доца. Славили су Никољдан.

ЂУРАСОВИЋ, настањени у Трнчини и у Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЕРЕШ, настањени у Радишићима, Пробоју, Хумцу, Студенцима (Љубушки) и Сретници (Мостар). Славили су Малу Госпојину.

ЖАРАК, настањени у Чваљини и Трнчини (Попово). Жарци су покатоличени огранак православних Чихорића који су у 14 веку живели у Попову. Славили су Шиминдан.

ЖЕРАВИЦА, били су настањени у Доњем Дријену (Чарићи, Неум). Одселили су се у Котаре у Далмацији, има их и око Врлике где су православни. Има их и у Жумберку у Хрватској. Владислав Скарић сматра да су пореклом од Бањана у Црној Гори. Истиче такође могућност да су се доселили из Попова заједно са православним владиком Саватијем што директно указује на њихову православну прошлост.

ЖИЛИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац), Сјекосама у Доњем Храсну (Неум), Габели (Чапљина). У Аладиниће су дошли из Борута у Доњем Храсну око 1860 године, а у Сјекосе из Турковића у Попово око 1800 године. Славили су Никољдан.

ЖУТАЦ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Којића из Грабовог Дола који су славили Митровдан.

ЗЕКО, настањени у Беленићима (Попово). Славили су као и сви католици у Беленићима Томиндан.

ЗЕЛЕНИКА, настањену у више села Широког Бријега одакле су се расељавали широм Херцеговине, у Прозор пре свега.. Потичу из Херцег Новог. Зеленике у Јарама славили су Никољдан а у Зазвонику Петровдан.

ЗЛОЈИЋ, има их досељених код Метковића, где су са ислама прешли на католицизам.

ЗОРАЦ, настањени у Равном (Попово). Славили су Митровдан као и сви католици у Равном.

ИВАНКОВИЋ, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Не припадју истом роду. За Иванковиће у Черигају се сматра да су из Мамића, да су се звали Билић те да су славили Никољдан.

ЈАРАК, настањени у Цицрини, Требимље (Попово), Драчевица (Мостар) и Почитељ (Чапљина). Сви су пореклом из Требимља. Славили су Никољдан.

ЈЕЛИЋ, настањени у Хумцу (Љубушки), Билушинама и Прибиновићима (Широки Бријег) Родом су из Имотском, звали су се Николићи и славили су Ђурђевдан.

ЈУРИЉ, настањени у Јарама и Турчиновићима (Широки Бријег). Јуриљи у Јарама су славили Никољдан, а из Турчиновића Ђурђевдан.

ЈУРКОВИЋ, настањени у Клепцима и Габели (Чапљина), Витини (Љубушки) и Доњем Храсну (Неум). Славили су Никољдан. Није поуздано да ли су Јурковићи из Љубушког су роду са осталима.

КАЛАУЗ, настањени у Горњем Зелениковцу (Неум). Славили су Шћепандан.

КАЉ, живели су у Калуђеровићима (Шума Требињска). Потичу од старе породице Радуловић из истог села. Славили су Јовањдан.

КАТИЋ, настањени у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). Има их и у Домоновићима код Чапљине а такође и Клеку код Неума. Сви потичу од Цурића из Попова који су славили Никољдан.

КАТУШИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Пореклом су из Црвеног Грма (Љубушки). Раније су се звали Матићи. По Дедијеру звали су се Миљушковићи и славили Илиндан.

КЕЧИ, настањени у Опличићима код Чапљине. Славили су Никољдан.

КНЕЗОВИЋ, настањени у Радишићима (Љубушки), Љутом Доцу, Дужицама и Смокињу (Широки Бријег) и Горици код Стоца. Славили су Ивањдан.

КОЈИЋ, настањени у Ораховом долу и Равном (Попово). Славили су Митровдан.

КОЊЕВОД, настањени у Хутову и Бурмазима (Неум). Старином су из Црне Горе па се самим тим претпоставља да су били православни.

КОРДА, настањени у Клобуку, Тихаљини и Грљевићима (Љубушки). Корде су такође настањене и у Попову где су славили Митровдан. Не зна се да ли су у роду са Кордама из западне Херцеговине.

КОРДИЋ, настањени у Хумилишанима и Сретници (Мостар). Кордићи из Сретнице су раније живели у Требижату (Чапљина). Раније су се звали Колаши и славили су Петровдан.

КОВАЧИЋ, настањени у Турчиновићима (Широки Бријег). Старином су из Имотског. Тамо су се звали Ивићи и славили су Илиндан.

КРАЉЕВИЋ, широко распрострањен род у западној Херцеговини. За Краљевиће из Мокрог (Широки Бријег) који се први пут спомињу 1743 године Дедијер каже да су се доселили из Имотског. Тамо су се звали Андрићи и славили су Ђурђевдан.

КРЕЧАК, настањени у Завали и Беленићима (Попово). Раније су се звали Радановићи и славили су Томиндан.

КРМЕК, настањени у Горњем и Доњем Дријену (Хутово, Неум). У ова села Крмеци су доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи и славили су Трифундан.

КУКРИКА, настањени у Котезима (Попово). Старином су Доброславићи с Требимље у Попову. Славили су Никољдан.

КУЛАШ, настањени у Руштима (Невесиње), Трнчини и Цицрини (Попово). У Рушта су се доселили из Ротимље (Столац). Кулаши из Трнчине су славили Никољдан, а Кулаши из Цицрине Шимундан.

КУСИЋ, настањени у Чулама (Мостар) Потичу од Стипановића из Чула у Дувну. Славили су Ђурђевдан.

КУТЛЕ, настањени у Јарама, Бухавчевини и Прибиновићима (Широки Бријег). Родом су из Далмације. Звали су се Војводићи и славили су Никољдан.

КВЕСИЋ, широко заступљени на подручју села око Широког Бријега. Квесићи из Биограца су из Мокрог и славили су Никољдан. Квесићи из Марасовца су славили Мало Госпојину, а Квесићи из Смокиња потичу од православних Ивановића са Косова у Далмацији и славили су Ђурђевдан.

ЛАКИЋ, настањени у Вељој Међи и Требимљи (Попово). Славили су Никољдан.

