Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

25. мај 2012.

коментара: 10

 

Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која се под именом Виса и Медника одвојила од Сувобора и служи као развође Топлици, Палежничкој Реци и Љигу. Земљиште је од конгломерата и црвеног пешчара секундарне старости, по коме леже местимично наслагани складови моћних кречњака. Пад је терена, иако је сувише брдовит, ка Љигу, па је и село нагнуто на ту страну. Главнији су висови на јужној и западној страни, докле је на северној страни неприметан прелаз из овог села у суседно село Бабајић. Главнији су: Медник до Кадине Луке, Жеравац, до Гуњице и Глумач са запада.
У селу се употребљава искључиво изворска вода. Извора има доста, али су већином плитки и преко лета пресушују. Али по дну села, ближе Љигу, има јаких и непресушних извора. Бунара у селу ретко има, али чесама, бара и рекавица има. Од текућих вода поред Љига вредно је поменути ове: Жеравац, поток чији је извор под истоименим брдом и која тече испод Медника и пада у Љиг. Са Медника пада у Жеравац јак поток Грабовац. Оба су потока богата водом и не пресушују. Са западне стране виса Глумча силази истоимени поток Глумач, који не иде у ово село, већ у Гуњицу и пада у Топлицу.

Земље и шуме.

-Зиратне земље овог села су дуж потока, реке Љига, по Меднику и испод Глумча. По квалитету су лошија од земаља суседног села Бабајића. Земље око рекавица, кућа и Љига су врло родне, а плећа Медникова не дају ни у једном погледу добре земље. Одличне ливадске земље су под Глумчем, а кукурузне низ Грабовац и Љиг, за стрмнину кроз средину села, за испашу по Меднику.
Шумом су боагти источни делови села, падине Медника, уколико су неприступачне, Жеравац и Глумач, а има је местимично и по селу. Шума је од лиснатог дрвета, подесна за грађу. Ни у шуми ни у земљи нема већих заједница..

Тип села.

-Село је углавном збијено у две повеће групе, мада је прелаз из једне у другу неприматан. И једна и друга група теренским незгодама издељена је на омање породичне групе. Куће су по падини Медниковој збијеније него под осојем, тако су збијеније под Глумчем него поред Жеравца. Растојање кућа по групама је понегде 50-60 метара, а понегде и веће, а растојање између група не може се одредити. Групе се зову мале и прва доња је Грабовац, а друга горња Глумач.

У Грабовцу су ове породице: Радисављевићи, Јовановићи-1, Петровићи-1, Петровићи-2, Брковићи, Јовановићи-2, Аруновићи, Мачури, Чарапићи, Милинковићи, Радовановићи, Марковићи, Матићи и Стевановићи.

У Глумчу су ове породице: Демировићи, Миловановићи, Давидовци, Ненадовићи, Радивојевићи, Марковићи и Васиљевићи.
У Селу има мало задруга, свега две повеће: Радисављевићи и Аруновићи са по 20 душа, иначе је доста велика инокоштина.

Подаци о селу.

-По харачким тефтерима из 1818. године село је имало 28 домова са 44 породице и 91 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 44 дома и 549 становника*.
*Овај први попис има се сматрати нетачним, јер сви доцнији пописи дају мали број становништва, па смо га искључили (Љ. Павловић).
-1874. године – 60 домова и 391 становника.
-1884. године – 56 домова и 373 становника.
-1890. године – 61 дом и 431 становника.
-1895. године – 65 домова и 412 становника.
-1900. године – 74 дома и 459 становника.
Годишњи прираштај становништва овог села је 2,86 а процентни 0, 75%. И код овог села као и многих других осећа се у времену од 1874. до 1884 године опадање, па после опет прирашћивање становништва.

Име селу.

-Народно предање за име овом селу вели да долази отуда што је пре ових данашњих породица живео у селу некакав Велиша, па по његовом имену су прво Турци, а после и други, прозвали Велишевац или Велишевци.

Порекло становништва и оснивање села.

-Најстарија породица у селу била би, да је има, Велишина, али се она пред крај 17. века иселила у Пироман и Срем, и она је оставила празно село.

-Аруновићи. Први досељеници у ово село у општој сеоби из околине Новог Пазара из места Вражогрнца, која се претходно населила негде око Краљева, па се тек после спустила, има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.

-Радисављевићи, дошли заједно са Аруновићима од Рашке, из Биоча и населили се поред њих – Аруновића, има их 8 кућа и славе Ђурђевдан.

-Демировићи. Са друга стране доселила се преко Старог Влаха данашња велика породица Демировића у Дражиновић-округ ужички, па се одатле спустила при крају 18 столећа, око 1795. године у ово село и населила га. Ова је породица из села Потпећа и Бучја у Полимљу и тамо се звала Ајмановићи или Ајановићи. Ова породица се доселила због немаштине, а овде разделила, једни су отишли у Палежницу, докле је друга остала на Глумчу. У овом селу их има 57 кућа и све славе Стевањдан.

