Презимена, село Брестовац (Босански Петровац) Reviewed by Momizat on . Брчин, Булајић, Војиновић, Лајић, Мирчета, Радошевић, Селаковић Село Брестовац лежи нзмеђу села Врановине и Вођенице. Према Раковици (доњи равни део Врановине) Брчин, Булајић, Војиновић, Лајић, Мирчета, Радошевић, Селаковић Село Брестовац лежи нзмеђу села Врановине и Вођенице. Према Раковици (доњи равни део Врановине) Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Презимена, село Брестовац (Босански Петровац)

Презимена, село Брестовац (Босански Петровац)

Брчин, Булајић, Војиновић, Лајић, Мирчета, Радошевић, Селаковић

Село Брестовац лежи нзмеђу села Врановине и Вођенице. Према Раковици (доњи равни део Врановине) нема изразите границе. Тек нешто приметнији размак међу кућама. Од Горње Врановвне дели га стрма, ситним грмљем и камењарем, покривена Главица. Према Вођеници ограђује га благо уздигнутн хрбат, коме најгорњи део носи име Вршчић, средњи Кланац, а најдоњи Дреновац. На западној странн село се хвата поља.

Куће су смештене ивпцом равнице, по подножју Главице и Кланца. Неколико кућа сишло је недавно дубље у поље. ближе главном друму Петровац—Крупа. Куће и њиве налазе се у главном по равни.

Село је разбијеног типа, са неколико видније размакнутих чопора. У овим скуповима куће су наблизу и носе породичне називе. То су: Радошевићи, Лајићи, Булајићи, Селаковићи, Војиновићи. Понека кућа налази се осамљена, подаље од ових збијених група. То су се неки подељеници измакли на страну на покрајње земље.

Привреда и саобраћај. Оранице су у Туку и у Пољу (Брестовачком). Ливаде су у Пољу. Пашњаци су: Гувнине, Главица, Кланац, Дреновац, Јелића Луг. Дрва за огрев и граћу довлаче се из Жељезника, већином „на влаци“ или двоколицом. Пољски радови врше се више коњима, него волозима. Неколике куће имају однеговане омање гајеве с церовим стаблима.

Извори: Прша, Брестовчић, Добра Вода. Сви су ови извори нејаки, лети готово да пресуше. Кад ови извори издаду, Горњи се Брестовац подмирује водом с Врановине, а Доњи Брестовац вози воду у бачвама из Крњеуше, с извора Салати.

Млини су у Вођеници. Могу да служе, док је јача вода.Кад вода пане, онда се меље у Рипчу, Кулен-Вакуфу и Манастиру.

Кроз село пролази главни друм, који веже Бос. Петровац с Бос. Крупом. Село се њиме веома користи, имајући тако добар приступ на пијаце, а исто и до воде и млинова. Између појединих скупова кућа провлачи се неколико запуштених сеоских путева. У планину Жељезник воде преко Врановине неколика пута.

У селу су два гробља: Лајића гробље и Ново гробље.

Порекло и јакост породица.

Радошевић — има их осам кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили се овде пре 80—100 го-дица из Суваје (петровачке). Старо им је порекло из Лике.

Лајић — има их пет кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили се пре 80—100 година из Бјелаја. У Бјелај су дошли из Срба (Лика) и били за неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнашли и заметнули стоке, населе се овамо.

Булајић — има их петнајест кућа. Славе Никољдан. Најјача и најстарија од данашњих породица у Брестовцу. Доселили се пред двеста година из Рупа у Далмацији. Уз буну 1875—78. г. одлазили су ови Булајићи својим рођацима у Рупе. Тамо су их тада биле три куће. И код њих тамо још живи предање, како су им ови роћаци одселили у Босну. — Три куће Булајића воде порекло од једног привотка, који је приведен у Булајиће из Лике, а зове се Гутеша. И он и његови потомци прихватили су и презиме и крсну славу од Булајића. Још одавно важе и они као Булајићи. Но по душевним особинама разликују се знатно од правих Булајића.

Селаковић — има их три куће. Славе Никољдан. Доселили се 1879. г. из Грачаца (Лика).

Војиновић — има их четири куће. Славе Ђурђевдан. Доселили се 1879. г. из Мазина (Лика). У Мазин су дошли за време Стојана Јанковића, кад је Лика насељивана, њих тројица браће: Војин, Каран и Грубиша. Од њих постадоше три племена: Војиновићи, Карановићи и Грубишићи. Тако прича најстарији Војиновић у Брестовцу. И збиља све три ове породице славе исту крсну славу.

Мирчета — једна кућа— слави Аранђеловдан. Доселили се 1879. г. из Грачаца (Лика).

Брчин — једна кућа— слави Ђурђевдан. Доселили 1879. г. из Грачаца.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/brestovac

 


Коментари (4)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top