Савети искусног истраживача: Мирослав Нишкановић Reviewed by Momizat on . Истраживање породичног стабла изазован је, дуг и нимало једноставан посао. Осим што подразумева да се човек у њега упусти срцем и жељом да састави што потпунији Истраживање породичног стабла изазован је, дуг и нимало једноставан посао. Осим што подразумева да се човек у њега упусти срцем и жељом да састави што потпунији Rating:
You Are Here: Home » Инфо » Интервју » Савети искусног истраживача: Мирослав Нишкановић

Савети искусног истраживача: Мирослав Нишкановић

Истраживање породичног стабла изазован је, дуг и нимало једноставан посао. Осим што подразумева да се човек у њега упусти срцем и жељом да састави што потпунији родослов, неопходно је да има и знање како то најбоље и најједноставније да учини.

Етнолог Мирослав Нишкановић, истраживач сарадник Етнографског института САНУ и аутор књигa „Породични коријени“, „Српска презимена – порекло, значење, распрострањеност“, даје вам савет одакле је најбоље да кренете у свом истраживању, као и где све можете да нађете веродостојне податке о вашим прецима.

На почетку, Нишкановић даје неколико важних напомена кад су у питању српска презимена, која су широко распрострањена на простору бивше СФРЈ:

Презимена, каква данас постоје у Србији, у највећем броју случајева су установљена тек у другој половини 19. века, кад је уведено правило да презимена буду стална и кад почињу да се уписују у матичне и земљишне књиге. До тада она су се могла мењати тако да се син презива по имену оца, а његов син не по имену деде већ опет по имену свог оца па тако из колена у колено. То, усвари, нису била презимена већ патроними. Патроним је постао презиме тек кад је и унук узео презиме патроним који је користио његов отац.

У западним деловима бивше СФРЈ било је нешто другачије. Тамо су презимена раније уписана у књиге (крајем 17. почетком 18. века) и више се, углавном, нису мењала. Пре свега из разлога што би у случају промене било теже доказати војнички статус и власништво над земљом, која је под неким презименом уписана у катастар. Дешавало се, додуше, да су у тим књигама нека презимена уписана погрешно, јер су их евидентирали странци, али је то већ питање транскрипције.

 Где се налазе писани трагови

На просторима бивше СФРЈ вођене су различите врсте евиденције.

Србија почиње да прави своју евиденцију од 1815. кад се обављају пописи стоке где су навођена имена и презимена домаћина и од тад могу да се нађу подаци који нас приближавају турским изворима. Нешто систематичније почиње да се ради од 1835. године, кад почињу да се воде и матичне књиге, при чему треба имати на уму да је то простор тадашње кнежевине, а не целе територије данашње Србије. Дакле, од тог периода могу да се нађу доста добри подаци о прецима.

Поред тога, везано за територију Србије, важан извор су и турски тефтери, вођени од 15. до 18. века. Проблем је једино што су тефтери на турском језику и арапском писму, у њима су наведена углавном само лична имена са именом оца, али и патроним и презимена, родовских и братственичких имена. Тек се очекује да буду преведни они који су најинтересантнији, из 17. па и 18. века.

Кад је реч о територији ван некадашњег Османског царства, постоји неколико система евиденције. Један је био у Хабсбуршкој монархији, други у Млетачкој републици, а трећи у Угарској. Свима њима је заједничко то што је обавезни попис уведен после Тридентског концила, од половине 16. века. Од тог момента било је обавезно вођење књига за католике, али пошто је у тим државама било и православних, то је онда важило и за њих.

Српска имена и презимена се најраније појављују у црквеним књигама из околине Задра и у Шибенику, крајем 17. века. Од половине 18. века уписивање у црквене књиге, како католичке, тако и православне, постаје редовно и о томе данас постоји солидна архивска грађа. Нешто од тога, међутим, није сачувано. Страдало је у ратовима, нарочито је то случај у Босни.

 Писано латинским, али и на старој ћирилици

Потешкоћа на коју може да се наиђе приликом читања књига из тог раног периода је што су, кад је у питању католичко становништво, писане на латинском језику, латиничним писмом. Често се дешава да није могуће транскрибовати сва имена и презимена. Са друге стране, у православним матичним књигама је све писано ћирилицом. Интересантно је да у Босни, у 18. веку, чак и у католичким црквама могу да се нађу матичне књиге исписане ћирилицом. Тек од 19. века они су увели обавезну латиницу.

Ћирилица којом је писано на први поглед не може да се чита и разуме, али уз повећану пажњу и мало дужи ангажман то се превазиђе. Постоји табела како су слова изгледала од 15. до 19. века – биле су разне варијанте, није се свако писмо писало исто, тако да то олакшава читање и разумевање.

Осим за књиге, то важи и за надгробне споменике из тог времена. Рецимо, године су често написане словним знацима, и због тога морате имати тачну шему да разумете која је то година. Те године су се рачунале од стварања света. Тако је у Босни било до друге половине 19. века.

 Земљишне књиге као извор података

Грунтовне и земљишне књиге су јако важне у потрази за прецима. У турско доба то су били поменути тефтери, а у Аустроугарској и у Млетачкој републици – катастар.

Турски тефтери:

Како који султан је долазио на власт, тако је тражио да види где и од кога узима харач (порез). И, то је све вођено у тефтерима односно земљишним књигама, где је тачно описивано ко је где био, на којој парцели. Уписивано је име власника парцеле и име његовог оца. Понегде би се јављало и неко родовско име.

Нешто од тих тефтера из 15.,16. и 17. века је преведено. Рецимо, преведени су босански тефтери из 1468. и 1604. године, херцеговачки из 1477., пописи пожешког санџака и клишког санџака из 16. века. Тренутно се у организацији Српског генеалошког центра и Центра за османске студије преводи тефтер смедеревског санџака из прве половине 16. века.

Код нас има мало те турске грађе, пошто је њихова администрација, када је одлазила са ових терена, понела ту документацију, и данас се тефтери и друга релевантна грађа налазе у архивама у Анкари и Истанбулу. Рад на тој грађи тек предстоји. Тек кад будемо имали преведене те материјале у континуитету моћи ће се више знати о локалним повесницама у то време.

Аустријски катастар:

У западним крајевима постоји бројна грађа која се у последње време све интензивније обрађује и објављује и тога ће бити све више, посебно из 18. и 19. века, што је нарочито интересантно. За подручје Војне крајине нарочито је важан архив у Грацу, тамо је те грађe највише. Из тог архива је значајан документ ‘Попис Лике и Крбаве из 1712. године’  јер даје приказ стања после протеривања Турака, након Карловачког мира из 1699. године, када почиње насељавање тих простора. Ту је попис имања, називи локалитета, и имена и презимена свих мушких који су спремни за војску.

На том терену доста дуго није било померања становништва, све до укидања Војне крајине, кад су Личани почели више да се исељавају. Ишли су у Славонију, Босну. Бранко Ћопић је писао да су његови дошли у Босну из Лике. Поред тога, за овај сегмент веома су значјани архиви на просторима бивше Југославије, данас Хрватске и Словеније.

Правци сеоба

Прво су људи селили из старе Србије и Црне Горе: један крак је ишао у Далмацију, Лику и даље, а други крак је ишао Дрином, у западну Србију, Војводину, Угарску, Славонију, Босну. Исто тако су из Македоније ишли долином Мораве, и то све иде до краја 17. века и у 18. веку. У 19. веку се ствара нова држава, па људи долазе у Србију. Истерани су Турци, створен је огроман простор по селима и градовима, и то се насељава.

Све то долази и сад треба видети ко кад и где, а то није тако једноставно.

 Хронике села су веома важне

Сеоских хроника има доста, и добрих и лоших. Често сам у контакту са људима који их пишу, који највећи проблем имају са приступом и непознавањем методологије. Најчешће мисле да се све може наћи у САНУ, што је погрешан приступ, нарочито кад су у питању западни крајеви. Мора најпре да се тражи у породицама из одређеног села, а литература иде на крају, то је најлакше пронаћи.