ЛАСИЋ, настањени у Љутом Доцу, Јарама и Узарићима (Широки Бријег). Има их и у Горњим Вишњанима (Прозор). Славили су Петровдан.

ЛАЗАРЕВИЋ, настањени у Хотњу (Неум). Раније су живели у Прапратници и звали се Јањићи. Јањићи на подручју Херцеговине су славили Ђурђевдан и Аранђеловдан.

ЛЕТО, настањени у Завали (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Завали су се раније звали Паламете. У Љутом Доцу Лете потичу од Рашке Горе. Славили су Илиндан.

ЛОНЧАР, настањени у Вељацима (Љубушки), Љутом Доцу, Гостуши и Доњем Градцу (Широки Бријег), Јасеници (Мостар), Рами и Устирами (Прозор) и у Прозору. За Лончаре у Билишинама (старом делу Љутог Доца) каже се да су се звали Стипићи и славили су Марковдан.

ЛОВРИЋ, настањени у Дужицама, Узарићима, Приваљу и Смокињу, а некада су живели и у Черигају (Широки Бријег). За Ловриће у Смокињу се зна да су од Куриљија који су старином од Вргорца и да су славили Илиндан.

ЛОВРО, настанењи у Горњем Храсну (Неум). По Дедијеру Ловре потичу од Маслаћа. Маслаћи су старином из Риђана из Црне Горе и славили су Ђурђевдан.

ЛУБУРИЋ, дробњачко племе раширено по Херцеговини. Православни и даље славе Никољдан а католици су престали. Има их у Радишићима (Љубушки)

ЛУЧИЋ, настањени у Голубинцу и Равном (Попово). Прослапу и Доњим вишњанима (Прозор). У Голубинцу су од Бенића. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. По једнима им је старо презиме Гњатићи а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.

ЛУКА, настањени у Смокињу (Расно, Широки Бријег) и Лединцу (Мостар). Старином су из Далмације. Звали су се Марушићи и славили су Илиндан.

ЉЕВАК, настањени су у Равном и Трнчини (Попово). Славили су Митровдан.

ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Кранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.

МАРЧИНКО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.

МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајудка Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.

МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.

МАРКОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.

МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Кочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Пореклом су из Далмације и славили су Илиндан.

МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Пореклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.

МАТИЋ, настањени у Дубљанима и Кртњу (Попово), Прапратници, Горњем Зелениковцу, Броћанцу, Хутову и Храсну (Неум), Тријебњу, рјечицама и бјелојевићима (Столац), Клепцима (Чапљина), витини у Вељацима (Љубушки). Сви Матићи из Дубљана били су православни пре него што су покатоличени и славили су Малу Госпојину. Матићи који су се из Дубљана одселили у Славонију славили су Матијевдан. У Клепце Матићи су се доселили из Храсна и славили су Шћепандан.

МАТИЈИЋ, настањени у Равном и Трнчини (Попово). Истог су рода. Славили су Митровдан.

МАТУШКО, настањени у Мошевићима и Дужима (Неум). Славили су Мратиндан.

МЕНАЛА, настањени у Церовој, Колојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.

МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.

МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.

МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.

МИКУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су пореклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за време Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.

МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Кечи. Славили су Никољдан.

МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.

МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).

МИШКОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.

МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Пореклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.

МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Привљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Кочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Космаја да су пореклом од Имотског и да су славили Илиндан.

НАКИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су пореклом из Броћна и славили су Шћепандан.

НИКОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.

НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.

НОНКОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).

ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Пореклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.

ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.

ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.

ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.

ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Клечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ПАРАЏИК, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.

ПАВКОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Староседеоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала места. Славили су Ђурђевдан.

ПЕКИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који су славили Никољдан.

ПЕНАВА, настањени у Опличићима (Чапљина), Витини (Љубушки), Прибиновићима (Широки Бријег), Маглицама и Копчићима (Прозор). Нису сви истога рода. За Пенаве из Прибиновића се зна да су раније живели у Посушју и да су се звали Хркачи, што несумњиво упућује на њихово православну прошлост, с обзиром да је реч хркач или ркаћ погрдан назива за православног човека.

ПЕКО, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Доселили су се из Пољица у Далмацији и славили су Никољдан.

ПЕРИЋ, настањени у Благају и Врањешевићима (Мостар), Прењу и Тријебњу (Столац), Храсном (Неум), Клобуку (Љубушком), у Прослапу и Јаклићима (Прозор). Нису од истога рода. Перићи из Врањешевића су пореклом из Тријебња који су славили Никољдан.

ПЕТРОВИЋ, настањени у Врпољу (Ракитино, Посушје), Вељацима и Клобуку (Љубушки). Пореклом су од негде из источне Херцеговине, сматра се да су се звали Вуковићи и да су католичанство примили у Клобуку где су прозвани Вукојевићи.

ПИЈЕВИЋ, настањени у Требимњи (Попово) и Батковићима (Столац). Старином су из Риђана у Црној Гори. Звали су се Жилићи или Крвавци. Очигледно је да су били православни као и сво становништво које се из Црне Горе спустило у Попово Поље.

ПИЊУХ, настањени на подручју Широког Бријега. Спорно је одакле су јер су тврдње разних етнографа противречне. Према једном мишљењу доселили су се из Далмације где су се звали Медићи, а по другој претпоставци доселили су се из Клобука (Љубушки) где су славили Никољдан.

ПЛАНИНИЋ, настањени у Билушинама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ПРЦЕ, настањени у Опличићима (Чапљина) и Прхињу (Попово). Има их и у Стоцу. Славили су Никољдан.

ПРЧАК, настањени у Аладинићима (Столац), Доњем Храсну и Хотњу (Неум). За Прчке у Хотњу се зна да су променили презиме у Павловић и да су славили Никољдан.

ПРИВИШИЋ, настањени у Хутову (Неум). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Личиндан.

ПРКАЧИН, настањени у Требимњи (Попово). Раније су се звали Николићи. У Требимљу су се спустили из Прњавора у Босни око 1700. године. По другом сведочанству потичу из Црне Горе и славили су Никољдан.

ПРКУТ, настањени у Беленићима (Бобани), Дубљанима и Трнчини (Попово). Није поуздано да ли од истога рода. Пркути из Дубљана су се доселили из засеока Гајице код Трнчине, славили су Малу Госпојину.

