Буњевачка презимена: Маринкић – Мијалов

13. мај 2012.

коментара: 2

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

МАРИНКИЋИ – у Суботици, од 1724.године.

МАРИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; католици у Лици; католици у Крушеву код Обровца; католици у Шибенику и од њих исељеници у Книн; као католици из далматинских котара се преселили у 17.веку у Книнско Поље и једни прешли у православље, а други су и сад католици; католици у Ковачићу код Книна и њихови пресељеници у Врбник код Книна; католици у Брназама и у Велићу код Сиња; католици у Станковцима код Бенковца; врло многобројни православни родови по западној и по осталој Босни. У Босни и Херцеговини велики број села с именом Марићи и сл., неколико од њих у западној Херцеговини и у западној Босни католичких.

МАРЈАНУШИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

МАРКОВИЋИ / МАРКОВИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1677.год. (у поменутом писму католика из Сомбора папи, по препису пок. Михаила Гавриловића из ватиканске архиве); по тврђењу А.Ивића, они у Сомбору би били од напред поменутог Дуја Марковића (али то не би могли бити они из 1677.год.) – мој додатак: Дује Марковић и Ђуро Видаковић су предводили насељавање Буњеваца у опустелу Бачку. С обзром да се то насељавање одвијало негде 1686/87.год. више је него очигледно да католици Марковићи у Сомбору не могу бити потомци Дује Марковића. Они могу бити само Раци (Rasciani catholici) који су живели на овим просторима од давнина и који су под тим именом поменути још у једном ђаковачком документу из 1437.год. као становници Срема и Бачке. С обзиром да су Угари под Рацима подразумевали и Буњевце, могуће је да је било насељавања Буњеваца у Подунављу и пре 17.века; католици Марковићи у Лици и у Подгорју, од око 1686.год.; католици у селу Турјацима код Сиња, а пореклом из Раме у Херцеговини (по мојим сазнањима); католици у Каракашицама, Отоку и Радошићу код Сиња. У Босни 14 села с именом Марковићи и сл., од њих три католичка или великом већином католичка: два у средњој и једно у источној Босни.

МАРКУЛИНИ – у Бачкој: у Суботици, од 1759.год., у Св.Ивану од 1776.год.; у Сењу Мате Маркулин 1698.год.; католици Маркулини у Хрватцу код Сиња.

МАРЦИКИЋИ / МАРЦИКИНИ – у Суботици, од 1724.год.; Љ.Марцикић, православни Србин у Старој Паланци у Бачкој и М.Марцикић, православни свештеник у Војводини (родом из Бачке, по саопштењу које сам од њега добио).

МАРЧЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Лици; православни у Отишићу код Врлике; православни у Далмацији и одатле пресељени у Босанској Крајини; врло многобројни православни родови Марчетићи и Марчете (једн. Марчета) у западној Босни и у суседној босанској Посавини. Код Гламоча и код Кључа у Босни има по једно православно село с именом Марчете.

МАТЕЈИЧИЋИ – види под ”Матуличићи”.

МАТЕШИ / МАТЕШИЋИ – у Лици; Матеши или Матоши, негдашњи католички род у Турјацима јужно од Раме, а пореклом из Раме у Херцеговини (по мојим испитивањима); католици Матеши у Арбанасима код Задра.

МАТИЈЕВИЋИ / ”МАТИЈОВИЋИ” – у Суботици, од 1686.год.; католици у Подгорју и у Лици, вероватно још од 1586.год. (те је године забележено, да се је међу шесторицом ”Dalmatiner” доселио из Далмације на хрватску границу ”Jouan Matieuitsch”; А.Ивић у Етн.Зборн. XXVIII 51); и њихови исељеници у Босанској Крајини; католици у Задру и у Дубровнику; католици у Сплиту; врло бројан католички род у средњој Босни, пореклом из Тузле, а од њих пресељеници истог презимена и у Лици; православни Србин у Жумберку, Лука Матијевић 1556.год., а досељен са босанско-далматинско-личке тромеђе; православни Матијевићи у западној Босни. У Далмацији код Метковића католичко село тог имена. Код Тузле православно, а у Босанској Крајини католичко село тог имена.

