Порекло становништва у селима општине Ражањ (између Алексинца и Параћина)
Браљина:
– славе св. Арханђела, св. Стефана, св. Николу и др. Стари досељеници су пореклом са Косова и из околине Лесковца и мањим делом 1878 године из Црне Горе.
Варош:
– славе св. Игњатија, Ђурђевдан, св. Николу и др. Становништво је претежно из околине Сврљига.
Витошевац:
– славе св. Јована Крститеља, св. Ђорђа, св. Николу и др. Становништво је пореклом углавном са Косова, из старе Рашке и из југоисточне Србије.
Мађере:
– славе св. Мојсија, св. Тодора, св. Јована Крститеља и др. Становништво је досељено са Косова, а касније и из околине Врања и околних села.
Маћија:
– славе св. Јована, св. Николу, св. Арханђела и др. Становништво је углавном досељено из Калне код Књажевца. (источна Србија).
Подгорац:
– славе св. Арханђела, св. Ђорђа, св. Николу и др. Становништво је углавном досељено са Косова. У селу има нешто и ромске популације.
Послон:
– славе св. Андрију, Ђурђевдан и др. Становништво је у време сеоба досељено са Косова, а касније и из других крајева.
Рујиште:
– славе св. Петка, св. Ваведење, Ђурђевдан и др. Становништво је пореклом из Црне Горе (око 30 одсто) и из других крајева.
Скорица:
– славе св. Николу, св. Јована, св. Арханђела и др. Становништво је досељено у 16. и 17. веку из косовског-Поморавља, касније из Тимочке Крајине, а почетком 19. века и из околине Ариља-западна Србија.
Смиловац:
– славе св. Николу, св. Арханђела, Митровдан и др. Становништво је досељено у 17. веку са Косова, из јужног подручја Јужног Поморавља, Црне Реке, и Западне Србије у 17. и 18. веку.
Стари Брачин:
– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Јована Крститеља и др. Најстарији становници су пореклом из околине Пирота и Власотинца, а касније су присутна и досељавања са Косова, из Црне Горе и околних села.
Церово:
– славе св. Николу, св. Ђорђа, св. Арханђела и др. Становништво је досељено углавном са Косова.
Црни Као:
– славе св. Петку, св. Николу, св. Арханђела и др. Становништво је досељено из Црне Горе и из околних села.
Шетка:
– славе св. Арханђела, св. Стефана, св. Јована и др. Становништво је досељено са Косова, из Топлице и околних села.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
8. април 2013. у 08:32
dragan
Pozdrav: moja sugestija je sledeca, ispada da se cela opstina Ražanj naselila ljudima sa juga, tacnije migracijom stanovnistva sa Kosova. Da li je to tacno?
Pozdrav
Lukić Dragan
24. новембар 2022. у 14:52
Boran
Pa logicno!..Kako su sa juga nadirali Turci tako se i stanovnistvo selilo ka severu.