ПРСКАЛО, настањени у Богодолу (Мостар) и Прибиновићима (Широки Бријег). Старином су из Броћна где су се звали Јурићи. Славили су Томиндан.

ПУПА, настањени у Чваљини и Цицрини (Попово). Најпре су славили Шимундан па Никољдан.

ПУШИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Староседеоци су и славили су Ђурђевдан.

ПУШТИЦА, настањени у Припратници (Хутово, Неум) и Биограцима. По Дедијеру Пуштице из Биограца су пореклом из Далмације где су се звали Перићи и славили Томиндан.

РАДИЋ, има их широм Херцеговине и нису истога рода. Радићи у селима Поповог Поља као што су: Трнчине, Орахов До. Цлавили цy Никољдан.

РАДОЈЕВИЋ, православна породица из Требиња. Помиње се још 1280 године. У документима Дубровачког архива с краја 15 века помиње се слуачј да је Радоња Радојевић прешао у католичку веру и добио име Марко. Радојевића католика има у Попову. Сасвим је извесно да су истог рода са православним Радојевићима.

РАДУЛОВИЋ, настањени у Калуђеровићима (Шума Требињска). Презивали су се Вучетићи и славили Јовањдан.

РАГУЖ, настањени у Прењу и Бјелојевићима (Столац), Под Куком у Доњем храсну и Хотњу (Неум), Бивољем Брду и Домановићима (Чапљина), у Обљу (Борач). Некада су били настањени и у Цицрини (Попово). Пореклом су из Стона. У Прењ и Хотањ су дошли из Крушевица код Стоца, где су раније живели. У Бјелојевиће су се доселили из Горњег Храсна. У Домановиће им је дошао предак с Бивољег Брда. Славили су Никољдан.

РАИЧ, настањени у Почитељу, Опличићима, Клепцима, Драчеву, Дубравици (Чапљина), Ушћу, Доњем Селу, Загребљу (Дрежница, Мостар), Доњем Црнчу (Широки Бријег) и у Потклечанима (Ракитино). У села око Чапљине Раичи су се доселили из Хутова. Њихови сродницу настањени су и у Дољанима (Прозор). Имају предање по коме потичу из Ријеке Црнојевића, да су се називали Лугоњићи и славили Лучиндан.

РАМИЋ, настањени у Дубоком Морком (Широки Бријег). По Дедијеру доселили су се из Габеле где су се звали Николићи и славили Никољдан.

РОМИЋ, настањени у Поклечанима (Ракитина, Посушје). Потичу од православних Вукадиновића из Сеоница у Дувну.

РОЗИЋ, настањени у Сретници и Селишту (Мостар), Љутом Доцу (Широки Бријег) и Совићима (Јабланица). Истог су рода. Потичу из Вргорца у Далмацији. Неки су славили Никољдан а неки Петровдан. Има их и у Мостари и Љубушком.

СЕСАР, настањени у Кочерину, Бухову, Потрају и Подвранићима (Широки Бријег). Радније су се звали Радмани и живели на брду Рујан. Побегли су у Далмацију а касније се повратили те променили презиме у Сесар што значи Цезар тј, Цар – алузија на Далмацију као Цезарову земљу. Славили су Лучиндан.

СКАРАМУЦА, настањени у више села Поповог Поља. Потичу од Доброславића, рода који пуно разгранат у Поповом Пољу. Славили су Митровдан.

СКАРИЋ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Скарамуца. Такође су славили Митровдан.

СКОКО, настањени у Космају, Расном и Узарићима (Широки Бријег), Радишићима, Грабу и Клобуку (Љубушки). За Скоке у Космају Дедијер наводи да су доселили из Граба код Љубушког пре 150 године, где су живели 20 година. Веле да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Терезије. Славили су Ивањдан..

СОКО, настањени у Вељој Међи и Трнчини (Повопо). Соколи и Потичу од породице Богдан. Чине исти род са Оберанима и Вукасима у славили су Никољдан. Соколи у Трнчини су дошли из Веље Међе. Старином су Богдановићи и славили су Никољдан.

СОЛДО, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Солда православних има у већем броју у источној Херцеговини одакле су се шире расељавали. Потичу од Куча из Црне Горе. Углавном је презиме стварано по војној служби коју су поједини Херцеговци обављали у млетачкој армији. Солде католици са подручја Широког Бријега вуку презиме управо по једном таквом човеку који се из млетачке војске вратио у Херцеговину. Заиста је тешко утврдити припадност истом роду свих Солда. Међутим, ми задржавамо право да претпостављамо да су и Солде католици Срби временом покатоличени.

СОЛДИЋ, настањен у Требимњи (Попово). Пореклом су од једног солдата који је давно побегао из Далмације, па служио код неког газде у Требимљи. Солдићи су славили Никољдан.

СОПТА, настањени у Дужицама, Расном и Смокињу (Широки Бријег). По Дедијеру Сопте су Софте и потичу од Мариновића из Далмације те су славили Никољдан.

СТАНКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Црне Горе. Славили су Никољдан.

СВРЗЕ, настањени у Кнешпољу (Широки Бријег). Сами за себе тврде да су пореклом из Сарајева и да су били богумили.

ТЕРКЕШ, настањени у Требимљи (Попово). Касније су се одселили у Равнице код Стоца. Славили су Никољдан.

ТОМАШЕВИЋ (Томашевићи-Кукице) настањени у Цицрини (Попово). Далеком старином су из Сомине у Бањанима. Из овог краја су дошли у Чваљину. Из Чваљине је један дошао у цицрину због крвнине. Раније су се звали Пакларевићи. Славили су Шимундан.

ТРКЕШ, настањени у Равницама и Жегуљи код Стоца. Било их је и у Требимљи (Попово) одакле им се предак пресели на Жегуљу код Стоца. Славили су Никољдан.

ЋОРАК, настањени у Трнчини и Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.

УЏЕНИЈА, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Сурдана у Далмацији. Старо презиме им је било Драшковић и славили су Никољдан. Има их и у Свитави (Чапљина).

ФРАНИЋИ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од Жилића из Риђана из Црне Горе. Изгледа да су један род са православним Батинићима из Чваљине (Попово).