-Петровићи, доселиле су се две породице из Мораве, из околине Љубића, један се призетио у Аруновиће а други населио у Табановићу. Од овог зета Аруновића су биле две куће, па је једна замрла а друга се о концу држи, славе Св. Аћима (Јоакима) и Ану.

Сви остали досељеници су од шездесетих година 19. века па наовамо:

-Петровићи 2, Брковићи: Тако се у Петровиће -1 призетили данашњи Петровићи-2 (а и Брковићи) из суседног села Бабајића, славе Ђурђевдан и Св. Аћима (Јоакима) и Ану.

-Брковићи-2, призетио се у Аруновиће, славе Ђурђевдан.

-Јовановићи, предак се доселио из Каленића-округ-ужички., призетио се у Радисављевиће, славе Илиндан и Ђурђевдан.

-Мачур, у неку стару, данас замрлу породицу, досељену из Меднице у Плимљу после Кочине Крајине, призетио се Мачур из Струганика и слави Усековање Св. Јована Крститеља и Никољдан.

-Чарапић, дошао из Ракара и призетио се у Милинковиће од Демировића, славе Стевањдан и Ђурђевдан.

-Миловановић, дошао из Дучића, призетио се у Демировиће, слави Стевањдан и Лазаревдан.

-Ненадовић из Дучића се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.

-Радивојевић из Попадића се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.

-Марковић из Берковца се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.

-Васиљевић из Бранчића-округ ужички, призетио се у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.
У Велишевцима има 84 дома од 13 породица.

Занимање становништва.

-Сељани Велишеваца се поглавито баве земљорадњом, сточарством и воћарством, као и остали сељаци по селима осталих крајева ове области. У селу нема занатлија, у аргаштину не иду, а помоћу аргата из других села сређују своју летину.

Појединости о селу.

-Велишевци су саставни део Бабајићске општине у Срезу Колубарском. Судница је у Бабајићу на Љигу а црква и школа у Цветановцима. Гробље је раздеељено у два дела. Преслава је заједничка за цело село – Томина Недеља

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (10)

Leave a Reply to Добрица Јовичић

10 коментара

  1. Поштовани Г-дине Аксићу,
    Ако бисте ми могли пронаћи податак од пре 1803 године за моје порекло! 1803 год, Наш предак Теона, се доселила из околине Пријепоља у село Шутце код Белановице, опшштина Љиг. Довела је синове, Марка, Ненада, Јовицу и Ивана. Данас у селу Шутци постоје фамилије,Марковићи, Ненадовићи Ивановићи и моји Јовичићи. Сви славимо Светог Димитрија. Немам податак, како се звао муж наше старе мајке Теоне и одакле су тачно дошли до Пријепоља,као и шта се с њиме десило па није и он дошао овамо! Марко је био у гарди Карађорђевој и звали су га Карамарко, а његове и данас зову Карамарковићи или Карамашићи. У нади да ћете ми неки битан податак о томе наћи, унапред се захваљујем!
    С поштовањем, Добрица Д Јовичић

  2. Nebojsa

    Прилог из књиге “Колубара и Подгорина” :

    Село Котешница

    Први досељеници у ово село били су 4 брата: Ненад, Иван, Сава (звани Петко) и Сима, досељени у другој половини 17. века из Бањана у Црној Гори, због убиства очевог и заваде с Турцима.
    Кад су се ова четворица доселила у село нашли су,прича се,некакву турску чаршију, некакво ваљда турско село, испод садашње рабаске ћуприје, напуштено, где су се Турци одселили у градове Ваљево, Уб и Соко.
    На том су се месту и они настанили и прво закућили, па се после због деобе, њихови потомци разилазили на све стране и тако створили данашње село.
    На тадашњем су месту Ивановићи, а Ненадовићи даље низ Рабас ближе селу истог имена.
    У Ненадовиће се рачунају: Ристићи и Савковићи, а у Ивановиће: Аврамовићи, Николићи. Томанићи и Весићи, у Симиће: Јешићи, Митровићи, Ђурићи и Милошевићи,а у Петковиће : Јакићи,Којићи,Лукићи,Матићи и Гашићи,дакле свега 59 кућа, које све славе Св. Јована.
    Ова велика породица не само да је имала оног бистрог старца Саву Савковића,већ је дала и ове знамените људе,које је Прота Матија поменуо у својим Мемоарима:
    Дамњана Котешанца, који је као хајдук, из породице Ненадовића, славно погинуо на Чокешини 1804. године,Дамњана Миленковића, који је слат пред устанак у политичкој мисији у Црну Гору и Котор руском представнику Ивелићу, Марка Кару, који је као добровољац пао у шанцу на Кличевцу 1788. године,Лазу буљугбашу, који је своје сељаке одвео и ставио под команду Јакова Ненадовића у борби на Свилеуси,Николу Живковића, који је пао при повратку са Засавице са коња у Думачу,близу Шапца и др.

