Порекло становништва, села око Уба

9. мај 2012.

коментара: 21

Порекло становништва у селима општине Уб (Колубарски округ)

Бањани: 

– славе св. Николу, св. Јована и др. Становништво је углавном досељено из Ваљевске Подгорине, рудничког краја, Рађевине и Јадра и др. (У Засеоку Иверић налази се највеће ромско насеље у убској општини.

Богдановица:

– славе св. Петку, Ђурђевдан и др. Становништво је делом староседелачко, а већином досељено из разних крајева Србије.

Бргуле: 

– славе св. Јована, св, Арханђел, св. Николу, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Досељено махом у другој половини 18. и током 19. века, из разних крајева српских земаља (Колубаре, Ваљевске Подгорине, Рађевине, Азбуковице, Црне Горе, Старог Влаха и др.)

Брезовица:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Јована и Ђурђиц. Становништво је досељено из села Брезне у рудничком крају током прве половине 18. века (многољудна фамилија Сокића, старином из околине Приштине) и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.

Врело:

– славе св. Јована, св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и др. Староседелачко и већином досељено у 18. веку из Ваљевске Подгорине, Азбуковице, Рађевине, Колубаре и др. У селу су рођени Божидар Божа Грујовић (право име Теодор Филиповић), професор харковског универзитета, уставописац и први секретар Правитељствујушћег совјета. Михајло Грујовић (брат Божидаров), такође секретар истог совјета и преседник суда у Крагујевцу, Живојин Симић филозоф, филолог и публициста и Прибислав Симић теолог и некадашњи декан Богословског факултета Српске православне цркве. Село је познато и по породици Буковчић, одгајивачима и дресерима коња, са којима је учествовала у бројним, нарочито вестерн филмовима.

Врховине:

– славе св. Јована, св. Луку и св, Арханђела. Становништво је досељено у 18. веку и касније углавном из Колубаре, Рађевине и Црне Горе.

Вукона:

славе: св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено у 18 и 19. веку из Старе Србије, Рађевине, из црногорских брда и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Павле Белопавловић, пореклом из Бјелопавлића, позната личност из времена Првог српског устанка, устанички заповедник Шабачке тврђаве одмах након ослобођења од Турака 1804. године.

Гвозденовић:

– славе св. Мину, св. Јована, св. Ђорђа, св. Лазара, Ђурђиц и др. Досељено углавном током 18. века из Старе Херцеговине-Дробњаци, из Баната, Старог Влаха, Азбуковице, Колубаре и др.

Гуњевац:

– славе св. Николу, св. Јована, св. Арханђела и др. Становништво је већином досељено у другој половини 18. века из ужичког и колубарског краја као и из околних села.

Докмир:

– славе св. Николу, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином у 18 и 19. веку из Старог Влаха и Колубаре. Село је више пута страдало у земљотреса, пожара и труских пустошења. Познато је по школи који је основао калуђер Јоаким где се изучавало писање, читање, црквено појање, сликарство, резбарство, каменорезаштво.

Звиздар:

– славе св. Николу, св. Јована, св. Луку и др. Становништво је досељено већином из Ваљевске Подгорине и Колубаре, а мањим делом из Старог Влаха, Босанске крајине, источне Босне из околине Оста, Азбуковице и др.

Јошева:

– славе св. Врачи, св. Николу и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Метохије (оснивачи села старином из Пећи), црногорских Брда-Бјелопавлића и касније у 18. и 19. веку из Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.

Каленић:

– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Арханђела, Митровдан и др. Становништво је досељено већином у 18. веку и делом у 19. веку из Бирча-источна Босна, Азбуковице и Ваљевске Подгорине.

Калиновац:

– славе св. Јован, Митровдан, Ђурђевдан и св. Никола и др. Становништво је углавном досељено у 18. и делом у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Бирча-источне Босне, Старог Влаха, околних насеља и др.

Кожуар:

– славе св. Николу, Митровдан, св. Јована и др. Становништво је досељено већином почетком 18. века и делимично у другој половини 18. века и током 19. века. (из Македоније бројна фамилија Брдаревићи), Ваљевске Подгорине, Посавине. Има и несто Рома. У селу је рођен кнез тамнавски Вићентије Брдаревић, знаменита личност из Другог српског устанка, и филолог Јанко Лукић, професор велике школе у Београду.

Кршна Глава:

– славе св. Игњатија, св. Стефана и св. Јована. Становништво је досељено већином у 18. веку и делимично у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и Рађевине.

Лисо Поље:

– славе св. Лазара, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у другој половини 18. века и у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.

Лончаник:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено током 18. и делимично у 19. веку из (црногорских Брда- племе Кучи), Старог Влаха и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Витомир Вулетић, историчар и професор руске књижевности на Универзитету у Новом Саду.

Милорци:

– славе св. Николу, св. Врачи, св. Луку и Ђурђевдан. Становништво је досељено у другој половини 18. века углавном из Црвене Јабуке ( старином већином из Дробњака-старе Херцеговине, Старог Влаха), и током 18. и 19. века највећим делом из Ваљевске Подгорине.