ХРКАЧ, настањени у више села западне Херцеговине. За Хркаче у Прибиновићима (Широки Бријег) тврди се да су староседеоци који су се доселили из Врлике у Далмацији. Звали су се Врљичани или Врлићи. Славили су Ђурђевдан.

ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Кнезовића који су славили Ивањдан.

ЦМИЉАНИЋ, настањени у Криводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.

ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.

ЧОКЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.

ЧОЛАК, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Книна, да су се избегавши из Книна због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.

ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.

ЏАЈКИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.

ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.

ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.

ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.

ШАКИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Раније су се звали Глибић и славили су Никољдан.

ШАНТИЋ, настањени у Доњем Црнчу и Дужицама (Широки Бријег). У Дужице су се доселили из Стона 1800 године. Славили су Никољдан.

ШАЊЕ, настањени у Требимљи (Попово). Пореклом су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ШИЈАКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Дужи код Неума а потичу од Јарака. Даљим пореклом су са Косова. Славили су Никољдан.

ШИНДИК, настањени у Гнојницама (Бишће, Мостар). Доселили су се из Попово. Један Шиндик се оженио католкињом, па кад је умро удовица преведе децу на католичанство.

ШКРОБО, настањени у Дужицама, Смокињу и Космају (Широки Бријег), Радишићима, Грљевићима и Витини (Љубушки). Старином су из Вргорца у Далмацији. Доселили су се у Дужица 1870. године и славили су Ђурђевдан.

ШОЛА, настањени у Подбору (Прозор). Било их је и у Трну (Широки Бријег) Старином су из Макарске. У Трн се неки Шола доселио из Жупањца (Дувно). Деда му је био православне вере и славио је Ђурђевдан док му фратри не забранише, како тврди Дедијер.

ШУТАЛО, настањени у Бјелојевићима и Тријебњу (Столац). Домановићима (Чапљина, Дашници, Свитави и Брштаници (Доње Храсно, Неум). Потичу из Риђана у Црној Гори. Најпре су се настанили негде у Далмацији па је онда неки Шутало пошао у најам у Храсно код Крешића те се ожени њиховом кћерком и покатоличи се. Славили су Никољдан.

ИЗВОР: Јевто Дедијер, Херцеговина: антропогеографске студије, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1991. Прво издање изишло је у оквиру етнографског зборника Српске академије наука 1909. Марио Петрић, Етничка прошлост становништва на подручју Лиштице у западној Херцеговини, Гласник Земаљског Музеја БиХ, Е, НС, св. ХХIV/ХХV, Сарајево 1970. Приредио Томица Керчуљ. За портал Порекло Војислав Ананић.

 


Коментари (34)

  • Игор Jaрамаз

    Скинуто са дискусије о презименима на SerbianCafe, свака грешка у односу на оригинал је мојих очију и прстију дело.

    Одговори
  • Ljubo

    Ne mogu Srbi da ne srbuju! Da niste možda izistavili bar stotinjak porodica? Krsna slava nema nikakve veze s pravoslavljem. To je stari poganski običaj slavljenja kućnog duha zaštitnika. Zna to valjda neko od vas. Na zapadnom Balkanu to je bilo jako prošireno. Nakon pokrštavanja mnogi su zadržali taj običaj i u novoj vjeri. Umjesto kućnog duha zaštitnika izabrali su nekog sličnog kršćanskog sveca, tj. pripisali su mu slične osobine. Neki od tih pogana postali su pravoslavci, neki katolici, neki krstjani, a kasnije su se neki i islamizirali. Kod katolika je taj običaj poslije zabranjen, ali još ima nekih ostataka. A vi odmah trubite o nekom pokatoličavanju. Što se babi htilo, to joj se i snilo. Naravno da je bilo i nešto pokatoličavanja, onda kad bi se pravoslavna porodica našla u katoličvom okruženju. Ali još je više u prvim stoljećima turske vlasti u Hercegovini bilo popravoslavljivanja, prije ukidanja Pećka patrijaršija. Ali to sve nema nikakve veze s krsnom slavom.

    Одговори
    • administrator

      Поштовани Љубо, да сте текст прочитали до краја, видели би да је његов извор истраживање које је урадио Марио Петрић (по националности Хрват), Етничка прошлост становништва на подручју Лиштице у западној Херцеговини, Гласник Земаљског Музеја БиХ, Е, НС, св. ХХIV/ХХV, Сарајево 1970. Толико о србовању…

      Одговори
  • Небојша

    Полако Љубо…

    Никако у Херцеговини није могло да буде „поправослављивања“, зато што је она одувек (чак и у време краљевине Босне) имала јак православни елеменат.

    Ево карте цркава у средњовековној Босни. Католика је можда било, али западно од Неретве. Овај текст о покатоличеним породицама је вероватно тачан, судећи по доказима, којих има и превише.

    http://www.zaslike.com/files/nfkj2bhfhg7pw99wh15w.jpg

    Одговори
    • Željko Hrvat

      http://www.youtube.com/watch?v=OB5DfIrGllo

      Ajmo braćo Srbi, gdje su pravoslavne crkve? Gledajte i zapamtite da je BiH prava hrvatska katolička zemlja.

      Одговори
      • KARADJORDJE

        ZELJKO SRBINE RIMOKATOLICKE VERE,BOSNA JE BILA,JESTE I BICE ZAUVEK SVETA SRPSKA ZEMLJA.SVI STANOVNICI BOSNE I HERCEGOVINE SU SRBI SA TRI VEROISPOVESTI:SRBI PRAVOSLAVCI,SRBI MUSLIMANI,SRBI RIMOKATOLICI.RIMOKATOLICKI SVESTENIK TOMO KOVACEVIC JE NAPISAO KNJIGU(OPIS BOSNE I HERCEGOVINE),KNJIGA JE NAPISANA 1865 GODINE.U KNJIZI NAVODI ISTORIJSKE DOKAZE,DA SU SVI STANOVNICI BOSNE I HERCEGOVINE SRBI SA TRI VERE:SRBI PRAVOSLAVCI,SRBI MUSLIMANI I SRBI RIMOKATOLICI.NEMA HRVATA I NEMA BOSNJAKA.HRVATI I BOSNJACI SU NASTALI U DVADESETOM VEKU KAO REZULTAT ZAPADNE I VATIKANSKE POLITIKE PREMA PRAVOSLAVNIM SRBIMA!!!

