Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
БРКЉАЧИ – у Подгорју и Лици; по Р.Лопашићу, ови су ”Бркљачићи” пореклом ”из северне Далмације”; православни у горњо-карловачкој дијецези; православни у Растелићу код Бенковца: многи православни у западној Босни. У западној Босни православна села: два с именом Бркљачи и једно с именом Бркљачке Долине.
БРНИЋИ (и БРНИЋИ – МИЛОДАНОВИЋИ) – у Суботици, од 1686.год.; у Лици (вере ?); Брнићи, католици у северној Далмацији и католици у Земунику источно од Задра; православни Брнићи у западној Босни.
БРЊАКОВИЋИ – у Бачкој, старином Грубишићи (види под Грубишићи и код Ферменџина, 491 и 500), а пореклом из Олова у Босни: у једној се листини из 1653.год. истиче као особито заслужан за католичку веру ”nobilis vir dominus Andreas Berniacovich Olovensis genere”, такође фратар Mattheaus Брњаковић, који је 1679.год. умро у Риму, био је ”origine Plumbensis”, дакле из Олова. Синови поменутог Андреје Брњаковића, врло угледни сарајевски трговци, Јаков и Филип Брњаковић, који су се око 1674.год. и доцније особито старали око фрањевачког самостана у Олову, добили су папину препоруку 1686.год. од цара Леополда ”њемачко државно и угарско барунство”, а 1697.год. и они се са војском Евгенија Савојског иселе и смјесте ”негде у Угарској”, без сумње у Бачкој. У изасланству бачкога племства 1790.год. на крунисању цара Јосифа II у Будиму био је учесник и ”барун Антун Брњаковић” (који је после своје име помађарио у Бернатфи). Као негдашњи племићки род у краљевини Босни именују се ”com. (ites)… Berniakovich…ex territorio Saraj”. У славонском селу Зарилцу помиње се 1702.год. Sztipan Bernyakovich, католик и досељеник након изгнања Турака.
БРЧИЋИ (на туђим језицима Bercsics и сл.) – у Суботици, од 1687.год.; у Сењу (вере ?); католици у Гали и Отоку код Сиња; православни, досељеници у Задру. У северној Далмацији сеоце Брчић, свакако католичко (део је скоро чисто католичке општине).
БУДАНОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку. У Сењу се 1551.год. помиње као војник Стипан Будановић, а 1644.год. Будановићи, Иван и Лука. У северној Далмацији има католичко село Буданови.
БУДАЦИ (једн. БУДАК) – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Подлугу код Бенковца и на острву Пагу. У северној Далмацији католичко село Будак. У источној Босни православно-муслиманска села Будаци и Будак. Мој додатак – према родослову породице Будисављевић из Лике, Будаци лички и далматински, су њихов огранак.
БУДИМЧЕВИЋИ / БУДИМЦИ / БУДИНЧЕВИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Очиевидно назвати по прецима досељеним из Будима.
БУДИСАВЉЕВИЋИ – католици и православни у Лици, православни прешли у католичанство вероватно око 1700.год.; католици у Потрављу код Сиња.
БУДИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; католици у Потрављу код Сиња; католици у Биограду на мору; православни у западној Босни. У западној Херцеговини код Дувна католичко село тог имена, а у источној Босни сеоце Будићи, део муслиманско-католичког села.
БУКВИЋИ / БУКВА – у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку у Бачкој; православни Буквићи у Лици и Буквићи у загорској Далмацији (вере ?); католици Буквићи у средњој и јужној Далмацији; православни Буквићи у Полачи и у Турићу код Книна, а старином ”из Босне”; у источној и западној Херцеговини има или је било православних Буквића, а у јужној муслимана истог презимена; православни Буква у Сарајеву 1740.год., а пореклом из Горњег Подриња; у Босни је 1768.год. умро фрањевац ”Laurentius Bukva a Drinovzi”, дакле из католичког села Дриновци у западној Херцеговини; у средњој Босни старинци муслимани Букве; у западној Босни православни Буквићи и у суседној босанској Посавини православни Букве.
