Порекло и презимена свих Пивљана

29. мај 2012.

коментара: 52

Портал Порекло објављује изводе из дела ”ПИВА И ПИВЉАНИ” аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић

Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку у Дукљаниновој хроници, а у Свето-Стефанској хрисовуљи (1313-1318) пише: “dahü mou Gücko i Pivou da si birü bere”… У 12. веку већ се чешће помиње. Тако се нпр. јула месеца 1453 год. Владислав, син Херцега Стјепана, који се бунио против оца, мири с њим у планинама Пиве. Многи називи и културни трагови из XВ века показују такође да је Пива у то доба имала насеља и имала своје властито становништво. И народно предање вели да је Херцег Стјепан имао свој двор у селу Стабну, где и данас постоје неке зидине, зване Ерцегова Градина, и њиве зване Виногради Ерцега Шћепана; затим у податке ове врсте спадају: име засеока Горњег Унча Ерцегова Страна и поред ње Сандаљеви Доли, па Соко, више става Пиве и Таре, “град Ерцега Шћепана”; па развалине цркве Раче, које су испод самога града, задужбина Херцега Шћепана, па најзад име малог насеља Шћепан-Поља, на самим ставама Пиве и Таре. Све то показује да је Пива у данашњим својим границама играла извесну улогу у држави Херцега Стјепана.

Становништво Пиве, у то доба, без сумње су били Срби (по селима у Жупи), можда измешани са Власима на планинама, по катунима.

Константин Јиречек у својој књизи о Власима помиње Wlachi Pilatusi (Власи Пилатовци или из Пилатоваца), а Вукадин из Пилатоваца године 1616. завештава запис Манастиру Пиви, сваке године, “starú ulła (стар.= 40 ока), и даде вола за уље. Пилатовац је у Опутној Рудини, пограничном крају Пиве, а Пива је између Дробњака, Гацка и Опутне Рудине, па пошто се у ова три краја, који опкољавају Пиву, помињу ти Власи, сточари, можда их је било и по катунима у Пиви. Има насеље Пилатовац на ЈИ од Билеће, до самих Бањана, па можда су и ови Пилатовци издизали на Дурмитор.

Према климатским приликама и траговима виноградарства и воћарства центар српског живља у Пиви у 14. и 15. веку била су села Стабна (са засеоцима Седларима и Ковачима) и Плужине (са Магудама). Ондашњи засеоци села Стабна: Мутафџије, Туфегџије, Сукнари и Брашнари данас не постоје. Постоје само селишта и живо народно предање да је тај крај некада био занатски крај у држави Херцега Стјепана и да су се ту израђивали самари, седла, разни алати, “мутафи”, оружје, сукно и раша и да се млело жито за потребе Херцега Стјепана, те су им по томе дата имена.

Са навалом Турака у 15. веку и са пропашћу Херцегове државе (1482 г.) пивско се становништво проредило и изгубило дотадашњи свој карактер. По сили нагона за самоодржање сточари су у маси, било са стоком, ако им ова није била заплењена, било са голим животом, побегли у слободне млетачке и дубровачке крајеве, где су имали доста познаника; а од земљорадника и занатлија иселило се у слободне хришћанске земље било на северу било на западу такође оно што је било богатије и истакнутије. Остало је у Пиви сиромашно сеоско становништво и мале занатлије, и они су се сви прикупили и груписали ради лакшега одржања у кањону Врбнице, око јаких села Стабна и Плужина и у кањону Комарнице и Сињца, око Рудиница и Крушева. Можда је нешто мало становника остало и у селу Мратињу и на Шћепан-Пољу.

Ово заостало пивско становништво било је крајем 15. и почетком 16. века врло малобројно и као да има места оно предање међу Пивљанима које каже: да је све данашње пивско становништво постало од два брата, Руђа и Бранила. Оно вели, како је неки паша (дакле у турско време) дошао у Пиву и довео са собом два, ропчета, два брата, Руђа и Бранила. Свештеник “из Поља” откупи од паше та два младића, покрсти их и Бранилу да име Јован а Руђи Никола. Како су у Пиви две главне славе, Св. Јован (7-I) и Св. Никола (6-HII), Пивљани веле: да су од Руђа-Николе сви Никољштаци, а од Бранила-Јована сви Јованштаци. Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи.