        Одговори
  • мала језичка исправка

    Љубо, у српском језику реч „поган“ има негативно значење, често погрдно.
    Треба „паган“, не знам како сте могли да замените те две речи.

    Одговори
  • Prčak

    I dan danas slave Pavlovići Sv. Nikolu. I stvarno je za vrijeme Osmanlija u Hercegovini bilo poželjno biti Katolik ko danas u Saudiskoj arabiji pa mi pošli da se pokatoličimo. Knjiga “ Tisuću godina TREBINJSKE BISKUPIJE“ sam naslov kaže sam za sebe pa pročitajte. Nego savjet vama Srbima rađajte djecu da vas ne nestane i u Šumadiji, a lupajte gluposti.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Па срећна вам Слава, домаћини!!!

      Одговори
    • srbin

      Ti kao neznas zasto je vraceno prezime u Pavlovic i kada i zasto se prezime Prča-k dobilo i kadasu nastanjeni u hercegovini , u kojem su ustanku ucestvovali i odakle poticu , nema veceg hrvata od pokatolicenog srbina . Meni se predak zvao Dragojlo Prča slava mi je Nikoljdan i prezivala se porodica Pavlovic nadimak su dobilo zato sto nisu promjenili vjeru a posle 1840 neki iz plemena su presli u katolicanstvo a prepostavljam da je slucaj sa tvojom porodicom pa ste dodali to k na kraju , i doseljeni ste iz prijedora u hercegovinu prinudno kasnije presli u katolicanstvo …. nego svak zna svoje najbolje .

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ево још једне књиге о Србима-Римокатолицима http://www.scribd.com/doc/100975229/Dr-Nikola-%C5%BDuti%C4%87-Srbi-Rimokatolici-Tzv-Hrvati

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Божидар Кљајевић, етнолог, историчар, географ и књижевник, у најновијем броју РЕСПЕКТА (www.respektmagazin.com) наводи примјере по којима су велики хрвати, националисти, у ствари људи српског поријекла, као нпр. Горан Иванишевић из околине Требиња; Дражен Петровић из сусједног села одакле је и Дејан Бодирога; Марко Перковић Томпсон чија породица вучекорјене из источне Херцеговине, из старе српске породице; Оливер Драгојевић чије порјекло води из Црне Горе а чије су породице касније иселиле у Херцеговину, па се раселили око Макарске, чије је презиме настало од Боројевића.Ови Драгојевићи су славили Ђурђевдан, а стара слчава им је Аранђеловдан. Њихове лозе су и гореспоменути Иванишевићи.
    Породица Мамић је српског поријекла и потичу из источне Херцеговине. Један дио се одселио у Љубушки и прешли у католике. Из ове породице је и Здравко Мамић предс. загребачког Динама. Ови Мамићи славили су Никољдан, а ту исту славу славе Мамићи из Ламовите у Поткозарју, у Републици Српској, који се овдје спомињу у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Предложио бих свима онима којих занима улога Ватикана и Хрвата у прекрштавању Срба православаца у католчку вјеру, нека посјете http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=824 и сазнају само дио истине која се прикрива, а и Срби су се мало интересовали о томе.

    Одговори
  • marko

    Hercegovački Ikavci su bili Hrvati iz povjesne Bile Hrvatske.Slavenskom Ikavicom govore 65% Hrvata te 80% jugozapadnih Ukrajinaca koji žive u negdašnjoj Biloj Hrvatskoj i ni jedan narod više na svijetu.
    Tko su,šta su i odakle su Srbi. Pametni ljudi znaju kad pročitaju cara Vasu.Onaj tko ne vjeruje neka traži,a mnogi traže vjekovima.Onaj tko nezna tko je,šta je i odakle je može biti svako i niko. Tako su Srbi svi okolni narodi pa čak i vama mrski Arnauti čiji su vam potomci bili vlastodršci.Ostavite se prevara,laži i manipulacija te guranje prsta u tuđe oko pa živite ko normalni ljudi bez obzira što ste servi,srbli,srblje,srbljaci,Hasi,asi,ašani,hašani,rašani,selfovi.

    Одговори
  • Hercegovac

    Citaocima portala „Poreklo“ preporucujem tekstove „Pokatoliceni Srbi u Sibeniku, Zadru i Imotskom“ i „Katolicki Srbi“. Oba teksta su na forumu http://www.stormfront.org. [Vidjeti: Stormfront Srbija!]
    Cudi me sto autor – S.B. (pretpostavljam Stanislav Budisavljevic) ispod ili iznad ovih sjajnih clanaka nije naveo svoje ime. Uz citate iz vrijednih knjiga S.B. nije upisao indeks(e), pa nema ni fusnota. Podaci za pomenute priloge uzeti su, pored ostalih, iz sledecih izvora:
    1. Marko Jacov: „Spisi tajnog vatikanskog arhiva XVI – XVIII veka“, SANU,
    Beograd, 1983;
    2. Marko Jacov: „Spisi Kongregacije za propagandu vere u Rimu o
    Srbima (1622 – 1644)“, SANU, Beograd, 1986;
    3. Bosko Desnica: „Istorija kotarskih uskoka (1646 – 1684)“, Naucna
    knjiga, Beograd, 1950;
    4. Nikodim Milas: „Pravoslavna Dalmacija“, Sfairos, Beograd, 1989.
    (fototipsko izdanje iz 1901. godine);
    5. Lazo M. Kostic: „Katolicki Srbi“, fototipsko izdanje, Dobrica knjiga, Novi
    Sad, 2000;
    6. Lujo Bakotic: „Srbi u Dalmaciji od pada Mletacke republike do
    ujedinjenja“, Prometej, Beograd, 2002. i 2007. [fototipska izdanja iz
    1938. godine];
    7. Marko Atlagic, Branislav Milutinovic: „Izvori za istoriju Srba do XV
    veka“, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica, 2002;
    8. Hermann Bahr: „Dalmatinische Reise“, Berlin, 1909. [Herman Bar:
    „Dalmatinsko putovanje“]
    Procitajte i tekst „Dubrovacki srbokatolicki pokret“ (sr.wikipedia.org), zbog citata iz knjige Nikodima Milasa, da bi sve bilo jos jasnije.