 Архиви у региону

Дубровачки архив је најзначајнији архив, важан за Србију и Босну и Херцеговину, јер су туда пролазили путеви. За директно прављење родослова на основу тог архива, нарочито је користан онима који су из Херцеговине и тих крајева.

Дубровачка грађа је углавном обрађивана за средњи век, док за 18. и 19. век није толико рађено, тек би требало да се ради.

За Далмацију су главни архиви у Сплиту и Задру, који је био главни град.

За Лику су то архиви у Карловцу, Ријеци, Загребу, Бечу и Грацу.

Важан је и Венцијански архив.

За Црну Гору најважнији је Которски архив, а доста тога има и у архиву у Херцег Новом и Дубровнику.

Необична презимена

Имамо пуно таквих презимена у Херцеговини, Далмацији и Лици.

То нема везе са оним што наши људи мисле да се неко спрдао па давао таква презимена, кад су дошли Аустријанци. Та презимена су старија од ових, Јовановић, Петровић. Она су рано записана и више нису могла да се мењају.

Имате, рецимо, презиме Будалић, а по њему се онда назвала Будалина њива. И, ако је тако уписана она је његова, а ако мења презиме онда је питање како да докаже да је то његова њива.

Та презимена су давана по особинама.

Са нашег данашњег становишта нека презимена звуче пежоративно, али то није увек било тако. Рецимо, Међед је некад представљао јаког, крупног човека, што је у ратничком свету много значило. Или презиме Зликовац, то је ратничко име. Тог презимена има код Сарајева.

Крсне славе као траг

Крсне славе су помоћно средство за утврђивање порекла. Ако славимо исту славу и имамо исто презиме постоји могућност да смо рођаци. Посебно кад су у питању ретке славе и кад презиме није тако често, а налази се на пет различитих места, онда је велика могућност да је порекло исто. Све може да буде тако, али и не мора.

Славе су се и мењале, на разне начине. Рецимо, кад се неко ожени, дође ’домазет’ у кућу. То је посебно био случај кад неко погине, а жена остане сама и не може да држи имање. Онда се она уда и дођу домазети.

А која ће ту слава да буде, његова или домаћинова, то се често одлучивало у односу снага. Ако је тај који дође довољно јак да то наметне, он ће наметнути. Слава би генерално требало да буде ствар куће, а не породице. Осим тога, није редак случај да је домазет мењао презиме.

До ког колена се поуздано може наћи порекло

Нормално је седам-осам колена, може понешто и мало даље, а да буде засновано на документима. Све то иде за ове крајеве из 18. века. Да имамо неки континуитет.

Усмена предања о прецима

Што се тиче родослова и фамилијарних извора, усмена предања су најбољи извори и моратe прво кренути од тих извора и даље радити. То се чува онолико колико је потребно. Ако ти је потребно да знаш 10 колена, ти знаш 10 колена, али ако ти је потребно три ти памтиш толико.

Усмена предања су нарочито очувана код Црногораца, а то је опет везано за племско друштво које се тамо најдуже очувало. Једна је ствар била да се зна да се не би узимало у сродству, да се ту нешто не би пореметило. Био је обичај да се међусобно не жене до деветог колена, а сад имате правило да се могу узимати од четвртог колена.

Друга ствар је везана за крвну освету. Било је важно знати ко ти дугује крв. И мораш да имаш та знања да би могао да их упражњаваш на прави начин. Такође, ту је и питање земље.

Због тога се у тим крајевима Црне Горе то дуго сачувала усмена предаја.

Топоними места идентични презименима

Топоними са истим називом као презимена су свакако неки траг.

Једна ствар је чињеница, а друга ствар објашњење. Наравно да може бити да су донели то име на одређени простор, али то мора да се утврди и да се види од кад се спомиње назив тог места. Имате, рецимо, место Косово у Далмацији, а сад треба да се види које се прво помиње. Може да се деси да оно код Книна помиње раније него ово овде.

Највећи број насеља, скоро сва, су названа по некоме и наравно да то представља траг. Мора да се утврди шта то значи, које му је стварно значење, и које му је пренесено значење. И то је како где. И то су истраживања која траже и познавање језика и историје.

Грбови

Племићка титула се давала на личност, а не на читав род. Тај и тај је добио титулу за заслуге у рату и онда је његова фамилија племићка. Дакле, кад се то истражује мора да се иде прецизно. Не може се племићка титула везати за све фамилије једног рода или братства.

Није ништа спорно да се данас направи грб породице. То је као неки заштитни знак. Али, друга је ствар кад хоћемо да будемо оно што нисмо. Има их разних који праве такве приче и узимају народу паре.

Савети за истраживање порекла

Већина људи жели одмах ’најдебљу’ старину, али претходно ипак треба испитати следеће:

– Прво кренемо од значења речи по којој је дато презиме. Па онда видимо кад се та реч први пут спомиње. Па где се то спомиње и да ли се спомиње тамо где је то презиме. Затим треба да видимо ко је тај родоначелник, шта знамо о њему.

Друга ствар је да видимо где све има припадника рода или братства, носилаца презимена које се истражује. Где их има данас, а где их је било пре. То нам већ може дати траг где да их тражимо. Морамо да видимо све те људе, све те групације. Чест је случај да неко узме да скупља за све и постоји могућност да направи и нешто за вас. Важно је доћи то тих преносилаца традиције.

Веома је важно и да се знају историјски контексти, како би се проверила предања и приче. Нешто у предањима може имати везе, али је често хронолошки нетачно наведено. У предањима се мешају ствари из различитих периода, јер људи немају представу кад је шта било. Причају за нешто што је наводно било у 15. веку, а касније се испостави да је то било у 19. веку. Мора да се проверава, зато постоји методологија, не може то свако да ради.

Имамо људе који нису вични, па још ако то лоше напишу, то је велика штета.

Ево, укратко, које кораке треба предузети приликом састављања породичног стабла:

* Почети од разговора у породици, посебно са онима који су више заинтересовани. У свакој фамилији постоји неко ко то прати и води и такве људе треба искористити;

* Пронаћи стари извод из матичне књиге рођених и кренути даље. Старе матичне књиге налазе се у мрежи државних и регионалних архива. У архивама у Хрватској је бесплатно коришћење, осим ако тражите помоћ архивара. Наравно, плаћа се и копирање;

* Пронаћи читуље, у породици или у цркви. Те читуље су се записивале кад су задушнице. Тад се свештеници моле за ваше претке. Цркве то доста чувају. Има тих примера из 18. века у црквама у Црној Гори. Они су уписани редом умирања, али је само наведено име.

* Треба доста да се тражи по књигама, лагано да се исчитава. Увек се нешто нађе;

* Тражити на интернету. На пример, постоји сајт www.familysearch.org. То је база података коју су сачинили мормони и налази се у бункерима у Солт Лејк Ситију. Ту су скениране или микрофилмоване готово све матичне књиге из Хрватске као и широм света. Не може да се види сваки извод, али може да се сазна које матичне књиге имају.

Ко је Мирослав Нишкановић

Рођен у Книну 1951. године. Дипломирао и магистрирао на Одељењу за ентологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.

Радио у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, као етнолог за порекло становништва и етногенезу (од 1976. до 1992). Био уредник Гласника Земаљског музеја у Сарајеву, свеска за етнологију, од бр. 101.

Ради у Етнографском институту САНУ као истраживач сарадник.

Преко тридесет година бави се генеалошким истраживањима. Резултате истраживања презентовао на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству. Објавио више радова у домаћим и страним часописима и преко 150 научно-популарних текстова у новинама и књиге: Породични коријени (2001) и Српска презимена (2004).

 


Коментари (67)

  • Mećava

    Poštovani,
    Molio bih vas da mi pomognete oko rasvjetljavanja prezimena Mećava!
    Unapred zahvalan

    Одговори
  • Бранко Сикимић

    Поштовани
    Мене занима гдје се могу наћи турски тефтери и на који начин се могу добити подаци.
    Такође, нисам имао приступ старим турским земљишњим књигама, али сам ипак дошао до релевнтних података од 1580 године, нисам се служио легендама и хвалоспјевима што је по мени недопустиво у овако важном послу.
    Значи, имам уписане све братственике са основним подацима, обухваћена је популација жена, али би покушао пронаћи још старије податке ако има било какве шансе.