Има и друга верзија овога предања, по којој су се преци Руђа и Бранила, одмах после Косовске битке, преселили однекле са Косова или Метохије у Бањане. Пошто су Турци освојили све српске земље, одметне се од султана један Турчин, познат као велики напасник и зликовац. Овај Турчин затражи од Бранила да му пошље у логор сестру и још неке ствари. То Бранило не учини, него позове Турчина на мегдан и нешто преваром (био му је сасуо пуну торбу “луга” у очи) а нешто окретношћу погуби Турчина. То јунаштво Бранилово дочује султан и из захвалности што је погубио царског одметника да му доста земље да на њу не плаћа данак и да бира земљу где он хоће. Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе. Дођу на Поље Невесињско и затим Гатачко, земља им се допадне али ту не остану (“Један је Турчин дао, али ће други узети поље”), него продуже преко Равнога и дођу у долину Врбнице и ту се населе у Магудама, близу данашњега села Плужина. “Овде су брда и планине, спутно је, а заклоњено од свакога; може нам доћи вруће брашно из млина (близу су млини на Врбници), само дрво пред кућу (водом) и жива риба из воде”, говораху они међусобно.

Како су браћа славила исту, славу Св. Јована, њихови се потомци, да би могли долазити о слави једни код других, поделе и Руђини потомци узму за славу Св. Николу, а Бранилови остану при Св. Јовану. Отуда данас сви прави Пивљани, па ма где они били, славе “или Никољдан (6-HII) или Јовањдан (7-I).

У току 16. века пивско се становништво подмладило и умножило прираштајем и досељавањем. Пива је остала у залеђу Турака, који су је прошли и отишли ка границама Дубровника, Млечића и Угарске. Била је мирна, те је становништво несметано радило своје послове и напредовало како у земљорадњи тако и у сточарству, јер је све унаоколо било пусто. Обновили су се стари занати и свакој израђевини било је прође, пошто је све што је народ раније имао било пропало и уништено у ратовима и немирима.

После косовске пропасти и првих навала турских, велики број Рашана и људи са Косова и Метохије напуштали су и своје домове: једни се кретали, у мањем броју, ка северу, Београду и Смедереву, а други у већем, ка. западу. Од ових који су се кретали ка западу неки су после етапнога задржавања у Зети и Далмацији (Аџићи, Љешевићи, Гаговићи) доспели у Пиву и ту се настанили. Староседеоци су били многобројнији, богатији и етнички јачи од досељеника и ове су у се претопили и наметнули им своје обичаје и славу (Аџићи нпр. напуштају своју славу Велику Госпођу и узимају општу, Св. Јована), али и досељеници уносе у домаће становништво своју физичку снагу, покретљивост и искуство.

Изгледа да се мешавином староседелаца са досељеницима нагло почело увећавати пивско становништво, те већ крајем 16. века, на сто година после пропасти Херцеговине, имамо у Пиви становништво које подиже велику цркву и даје богате прилоге цркви. “1573 год. подиже манастир на врелу Синцу Саватије, митрополит херцеговачки, а доцније патријарх пећски, отчаством од Пиве, подријеклом Руђић”. На 14 година доцније пописа се манастир, а године 1626. пописа се препрата у манастиру Пиви трудом кир-Аврамије игумана и војводе Павла Драшковића и трудом Дуке Вуковића.1673. године старац Раде и поп Симеун Дучић са синовима Ивом и Јовом и Андрија Радовић са браћом и Лека Мајсторовић и Секулови синови Марко и Бобовац приложише Баре манастиру. Већ 1711. године помиње се као преписач у манастиру ђакон Василије Пивац. Даље, године 1732. помињу се као сведоци на обнови прилога Бара (напомена 4) манастиру Пиви: кнез Милија Крунић, кнез Вукоман Петровић, Вукоман Вуиновић и кнез Јован Тадић и Вучић Кулић и Петар Кујунџић и Мићан Голианин.

Сачувале су се три тапије на основу којих Манастир Пивски полаже право на. земљу звану Бостани у селу Ораху. Тапије су на турском језику: једна из 16., једна из 18. а једна са почетка 19. века. Све су три преведене, али врло рђаво. Преводио их је неко ко није добро знао српски, а отштампане у Босанској Вили за годину 1895, на стр. 298. Ове су тапије знатне колико ради своје садржине, у којој се помињу места и имена људи, толико ради расветљења ондашњих административних и политичких прилика. Због тога доносим у напомени прве две тапије у целини а трећу у изводу.

Сви су ови наводи доказ да се пивско становништво није гасило нити староседелачко прекидало од Немањићскога доба па до наших дана. Било је прилика да се јако смањило, као оно у времену ратова Херцега Стјепана и његових синова са Турцима, али се затим опет намножавало које прираштајем које досељавањем, те већ у 17. и 18. веку видимо читаве поворке Пивљана како се селе из Пиве и једни иду у Босну ка Гласинцу и Сребрници, а други у северозападни део београдског пашалука, у Подриње. У Пиви данас има староседелаца 61.2.8% (у Жупи 55.30% а у Планини 59.8%) док у околним племенима – Дробњаку, Никшићу, Голији, Рудинама и Гацку – или има нешто мало староседелаца или их нема никако.