    Одговори
  • Marko Galić

    Samo me zanima kako vas nije stid lupati ovakve gluposti?

    Одговори
    • Emir

      Kada starčevićevca pritijesnite neospornim podacima o etničkoj prošlosti zapadnog Balkana i stradanju Srba u NDH i „Tuđmaniji“, obično kaže: „Ne lupaj gluposti“. Hm?! Ako su gluposti, tj. neistine ono što na ovom portalu iznose V. Ananić, M. Bogdanović i T. Papić, recimo, šta je prava istina? Da nije ono što nude Starčevićevi sljedbenici?
      L. Tolstoj zapisa: “ Istorija bi bila sjajna stvar, samo da pruža istinu“. Rečenica se odnosi, naravno, na „naučna djela“ onih istoričara koji iz obilja relevantnih podataka izaberu samo podatke koji im se sviđaju, poslože ih i ponude čitaocima kao naučnu istinu o nekome ili nečemu. Uzmu, razumije se, ono čime mogu potkrijepiti svoje teze, ostalo skrajnu. E, takvih „povjesničara“ knjige čita g-din Marko Galić.

      Одговори
    • Igor Galić

      Marko, vidim da se isto prezivamo. Istina o porijeklu moje porodice i prezimenu se u porodici potiskivala (nikada se o tome nije pričalo). To mi je uvijek bilo sumnjivo jer čega se stidjeti. Dugo su se izjašnjavali Hrvatima obzirom da smo iz Bosne poslije prvog svjetskog rata doselili na Kordun. Nakon ovog posljednjeg rata, nakon što smo morali izbjeći jer je porodica bila jugoslovenski orjentisana, zatekli smo se na području istočnog hrišćanstva obzirom da mi je majka pravoslavka. Završio sam fakultet i kao intelektualac interesovala me je istina o prijeklu porodice. Tragajući za informacijama došao sam do za mene šokantnih podataka.
      Naime, moj čukundjed se prije prvog svjetskog rata (u vrijeme Austrougarske aneksije BiH) iz okoline Duvna (današnjeg Tomislavgrada) doselio u okolinu Bihaća jer je bio zanatlija (otuda prezime Galić, zanatlije koje su radili na obradi metala su „galili“ metal) i bio je pravoslavni Srbin iz sela na rijeci Šuici. Njegov otac je imao vodenice, ali i dva sina. Po tadašnjim običajima stariji sin je ostajao na imanju da ga obrađuje, mlađi se školovao, u ovom slučaju otac ga je dao na zanat. Moj predak je bio mlađi sin, a zanatlije su morale da putuju iz mjesta u mjesto da nude svoje usluge. Tako se našao u mjestu u okolini Bihaća gdje se zaljubio u katolkinju Hrvaticu i oženio. Po tadašnjim zakonima nisi mogao oženiti katolkinju ukoliko nisi njene vjere, i on je odlučio da promjeni vjeru i postane Srbin katolik (mislim da je to uradio i zbog toga što je ona bila iz bogate porodice), odnosno u Austrougarskoj se to tada zvalo samo katolik. Već u sledećoj generaciji su ih prozvali Hrvatima (tako su to tadašnje vlasti upisivale u dokumenta bez obzira da li si se slagao sa tim ili ne). On je dobro prošao, jer potomci njegovog brata su pobijeni u sledećim decenijama tako da u selu odakle im je porijeklo nema čak nijednog Srbina, niti traga o njima. Dokaz ove tvrdnje je da u knjigama katoličke crkve nema krštenica mojih predaka iz toga vremena, što znači da nisu po rođenju kršteni u katoličkoj crkvi. Zanimljivo, svi u porodici generacijama imamo slovenska imena koja više vuku na „istočnu stranu“, uvijek su bili tolerantni i jugoslovenski orijentisani. Njihova slava u selu iz kog potičemo bila je Đurđevdan.
      Zanimljivo, Hrvati koji su na Kordunu bili starosjedioci nikad nisu voljeli one iz Bosne i Hercegovine, i u svađi su ih često zvali Srbima (iliti Vlasima).
      Jednom sam razgovarao sa jednim kolegom Zagorcem (inače sam ljekar), o posljednjem ratu i onima ranije, o sukobima Hrvata i Srba; on me je saslušao i rekao da Hrvati i Srbi nikad nisu ratovali; već da su to ratovali Srbi između sebe (oni koji su sebe zvali Srbima i oni koji su sebe zvali Hrvatima).
      U okolinu Duvna, moji preci su se doselili dvjesta godina ranije iz istočne Hercegovine, a slava im je tamo bila Sveti Jovan (samo ne znam koji).
      Inače, žene sa kojima su se ženili su bile katolkinje, od Hrvata starosjedilaca, tako da ja svakako imam i to porijeklo, i ponosan sam na činjenicu da niko iz porodice generacijama nikad nije išao niujednu vojsku, i nije ratovao protiv svojih komšija; valjda su znali da smo svi mi braća, i da smo svi izmješani! Ali istina je istina, i od nje ne treba bježati!!!
      Od svog djeda sam naučio da na svijetu postoje samo dvije nacionalnosti, dobar čovjek i loš čovjek; pa želim vam da svi budete dobri ljudi ( kao što je napisao Rajnar Kipling: „…budi čovjek, sine moj !“). Mir Božiji, braćo!

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Послије последњег етничког чишћења у Хрватској 1995 године, па до данас, покатоличено 30 000 Срба.
    http://www.novinar.de/2009/03/18/pokatoliceno-30000-srba.html

    Одговори
  • Milan

    Pogled sa suprotne strane šta kaže Draganić.

    U vrijeme bosanske samostalnosti spominju se u Bosni skoro iskljucivo dvije vjere i dvije crkve: katolicka i patarenska, koja se u domacim izvorima naziva »Bosanskom crkvom«, a njezini pristase »krstjanima« i »dobrim Bosnjanima«. Sva sredovjecna povijest Bosne protjece u znaku borbe za prevlast izmedu ove dvije crkve. Svi bosanski banovi i kraljevi katolici su ili bosanski »krstjani«, vlastela, narod i crkve katolicke su ili patarenske. Za trecu vjeru, za pravoslavlje u Bosni, mi iz pisanih dokumenata prije Turaka nista sigurna ne znamo.