    Поздрав!

    Одговори
  • antonije laketic

    Antonije Laketic
    23.12.2012.

    Postovani,
    Gde mogu naci turske deftere za Hercegovinu i kako ih mogu pregledati.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Лемићи у селу Јелићка (опш.Приједор) славе Никољдан и у овом селу су више од 200 година.
    Лемићи се спомњу по попису 1714 године у мјесту Петина-Лика (Радослав, Радован и Јован).Према попису 1712 године Лемићи су настањени у Лици у мјестима Барлете и Лички Осик, као и у мј.Доњи Косињ (15 кућа) и Кварте-Перушић (3 куће). Такође 1768 год. спомиње се Теодор Лемић, мј Живаје-Хр. Дубица; (књ. „Грађа за историју Банске крајине“ аут. Славко Гавриловић
    Лемићи су забиљежени 1731 године у мј.Каћмару (Мађарска), као и у Херцеговини 1867 год. По попису из 1948 Лемићи се спомињу у околини Карловца, Перушића,Бенковац и Глина, западно од БиХ.
    У Славонији Лемићи у парохији Вел. Зденци и Ступовача славе Ђурђевдан; у парохији Липовача славе Лучиндан (Епар.пакрачка-1898)
    Душан Кашић у својој књ.“Српска насеља и цркве у сјв. Хрватској“ написао је…“Понешто породица воде порјекло из Албаније као нпр ЛЕМИЋИ, Лекићи, Магоши, Пелеши,Бинђићи, Добрићи…“

    Одговори
  • Vesna Pilipovic

    Gde mogu da saznam nesto o svom porijeklu? Rodjena sam u Kozarskoj Dubici,tadasnjoj Bosanskoj Dubici. Interesuju me moji preci, ko su bili, cula sam mnoge price ali mislim da nisu istinite.

    Одговори
  • david

    Porijeklo prezimena Preveden iz Vojvodine (Sremska Kamenica).

    Одговори
  • Slavko Gruber

    Пре неког времена прочитао сам савете господина Нишкановића и посетио сам сајт http://www.familysearch.org. у ком сам пронашао матичну књигу рођених православне Цркве светог Петра и Павла у Пакој, општина Пожега, Република Хрватска, са подацима о рођењу мога деде Благоја Груберa, који је рођен 12.07.1885. године у селу Мигаловцима, као и петеро? његове браће. Такође сам из исте сазнао за име моје прабабе Милице, као и за право име мога прадеде Ђурађа. Мој деда Благоја погинуо је као Аустроугарски војник 1914. године у Русији.
    Овим путем захваљујем се господину Нишкановићу.

    Одговори
  • ALEKSANDAR EDI MEDOSEVIC

    Interesuje me poreklo prezimena Medosevic.

    Одговори
  • Stevo Dumedas

    Поштовани,

    Зовем се Стево Думедаш и волео бих да сазнам нешто више о свом пореклу.
    Све што знам о свом пореклу је да су ми преци били из Далмације околине Обровца / Хрватска.
    Моји већ 4 – 5, генерација живе у селу Обровац код Бачке паланке.
    Мој отац се звао Миленко, а деда Милоје, а прадеда Петар.
    Крсну славу славимо Св. Јована Крститеља.

    С поштовањем,

    Одговори
  • Daniel Jakica

    Interesuje me prezime Jakića, poreklo prezimena, moji su rodom iz sela Gerzovo,opstina Mrkonjic grad.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Данијел, да си ћирилицом написао или славу споменуо, можда би питање било мало јасније, а овако могу само да нагађам.
      Презиме Јакић се спомиње у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 године у парохији:
      -Височник (Сребреница) славе Алимпије
      -Подградци (Градишка) славе Вел. Госпојину
      -Кравица (Сребреница) славе Лаз. Суботу
      -Добрљин,Маглај и Сарајевско Поље славе Никољдан

      Презиме ЈАКИЦА спомиње се само у парохији Герзово и нигдје више, славе Јована Крститеља.

      П.С. Није ћирилица ко ошишана латиница, да је свако чешља по ћеифу своме.

      Одговори
  • Daniel Jakica

    извињавам се због латинице,у питању је презиме Јакица…да славимо славу свети Јован,и пореклом сам из Герзова,занимало ме је нешто више о презимену и пореклу Јакица

    Одговори
  • Branko

    Molim vas ako mi možete pomoči oko prezimena PAĐAN. Navodno je moj djed bio iz Užica ali je u ww2 nestao kao i moja baka. Pokušavam napraviti porodično stablo ali sam zapeo jer o njima nemam podataka. Puno Pozdrava Branko

    Одговори
  • Lidija Palurovic

    Trenutno istrazujem poreklo sa oceve strane, pa bih Vas molila ako mi mozete pomoci oko porekla familije Palurovic. Po tvrdnjama mog profesora istorije, vodimo poreklo iz Grcke, iz sela Paliuri. Kako je svetac zastitnik tog sela Sveti Djordje, a moja familija slavi Djurdjevdan, verujem da bi tvdnja o grckom poreklu mogla biti istinita. Inace, svi Palurovici u Srbiji i Evropi poticu iz zaseoka Paluri sela Dobroljupci u Zupi aleksandrovackoj, pa ce mi to, verovatno, olaksati posao.
    Ja cu svakako u narednim danima konsultovati izvore koje preporucujete, ali Vas molim da mi ukoliko ste u prilici kazete nesto vise o migracijama grckog stanovnistva prema nasim prostorima (ako ih je zaista bilo) u toku 18. veka ili ranije.
    Pozdrav,
    Lidija

    Одговори
  • војин игњатијевић

    РАДОВАЋУ СЕ СВАКОЈ ВЕСТИ О ПОРЕКЛУ МОГ ПРЕЗИМЕНА : И Г Њ А Т И Ј Е В И Ћ – хвала Војин – Крсна слава Св. Никола

    Одговори
  • Goran TODOROVIĆ

    Molim Vas da mi pomognete ako ste u mogućnosti. Interesuje me ko je otac Boguna Nemanjića, rodonačelnika BOGUNOVIĆA. Ja sam iz Doboja i slava mi je Sv.Jovan Krstitelj.

    P.S. Izvinjavam se zbog latinice.

    Pozdrav

    Одговори
  • stanislav nikolic

    Postovani,
    Molim vas ako mozete da mi pomognete sa prezimenom mog cukun-dede(Petar-Cocic-Nikolic), koji je rodjen 1832 I sahranjen u Leskovcu.Naime njegov otac rodjen oko 1800 se zvao Nikola Cocic I nigde ne mogu da nadjem poreklo tog prezimena Cocic.
    Unapred zahvalan na odgovoru
    Stanislav Nikolic

    Одговори
  • saša brkić

    zanima me poreklo prezimena BRKIĆ.Deda kao i preci su mi je iz sela Crnča kod LJUBOVIJE.Unapred zahvalan SAŠA BRKIĆ

    Одговори
  • Sanja Bogdanovic

    Rodjena sam u Novom Sadu, moj tata isto, a deda nam je rodjen u Ljubinju, Hercegovina. Slavimo Sv. Georgija. Da li ima jos neko od Bogdanovica iz Hercegovine?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Сања, мало је нејасна ваша последња реченица, не знамо на који простор мислите, јер ово старо презиме је доста заступљено, као и слава Ђурђевдан, на ширем простору краљеве и комунистчке Југославије.

    Богдановићи настањени у љубинском крају потичу од Вујадиновића из Малог Граховца у Црној Гори. Према народном предању, отуда су дошла шесторица браће и настанили се у Банчићима. Једном од њих било је име Богдан и од њега су Богдановићи у овоме крају. У Дубочицу су дошли „с Вардуше“ око 1830. године. У Влаховиће и Котезе су доселили из Убоска, а у Убоско из Ранковаца код Љубиња око 1855. године. Славе Ђурђевдан.