Поименични преглед порекла данашњих родова и породица у Пиви

Име породице Слава Данашње место становања у Пиви и са
кoлико куђа
Свега Ко су по пореклу; староседеоци или досељеници
Авдићи муслимани Божуров До у кањону Таре 3 досељеници из Златнога Бора иза Таре
Апрцовићи св. Илија Осојни Орах 13, Миљковац 3 16 досељеници с Чева од Гардашевића
Араповићи муслимани Божуров До 1 досељеници из Азије пре 45 година
Аџићи св. Јован Лисина 20, Плужине 6, Милошевићи 4, Брљево 5, Седлари 10, Горанско 5, Војиновићи 3 54 досељеници из Метохије или са Косова; дошли преко Бањанаматица у Пиви: Лисина
Бабићи св. Стефан Д. Црквица 3 3 старосед. из Бабића
Бајагићи св. Јован Зуква 21, Стубице 2, Г. Црквице 1 24 старосед. мат. Зукве
Бајовићи Чепури) св. Никола Рудинице 2, Безује 6 8 старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја Пивљанина
Бакрачи св. Јован Горанско са Сињцем 26 26 стар. матица Сињац
Баланџићи св. Јован Плужине 6, Херцегове Стране 7 13 матица Плужине
Батурани св. Трипун Црна Гора 6, Недајно 1, Бабићи 1 8 из Дробњака од Бадњара из Тепаца
Бауцале св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 4 4 старинци из Пивске Жупе
Бјелаковићи св. Јован Херцегове Стране 4 4 из Гацка од Слијепчевића
Благојевићи св. Ђорђије Буковац 56, Г. Брезна 6, Д. Рудинице 2 64 из Гацка
Блечићи св. Јован Сељани 24 24 староседеоци
Богдановићи св. Јован Пишче 14 14 стар. матица Плужине
Бојати св. Ђорђије Г. Црквице-зас. Бојати 13, Д. Цркв. Оџића Главица 2 15 из Дробњака од Јауковића
Бошњаци св. Лука Безује 10 10 са Заграда из Жупе Никшићке
Бучалине св. Никола Миљковац 1 1 старинац
Варези св. Никола Смријечно 5 5 доселили се на мираз, по свој прилици из Дробњака
Васовићи св. Аранђео Будањ 7, Брљево 13 20 из Бањана из с. Петровић
Верговићи св. Јован Лијећевина-Бријег 1 1 од Делића из Борковића
Веруси св. Лука Мратиње 1 1 од Пријепоља
Војводићи св. Лука Г. Црквице 4 4 Требјешани
Војиновићи св. Јован Војиновићи 12 12 стар. матица Плужине
Вранићи св. Јован Жеично (Д. Цркв.) 3, Поље (Д. Цркв.) 4 7 из Дробњака
Врачари св. Никола Безује 9, Г. Брезна 2 Г. Црквица-Шарићи 4 15 од Гаговића
Вуковићи св. Аранђео Мратиње 15, Пишче 9,Заграђе 3, Папратиште 7, Шћепан Поље 6 40 с Чева из Црне Горе матица Мратиње
Вукосављевићи св. Јован Сељани 8 8 староседеоци
Гаговићи св. Никола Безује 21 21 од Призрена, матица Крушево
Гашићи Гашовићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 Д. Црквице-Поље 11 15 из Дробњака из Тушине од Церовића
Гвоздени св. Никола Заграђе (Д. Цркв.) 2 2 из Дробњака
Гломазићи св. Никола Д. Руднице 12 12 староседеоци
Говедарице св. Никола Смријечно 1, Јасен (зас. Стабна) 1 2 из Гацка
Гогићи св. Ђорђије Г. Руднице 7 7 Дробњаци из Ибарског Колашина
Гојковићи св. Јован Плужине 4 4 староседеоци
Голубовићи св. Никола Присојни Орах 22, Лисина 1 23 староседеоци
Гргуревићи Шћепан дан Равно 4 од Гацкога
Греда св. Арханђео Кулићи 1 1 усташ из Мостара (1875)
Грубачи св. Ђорђије Д. Црквице 7, Лијећевина 11 из Дробњака
Гутовићи св. Никола Г. Рудинице 7 7 староседеоци
Давидовићи Срђев-дан Недајно 3, Ђендове Луке (Бријег) 1 4 дошли на мираз пре 70 год. из преко-Таре
Дакићи св. Јован Црна Гора 31 31 староседеоци од Тијанића из Стабана
Дамљановићи св. Никола Д. Рудинице 5 5 староседеоци
Делићи св. Јован Борковићи 17 17 староседеоци, матица Крушево или Плужине
Добриловићи св. Лука Пишче 8, Горанско 1 9 староседеоци, матица Плужине
Додери св. Ђорђије Равно 15 из Попова, други из Хлога (Херцеговина)