    Одговори
  • Emir

    Milane, Vi ste skloni poistovjećivanju svih katolika koji govore ovim jezikom i Hrvata. Tako biva kad se čitaju tekstovi Dominika Mandića (1899 – 1973) i Krunoslava Draganovića (1903 – 1983), koga nazivate „Draganićem“.
    Prije 120 godina Simo Matavulj je, u knjizi „Boka i Bokelji“, zapisao, između ostalog: „Peraštani su vazda bili vatreni katolici, ali i svesni Srbi“. [Vidjeti: Simo Matavulj, navedeno djelo, Novi Sad, 1893.] A da je nadbiskup barski Andrija Zmajević (Perast, 1624 – 1694) za sebe govorio kako je „vatreni katolik i vatreni Srbin“ – to i laste znaju. Međutim, danas se gotovo svi katolici u Boki izjašnjavaju kao Hrvati.
    Što se tiče katolika u BiH, znamo da su tamo prije 1463. godine činili većinu. No, ko su bili ti katolici (mislim na one istočno od linije Duvno – Pliva- rijeka Vrbas)? Da su bili Hrvati, valjda bi to njihovi potomci rekli Antunu Radiću. Ovaj hrvatski naučnik, podsjećam, kaže: „(…) na dosta mjesta dovoljno i nehotice uvjerio sam se da je ime hrvatsko po Bosni i Hercegovini seoskom svijetu posve nepoznato, (…)“. [Vidjeti: Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena, sv. IV, JAZU, Zagreb, 1899, str. 308.] Pohrvaćivanje i ovih katolika srpskog porijekla desilo se za vrijeme austrougarske uprave.

    Одговори
  • Željko Hrvat

    Vi Srbi nemate drugog posla nego svojatate sve i svašta. Naravno da vam je prioritet današnja BiH jer vas je tamo do dolaska Turaka bilo u promilima. Apsolutno svi današnji Srbi u BiH i Hrvatskoj kao i u Vojvodini su doseljeni i to većinom da služe Osmanlije. Evo vam popis crkava u BiH pa vidite tko je tamo živio i tko je autohtoni narod u BiH. http://www.youtube.com/watch?v=OB5DfIrGllo

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Ја бих само да питам уредништво зашто не скине ове усташке коментаре. Фала Богу, распала се Југославија, стварно више не морамо да их трпимо. Нек пишу глупости на својим сајтовима. Ценим да ни вас, као ни мене, уопште не интересује њихово мишљење.

    Одговори
    • administrator

      Небојша, то је стара дилема. Брисати овакве будалаштине (па да испадне да нам тако нешто тешко пада) или их оставити (па да се види шта их, јадне, мучи), питање је сад. Нека их за сад, чисто да видимо до које мере је болест узнапредовала.

      Одговори
      • Небојша Бабић

        Војиславе, код њих је болест редовно стање – конвертитски синдром. Зато не би ја губио времена с таквим будалаштинама, нек мисле шта год им воља. Само нек то раде у свом дворишту.

        Одговори
      • NEMA DILEME

        Za administratora@ ne bi trebalo da bude dilema – neka se objave i komentari sa dokazima koji nama osvetljavaju nove izvore koje možemo uporediti sa već postojećim. Dilema je možda u Načinu prezentovanja komentara – možda je gospodin Željko u afektu „izleteo“ sa, za ono područje iz kojeg se javlja, uobičajenim tretmanom napora aktivista i entuzijasta ovog Portala (sa 1,5 miliona poseta !!). Možemo da uvidimo koliko smo izgubili za ovih 25 godina „otuđenosti“ i srozali se na medicinske etikete umesto istraživačke. Činjenica jeste da svi želimo sačuvati a ponajpre Otkriti svoje Geneaološko stablo – za to smo tu ! U tim Otkrićima moramo da budemo spremni i za ono što ne želimo da čujemo – možda je moj predak neki zalutali perzijski trgovac pobegao zbog pronevere ?…možda je moj predak neki Sefard pa se priklonio dominantnoj Konfesiji u tom regionu ?….možda je on ipak Turčin (što nas u zadnje vreme časte kao da je Pravo Prve bračne noći osmanski izum a ne zapadne civilizacije !!??)…sva sreća pa je nauka i tehnologija uznapredovala i da nam je omogućena DNK-analiza, pa šta „ispadne“ neka tako bude!! Pozdrav hrabrima !

        Одговори
  • Војислав Ананић

    Жељко, не верујем да ти је то и презиме. Што се ниси потписао пуним именом? Убираш поене код својих?
    Већ је време да престанете са тим провокацијама. Постигли сте шта сте желели, отцепили се и осамосталили, постали велики Еуропејци. Пустите нас већ једном на миру. Нека свако иде својим путем. Ето среће да Југославија није никад ни постојала. Да је Србија прихватила шта јој је нуђено Лондонским уговором из 1915. данас би била сила, а ви тамо не бисте ни постојали поготово у овим границама. Захвалите се Брозу и Ђиласу за то.
    А што се крађе тиче, не знам ко је коме узимао и одузимао, од Вуковог језика и писма (не заборави да је и латиницу створио Ђура Даничић а не Људевит Гај, који је само уместо Даничићевог слова Ђ уврстио графему ДЈ), до присвајања и претварања истакнутих Срба у Хрвате. Ма,много је тога што бисте све желели!

    Одговори
  • Željko Hrvat

    Vojislave, vi Srbi sve narode oko sebe nasmijavate svojim glupostima. Pa jebote, kako vas više nije stid koliko možete lagati. Nema ništa gore od laganja samih sebe a vi to uporno radite. Nema od susjednih naroda ko vam se ne smije a vrh svega je da u Francuskoj postoji izreka „Lažeš ko Srbin“.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Војиславе, мислим да се не треба уплитати у било какве расправе с њима, нарочито не с оваквима којима је главни аргумент рећи – лажеш! Шта год да им се доказује, они ће ударити у исту причу, да су то глупости и измишљотине. Других аргумената, наравно, ни немају… Треба овакве брисати са српског сајта. Једноставно, њима и њиховим идиотским коментарима овде није место.