    Препис:
    Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005. стр. 244.

    Одговори
  • Мирјана

    Порекло Поповића из Лике,село Плоче,крсна слава Св. Јован,прочитала сам да смо из племена Богуновића….

    Одговори
  • Sanja Bogdanovic

    Postovani Milorade, hvala Vam mnogo, i hvala za literaturu. Mislila sam na Ljubinje, Gacko, jer tamo imamo dosta rodbine. Moj otac zna dosta o svojim precima, ali je mene zanimalo prezime. Bila sam u Ljubinju kada sam imala 13 godina i volela bih ponovo da odem, jer je lepo znati nesto vise o svojim korenima. Hvala Vam jos jednom.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Сања, али, моја драгост је још већа када осјетим женску љубав према потомцима и коријенима својим.

      Препоручио бих да посјетите и Богдановића страницу – Презимена, ако већ нисте, и упознате и друге наше презимењаке, без обзира на разлчитост славе и мјеста.

      Као и сваком нашем посјетиоцу , латиничару, дајем на поклон http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 , јер корјени наши се препознају по томе.

      Свако добро. Поздрав из Поткозарја гдје Богдановићи вјековима Срђевдан славе.

      Одговори
  • Mirjana

    Molim vas,kako mogu saznati vise o poreklu svog prezimena-Vujanovic? Znam samo da od davnina svi Vujanovici slave Sv. Jovana Milostivog. Moj otac inace vodi poreklo iz R.Srpske,iz Srbca.

    Одговори
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani ,

    ja sam Eržebet Rakočević rođena Bartok. Po struci sam diplomirani inžinjer arhitekture i od pre četiri godine sam u penziji.
    Kao i svako ko ima mogućnosti da istraži svoje poreklo, tako sam i ja počela da tragam za svojim precima.
    Po ocu pripadam porodici Bartok , iz koje potiče i veliki mađarski kompozitor Bartok Bela, koji je sa mojim dedom Bartok Palom brat od strica u drugom kolenu. Zahvaljujući toj činjenici, uspela sam da saznam za svoje pretke čak unazad do 895. godine, odnosno do vremena kada su mađarska plemena došla u Panonsku niziju pod vođstvom velikog vezira Arpada.

    Međutim , sa majčine strane istraživanja su mnogo teža, jer je porodica moje majke poreklom iz Crne Gore, tačnije iz Cuca. Majka mi je Ružica Cucić, njen otac je Ognjen Cucić i deda joj je Ignjatije Cucić. Tu se gubi trag, jer moj čukundeda, odnosno Ignjatijev otac je promenio svoje staro porodično prezime u Cucić, sa željom da dolazeći naraštaji ne zaborave da su poreklom iz Cuca, međutim sa tim činom je izgubljena veza sa starom postojbinom i sa starom porodicom.
    Istražujući veze sa starom porodicom kontaktirala sam Istorijski arhiv u Kotoru, Istorijski arhiv u Cetinju, zatim pogrebno preduzeće “Lisje “ u Novom Sadu, arhiv Matice Srpske u Novom Sadu, matični ured u Novom Sadu, proučila svu pristupačnu literaturu od Erdeljana do drugih autora koje su mi preporučili, ali nigde nisam mogla da nađem podatak o ličnostima iz vremena kada su se dešavali događaji u kojima su učestvovali moji preci. Kontaktirala sam i gosp. Dragoljuba Đuričića, budući da je on jedan od viđenijih Cuca, putovala sam u Trešnjevo i razgovarala sam sa gospodinom Majom Simovićem, posetila sam crkvu Svetog Nikole i groblje u Trešnjevu. Takođe sam pokušala da nađem neki trag pomoću Udruženja crnogoraca iz Lovćenca “Krstaš”.
    Međutim nisam uspela ništa dalje da saznam osim podatak koje ću Vam navesti.
    Ono sa čime ja trenutno raspolažem jesu sledeći podaci:
    moj čukundeda je zasigurno iz Cuca, 1848. godine je kao crnogorski vojvoda učestvovao u bitci za Srbobran, tadašnji Szenttamás. U borbama koje su se tada vodile, cela porodica mu je istrebljena i on tada odlučuje da promeni prezime. Nakon toga se vraća u Crnu Goru i ponovo se ženi, te dobija sina jedinca kome daje ime Ignjatije
    moj pradeda Ignjatije Cucić je rođen 1851. godine u Cucama. Nakon izvesnog vremena ga otac dovodi u Vojvodinu , u Srbobran gde izučava krznarski zanat. Ono što je interesantno jeste činjenica da je moj pradeda Ignjatije izuzetno dobro znao da uzgaja voće i povrće. Znao je da kalemi voćke tako da je na jednom stablu rađalo više vrsta voća. Takođe je i povrtnjak koji je gajio bio za primer u mestu gde su starosedeoci sve te poslove radili daleko duže od njega. Taj svoj hobi je verovatno stekao još u staroj postojbini. Izučavajući geografske datosti Cuca, došla sam do zaključka da je u Cucama u mestu Trešnjevo jedino postojala mogućnost da moj pradeda nauči sve o voćarstvu, budući da je to jedini voćarski kraj. Kada je završio zanat i postao majstor krznar, oženio se kćerkom novosadskog prote Jovana Popovića, Angelinom Popović. Prota Popović je službovao u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu i sa svojom suprugom Katarinom-Katom imao osamnaestoro dece od kojih je svega troje doživelo odraslo doba. Jedno od te dece je i moja prabaka Angelina.
    Ignjatije i Angelina Cucić su imali šestoro dece i moj deda Ognjen je najmlađi. Deca Ignjatija Cucića su : Vera, Miloš, Ignjatije, bliznakinje Anđelka i Danka i moj deda Ognjen.
    moj deda Ognjen Cucić je rođen u Srbobranu 1896. godine. Sa devetnaest godina 1915. godine je pozvan u Veliki rat, gde je učestvovao u formiranju Prve srpske divizije u Odesi. Nakon toga je ranjen i živ sahranjen, odakle se izbavio i nakon dugog oporavka u Odesi, vratio se kući 1918. godine. Dobio je status srpskog dobrovoljca i imao sve dobrovoljačke privilegije do smrti. Moj deda je imao dvoje dece od kojih je moj ujak Ignjatije rođen 1927. i moja majka koja je rođena 1930. godine. Supruga mog dede Ognjena, odnosno moja baka po majci je Joža Rozalija rodom iz Feketića. O tome sam napisala feljton u časopisu “Dobrovoljački glasnik” br.42.

    Sve ovo Vam navodim kako bi moglo da se vidi koja su imena česta u porodici i iz kojih izvlačim mogućnost da se moj čukundeda , cucki vojvoda zvao Miloš ili Ignjatije.
    Moja molba se sastoji u tome da Vas molim da mi , ukoliko je to moguće, pomognete pronaći krštenicu Ignjatija Cucića rođenog 1851. godine u Cucama. Verujem da je u crkvenim knjigama upisano staro prezime mog čukundede, kao i ime majke Ignjatija, odnosno moje čukunbake.
    U svojim istraživanjima sam došla i do mogućnosti da je cucki vojvoda Miloš Krivokapić moj čukundeda, ali za to nemam čvrst dokaz. Naime, dosta podataka se poklapa sa mojim saznanjima, a upoređujući fotografije mog dede i moje majke sa fotografijom vojvoda Miloša Krivokapića ustanovila sam neosporne sličnosti.

    Ukoliko imate neke sugestije u vezi moje dileme, molim Vas da me kontaktirate.

    Sa poštovanjem: dipl.ing.arh. Eržebet Rakočević

    tel: 00381 691 843 580
    00381 63 513 697
    e-mail: mikanerzi@gmail.com

    Одговори
    • Небојша

      Ержебет, најпре честитке за истрајност! Цуцићи су по свему судећи огранак Кривокапића.

      У Бјелопавлићима постоји презиме Вечковић. Петар Шобајић (Бјелопавлићи и Пјешивци) каже да је ова фамилија пореклом од Кривокапића из Цуца. Пре 190 година, због дужне крви, „дигла“ су се из племена три брата.