    Добрице, послао сам Вам овај текст, иако се у њему не помињу Јовичићи (Св. Димитрије).
    Помињу се неке друге породице које сте набројали у питању, као и Карамарко, па можда може да буде од користи.
    Иначе, нисам у овој књизи наишао на то предање о пореклу из Пријепоља, као ни на Јовичиће са том славом.
    Да напоменем само да је слава Св. Димитрије (уколико није било промене исте), карактеристична за Стару Србију, још тачније Македонију.

    Поздрав.

  3. Хвала најлепше, мада се ово не односи на моје претке. Чудно ми је и име наше стара мајке Теоне. То је грчко име и у преводу значи Божана, могуће је да она или они имају неко порекло и из Јужне Србије јер сам тек скоро наишао на то име у Јужној Србији коју сада зову и Македонија, Иначе, познато ми је да су се миграције вршиле у два или три корака, ето корак пре доласка у Шумадију моји преци су направили до Пријепоља! Поздрав

  4. Marko

    Поштовани,интересује ме порекло презимена Томић из села Шутци тј.одакле су се доселили у Шумадију. Знам за претке до 1785 године а за даље нисам сигуран. Мој предак се помиње у попису, Мињаило Томић рођен око 1785 године. Славимо св.Луку. Велики поздрав. мој маил. [email protected]

  5. Марко, моја мајка је од Томића из Шутаца. И ја бих волео знати више и о Томићима и о Јовичићима. Наши крајеви су током времена неколико пута опустели и поново насељени. Личани, рецимо, тврде да су ко зна кад досељени из Шумадије. Наши крајеви су у последње време, пре преко 200 година насељени из Старе Херцеговине и Црне Горе. Рецимо, део са ове стране Качера према Шутцима је насељен из Старе Херцеговине, а део према Мионици из Црне Горе. То доказују и топоними где рецимо имамо село Бањане, реку Рибницу, фамилију Сандиће, то су имена карактеристична за Никшића жупу. По мени и село Козељ је насељено из Црне Горе јер је менталитет становништва сличан Црногорцима као и изговор. Може се десити да су Томићи и ако у Шутцима ипак пореклом из неког дела ближе данашњој Црној Гори или пак и из саме Црне Горе или из њених брда. Некад се данашња Црна Гора звала Црна Гора и Брда! Надам се да ће ове текстове неко ко зна прочитати и дати нам одговоре, ПОЗДРАВ СВИМА!

  6. Ђорђе

    Занима ме да ли неко зна нешто више о породици (Д)Митровић, села Славковица и Дићи, пре свега ме интересује период пре Другог светског рата пошто ми је све после тога познато.
    Унапред захвалан

  7. Порекло села општине Љиг, Бранчићи (сада Бранчић). Према књизи Милоја Т. Ракић “Качер”, најновије издање 2010. године – едиција “Корени”, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    Ово село лежи у углу између Љига и Качера, углавном са леве стране Качера, напоредо са Моравцима. У сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страни Качера, где је известан број сеоских кућа. Од разовђа између Качера и Брезовице, поименце од Дићке Главице, Мајдана и Бранчићске Главице спуштају се косе на северну страну у потпуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на странама и косама ових узвишења, а мањи број је на таласастој равни са десне стране Качера.

    Извори.

    -Најважнији извори су: Грозничавица, Водица, Алимпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. Имају и три бунара-ђерма.

    Земље и шуме.

    -Зиратна земља је мањим делом по селу између кућа као окућнице, а много већим у сеоском потесу са обе стране Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде се два пута годишње косе. Испаше, које су издељене, налазе се по поменутим узвишењима изнад и између кућа.
    Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.

    Тип села.

    -Село је разбијеног типа, који чини прелаз од старовлашког у шумадијски. засеоци се не разликују, већ је једноставно. Поједини крајеви носе топографске називе, као: Јасенак, Јасик и Тутменац.
    У селу има свега 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21-дна на десној страни Качера.

    Порекло становништва.

    -Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.
    Старинци су: Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.
    Досељеници су:
    -Савићи, који су пре 60 годин дошли из Бијелог Поља (ново-пазарски Санџак), славе Мратиндан.
    -Арсенијевићи, досељени пре 25 година из Славковице, славе Ђурђевдан.
    -Спасојевићи, досељени из Славковице пре 20 година, славе Никољдан.
    -Дујићи су такође из Славковице, досељени пре 20 године, славе Никољдан.
    Сеоска заветина (преслава) је недеља (Млада Недеља) пред Спасовдан.

  8. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“…
    ___________________________________________-

    Пропустио сам да напишем да је прво издање 1905. године, што је веома битно како би се приближно утврдиле године досељења поменуте четири породице у Бранчић.

  9. Добрица Јовичић

    Молио бих да неко ко је у могућности из поменуте књиге извади податке за село Шутци.

    • Добрица Јовичић

      Молио бих да неко ко је у могућности из поменуте књиге извади податке за село Шутци.
      ____________________________________________________________________________________
      Натерали сте ме да радим “прековремено”. Поставићу текст на линк “Општина Љиг”, јер, као у случају Бранчићи, текстови појединачно по селима се “разливају” по свим селима љишке општине.