Дондићи св. Ђорђије Војиновићи 7 7 из Попова, матица Плужине
Дубљевићи св. Ђурђиц Дубљевићи 28, Пирни До 2 30 из Дуба-Бјелице у Црној Гори
Дурутовићи св Арханђео Д. Брезна 15 15 из Шипачна, старином с Чева
Ђајићи св. Никола Стабна 1 1 усташ из Херцеговине
Ђаковићи св. Јован Плужине 1 1 староседелац
Ђапићи св. Јован Милошевићи 6 6 из Никшића дошли пре 70 година
Ђачићи св. Никола Рудинице 4 4 род (с Николићима из Г. Рудиница
Ђикановићи св. Никола Г. Рудинице 12, Г. Брезна 3 15 староседеоци у Рудницама
Ђођићи св. Јован Милошевићи 8, Будан, 6 14 из Јасена из Гацка
Ђукићи св. Ђорђије Д. Црквице 3 3 досељени по причању њих самих из Пошћења из Дробњака
Ђурковићи св. Никола Г. Брезна 16 16 из Кула од Прекића
Жарковићи св. Јован Недајно 17 17 староседеоци, по некима преци из Гацка
Живковићи св. Ђорђије Г. Црквице 11, Д Црк. 4, Заграђе 3 18 из Дробњака из Тушине
Жудовићи св. Јован Стубица 6 староседеоци
Зукановићи муслимани Божурев До (Д. Црк.) 7 7 иза Таре
Ивановићи Миољдан Доње Црквице 3, Ликића До 1 4 из Ограђенице иза Таре
Јанковићи св. Никола Црна Гора 5 5 из Дробњака (из Тепаца)
Јаредићи (Мирићи) св. Никола Г. Рудинице 2 2 староседеоци
Јовићевићи св. Јован Бајово Поље 1 1 из Ораха-Пив. Жупа
Јововићи св. Јован Бајово Поље 23, Забрђе 25 48 од Тадића са Смријеч.
Јојићи св. Јован Пишче 6, Заграђе 1 7 стар. матица Плужине
Јокановићи св. Ђорђије Трса 22, Г. Црквица 1 23 из Бањана звали се Којовићи
Јоковићи св. Јован Заграђе 1, Војиновићи 4, Пирни До 2, Г. Брезна 2 9 старином из Бањана
Кандићи (Шужићи) св. Никола Стабна 14 14 староседеоци род Којовића и Пејовића
Карабасили св. Никола Г. Црквице 7 7 од Николића из Рудин.
Кецојевићи св. Јован Пирни До (Боричје) 17 17 старином из Бањана
Кнежевићи св. Ђорђије Г. Црквице 14, Ђендове Луке 1 15 из Дробњака
Кокановићи св. Арханђео Мратиње 1, Г. Цркв. 1 2 старосед.-Мратиње
Копривице св. Никола Недајно 14 14 из Бањана од Коприв.
Костићи св. Трипун Жеично 1 1 староседелац
Костићи св. Илија Смријечно 4 4 досељеници не зна се одакле
Краљачићи св. Ђорђије Трса 2 2 од Јокановића
Крунићи св. Никола Д. Унач 23, Г. Унач 3, Лисина 1 27 староседеоци род са Пејовићима
Кужићи св. Јован Брљево 3 3 старином из Бањана
Кулићи св. Јован Кулићи 9, Д. Цркв. 5 Присојни Орах 4 18 староседеоци матица Присојни Орах
Лечићи св. Арханђео Борковићи 1 1 усташ од Мостара
Ликићи св. Ђорђије Црквице-Ликића До 3 3 из Дробњака од Церовића
Лондровићи св. Јован Борковићи 5 5 старосед. од Радовића матица Крушево
Лубурићи св. Никола Плужине 2, Горанско 1 3 из Рудина у Голији, старином од Вујачића са Грахова
Лучићи св. Јован Горанско са Сињцем 16 16 староседеоци-Сињац
Љешевићи св. Јован Будањ 1, Брљево 10, Горанско 4 15 из Метохије матица Гусић у Жупи
Мазићи св. Јован Недајно 9 9 од Аџића из Лисине
Маловићи св. Јован Плужине 5 5 староседеоци
Мандићи св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 1 1 старином од Требиња од Ђурића
Маџари св. Јован Плужине 5 5 Досељеници из Босне
Миличићи св. Никола Г. Унач 4 4 од Крунића
Милићи св. Ђорђије Плужине 1 1 из Фоче (1882)
Марковићи св. Јован Горњи Унач 3 3 стар. мат. Плужине
Митрићи св. Ђорђије Мратиње 8, Д. Цркв. 8, Г. Црквице 4 од Огњеновића из Мратиња
Мићановићи св. Јован Пирни До 7, Горанско 10 17 стар. мат. Горанско
Мостићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 1 1 из Требиња
Мумини св. Ђорђије Црна Гора 11 11 из Дробњака
Недићи св. Јован Брезна 3, Борковићи 23 26 староседеоци; по некима од Копривица