      Један од њих, Милош, дође у Бјелопавлића, а два оду у Скадар. Од њих су тамо муслимани Ајдар-Цуцићи.

      Назив „Цуце“ место Цуцићи или Цуцовићи и сл. спада у оне доста честе примере, које налазимо код динарских Срба, где се употребљавају скраћени облици за презимена, као нпр.: Бјелице место Бјеличићи, Бајице место Бајичићи, Бјелоши, место Бјелошевићи, Његуши, место Његушевићи итд.

      Одговори
    • Aleksandar I1

      Госпођо Ержебет,
      у бази података ФТДНА постоји извесни Барток који је као најстаријег познатог претка навео Белу Бартока из Нове Црње у Банату (Magyarcsernye). Припада хаплогрупи I1 L22+. Да ли ови банатски Бартоци имају неке везе са вама?
      Поздрав!

      Одговори
  • Војислав Ананић

    Poštovana gospođo Eržebet,
    Šaljem Vam mejlom brošuru „Hronologija gradova“, koja je izdata u Temišvaru, a gde imate na 33. strani o Beli Bartoku i mestu Veliki Senmikloš.
    Sve najbolje!

    Одговори
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Nebojša,
    zahvaljujem Vam se na poslatoj poruci i veoma me raduje što se moje pretpostavke pokazuju kao istine, ali bih Vas molila da mi dozančite na koji način ste došli do podataka koje ste mi poslali, pošto ja nikako nisam uspela da pronađem potvrdu da zaista potičem iz bratstva Krivokapića, mada dosta detalja upućuje na to da je to zaista tako.

    Takođe se zahvaljujem gospodinu Ananiću za poslatu brošuru koja će mi sigurno koristiti.

    Zahvalna: Eržebet Rakočević

    Одговори
  • Eržebet Rakočević

    Popštovani gospodine Aleksandre,
    zahvaljujem Vam na dopisu i odgovor je: da , i ja pripadam toj grani porodice Bartok i Bartok Bela stariji je bio brat od rođenog strica sa mojim pradedom Bartok Janošem koji je bio učitelj u Molu i u Novom Miloševu. U bazi podataka je verovatno moj rođak Bartok Karolj iz Hetina, pošto i on traga za precima i povodom toga smo se i pronašli.
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Ержебет,
      у том случају, ваши Бартоци несумњиво припадају нордијским Германима, врло раширеним на северу и западу Европе. Могу се чак назвати и правим Викинзима (за конкретне одговоре потребно је сазнати којој тачно подграни припада). Нашао сам податак да је даље порекло банатских Бартока (тачније композитора Беле), област Боршод на североистоку Мађарске и да су били ниже угарско племство. Како I1 L22+ баш и није особена за германска племена источне Европе, могуће је да се далеки предак Бартока у Боршод доселио у некој средњевековној експанзији Германа на те просторе.
      У сваком случају, мала је вероватноћа да имате икакве везе са доласком Мађара у Панонију, а поготово са самим мађарским племеном.

      Одговори
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Nebojša,
    Krivokapići koje ste mi naveli, ne bi mogli biti moji izravni rođaci, pošto moji Cucići slave Svetog Nikolu (zimskog). U svakom slučaju Vam hvala za trud i želju da mi pomognete.
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Госпођо Ержебет,
    Слажем се са колегом Александром да су Бартоци немачког порекла. У брошури коју сам Вам послао, наведено је да је Бела Барток рођен у Сенмиклошу. У оно време, све је то било у Аустроугарској, а данас је Сенмиклош у Румунском Банату, али, ту на граници и са Мађарском и са Србијом. У брошури је лепо наведено да су постојала три таласа колонизације Немаца у Сенмиклош и то: 1.талас 1752. године (40 немачких породица), кад је основан Немачки Сенмиклош; 2. талас 1763. до 1765. године и 3. талас насељавања Немаца у Сенмиклош 1766. до 1774. године. Касније су, као и многи други, асимиловани у Мађаре. Исто као што је отац највећег мађарског лирског песника Петефи Шандора (Александар Петровић), био Србин, а мајка Словакиња. Треба погледати генетску структуру Мађара данас и увидети да многи од њих по пореклу нису чистокрвни Мађари.
    Поздрав!

    Одговори
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Aleksandre i
    gospodine Ananić,
    mađarsko poreklo svog oca i njegove porodice sam istražila i sigurna sam da je porodica Bartok mađarskog porekla. Paloci, kojoj grupi naroda pripadaju moji mađarski preci, su po Anonimusu stigli u Panonsku niziju zajedno sa ostalim mađarskim plemenima u vreme kada se dešavalo useljavanje pod vođstvom Arpada. Paloci su u vreme dolaska u poslednje prebivalište pre selidbe mađarskih plemena „Etelköz“ stigli sa severoistoka i pretpostavlja se da su ih ruska plemena zvali „polovec“, te da su zbog toga dobili naziv „palóc“.
    Lajoš Arpad u svom radu koji je napisao 1955. godine, a objavljenom 1979. u izdanju „Herman Otto“ muzeja takođe je raspravio da su Paloci došli u vreme doseljavanja mađarskih plemena pod vođstvom jednog od sedam vezira koji se zvao „Örs“ , a po drugima „Ond“ i naselili su se u dolini reke Šajo na severu današnje Mađarske. Lajos Arpad takođe spominje da su porodice Paloca bile organizovane kao „armije“ prema porodičnom imenu, a između ostalog nabraja i porodično ime (prezime) Bartok.
    Takođe i Kiselj Ištvan u svom delu “ Stara istorija mađarskog naroda“ kaže da su se Paloci doselili sa ostalim mađarskim plemenima u Panonsku niziju 895. godine.
    Seder Fabijan u svojoj raspravi tvrdi da su Paloci mađarskog porekla, dok Kalapiš Zoltan u svom feljtonu “ Banatska veza porodice Bartok“ tvrdi da je naš predak Bartok Janoš stariji u Nagyszentmiklós stigao iz Borsodsiraka, gde su mu sahranjeni roditelji Bartok Gergelj i Gondoš Marija. Takođe se u mestu Šajomerče na severu Mađarske i danas nalazi više porodica Bartok koji se izjašnjavaju kao mađari katoličke veroispovesti, a i kao pripadnici Palocima.
    Bartok Bela stariji, otac kompozitora se potpisivao kao „Szuhafői Bartók Béla“ što znači da se pozivao na plemićku titulu u vezi sela Suhafo na severu Mađarske, gde takođe i danas žive pripadnici porodice Bartok.
    A ono što je najvažnije, fenotip kojem pripadam potvrđuje sličnost osnovnom tipu pripadnika Paloca.
    Toliko o ovoj temi, ali bi bilo zaista interesantno da se sve to potvrdi i DNK analizom.
    Ono što je u ovom momentu bitno i na šta sam fokusirana, jeste da istražim svoju crnogorsku stranu. Očekujem da dobijem obaveštenje posle uvida u crkvene knjige, mada imam saznanje da su podaci dostupni samo do 1878. godine.
    Zahvaljujem se na dopisima koje ste mi uputili i nadam se da ću uskoro dobiti zvanične podatke .
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Госпођо Ержебет,
      припадност породице Барток мађарској националности и католичкој цркви није никада доведена у питање. Међутим, ако је тестирани Барток из Нове Црње ваш рођак тј. од ваших Бартока, онда је било каква веза са средњеазијским племенима па ни Половцима (Куманима), врло климава. Половци се сврставају у турска племена премда их описују као плавокосе и плавооке. На основу тога можемо претпоставити да су већином били носиоци неке од азијске гране R1a или R1b хаплогрупе. Сматра се да је династија Бесараба припадала Половцима. У сваком случају, I1 L22 којој припада тестирани Барток (а за којег тврдите да јесте ваш рођак) је типична Norse / Ultra Norse грана. Упоредио сам његове хаплотипове са осталима из његове скупине и могу рећи да има изузетно добра поклапања са људима из Шведске, Норвешке, Вел. Британије и Белгије. То је сасвим природно за његову I1 L22, а тамо Половци Лајоша Арпада никада нису крочили. Приметио сам извесну сличност са хаплотиповима Мађара Балога из Нађкањиже код тромеђе Мађарске, Хрватске и Словеније. Уколико докажете да су Половци били нордијског порекла, многи ће бити изненађени, али ја немам ништа против :) . Ако би морао да одредим како је ваш предак постао племић у средњем веку, рекао би да је у питању крсташки витез германског порекла који се ставио у службу угарског краља. Евентуално, да се неки Нордијац у 12/13. веку обрео у куманској енклави на територији Угарске и тако постао Палоци…
      Бојим се да су повезивања племића Бартока за рани средњи век и Арпада, ипак плод романтичарских жеља. Уосталом, чак и да се одржало презиме више од 1.000 година, не значи да се за тај миленијум није могао појавити још неко с истим презименом, а различитим пореклом. Можда вам је предак узео женино презиме, нпр. Немојте се уздати ни у фенотип…он се лако мења. И у Србији има “уважених стручњака“ који ће ми без проблема наћи сродство са средњевековним племством Србије…довољно је презивати се Лазаревић и одмах се наследник кнеза Лазара.
      Мој искрени савет јесте да се већ тестирани рођак обрати администраторима на ФТДНА и да га упуте шта му је даље чинити, на које СНП треба да се тестира. Тако ће смањити број огранака и тачније одредити свој положај на филогенетском стаблу I1 L22. Покушајте мотивисати и удаљеније рођаке Бартоке да се тестирају. Само тако ћете потврдити или демантовати нечија писанија.
      Поздрав и срећно у истраживању!