    Одговори
  • VERITAS AMARA EST

    ISTINA JE GORKA – Nije Istina radi Njih već radi Nas koji smo se odrekli svih uspomena i svetinja da bi bili poniženi i tako izjednačeni sa onima koji nemaju ništa ili imaju oskudnu istorijsku građu pa je sa vremenskim otklonom uzdižu u apsolutnu istinu. Dijalog činjenicama je oruđe da bismo se MI probudili iz stanja Kolektivne Halucinacije i ozdravili od neizlečivog virusa štrosmajerove jugoslavenštine i smrtonosnog virusa komunističkog etnoinženjeringa. Kao što se i očekivalo „napadi“ su uobičajenog vokabulara obogaćenog novijim događajima ali bez dileme na matrici ustanovljene na berlinskom Kongresu 1878. i nadopunjene na drezdenskom Kongresu KPJ 1928. o permanentnoj borbi protiv Gensa Serbianuma za Grehe koje su izmislili kao izgovor za Boguugodno Delo. Potpuno je normalno da se svaki pokušaj iznošenja Istine sa „srpske“ strane odmah i automatski kvalifikuje kao Laž. I sa tim se moramo pomiriti u ovom vremenskom indiktu, ali ne i obeshrabriti. Zadržimo dignitet i ozbiljnost ovog portala ! Hvala !

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Жељко, опет ниси ставио своје пуно име и презиме. Чега се плашиш? Да ти није српско порекло? Типично за вас, да се увек кријете иза нечијих леђа. Што је најгоре, успут остварујете своје циљеве. И, једно питање: зар ти још увек знаш да читаш ћирилично писмо?
    У вези с тим, већ сам ти писао о „вашој“ латиници. Од 1814. до 1827. Вук је обавио све најважније послове око српског језика и његовог идентитета. Гај се у јавности појавио тек касније и то књижицом „Кратка основа хрватско-словенског правописанија“ (Будим, 1830). У њој је презентована хрватска латиница, односно латиница којом је требало да се служи хрватски језик (кајкавски). Ова књижица није касније прештампавана у оригиналу. Фотокопију те Гајеве књижице (28 стр. упоредно на хрватском и немачком језику) чува Сечањијева библиотека у Будимпешти. Та „гајица“ из 1830. никако није ова латиница којом се сада служите. Дакле, данашњу латиницу су створили Вук и Даничић, а не Гај. То латинично писмо, као и језик, Хрвати су преузели од Срба. Значи, данашња латиница није никаква „гајица“, него је она, као и данашња српска ћирилица, по пореклу „вуковица“.
    И друго, српски језик је очуван на целом простору на коме су Срби живели. Код Хрвата то није случај. Од оригиналних Хрвата у Хрватској је остало само име и не више од 500 хиљада говорника једног језика – чакавског – који је на ишчезнућу. Језик којим се данас тамо говори је вуковизирани језик. Народ без свога изворног језика је полународ. На крају, Хрвати су Бечким договором 1850. године прихватили Вуков језик за свој. Свесно се занемарује чињеница да су тамо вековима били званични језици немачки, мађарски и италијански.
    И, на крају, у вези са општом културом, неколико врло битних чињеница. Прва Српска гимназија основана је у Сремским Карловцима 1728. године. У Сомбору СПЦ отвара четвороразредну граматичку школу (дакле гимназију) 1759. године. Прва новосадска српска гимназија (данас Јована Јовановића Змаја), 1810. године, Прва крагујевачка гимназија 1833, Прва зајечарска гимназија 1836, Прва београдска гимназија 1839, Прва ужичка гимназија 1839. године.
    У Хрватској су у то време биле средње школе али на немачком и мађарском језику. Прва школа на „вуковизираном“ језику – српском језику, била је Прва хрватска гимназија у Загребу 1850. године.
    Матица српска основана је 1826. године у Пешти. Матица хрватска од 1874. године (у Загребу је основана Матица илирска 1842, Матица далматинска је основана у Задру 1862. године).
    Српска академија наука и уметности утемељена је у Београду 1864. године, ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и уметности) је основана у Загребу 1866. године. Име ХАЗУ добива тек од доласка ХДЗ на власт (1991) изузев једног кратког периода током НДХ (1941-1945).
    Иако на „брдовитом Балкану“ у Србији је позоришни живот отпочео нагло да се развија: Српско народно позориште у Новом Саду основано је 1861, Народно позориште у Београду 1868, Цетињско позориште 1896….
    Мада је Загреб имао непосредне везе са Бечом и Пештом, у то доба, два велика културна центра, доста касније дошло је до формирања прве позоришне куће.
    Хрватско народно позориште свечано је отворио аустријски цар Фрањо Јосиф I 14. листопада (октобра) 1895. године.Ово позориште је предводио православац Стјепан Милетић који је углавном изводио дубровачке писце, Држића, Палмотића и Ива Војновића.
    Друго хрватско народно позориште отворено је у Осијеку 1907. године.
    Толико, што се културе тиче.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Жељко, само да додам још толико: Србија јесте била под Турцима скоро пет стотина година, али је успела да сачува и свој језик и своју културу и свој идентитет. И неписмени кнез Милош, који нас је водио, знао је да пронађе путеве како да то оствари и сачува. Ваши школовани племићи и грофови то нису успели јер нису били ваши него туђи. Показао сам ти да у институцијама културе предњачимо над вама иако се толико трсите да покажете како сте културни и цивилизовани. Ви сте дупло дуже били под туђинском влашћу него ми. Код вас је једино Крлежа смео јавно да каже да читав миленијум нисте имали своју историју. И, за све то време, нисте сачували ни свој језик, него сте на крају прихватили Вукову (српску) штокавштину ијекавског изговора. И, ко онда ту кога лаже и замајава?
    Паметном је и оволико доста. Прекидам са било каквим даљим коментарима. Нека вам је Бог у помоћи и поред свих зала које сте нам нанели. Ја сам православац и није ми својствено да било коме желим нешто лоше.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top