Никовићи св. Лука Г. Цркв. 8, Д. Цркв. 1 9 Требјешани
Николићи св. Никола Г. Рудинице 8 8 староседеоци
Ниношевићи св. Јован Плужине 1 1 староседеоци
Нишићи св. Ђорђије Д. Црквице 2 2 не зна се одакле су; по некима из Дробњака
Огњеновићи св. Ђорђије Мратиње 13, Г. Цркв. 3 16 старосед; по некима старином из Бањана
Огризовићи св. Никола Г. Црквице-Никовићи 1 1 из Невесиња
Оџићи муслимани Д. Црквице-Оџића Главица 3 3 испреко Таре
Пантовићи св. Арханђео Мратиње 1, Д. Цркв. 5 6 старосед. из Мратиња, од Вуковића
Пантовићи св. Никола Безује 6 6 од Врачара из Безуја
Патићи Срђев дан Г. Црквице 2 2 иза Таре (1882)
Пејовићи св. Никола Миљковац 24, Осојни Орах (под презименом Ђукова) 9 33 староседеоци
Пјешчићи Шћепандан Равно 22 22 из Херцеговине
Плошчићи св. Ђорђије Г. Црквине (Кнежевићи) 1 1 од Додера из Гацка
Полексићи св. Јован Дубљевићи 5 5 старином из Бањана
Поповићи св. Ђорђије Д Црквице 20 20 од Скадра
Поповићи св. Никола Г. Црквице 3 3 од Плеваља
Продани св. Јован Стабна 2, Ковачи (зас.) 1 3 досељеници
Радовићи св. Јован Борковићи 20, Бабићи 3 23 стар. род с Делићима
Радовићи св. Јован Мратиње 5, Д. Црквице 15 Милошевићи 1 21 род с Чавићима с Пишча
Радојевићи св. Арханђео Г”Брезна 14 14 с Чева из Црне Горе
Радојичићи св. Јован Стабна 5, Ковачи зас. Стабна 8 13 староседеоци
Ранчевићи М. Госпођа Д. Црквице-Бабићи 2 2 из Озринића-жупа Никшићска
Ристићи св. Никола Миљковац 2 2 из жупе Никшићске
Ровићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 4 од Кнежевића из Г. Црквица
Ружићи св. Ђорђије Милошевићи 6 6 из Гацка, дошли пре 110 год.
Секуловићи св. Јован Сељани 14 14 староседеоци
Симуновићи св. Јован Стубица 21 21 староседеоци
Смајићи (Осмајић) св. Јован Милошевићи 20 20 староседеоци
Сочице св. Јован Плужине 2, Горанско 1 3 стар. мат. Плужине
Сукновићи св. Никола Стабна-засел. Јасен 12 12 староседеоци
Тадићи св. Јован Смријечно 41, Стабна 1 42 староседеоци
Таловићи св. Никола Борковићи 1 1 од Радовића с Борковића
Таушани св. Јован Безује 4 4 од Врачара
Тијанићи св. Јован Стабна 7, Ковачи (зас. Стабна) 10. Стубица 1 18 староседеоци
Тодоровићи св. Арханђео Д. Брезна 9 9 из Шипачна од Никшића
Томчићи св. Јован Црна Гора 15 15 од Аџића из Лисине
Топаловићи св. Јован Плужине 3 3 староседеоци
Трипковићи св. Јован Пишче 9, Орах Присојни 1 10 стар. мат. Плужине
Туфегџићи св. Јован Стабна 10 10 староседеоци
Ћаласани св. Ђорђије Мратиње 20, Г. и Д. Цркв. 5, Брљево 10 35 старином из Сарајева матица Лузатина
Ћоровићи Шћепандан Равно (досељени из Херцеговине) 4 дос. не зва се откуда
Ћурчићи св. Ђорђије Жеично 5 5 по некима су од Продана иа Стабна
Ушћумлићи св. Јован Г. Унач 4, Недајно 2, Д. Цркв.-Бријег 3 9 од Аџића
Чавићи св. Јован Пишче 6 6 старосед. из Плужина
Цицмили св. Ђорђије Столац 25, Пишче 5, Пирни До 2, Г. Цркв. Шарићи 10, Плуж. 2 44 старин. из Б. Котор.
Шабановићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 1 1 испреко Таре
Шаиновићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 3 3 од Невесиња
Шарци св. Јован Недајно 10, Стабна заселак Орах Осојни 1 11 од Радојичина из Стабана
Шашовићи св. Јован Војиновићи 6 6 од Војиновића
Шимуни св. Арханђео Мратиње 5, Брљево 3 8 од Вуковића из Мрат.
Шипчићи св. Игњатије Црна Гора 21, Пирни До 3 24 старином из Кнеж. Дола у Рудинама
Шкиљевићи св. Јован Пирни До 2 2 из Бањана од Пејовића
Шумићи св, Никола Стабна-засел., Јасен 5 5 староседеоци
Шућури св. Никола Г. Рудинице 3 3 досељени [89]