      Одговори
  • Marko Bakić

    Poštovanje,

    Zanima ako bi mi mogli reći odakle točno potjeće prezime Vučkovac, pročitao sam da ih ima u selima oko Timoka. Možete li mi reći odakle su došli u Opovo oko 1765g zajedno sa Vorgićima itd. Da li su došli možda iz Pomorišja. Bio bih Vam jako zahvalan.

    Unaprijed zahvaljujem,

    Svako dobro.

    Одговори
  • Rosa

    I am researching the most complex ancestry of the SPEGAR’S who originated from Slovakia, migrated south through Austro Hungary hopped around to Drnis to Gorni and Dolnji Unac to Drvar and Glamoc and final resting place Kolunic Bosnia, arriving in 1870.
    Along the way, for some very odd reason they changed their name from SPEGAR TO SRDIC either in Crna Gora or in GLAMOC, then when they arrived in Kolunic, they went back to SPEGAR.
    The Spegar lineage was created from 5 Spegar’s one of which was my great-grandfather, Cvijo Spegar, born in 1847, where????? I only have the 5 names and their birth and death dates, all died in Kolunic and nearby villages.
    Can anyone give me some insight as to how I can find more information on the SPEGAR/SRDIC name, I can’t even find data as to where these 5 were born. There is one hint that I came upon recently and that is a PETAR SRDIC(nickname SPEGO) supposingly related to these 5 people.
    Thank you in advance for any information,
    Rosa Spegar Savic

    Одговори
  • Dragan Rajić

    Поштовани г.ине Нишканoвић,

    Замолио бих вас за евентуални састанак или предлог како да откријем потенцијални траг даљег родослова моје фамилије.

    Моје име је Драган Рајић.
    Рајићи су пореклом из села Калузовићи / Врховина на тромеђи данашњих општина Соколац, Илијаш и Пале у Републици Српској.

    Писани трагови о нашем пореклу постоје документовани у више дела.
    У првом делу Гласинац, издање 1950, аутора етнолога г.ина Филиповића, на ст. 128 пише цитирам:
    „На западу од Гласинца је планински предео Сарајевска Врховина. У тој Врховини само је један православни род који тврди и за који остали верују да су старинци. То су Рајићи. Опширна предања о пореклу с генеалогијом за шест генерација забележили су пок. Г. Гашић и Сл. Трнинић у Летопису Нишићке парохије, који се чувао у архиви те парохије… “

    Друго дело је Сарајевска околина, истог аутора г.ина Филиповића где на ст. 105 пише цитирам:
    “ … Стари Ристо Раић прича да је њихова породица најстарија у околини сарајевској. Када су, веле, Турци освојили Босну, њихови се стари нијесу хтјели потурчити, него су пустили да им Турци и земљу отму и да буду раја… “
    Овде је занимљиво да је рећ о истој фамилији, где се презиме Рајић наводи без слова ј, а у питању је исти аутор првог и другог дела.

    Треће дело, које нисам нашао на сајту дигиталне библиотеке, већ је имам као копију истог аутора г.ина Филиповића, назива се Белешке о пореклу становништва у Сарајевској Врховини (на насловној страни копије пише да је Из гласника етнографског института Српске академије наука I/ 1-2, у Београду 1952.). Најважнији цитати:
    “ …Средиште за православно становништво тог краја било је до 1941 у селу Нишићима, где су православна црква и седиште парохије. Год. 1928 долазио сам у то место. Тада сам имао прилике да разгледам започети Летопис Нишићке парохије, што га је 1902 био почео да пише пок. Гавро Гашић, тадашњи парох, а после Првог светског рата био продужио Славко Трнинић, ког сам затекао као пароха у Нишићима 1928. То и није прави летопис. Била је то овећа књига у којој су поменити свештеници уносили податке о старинама у појединим насељима и податке о пореклу појединих, нажалост не свих православних родова. Последњи подаци имали су да послуже у првом реду чисто практичним потребама: проверавању да ли брачни кандидати нису међу собом у сродству. Ради тога су код неких родова биле додане и генеалошке таблице.
    …Како сам обавештен, Летопис је пропао 1941…
    …Најзанимљивији су подаци што су их Гашић и Трнинић прикупили о роду Рајићима у селу Калаузовићима и др. Породица ова од фета Босне (од турског освајања Босне 1463) станује у Врховини…
    …Традицијом је породици Рајића очувано име неког војводе Угљеше, који је становао у Доловима. И сада народ то место зове Угљешини Долови. Ти су Долови сада обрасли шумом. То су Долови близу Врховине. Сем тога, кажу да се ова породица раније звала Мрњавчевићи. После турске најезде, веле да је војвода Угљеша отишао преко Саве. С њим су отишли многи главари народни, али је ипак доста народа остало у Босни…
    …Предања о Рајићима су врло занимљива…Ограничићу се само на оно што је главно у тим предањима: да су Рајићи старинци у средњој Босни…
    …Напослетку, у подгорини севернобосанског Озрена, око 130 км према северу од средњебосанског Озрена, слушао сам од Срба сељака како се у Босни међу православним сматрају старинцима само ти Рајићи у Врховини…

    Питања за г.ина Нишкановића,
    1. Да ли сматрате да постоји икаква могућност да горе споменути Летопис Нишићке парохије није трајно пропао и да постоји његов дупликат (нпр. у надређеној парохији, библиотеки Патријашије или сл.)
    2. Где би по вама се могли тражити евентални трагови родослова презимена Рајића у старим документима, с обзирмом на специфичности положаја Сарајевске Врховине, која је била у релативном кратком временском периоду и под влашћу Турске, Угарске и Крљевине СХС.
    3. Да ли сматрате чињеницу, као етнолошким битном да у делима аутора М. Филиповића, презиме Рајић се некад наводи и без слова ј (дело Сарајевска околина). У прилог томе постоји још и физички траг на месном гробљу на којем се види да је код једног нашег предка на камен који обиљежава гробно место, уписано презиме без слова ј, као Раић.
    4. Да ли би се данас могло за научну сврху путем ДНК анализе доказати претпоставка предања да презиме Рајић води од потомака Мрњавчевића која су били средњовековни деспоти на територији данашње Македоније. Ако постоје радо бих логистичких помогао тај подухват, а претпостављам и већи део фамилије Рајић, који се налазе и данас у местима Калаузовићима, Врховини, Сарајевском Озрену, Вучијој Луки, Врани, Шићима и Згонима.

