ДНК истраживање: Божовићи из Ибарског Колашина Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о потомцима капетана Гојка, чувеног српског племића Мало која српска по Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о потомцима капетана Гојка, чувеног српског племића Мало која српска по Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » ДНК истраживање: Божовићи из Ибарског Колашина

ДНК истраживање: Божовићи из Ибарског Колашина

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о потомцима капетана Гојка, чувеног српског племића

Мало која српска породица може да прати своје поријекло уназад пет стотина година, чак и ако се не ради о конкретним историјским изворима о поријеклу, већ о породичним предањима. Та породична предања, која често сусрећемо у племенском животу Црне Горе могу послужити као добар путоказ, не и једина одредница за одређивање поријекла породице. Понекад се та предања подударају са конкретним људима и догађајима, понекад су само ствар легенде, али узимајући у обзир и предања и историјске изворе и генетска истраживања можемо доћи до правих одговора о поријеклу појединих родова. Српски род Божовића из Ибарског Колашина има родослов који иде у далеку прошлост и допире до једне конкретне личности- племића српске деспотовине капетана Гојка. Покушаћемо овдје представити ту генеаолошку причу.

Божовићи су једна од бројнијих и знаменитијих породица у Ибарском Колашину на Косову и Метохији. Матично мјесто им је село Придворица код Зубиног Потока. Колашински Божовићи славе Митровдан као крсну славу, а прислужују Петровдан. Дали су већи број свештених лица, кнезова , професора , а један од познатијих припадника овог рода је српски предратни писац Григорије Божовић (на слици), убијен од стране комуниста 1945. и рехабилитован 2008. чији је књижевни опус у коме се осликава живот народа Ибарског Колашина, високих умјетничких домета, али нажалост, због комунистичке забране, углавном непознат и потцијењен.

У једној од монографија о поријеклу Божовића налазимо и сљедеће ријечи:

„На основу казивања проте и кнеза Вукајла Божовића, из Придворице, рођеног 1860. године, Божовићи су досељени у Придворицу почетком XVIII века из Корита (Рашка), које се налази између Бихора и Пештера, а претходно су дошли из матице испод Стијена, код Подгорице, из племена Пипера“.

Поријеко колашинских Божовића из Стијене Пиперске, дакле, није спорно. Постојала је и међустаница у селу Корита у Бихору. Ту, у Пиперима, престаје породична монографија о поријеклу Божовића из Ибарског Колашина. Видјећемо сада од којих то Божовића из Пипера би могло да се изведе поријекло колашинских Божовића.

Потребне информације налазимо у раду Јована Ердељановића „Кучи, Братоножићи и Пипери“ из 1907. године. Јован Ердељановић у Пиперима јасно раздваја старе Пипере и нове Пипере, као два различита етничка слоја, о којима ћемо нешто више рећи касније у дијелу о генетици. Међу овим новим Пиперима јасно се издваја група породица поријеклом из Лутова у Братоножићима, међу њима и Вукотићи који се дијеле на двије гране: Божовиће и Равнолажане. Предак Божовића из Стијене Пиперске је извјесни Вукота и његов син Божо. Божовићи у Пиперима славе Митровдан као колашински Божовићи, што још више потврђује ову везу. О узимању Митровдана као крсне славе пиперски Божовићи имају и породично предање. Наиме, поменути Вукота је испрва као и сви његови рођаци у Лутову славио Аранђеловдан, али је његов син Божо промијенио славу из сљедећих разлога: Није плаћао Турцима данак, Турци су га на превару ухватили и послали у Скадар у ропство, али им је он побјегао, препливао набујалу Морачу на Митровдан и у спомен на тај дан узео св. Димитрија као породичног заштитника. И тај Божо што је утекао Турцима на Митровдан је предак Божовића и у Пиперима и у Ибарском Колашину. Поставља се питање када се то десило и може ли се утврдити период када је живио поменути Божо Вукотин? Из тог разлога морамо отићи нешто даље у прошлост да видимо одакле се Божин отац Вукота доселио у Пипере.