После староседелаца у Пиви има највише Дробњака, 6,29%. Они су сви у селима на Планини (највише их је у Горњим и Доњим Црквицама), а доселили су се већином око средине 19. века, само неки у новије доба.

После Дробњака долазе по броју Гачани, са 5,68%, па онда досељеници из Старе Црне Горе, са 5,28%.

Има пет породица са 12 кућа за које се зна да су досељеници, али се “не зна одакле су”.

Оне су без сумње своју кућу и огњиште напустиле због каквог кажњивога дела, па да не би нова средина сазнала ко су и шта су, оне су криле у почетку своје порекло, а доцније се то и заборавило, те њихови потомци заиста и не знају откуда су им стари дошли.

Пада у очи да у Пиви има много презимена, иако у њој има доста староседелаца. Тако није у осталим племенима. Свакако је тако у Пиви зато што су Пивом Турци дуго управљали и што је у њој било доста чифчија, те је турски начин прављења презимена, да се деца презивају по оцу, преовладао и потиснуо стара презимена.

Пивљани изван Пиве

Она херцеговачка изрека “Херцеговина цио свијет насели а себе не расели” може се лепо применити и на Пиву. Пива је мала, њена су прва насеља малобројна, али Пивљана има по свима српским крајевима.

Исељавање из Пиве почело је рано. Већ крајем 17. века имамо Пивљана у Боки Которској као виђених породица. То се исељавање наставља кроза сва времена и траје до најновијег доба.

Према предању и подацима могло би се рећи да су била три главна периода у исељавању Пивљана: један у другој половини 15. века, у времену пропадања српских државица; други у првој половини 18. века, у времену устанака. и сеоба под патријархом Арсенијем 4. Шакабентом; и трећи крајем 18. и почетком 19. века, у доба Кочине крајине и устанака за ослобођење. Исељавање је у првом периоду било управљено ка Боки Которској, Далмацији и ка северозападу; у другоме ка Босни и Подрињу, односно Славонији, а у трећем ка Староме Влаху, одакле су се неки исељеници етапно спуштали у Подриње, у Ваљевску Подгорину и у Шумадију. Тако има данас Пивљана у Боки, у Херцеговини, у Босни, у области старе Рашке и у северној Србији. Сви они знају да су пореклом из Пиве, а неки знају кад су се иселили и од кога су рода.

Према подацима у досадашњим књигама Академијине публикације “Насеља и порекло становништва” има Пивљана изван Пиве у овим пределима:

1) У Дробњаку су Пивљани:

Божовићи, Голубовићи и Пицурићи у Дубровску. Они су од Ушћумлића и доселили су се око средине прошлога века на земљу дробњачку као чифчије. А Ракетићи на Добријем Селима и Вуковићи на Боровцу ранији су досељеници из Пиве.

Сви славе Св. Јована (7-I).

2) У Полимљу и Потарју су Пивљани:

Бајиловићи  у Врановини, славе Св. Јована, Василијевићи у Орљу, славе Св. Ђорђија, Пивљани у Крћу, славе Св. Архангела, Пијевци у Голешу и Славотићу – славе Св. Јована, Пијуци у Кричку, муслимани, Пузи (Рви, Власоње, у Ђурашићима, Тооцима, Барицама, Бабинама, Џурову и Избичњу – славе Св. Николу, Станојевићи у Црнузи, Тешовићи у Ограђеници, славе Св. Ђорђија, Шалипури у Голеши, Тооцима и Мажићима, има их у Србији, славе Св. Јована.

