Презимена, село Доња Трепча (Чачак)

8. мај 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Трепча, стање из 1903. године

Доња Трепча је село разбијеног типа. Овде правих крајева управо и нема, већ се крајеви поклапају са џематима, дакле, само се дели на породице. Има шест џемата: Орловац (Урошевићи), Пауновићи, Добросављевићи, Удовичићи, Пољанци и Бојовићи.

ОРЛОВАЦ – 20 кућа Урошевића.

ПАУНОВИЋА КРАЈ – 12 кућа Пауновића.

ДОБРОСАВЉЕВИЋА КРАЈ – Новаковићи (5 к.), Добросављевићи (10 к.), Бркићи (3 к.), Ђоковићи (4 к.).

УДОВИЧИЋА КРАЈ – Удовичићи (20 к.), Цветићи (1 к.), Ђоковићи (2 к.).

ПОЉАНЦИ – Минићи (1 к.), Павловићи (3 к.), Марјановићи (2 к.), Милошевићи (1 к.).

БОЈОВИЋИ – Бојовићи (20 к.), Перишићи (1 к.), Васиљевићи (3 к.), Трипковићи (4 к.).

Пет кућа КАРАПАВЛОВИЋА издвојене су на Карапавловића коси.

Ни овде не постоји никакво тумачење о постанку имена селу.

На месту које се данас зове Селиште, било је раније село. Нико не памти кад су ту биле куће, али многобројни изданци од разног воћа неминовно упућују да је ту било насеље. Несумњиво је да је и ово село старо. Овоме иде у прилог и народно предање о стрим породицама. По том предању има породица које су се у Доњу Трепчу доселиле пре 200 година. За њих се зна да су у време Кочине Крајине и у Срем бежале.

По попису из 1822. године Доња Трепча имала је 36 кућа.

Најстарије породице су:

УРОШЕВИЋИ, славе Митров-дан. Они су старином од Сјенице, али су прво били настањени негде код Муртенице, па су одатле дошли у Доњу Трепчу. Од њихова досељења има преко 200 година (мој додатак – дакле, пре 1700. године). Први се од њихове породице доселио неки Вулић. Он је имао сина Уроша, а Урош Мијаила, Гаврила, Радована и Саву и од њих се разгранала сада велика породица Урошевића (у овом селу је јако раширено предање да је баба Вишња, мати Милоша Великог, рођена у овој породици Урошевића и у овом селу).

СТЕВАНОВИЋИ (Милошевићи, Добросављевићи, Новаковићи) су се доселили од Сјенице. За време Кочине Крајине били су већ у овом селу и пребегли у Срем заједно са Урошевићима, па су се опет вратили натраг. Славе Ђурђев-дан.

СТАНИЋИ (Пауновићи) су такође стара породица. Не знају из кога су места, ни када досељени, славе Св. Николу.

ПЕРИШИЋИ славе Св. Тому. Не памте ни кад су, ни одаклу су досељени.

У време Првог устанка дошле су породице:

МИНИЋИМА се прадед доселио од Сјенице, славе Св. Јована.

ГУВЕЉИЋИ (Павловићи) су се доселили од Сјенице, славе Св. Николу.

ГРБИЋИ су од Сјенице, славе Св. Николу.

КАРАПАВЛОВИЋИ су се доселили од Пећи, славе Св. Ђурђа.

БОЈОВИЋИ су се доселили из Старе Србије, славе Св. Ђурђа.

БЛАГОЈЕВИЋИ славе Св. Стевана. НИКОЛИЋИ (Удовичићи) славе Лазареву Суботу. МИЛИЋИ славе Св. Аранђела и БРКИЋИ славе Св. Николу. За ове четири породице не зна се одакле су досељене. Сви знају само то да су се од некуда доселили у време Карађорђеве крајине.

У новије досељенике долазе:

ЈЕВТОВИЋИ су се доселили пре 50 година из Осата (Босна), славе Св. Јована.

ВАСИЉЕВИЋИ (Брковци) су се доселили пре 40 година из Пресјеке (срез Ариљски), славе Ђурђев-дан.

ТРИПКОВИЋИ су се доселили пре 40 година из Церове (Драгачево), славе Ђурђиц.

ТОДОРОВИЋИ су се доселили из Станчића (срез љубићски), славе Ђурђев-дан.

РАДИСАВЉЕВИЋИ су такође дошли из Станчића, славе Светог Аранђела.

ЛАЗАРЕВИЋИ су се доселили из Шума (код Ивањице), славе Ђурђиц.

ЦВЕТИЋИМА је отац дошао од некуда као аргат, па се овде привенчао, славе Св. Стевана.

МИЛОШЕВИЋ је дошао као припуз из Прислонице, славе Аранђелов-дан.

Последњи су се доселили ВИДОЈКОВИЋИ. Они су првог српско-турског рата добегли из Старе Србије на Јавору.

ИЗВОР: Радомир М. Илић, О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Вечањ – Бресница – Тамник – Лађевци), СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК Књига пета 1903. године. Приредио Александар Маринковић.

 

О селу Горња Трепча прилог је објавио и наш вредни сарадник Александар Аксић Шарко: 

Урошевићи, старо им презиме Вулић (св. Димитрије), доселили крајем 17. века из околине Сјенице – пештерска висораван.

Стефановићи, од којих су (Милошевићи, Добросављевићи и Новаковићи)- (Ђурђевдан), доселили око 1770., живели су једно време у Срему, као и Урошевићи, па су се опет вратили назад.

Станићи, од којих је Пауновић (св. Никола), заборавили старину.

Перишићи, (св. Тома), заборавили старину.

Благојевићи, (св. Стефан), заборавили старину.

Николићи, од којих су Удовичићи (св. Лазарева Субота), заборавили старину.

Милићи, (св. Арханђео), заборавили старину.

Бркићи, (св. Никола), заборавили старину.

 

Од 19. века се досељавају:

Минићи, (св. Јован), доселили из околине Сјенице-пештерска висораван.

Гувељићи, од којих је Павловић (св. Никола), доселили из истог краја као и Минићи.

Грбићи, (св. Никола), доселили из околине Сјенице.

Карапавловићи, (св. Ђорђе), доселили из околине Пећи – Косово и Метохија.

Бојовићи, (св. Ђорђе), доселили из Старе Србије.

Јефтовићи, (св. Јован), доселили око 1850. из источне Босне.

Васиљевићи, (Ђурђевдан), доселили око 1860. из околине Ариља.

Трипковићи, (св. Ђурђиц), доселили из околине Ивањице.

Тодоровићи, (Ђурђевдан), Радисављевићи (св. Арханђео), доселили из околине.

Лазаревићи, (св. Ђурђиц), доселили из околине Ивањице.

Милошевић, (св. Арханђео), доселили из околине.

Видојковићи, доселили из Старе Србије.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.