    С поштовањем
    Драган Рајић

    Одговори
  • Stjepan Mićić

    G.ine Rajiću,
    Ja sam Stjepan Mićić sa Zgona i trenutno živim u Bijeljini. Odakle si ti i kako ti se zove otac. Gdje sada živiš. I ja prikupljam podatke za rodoslov Mićića. Interesuje me ima li nešto o Mićićima u tim dokumentima koje spominješ i na koji način mi to možeš poslati, ako nije problem. Bilo bi korisno da pročitam taj dio (kopiju) što imaš od g.ina Filipovića. Je li ti g.in Niškanović odgovorio na postavljena pitanja. Bilo bi dobro doći i do tih zabilješki koje je pisao sveštenik Trninić. On je bio u jako dobrim odnosima sa mojim đedom Krstom i Đurom Rajićem sa Ozrena (njegova djeca su živjela na Sokocu i nije mi poznato ima li neko od njegove porodice još živ). Daj mi neki savjet u prikupljanju tih podataka jer pretpostavljam da duže vremena radiš na tome. Pozdrav i sve najbolje u daljem radu.

    Одговори
  • Živko Madžarević

    Interesuje me poreklo prezimena madzarević.Ja sam iz Gojne Gore kod Gornjeg Milanovca.

    Одговори
  • Љубомир Новитовић

    Поштовани Господине Мирославе!
    Обраћам Вам се са молбом, ако је икако могуће да ступим у контакт са Вама.Биће Ми драго, ако помогнете у вези порекла презимена Новитовића. Колико Ми је познато, а из пописних књига година 1857 и 1863, сви Новитовићи потичу из села Добраче изнад манастира Клисура (Добраче)Такође Имам тестамент(копију) од прадеде из 1911год. Урадио Сам родослове за све Новитовиће 1857 и 1863 год.као и Мој.
    Волео Бих дами се јавите и евентуално упутите дали су Вам потребни податци у вези око родослова и сл.

    Љубомир Новитовић
    11500 Обреновац
    ул. Аце Симовића 12/33
    Тел.011 7723468 М.тел. 064 2306671
    Мејл: pitac@open.telekom.rs
    Поздрав Вама и Господину Кртинићу!.

    Љ

    Одговори
  • Berdizza

    Poštovani,

    molim za pomoč u traženju porekla prezimena porodice Berdizza (Berdica) iz Bijeljine. Naime zadnju informaciju koju imam je, da je moj pradeda Angelo Berdizza bio trgovac i imao trgovačku radnju u centru Bijeljine (sadašnja biblioteka).

    Molim za pomoč, jer sve što sam pokušavala da potražim ili nema tragova ili ne postoje zapisi.

    Sa poštovanjem,

    Tanja Berdizza.

    Одговори
  • Diana Radic

    Postovani gopspodine Niskanovic,
    interesuje me poreklo srpskog prezimena Radic.
    Moj deda Gojko Radic rodjen 1900.g. u Livnu, najmladje dete Petra i Milke. Imao je sestru Vinku, udatu Topic (u Bugojnu) i bracu Branka (najstariji), Iliju i Rajka.
    Branko je bio trgovac, ziveo je i radio na prostorima Austro-Ugarske monarhije (u Becu i Trstu), umro u starackom domu u Travniku negde posle 1960. U to vreme je umrla i Vinka. Rajko je bio obucar. Iliju su ubile ustase negde 1941. Najmladji Gojko se skolovao u Beogradu, radio kao komercijalista u Markarnici, pa u Borskom rudniku gde je na kraju postao finansijski direktor. Umro u Beogradu 1976.
    Imali su rodjake, koji su ziveli u velikoj zadruzi od oko 40 dusa u zaledju Livna. Krsna slava
    Sv. Toma. Iz te porodice potice nasa poznata operska pevacica Divna Radic Djokovic (1915-2005), njeni su takodje slavili Sv. Tomu.

    Srdacan pozdrav

    Diana Radic
    rusalka@liwest.at

    Одговори
  • Natasa

    Poštovani,
    Da li mi neko može pomoći da nadjem pretke moje bake Andjelije Kalajić , rodjene 1872. Po priči moje majke rodjena je u Beogradu i Kalajići su bili stara beogradska porodica.
    U matičnim knjigama Beograda nisam je pronašla.Takodje me zanima da pronadjem pretke mog pradede, koji se zvao Dordje Katanič, mesto rodjenja mi je nepoznato . Bio je učitelji i rodjen je 1869.

    S poštovanjem
    Nataša

    Одговори
  • mladen

    prezivam se pepinović. ovog prezimena ima samo nadomak banjaluke tacnije u piskavici. ovo prezime slavi sv. oca Nikolu. interesuje me porijeklo prezimena obzirom da nigdje nisam nasao ovo prezime osim onih koji su potekli iz ovog mesta.
    unapred se zahvaljujem.

    Одговори
  • Jeлена Обреновић Дамњановић

    Поштовани,

    Истражујем порекло по мајчиној линији, јер ми се чини да о њима има највише трага. На вашем сајту сам и пронашла велики део тога. Наиме, то је породица Игњатовић који су се прве половине 18 века доселили из Старог Влаха,у Голочело, општина Коцељева, славе Ђурђиц. На основу славе и презимена повезала сам ко су ми све даљи рођаци и код свих се помиње да потичу од ,,оне старе, породице из Старог Влаха. Оно што ме занима која је то стара породица из Старог Влаха, и да ли уопште даљим коренима могу да уђем у траг.

    Одговори
  • božo

    Poštovani G-dine Niškanoviću, igrom slučaja, potičem kao i Vi sa prostora bivše Republike Srpske Krajine iz sela Gornje Biljane, opština Benkovac. Kao što vam je poznato, kod nas se slabo ili bolje reći nikako, nije vodilo računa o porodičnim korenima, a još manje o porodičnom stablu.Danas, kada smo od neljudi, isterani sa svojih rodnih ognjišta i rasuti po svih 6 kontinenata, javila se potreba i ogromna želja za pronalaženjem svojih korena i svog porekla. U vezi s tim, obraćam Vam se, koliko je u Vašoj moći da dodjem do relevantnih podataka, o mojim korenima i poreklu. Odmah da kažem ja sm „ušao“ u digitalni arhiv grada Zadra i utvrdio da moj predak „Kurdjel“ Momo Repaja potiče iz sela Korlata, kao i njegova supruga Sava Brekić.Medjutim, nisam mogao pronaći njihovu godinu rodjenja i smrti. Pronašao sam takodje da su oni imali sina Aleksu, rodjen 1790-1846. godine, sina Jovana, rodjenog 1834. godine,(godinu smrti nisam pronašao) te blizance Todora i Todoru, koji su rodjeni 1836, a umrli 1837. godine.Aleksa je 1812. gpodine iz Korlata, došao u Gornje Biljane i venčao se sa Vasilijom Plačić (nisam pronašao godinu rodjenja , kao i smrti).Oni su izrodili sina Vasilja 1831. godine (nisam pronašao godinu smrti), koji se venčao sa nakom Žeželj, rodjenom 1819.godine (godinu smrti nisam pronašao), te ćerku Anđeliju, rodjenu 1855. godine (godinu smrti takodje nisam pronašao). Vasilije i Naka su dobili sina NIKOLAJA, rodjenog 1853. godine (nisam pronašao njegovu godinu smrti, kao ni ime njegove supruge i njenu godinu rodjenja i smrti.Razlog zbog kojih nisam pronašao navedene podatke je taj što se u tom arhivu za hrvate vodi evidencija od 1516-1994. godine, dok za pravoslavni živalj (kad ukucam Pravoslavna crkva i izbaci Gornje Biljane, mogu se naći samo podaci za rođene 1826,1830,i 1826-1857, za umrle 1826-1858. i za venčane od 1826-1857. god.Pok. Nikolaj i njegova supruga izrodili su 2 kćeri Joku i Todoru i 3 sina i to Dušana, Božu i Špiru, za koje takodje nisam mogao pronaći, godine rodjenja i smrti, kao i godine rodjenja i smrti njihovih supružnika, odnosno supruga. Napomibnjem da nam je krsna slava Sveti Georgije (Đurdjev dan), kao i pok. Jovanu rodjenom 1834. godine za kojeg sam po predanju čuo da se odselio u SMOKOVIĆ, ali da nije imao muških potomaka. Naglasio bih takodje, da sam skoro imao zahtev za prijateljstvo od Branke Repaje iz Slunja u Lici, koja je na moje pitanje ko su joj roditelji odgovorila da joj se tata zove Mirko, a mama Luca, te da joj se deda zove Dušan. Interesuju me godine rodjenja i smrti mojih predaka u ushodnoj liniji, koje nisam mogao da pronadjem, kao i činjenica, dali sam u krvnom srodstvu sa Repajama iz Slunja, zatim dalji koreni u ushodnoj liniji od Mome Repaje, odakle su došli i odakle vode njihovi koreni. Rekao bih i to, ako vam na neki način olakšavam posao da sam od dr. Gorana Komara čitao knjigu o selu KUTI kod Herceg Novog, gde se pominje i reka Repaja, a čitajući o najstarijim spomenicima u tom selu pronašao sam ime ROSE TAUZOVIĆ REPAJA, koja je umrla 1826. god. 02.septembra (na 2 ure noči) u svojoj kuči. U nadi da će te mi pomoći, da pronadjem svoje korene, a uzdajući se u vaše znanje i iskustvo, unapred se zahvaljujem. Božo Repaja ul.PP Odred bb. 12000 Požarevac.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Божо,
      према Млетачком катастру из 1709. године:
      – у Ервенику је живео Максим Брекић (Brechich) пок. Кује
      – презиме Репаја се не помиње, бар не у том облику, али је у Надину као власник земљишта, пописан Rade Ripaz (Раде Рипач ?) из Корлата. Вероватно иста особа је уписана и у самом Корлату као “Rado o Radotta Ripza“ са укупно 4 душе у домаћинству.
      Репаје из Биљана Горњих имају надимак Жежељи. Истовремено, Жежељи далмаитнски славе Ђурђевдан као и поменуте Репаје.
      Све наведено упућује да су ваше Репаје у ствари огранак већег рода Жежеља (Далмација, Лика, Велебитско Подгорје), а ако вам је даље порекло из Корлата, поменути Радо / Радота Рипач / Рипча би могао означавати неког од Жежеља који је дошао из Рипча (недалеко Бихаћа). Отуд му и тај надимак.