3) У Вишеградском Старом Влаху Пивљани су:

Сташевићи и Тотићи у Пријеворцу и Јовановићи у Зубачу, сви славе Св. Јована. Ове су три породице истога рода, а род су са Јелисавчићима у Биоски у Ужичком округу. Сви су од Бајагића из Пиве. Крунићи у Штрбачкој Ријеци од Крунића из Пиве, ту досељени пре 150 година; славе Св. Јована. У Сребрничком срезу има Крунића под именом Томића и Миличића. Прво су се отселили из Пиве у Пећ па онда у Сребрницу.

4) У Ужицу су Пивљани:

Љешевићи досељени шездесетих година прошлога века; и Цицварићи у селу Никојевићима од Гаговића с Безуја.

5) У Ваљевској Колубари и Подгорини Пивљани су:

Пимићи (њихов су род: Панићи, Бранковићи, Антонијевићи, Станковићи, Адамовићи) у селу Дупљају, сви славе св. Јована. Терзићи у с. Кланици, славе св. Јована (с њима су род Мијатовићи, Мосоровићи и Ристићи). Дудићи (род са Џодићима) у Клинцима, славе св. Ђорђија. Тодоровићи у Кључу и Ђуричићи у Рајковићу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Пиваљевићи и Танасијевићи у Кључу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Перишићи у Сушици (Колубара), досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Вујичићи и Алимпићи у Туђину досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија.

6) У Сарајевском Пољу Пивљани су:

Јошиловићи у Долцу, досељени пре 135 година, звали, се у Пиви Пијуци – славе св. Арханђела. Васићи у Лукавицама, у Крупцу, у Старој Гори, у Кијеву, у Пољанама од Аџића су – славе св. Јована. Анићи у Неџарићима: од Васовића. Радојевићи у Лужанима од Радојевића; досељени пре 80 година – славе св. Николу. Шоје у Осијеку, од Бајовића – славе св. Николу. Чепици у Осијеку од Апрца – славе св. Илију. Мићићи у Рељеву, од Бошковића – славе св. Николу. Моћевићи у Слатини, од Аџића – славе св. Јована). Јевтановићи у Сарајеву – св. Саву.

7) У Горњем Драгачеву – Србија – Пивљани су:

Микановићи и Мишевићи досељени пре 140 година – славе Игњатијев-дан).

8 ) У Херцеговини Пивљани су: Старовићи, Слијепчевићи, Поповићи и Давидовићи у Самобору – славе св. Саву.

9)У Лепеници (Шумадија): Гојковићи у Белошевцу, славе св. Јована,.

10) У Ваљевској Тамнави: Кованџићи у Јабучју, досељени, у првој половини 18. века – славе св. Ђурђиц. Крсмановићи у Забрежју, досељени у првој половини 18. века; славе св. Јована Кузмановићи у Букору, досељени првој половини 18. века, славе св. Јована. Марићи у Љутицама, досељени у првој половини 18. века, славе св. Николу. Поповићи у Паљусима, досељени у другој половини 18. века, славе св. Ђорђија. Симонићи у Радљеву (зову се и Ивковићи) досељени у првој половини 18. века, славе св. Јована.

11) У Боки Которској Пивљани су:

Пивљани у Подима, ту се помињу 1693 године; славе св. Ђорђија. Милутиновићи у Крушевицама – ту се помињу 1693. године – славе св. Николу.

12) У Рађевини Пивљани су:

Живковићи, Обрадовићи, Бранковићи, Тадићи, Пурићи, Тамићи, Ђукановићи, Матићи, Пурковићи, Васиљевићи, Ћирковићи, Марковићи, Степановићи, Недељковићи, Ђурићи, Ћирићи, сви у Костајнику, досељени у почетку 18. века; славе св. Архангела.

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи, Петровићи, Мишковићи, Ковачевићи, Вујићи, Марковићи, Благојевићи, Ђурићи, Мићићи, Тадићи, Јакшићи, Грујичићи, Симићи, Пантићи, Мијатовићи, Пешићи, Јокићи, Грбићи, Ђукићи, Бојићи, Деспићи, Гајићи, Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи – сви у Церову, доселили се у 17. веку, славе св. Ђурђија.

Дивљаковићи у Кржави, доселили се у првој половини 18. века, славе св. Архангела.