БУЉОВЧИЋИ / БУЉОВШИЋИ (Буљошићи) – у Суботици, од 1724.године. Мој додатак – православни род Буљ у Равним Котарима, узели презиме Јовановић.
БУНДИЋИ – у Бачкој: у Бордошу и Јанковцу, од 1715.год.; у Суботици од 1779.год.; у Дубровнику се још од 12.века помиње властеоски род Бундићи. У Херцеговнии, у гатачком крају, има муслиманско сеоце Бундићи.
БУРНАЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Чонопљи; православни род Бурнаћи у горњо-карловачкој дијецези; у западној Херцеговини католици ”Бураћи” (? можда погрешно место Бурнаћи), који су били православне вере.
БУТКОВИЋИ – у Подгорју и у Лици, од око 1686.год.; католици у Врпољу код Книна, а старином ”из Босне”; Ј.Бутковић, католички свештеник у сплитској дијецези родом из Врбника у северној или средњој Далмацији. У јужној Далмацији има католичко село Бутковине. У Херцеговини, у околини Фоче, три села муслиманска и православна с именом Бутковићи и једно с именом Бутковина, а једно код Коњица опет Бутковина; у источној Босни једно православно-муслимаснко село Бутковићи, а једно код Коњица опет Бутковина.
БУТОРЦИ / БУТУРЦИ – у Подгорју и у Лици, од 1702.године. У јужној Далмацији католичко сеоце Бутор, од чијег је имена могло постати презиме Буторци. У средњој Босни Бутуровићи, део православно-католичког села.
ВАЛИЦЕ / ВАЛИЧАНИ – у Суботици, од 1737.год.; у Лици православне Валиџије. У западној Босни муслиманско сеоце Валице.
ВЕЛИЋИ – у Звјеринцу код Книна, а досељени недавно из неког места у Далмацији; католици у Книнском Пољу, а досељени ”негде 18.веку из Босне”; католици у Макарској; православни Србин, жумберачки ускок, Новак Велић 1653.год., а досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе; православни Велићи у западној Босни; мухамеданци у средњој Босни; Ђ.Велић, православни свештеник, Ј.Велићева, српска православна забавиља, Д.Велићева, српска православна учитељица, сви у Војводини. У разиним деловима Босне пет села с именом Велићи: три су делови муслиманских, а два делови муслимаско-православних насеља.
ВЕСЕЛИНОВИ – у Суботици, од 1737.год.; Веселиновићи у Сомбору (Буњевци ?), од 1715.год.; православни Веселиновићи у Зеленграду и у Голубићу код Обровца.
ВИДАКОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Аљмашу, Баји, Бајмаку, Бајши и Чавољу, од 1690.год., а деле се на многе гране; католици у Подгорју и у Лици; католици (?) у загорској Далмацији; католици у Медвиђој код Обровца; Видаци, католици у Кричкама на југоистоку од Дрниша, а пореклом од Гламоча у Босни; Л.Видаковић, католички свештеник у Босни, родом из Горице у Босни или у Херцеговини (јер их има неколико са католичким становништвом). Предак бачких буњевачких племића Видаковића, Ђуро Видаковић, био је православне вере и добио племство од цара Леополда 1690.године. Знамо за православне Видаковиће штокавско-икавског говора, пресељене 1632.год. из Босне у Мркопаљ у Хрватској. По деловима Босне има и сад много православних Видаковића.
ВИДИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Лици (вере ?); католици у Сињу и православни у Карину код Бенковца; католици у Каракашици и у Лучанима код Книна; 1702.год. ”fra Giovanni Vidich” из босанског католичког манастира у Олову; православни у разним деловима Босне. У северној Босни село Видићи део православно-католичке општине.