      Одговори
  • božo

    Poštovani gospodine Niškanoviću, hvala vam na ekspeditivnosti i brzom odgovoru.
    Tačno je da Repaje iz Gornjih Biljana imaju nadimak Žeželji, ali taj nadimak je usledio, tek pošto se pok. Vasilj Repaja oženio sa Nakom Žeželj, ćerkom pok. Pavla Žeželja, za kojeg sam u Zadarskom arhivu pronašao da je imao zemlju u Biljanima Gornjim (uzgred budi rečeno ta njegova ćerka Naka se udavala 3 puta i to prvo za Majstoroviča, zatim Lakića i na kraju za Vasilija Repaju od kojeg je bila starija 12 godina), tako da svi mi iz ovih porodica nosimo nadimak Žeželji, a kao što vidite loza Repaja potiču ranije tj. od Mome Repaje preko njegovog sina Alekse rodjenog 1790-1846. godine.Sa druge strane niste mi odgovorili na niz pitanja koje sam naveo u pismu tj. godine rodjenja i smrti, mojih predaka i pojedina imena, a što bi mi bilo vrlo dragoceno, radi sastavljanja porodičnog stabla, bar od mog pretka (kurđela) pok. Mome Repaje i njegove supruge Save Brekić. U nadi da će te mi odgovoriti i na ta pitanja unapred se zahvaljujem. Božo Repaja, ul.pp. odred bb. 12000 Požarevac.

    Одговори
  • božo

    Oprostite g-dine Aleksandre I1, ja sam se obratio g-dinu Niškanović, obzirom da sam se 04. februara obratio njemu, sa željom da mi pomogne, koliko je u njegovoj moći, da dodjem do traženih podataka, ne razmišljajući o tome da ste mi upravo Vi u 21,20 sat joši istog dana, odgovorili na moja pitanja. Stoga bih vas zamolio, ako je ikako moguće i ako vam ne predstavla posebnu teškoću, da mi odgovorite na pitanja, koja sam postavio u prošlom pismu. Uz još jedno iskreno i ljudsko izvinjenje, zbog moje nespretnosti, unapred se zahvaljujem.

    Одговори
  • milica

    Poštovai,
    Želim da upozorim sve posetioca sajta da ne nasednu na pondu Radovana Kovaćevića iz Indije, da im izradi rodoslov , koji ima sajt Kovacevic antikviteti i rodoslovi, jer je čovek prevarant.
    Dotični je uzeo novac za izradu rodoslova, a rodoslov NIKADA nije izradio

    Одговори
  • Милошев Иван

    молим помоћ око села Кострошевци (налази се на три километра од манастира Паља) општина Сурдулица, на Власини, поздрав

    Одговори
  • vojislav ananić

    Пошто и наш уважени етночпг М. Нишкановић овде говори о необичним презименима, преносим објављен текст о таквима у данашњој ONLIN штампи.

    Недеља 23.10.2016.

    Vestionline
    Ово су најчуднија презимена у Србији
    Немају сви обична презимена. Неки се свог стиде, док други поносно изговарају да су Курићи, Звијери, Кењала или Кобиле. С којим сте се ви необичним презименима сусретали?
    ср.wикипедиа.орг
    У Србији најчешће вам се може десити да упознате некога ко се презива Јовановић, Стојановић, Петровић и Ђорђевић… Међутим, има и оних који носе мало мање уобичајена презимена, као што су Недоклан, Смрзлић, Студен и Крешоје, али и Стренка, Хавран и Шагановић.
    Презимена у нашим крајевима се тек од 1842. године, наредбом кнеза Александра Карађорђевића, уводе као обавезан вид идентификације. Раније презимена није ни било, већ су уместо њега Срби и народи са Балкана додавали назив племена из којег потичу, пишу београдски портали.
    Необична су и презимена пореклом из Херцеговине, а која се могу чути и у Србији. Таква су на пример: Агбаба, Гузина и Гузичић, Истинић, Прдић, али и Заклан и Прдавица.
    Ту је и презиме Хабеншус, Аврам, Тупеша, али и Јакуш, Шипка, Картал, Бенцуз и Дракул. Може звучати смешно и када се некоме представите, па уз своје име гласно изговорите презИме Звијер, Особа, Четник, Куга, Дроњак или пак Бу.
    Међутим, она су раније имала другачије значење. Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне. Такође, Кур је прасловенска реч за петла, па одатле потиче и то презиме.

    Одговори
  • radoslav ćorluka

    Moj otac Jovo Ćorluka rodjen je u Kozicama,Trujebanj,Hercegovina.Istraživao je porodično stablo moj rodjak Slavko,njjegova teorija kaže da potičemo iz Crne Core.Ja predpostavljam da potičemo iz Dalmacije?Sve Ćorluke koli žive na desnoj obali Neretve,su katoličke veroispovjesti ,a mi ne lijevoj obaali ,Pjesci i Kozice du pravoslavne vere.Jedan moj kolega,pričao mi je da je služio vojsku u Zadru i da je na Udbini gledai spomenik sa dosta prezimena Ćorluka.Pre 20 g. jedan ugostitelj u Pančevu mi je rekao da u njegovom mjestu ,negde Lika ima kraj koji se zove ĆORLUKE.
    Sve ovo me navodi da istražim poreklo moje porodice ali vrlo malo nalazim informacija o prezimenu Ćorluka i u Hrvatskoj,Biću zahvalan svima ko može da mi pruži neku informaciju,
    Hvala,

    Одговори
  • Саша Грубљешић

    Поштовани,
    Потичем из Костајнице, Република Спрска, интересује ме имате ли какава сазнања о поријеклу мог презимена Грубљешић, славимо Св. Николу.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top