Мургаш:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и Ђурђиц. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Никшића – старе Херцеговине, и у другој половини 18. и делимицно у 19. веку из Колубаре, Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и др. У селу је рођен Павле Даниловић, знаменита личност из времена Другог српског устанка.

Новаци:

– славе св. Николу, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено већином у 18. и делимично током 19. века углавном из Старог Влаха, Колашина-Црне Горе, Ваљевске Подгорине и оближњих тамнавских села.

Паљуви:

– славе св. Лазара, св. Врачи, Ђурђиц, св. Николу и Часне Вериге. Становништво је староседелачко и досељено у 18. веку махом из Старе Србије, Знепоља-околине Сурдулице, и из источне Босне-околина Осата. У селу има и нешто ромске популације.

Памбуковица:

– славе св. Јована, св. Луку, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из околине Никшића, Колашина, ужичког краја, Босне, Азбуковице, у другој половини 18. и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.

Радљево:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Семберије-околине Бијељине, са Косова и из Колубаре и у другој половини 18. и током 19. века, махом из Ваљевске Подгорине, Срема и др.

Радуша:

– славе св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено етапно, најпре и најмасовније у првој половини 18. века из Мораче у Црној Гори, Метохије (из околине Пећи), ужичког краја и Азбуковице, а потом у другој половини 18. и током 19. века из Колубаре, Осата-источне Босне и др. У селу је рођен Божа Николајевић, књижевник и Светомир Николајевић, историчар, универзитетски професор, академик и политичар.

Руклада:

– славе св. Луку, св, Арханђела, св. Јована и св. Николу. Становништво је досељено у 18. и 19. веку углавном из Колубаре и мањим делом из Старог Влаха и других области српских земаља. А има и нешто ромске популације.

Слатина:

– славе св. Николу, Михољдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено у првој половини 18. века из источне Босне, Полимља и Азбуковице, и касније у другој половини 18. и у 19. веку из Старог Влаха, Оста у Босни и Ваљевске Подгорине.

Совљак:

– славе св. Јована, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у 18. веку из Ваљевске Подгорине, источне Босне, Рађевине и др. У селу су рођени Лазар Георгијевић, један од виђенијих Срба свога доба и учитељ прота Матија Ненадовић, Бранислав Брана Петронијевић, знаменити српски и европски филозоф. У селу је живео и Максим Крстић (родом из Босне), војвода и кнез рађевски, соколски и зворнички, српски добротвор и јунак из бојева против Турака.

Стубленица:

– славе св. Јована, св. Николу св. Арханђела и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном са Косова и касније током читавог 18. и у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Колубаре, Рађевине и других области.

Таково:

– славе св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и Ђурђевдан. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Полога-западне Македоније, из Дробњака-старе Херцеговине и из Метохије. У другој половини 18. и у 19. веку већином из Ваљевске Подгорине и Азбуковице.

Тврдојевац:

– славе св. Јована, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из источне Босне и из Црне Горе, а потом из Колубаре, из Оста у Босни, Ваљевске Подгорине и Азбуковице. А има и Рома – 1892. године 105 тврдојевачких Рома добровољно је примило православну веру, раније били мухамеданци.

Трлић:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Стефана и Ђурђевдан. Становништво је већином досељено у првој половини 18. века из Ваљевске Погорине, Азбуковице, Баната и околних посаво-тамнавских села.

Трњаци:

– славе св. Николу, св. Јована и Ђурђевдан. Становниство је досељено у другој половини 18. века из Старог Влаха, Босанске крајине и Црне Горе, касније и из околних села. У селу је рођен Милан Муњас, народни херој.

Тулари:

– славе св. Јована, Михољдан, Ђурђевдан, Ђурђиц и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном из Конавла, Босне, Ваљевске Подгорине и Рађевине као и током друге половине 18. и 19. века. У селу су рођени Јуриша Михаиловић, најбогатији Тамнавац и представник Ваљевске нахије на Скупштини у Остружници 1804. године; Коста Михаиловић, учесник Скупстине у Пећанима 1805. године; Милован Зујаловић, један од значајнијих команданата устаничке војске (погинуо у бици на Дубљу) и Урош Везилић, јунак из Првог српског устанка.

Црвена Јабука:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином током 18. века из околине Никшића, Дробњака, Бјелопавлића и Ваљевске Подгорине.

Чучуге:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено углавном током 18. и 19. века из Ваљевске Подгорине, Колубаре и Азбуковице.

Шарбане:

– славе св. Николу, Ђурђиц и др. Становништво је досељено углавном у 18. веку из околине Призрена, Срема, Рађевине, Ваљевске Подгорине и Азбуковице.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (21)

Одговорите

21 коментара

  1. U bogdanovica celo selo slavi sv.arandjela ili arandjelovdan. Djurdjevdan je preslava ne slava u selu bogdanovica malo imate o bogdanovici