МАТИЋИ / МАТИНИ – у Сомбору, од 1715.год., у Суботици, од 1737.год.; у Лици (вере ?); католици Матићи у Крушеву код Обровца; католици Матићи-Анићи у Врпољу код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Звјеринцу код Книна, а досељени недавно из неког места у Далмацији; католици Матићи у Трибовуну код Дрниша; католици Матићи у Сињу и у Каракашици код Сиња; Амброз Матић, католички жупник у Трамошњици у Босни (умро 1850.г.); врло многобројни православни Матићи по свима деловима Босне. У Далмацији код Макарске католичко село Матићи и код Бенковца православно Матића Долац. У Босни осам села с именом Матићи и сл., нека од њих ( у источној Босни) католичка.

МАТКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Баји; у Лици, а раиније и у Хрватском Приморју, одакле су се преселили у Мркопаљ у Хрватској; католици у Јесеницама код Обровца; католици у Врбању у Далмацији (не каже се у коме: да ли у оном код Имотског или у једном од она два код Омиша) и њихови пресељеници у Книну; католици у Бителићу код Сиња; A.Matkovich, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из ”da Kucine” (Кућине код Сплита); два католичка свештеника тога презимена у Босни, оба родом из Гучје Горе у западној Босни. Код Врлике у Далмацији, Матковине, део католичко-православног села. У западној Херцеговини католичко село Матковина.

МАТОВИНОВИЋИ – у Лици, од 1792.године.

МАТУЛИЧИЋИ (?) – у Суботици, од 1737.године. То је можда погрешно преписано место Матеј(и)чићи: има ”Буњеваца” са тим презименом, пресељених из Хрватског Приморја у Мркопаљ у Хрватској. Мој додатак – можда се и не ради о грешки, јер постоје препознатљива влашка презимена Матуловић, Матулић као и насеље у залеђу Ријеке, Матуљи.

МАЧКОВИЋИ / МАЧКОВИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Сињу и у Отоку код Сиња; Л.Мачковић, јерођакон у православном манастиру Пакри. У Далмацији код Омиша католичко село Мачковац. У разним деловима Босне и Херцеговине девет села с именом Мачковац, Мачковица и Мачковина, три од њих у западној Босни католичка или поглавито католичка, остала православна и православно-муслиманска.

МЕЗНЕРИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.

МЕНЂЕ (једн. Менђа) – у Суботици, од 1737.године. Ово је презиме, без сумње, постало као надимак од босанско-херцеговачке речи менђе, менђо, менђан (јарац са ресицама под вратом). У средњој Босни муслиманско-православно сеоце Мендићи (чије је име вероватно најпре гласило Менђићи.

МЕСАРОШИ – у Суботици, од 1737.године. Мој додатак – у једном документу из 1522.год., помиње се Блаж Мисарош у насељу Cseresfalva u Бачкој (уз Фабиана Човића и Петра Милата).

МИЈАЛОВИ / МИХАЈЛОВИЋИ – у Суботици, од 1737.године. У Босни три села с именом Михајловићи: у западној и у средњој део православно-католичког насеља, а у источној православног.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. miroslav markov

    ** poštovani !
    * volio bih sa vama razmijeniti povijesnu građu oko mog prezimena Markov…dosadašnja istraživanja dopiru do 1728. godine do imena Pavko Markov iz sela Stapar kod Sombora, ali se tu isprepliću Markovići, Badini, Subotini…jedni slave Đurđić a drugi Sv.Iliju, tako da je nemoguće sročiti krvnu povezanost iz dostupne mi dokumentacije…zato i tražim knjige mobilizacije pred Senćansku bitku, a i druge izvore….hvala i pozdrav…[email protected]

  2. Srba

    Ratkovići, Stari Vlah, Kučin (Prijepolje), Nikoljdan