ВИДОВИЋИ – у Суботици, од 1687.год.; католици у Полачи и у Бискупији код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Стрмици код Книна, а досељени из Котара; католици у средњој Далмацији; католици у Примоштену и у Рогозници код Шибеника, у Сплиту и на Пагу; католици у Биском код Сиња; А.Видовић, католички свештеник у Босни, родом из Видоша код Ливна; Ј.Видовић католички епископ сплитски 1716.год. родом Шибенчанин; католици у Ливну и у Ускопљу у Босни; православни Срби у Жумберку, Петар и Радојица Видовићи 1556. и 1626., а досељени босанско-далматинско-личке тромеђе; врло много православних по западној Босни, а и по другим деловима Босне. У разним деловима Босне 15 села с именима Видовићи, Видовац, Видовице и Видовиште, нека од њих католичка (као нпр. Видовићи код Дувна).
ВИЛОВИ (једн. Вилов) / ВИЛЕ – у Суботици, од 1757.год.; у Баји, од 18.века; католици Виле у Врбнику код Книна, а досељени однекуд из Далмације; Виловићи, католици на острву Корчули; Виле, католици у Олову; М.Вилић, католички свештеник у Босни, родом из босанске Посавине; негдашњи племићски род у краљевини Босни ”Vilich ad Gorni Vacup, vulgo Scopie”; ”Vilics Miho” у Печују, од 1698.год.: ”Hic incola ab annis 13 hanc civitatem inhabitat fidei Romano catholicae”; Виловићи, муслимански род у Тузли; православни Вилићи у западној Босни и суседној Посавини; мухамеданци Вилићи у средњој Босни; село Вилови код Нове Вароши.
ВИНКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Лици; Иван и Мирослав Винковић, чиновници у средњој Босни.
ВИТЛАЈИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Далмацији, католици Витле, пореклом из Срхиња у Босни. У средњој Босни муслиманско-католичко село Витлаци.
ВИТОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године.
ВЛАКОВИЋИ (?) – у Суботици, од 1686.године.
ВЛАОВИЋИ / ВЛАХОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године; у Лици и у Подгорју вероватно већ од 1551.год. (вере ?); католици у Новиграду у северној Далмацији; католици у Стариграду; М.Влаховић, католички свештеник у Босни, родом из Поља у Босни или у Херцеговини; Знамо за православне Влаховиће штокавско-икавског говора, пресељене 1632.год. из Босне у Мркопаљ у Хрватској. У Босни има 12 села с именом Влаховићи, нека од њих вероватно католичка; у Ричици код Високог у средњој Босни било је некад село Влаовићи.
ВЛАТКОВИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; од њих је вероватно био капетан Иван Влатковић, ускочки капетан и лички старешина 1596.год. и даље; негдашњи католици у Новиграду у северној Далмацији који се помињу у 17.веку, а били су досељени сењски ускоци. У средњој Босни православно село Влатковићи.
ИЗВОР: Александар Маринковић
1. јул 2016. у 22:48
Djole
Srboljub Kris Brkljac, muz Stane Katic. Oboje imaju srpske korene iz Dalmacije
“Kris reportedly hails from Australia and is also of Serb descent.”
http://ca.hellomagazine.com/brides/02015042715643/canadian-castle-star-stana-katic-marries-kris-brkljac/
“- His name is Kris Srboljub Brkljac
– He’s half serbian and half australian
– He has two brothers: Milan is a chiropractic, and Dragoljub a cop
– His family live in Australia
– His father was/is a serbian politician”
http://katherinehcastle.tumblr.com/post/89590426313/valenate-gramato7-ha-detto-hi-i-see-lots-of
“- Stana’s grandmother obituary: Kris is mentioned after Stana’s name, between parentheses. In serbian culture when a name is approached, in this way, to another name, indicate the husband/wife or longtime companion (09.25.2009)”
http://www.lifenews.ca/announcement/1900952-katic-manda