13) У Јадру Пивљани су:

Антонићи, Никићи, Илићи, Јовановићи и Богдановићи у Зајачи, доселили се почетком 18. века, слава им је св. Ђурђиц. Матићи, Томићи, Восиљевићи и Јовићи у Зајачи, досељени у првој половини 18. века, славе св. Јована. Пантићи, Ђунићи, Ковачевићи и Антонићи у Пасковцу, досељени у првој половини 18. века, слава им је св. Ђурђиц. Ћор-Илићи у Плочи, доселили се у првој половини 18. века, славе Срђев-дан. Јеринићи (старо презиме Кујунџићи) у Клупцима, досељени у првој половини 18. века, славе св. Николу. Драгићевићи и Добриловићи у Тршићу, досељени у другој половини 18. века, славе св. Јована: Игњатовићи у Коренити, досељени у другој половини 18. века, славе св. Ђурђиц. Лазићи, Гајићи, Стевановићи, Матићи и Петровићи – сви у Помијачи, доселили се у првој половини 19. века – славе св. Јована.

14) У Гружи Пивљани су:

Тијанићи у Гледићима, досељени из Колашина у време Карађорђа, славе св. Петку. Марковићи у Љуљацима, доселили се у првој половини 18. века, славе св. Јована, од потомака Баја Пивљанина. Павловићи, Петронијевићи, Мијатовићи у Љуљацима род с Марковићима, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована. Марковићи (Пантелићи, Филиповићи, Драговићи и Алексићи) у Љуљанима, досељени пре Карађорђа, славе св. Јована. Милићи, Красојевићи, Радошевићи и Сарићи, род с Марковићима;, у Љуљацима, славе св. Јована. Бачаревићи у Радмиловићу, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована,  Мрљеши (Павићевићи, Синђићи) у Топоници, славе св. Јована (24-VI). Мићићи (род Марковићима у Љуљацима) у Опланићима, дошли после Карађорђа из Чајетине, славе св. Јована).

Без сумње има осим ових изређаних породица још доста Пивљана у нашим крајевима. Надати се, кад изађе ова књига, да ће се многи јавити да су Пивљани и да ће се ова глава исправити и допунити.

Услед непрестанога сељакања и услед турске управе многе су наше породице изгубиле своје старо презиме, а многе су презиме често мењале. Због тога често налазимо код нас да цело једно село слави исту славу и да су му све породице једног порекла, а међутим имају по десет, па и више, родова са разним презименима. Добро би било да се просто законом забрани да се презимена мењају.

Овако широко распрострањење Пивљана изван матице у Пиви: по суседним пределима Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, по Потарју, Полимљу, Вишеградском Старом Влаху и осталој старој Рашкој, по Гружи, Лепеници и осталој Шумадији, по Рађевини, Јадру и осталом Подрињу, по Драгачеву, Ужичком крају, Ваљевској Подгорини, Колубари, Тамнави са другим крајевима Србије, Сарајевском Пољу и осталој Босни, – одакле су исељени Пивљани одржавали везе са својом матицом у Пиви, – допринело је извесној нарочито истакнутој историској улози ове (планинске области у старој Херцеговини. То је не само одржавање националне везе између Пиве, са архимандритом Пивског Манастира Арсенијем Гаговићем на челу, и устаника у Србији, са Карађорђем на челу (види даље стр. 491-492). Већ је то такође и предлог Пивског архимандрита Арсенија Гаговића, поднесен лично у Петрограду 21 новембра / 13 децембра 1803. године, дакле уочи Устанка у Србији, о. оснивању Словенско-српске државе под заштитом Русије.

 ИЗВОР:  ”ПИВА И ПИВЉАНИ”, аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31)

 

 

Коментари (52)

Одговорите

52 коментара

  1. Бојан Кушић

    Интересује ме порекло мог презимена

  2. Mirjana Lucic

    Pozdrav…ja sam po predanju mog dede peto koleno Lucica koji su se doselili iz Pluzina na Zlatibor (selo Sjivovica).On je rodjen 20ih god proslog veka ali sve sto znam o prethodnim generacijama su samo imena. Slavimo sv. Jovana. Cula sam da se u CG obavljaju i Lucicijade ( ne znam koliko je to tacna informacija) ali svakako bih volela da saznam nesto vise o svom poreklu. Hvala svima koji mi budu izasli u susret!

  3. Балша Недић

    Поздрав, да ли неко зна поријекло Недића из Борковића? Славимо Светог Јована али нисмо од Браниловића. Неки кажу из Бањана. Ко зна нек ми се јави на мејл [email protected]. Хвала унапријед.