У Лутову, у Братоножићима постоји читава једна група породица која по предању потиче од једног претка, од извјесног капетана Гојка. Како се каже у предању, капетан Гојко је у Братоножиће такође досељеник, и то из Пирота у Старој Србији. Титула капетана је управо била честа у то вријеме у српској Деспотовини и у Краљевини Угарској. Јањош Хуњади је тако имао титулу капетана Београда. Дакле, титула капетана је имала ознаку војног заповједника града. Да ли је Гојко био војни заповједник Пирота тог времена? Поменути Гојко се по паду српске Деспотовине (што значи да је живио половином 15.вијека) доселио у црногорска Брда, а његов син Никола је са сином Пипом дошао у Лутово у Братоножићима. Пипо је опет имао сина Михајла, а Михајло два сина: Ђурка и Гојислава. Од Ђурка би били сви Лутовци, као и пиперски Ђурковићи, а од Гојиславовог сина Вукоте Вукотићи и од њих Божовићи у Пиперима. Дакле би цијела линија за Божовиће изгледала овако: Божо (Божидар)- Вукота- Гојислав- Михајло- Пипо- Никола- капетан Гојко. Божо Вукотин, предак Божовића имао је војводску титулу у Пиперима, а пренио ју је и на свог сина Радослава који је споменут као војвода Пипера Радослав Божидаров у једном конкретном историјском извору Которанина Болице из 17.вијека , што би значило да је Божо Вукотин живио у Пиперима крајем 16.вијека, а што се у потпуности поклапа генерацијски са кољенима и поријеклом од капетана Гојка који је живио половином 15. вијека. Сасвим је дакле извјесно да се један дио Божовића, вјероватно натјеран ратним збивањима у вријеме Морејског рата иселио из Пипера у правцу Корита на Бихору у периоду око 1684-1699., а потом из Корита у Ибарски Колашин у првој половини 18.вијека. Као претке свих Колашинских Божовића наводи се један брачни пар: Милован и Магда Божовић. По детаљном родослову тамошњих Божовића Милован би требало да је живио управо у овом периоду, почетком 18.вијека. Могао је дакле бити праунук Боже Вукотина. На тај начин би веза од 15. до 20. вијека била успостављена.

Можда би се у некој дубљој анализи могло доћи и до одговора на питање: ко је био капетан Гојко који је живио у Пироту средином 15.вијека. Да ли је био војник или племић, потомак неког од српских ратника који су за вријеме цара Душана, заједно са њим освајали грчке земље на истоку, а за узврат добијали посједе и титуле (треба се само сјетити Бранковића и Мрњавчевића, једних из Требиња, других из Лијевна који су били прототип властеле из западних српских крајева који су се афирмисали баш за вријеме Душана и који су добили нове посједе на истоку)? Велики број српских породица у Црној Гори има слично предање о поријеклу из Старе Србије, из Македоније и сл. Радило се заправо о повратницима на стара огњишта у Херцеговини и Црној Гори, матичној области већине српског племства, у које се они враћају након што су источни крајеви постали несигурни за живот и освојени од стране Турака након Косовске битке и касније. Тако се можда и капетан Гојко, предак Божовића, средином 15. вијека вратио на дједовину.

ГЕНЕТИКА БОЖОВИЋА- ХАПЛОГРУПА I2a1b1 Dinaric- СЛОВЕНСКИ МАРКЕР НА БАЛКАНУ

Божовићи из Ибарског Колашина тестирани су као припадници хаплогрупе I2a1b1 Dinaric о којој је већ говорено у претходном тексту. У смислу црногорских племена битно је истаћи да поменута хаплогрупа представља јасан маркер словенског и српског поријекла за разлику од неких других хаплогрупа (Ј2, Е1б и Р1б) које могу открити балканско, несловенско поријекло. Ердељановић у својој анализи црногорских племена уочава та два слоја, несловенски и словенски помињући старе и нове Пипере, старе и нове Куче и сл. При томе би ово „стари“ требало да подразумјева она братства поменутих племена која у својој етногенези имају влашку, романску или чак арбанашку и грчку компоненту. Судећи по предању, генетици и историјским изворима Божовићи из Пипера и Ибарског Колашина припадају словенском слоју племена Пипера, тј. оним братствима која су формирана оног тренутка кад се и словенско српско становништво српске средњовјековне државе склања пред најездом Турака из питомијих крајева у брда и прилагођава новим друштвеним , социјалним и економским условима, преузимајући начин живота влашких катуна, али и елементе њиховог самоуправљања и аутономије. На тај начин, стапањем старијег романског и новијег српског елемента формира се већина црногорских и брдских племена. Хаплогрупе и генетика нам овдје могу бити од помоћи у препознавању управо тих слојева.

АУТОР: Синиша Јерковић

Коментари (9)

  • Божовић

    Свака част!

