Порекло презимена, село Штавица (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села општине Љиг, Штавица. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Порекло становништва села општине Љиг, Штавица. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Штавица (Љиг)

Порекло презимена, село Штавица (Љиг)

Порекло становништва села општине Љиг, Штавица. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредили сарадници портала Порекло Милодан и Шарко.

 

Положај села.

Штавица лежи испод Угриноваца, у долини Брезовице, зване овде Штавичком Реком, која тече кроз средину села. Сеоско земљиште облика је мале висоравни, коју са десне стране реке чине четири повећа дугуљаста брега са заравњеним гребенима: Голубац, Виторово Брдо, Равна Главица и Врлетна Страна. Благе и пошумљене стране Голупца зову се Којића Забран, који је потоком Тисавицом одвојен од Виторова Брда, Равне Главице и Врлетне Стране. Овај поток долази са источне стране села, пролази испод Којића Забрана, потом окреће на север и утиче у Козељицу. Остали брегови пуштају дугачке и доста стрмените косе у дубодолинама Штавичке реке и потока Тисавице. Висораван са леве стране реке састављају два повећа дугуљаста брега са оштрим гребенима: Велики и Мали Рид, између којих је низак превој. Јужне стране и косе ових брегова често су пошумљене и зову се Читлук.

Сеоске куће су на странама и косама Равне Главице, Врлетне Стране и Великог Рида, затим, на западним подножјима Обешењака и Лисине, одмах изнад Штавичке Реке до Угиноваца. Куће на Равној Главици и Врлетној Страни доста су издвојене, и тај део села се зове Бождаревац.

Извори.

Најглавнији извори су: два извора у Равној Главици, извор у Врлетној Страни, у Великом Риду, Малом Риду и други.

Земље и шуме.

Готово је сва зиратна земља између и изнад кућа по именованим брдима. Нешто мало има поред реке. Средње је родности. Највеће су њиве на Голупцу, где се поглавито и сеју стрмна жита.

Заједничка сеоска шума је Читлук, где преовлађује букова гора.

Тип села.

Село је типа најприближнијег старовлашком. Јасно се издваја заселак Бождаревац. Разликују се три краја: Којићи на Риду, Симићевићи, на подножју Обешењака и Перцутовићи, на подножју Лисине. Ови крајеви са фамилијарним назвањима нису јасно изражени као засеоци.

У селу имају 94 куће, од којих је у Штавици 67 а у Бождаревцу 27.

Име селу.

У народу нема никаква тумачења о имену села.

Старине.

У овом селу има доста старина. У Којићима према Риду, има место Црквине, где су до скора биле зидине и часна трпеза. У једног сељака има неколико златних новаца са латинским натписима, који су ту нађени.

 

Порекло становништва.

У селу је само једна фамилија старинаца, а остало су досељеници.

У Штавици су:

-Којићи, старинци, славе Аранђеловдан.

-Симићевићи, досељени из Блажева код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Никољдан.

-Тобошаревићи, досељени из Одкове код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Ђурђевдан.

-Перцутовићи су дошли из Лопужња код Новог Пазара у време Првог устанка, славе Аранђеловдан.

-Арсенијевићи су досељени из Опава код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Пантелијевдан.

У Бождаревцу су:

-Јанковићи (Кратовци), врло велика фмилија, досељени из Кратова у Македонији пре 120 година, славе Лазаревдан.

 

Сеоска је заветина Бела Субота.

 

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

 

 

 


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top