    Одговори
  • Milomir Bozovic

    Podrzavam vase istrazivanje o Bozovicima(Piperima)iz Ibarskog Kolasina.Rad vam je autentican.Ja sam veliki poznavalac genetike Pipera.Oko 40 god. sam istrazivao poreklo Bozovica iz Ibarskog Kolasina.Kao bivsi sportista i sportski radnik obisao sam veliki deo Srbije i Crne Gore.Voleo bi da se putem e mail ili tel. cujemo.Odusevljen sam vasim radom i zalaganjem oko genetike Bozovica! Milomir Bozovic Zubin Potok Ibarski Kolasin bozovicranko@gmail.com

    Одговори
  • Milun Radovanović

    Поштовани
    Покушавам завршити свој родослов и сазнати своје порекло. У периоду ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА у околину Аранђеловца, Качерски срез, село Босута досељавају се браћа: Лека рођен 1798 год, Вучић рођен 1784год и Радован рођен 1788 год презиме Томић досељени из Колашина, име њиховог оца непознато. Од коjих настају фамилије: Лекићи, Вучићевићи и Радовановићи. Крсна слава Свети Лука. У Босуту су такође досељени и Стеван Томић рођен 1779 год и Никола Томић рођен 1816 год. Милован Томић рођен 1791 год. Крсна слава Свети Лука. Не постоје докази да су блиски рођаци са браћом Леком, Вучићем и Радованом. Досељени из Колашина. До сада нисам успео да сазнам из којег Колашина, Црногорског или Ибарског Колашина. Молим све који могу да ми помогну да сазнам из којег Колашина су досељена браћа.
    Захвалан
    Милун Радовановић
    Аранђеловац
    Е-mail : milun21@gmail.com
    Mob tel : +381 691700585.

    Одговори
    • vojinenad

      Prema slavi sv. Luka postoji mogućnost da su braća Tomić bili od neke familije iz Kolašina u Crnoj Gori jer mnoštvo familija u samom kolašinu i njegovoj okolini slavi upravo ovu slav, i te porodice uglavnom vode poreklo iz plemena Rovca od Gojaka koji pripada plemenu Nikšići.

      Одговори
  • Синиша Јерковић

    Милуне,

    Ваша породица је поријеклом од црногорског или херцеговачког Колашина или Горње Мораче, гдје су се избјегли припадници Никшићког или требјешког племена смјестили након друге разура Требјесе код Никшића 1792. Ваша крсна слава св. Лука, крсна слава свих Никшића јасно говори којем племену припадате. Дакле, ваши преци 1792. из Никшића пресељавају у подручје Колашина, један дио Требјешана 1804. сели у Русију гдје њихових потомака и данас има око Одесе, један дио остаје на подручју Колашина, док трећи дио, међу којима је и ваша породица 1809. приликом продора Карађорђеве војске на просторе старе Рашке сели на подручје Качера. О Никшићком племену и његовом поријеклу много је писано, па то можете наћи и сами на интернету.
    Поздрав
    Синиша

    Одговори
    • Zdravko Filipović

      Poštovani gosp Siniša. Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina. Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo ,,verovatno,, bili Dašići i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke ali pise {lucka rijeka crna gora}. Hteo bih da ynam da li je tačno da smo se prezivali ,,Dašić,, i zašto nas zovu ,,lomigorci,,

      Одговори
  • Милун

    Поштовани Господине Синиша
    Захвалјујем се на Вашем одговору , који сам добио и који ми даје смернице куда далје . Ја исто верујем да моји предци воде порекло из Црне Горе јер поред надимка ,, Колашинци ,, такође и надимак ,,Црногорци ,,
    С ПОШТОВАНЈЕМ
    Милун .

    Одговори
  • Milivoje

    Poštovani gospodine Siniša
    Moj otac je rodjen u selu Gajtan na Radan planini na jugu Srbije…Tamo su se naši preci doselili iy Crne Gore 1870 godine i nastanili medju prvim porodicama….Mi slavimo sv.Luku ….Dedovi su pričali da smo mi došli iy Miločana kod Nikšića u Srbiju…..Znate li nešto više o tome_
    Ps.jedna rodjaka koja i dalje zivi u Nikšiću mi je rekla da smo mi pre Miločana ziveli u Dubrovniku i da smo od Plemićke loze,stare trgovačke porodice Rbaljević

    Pozdrav

    Milivoje Božović
    milivojebozovic@gmail.com

    Одговори
    • vojinenad

      Moja porodica takođe je iz Gornje Jablanice tako da sam relativno dobro upoznat sa naseljavanjem porodica u ovoj oblasti nakon oslobođenja od Turaka. Vaša porodica nije mogla biti doseljena 1870. god. zato što je Gajtan i čitava ova oblast u to vreme bila pod Turcima. Oslobođenje ovih južnih oblasti Srbije (Vranjski, Toplički i Pirotski okrug) bilo je 1878. god, a prvi naseljenici u oblasti Gornje Jablanice bili su već 1879. god. Pretpostavljam da je i vaša porodica jedna od tih koje su među prvima doseljene u ovu oblast, a podatke o tome bi ste možda mogli da nađete u knjizi Dobrosava Ž. Turovića ,,Gornja Jablanica“ ili u knjizi Radoša Trebješanina ,,Naseljavanje crnogorskog stanovništva u Jablanici i Toplici od 1880 do 1906. god.“

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top