Порекло презимена Чечарић

20. март 2012.

коментара: 0

Пише: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић

Фамилија Чечарић води порекло из села Мокра Гора на планини Тари и слави Св. Јована. Чечарић спада у ред необичних презимена, које није изведено од личног имена. Таква презимена су честа појава на подручју планина Таре и Златибора, а увек су занимљива за родословно истраживање. Презиме је сасвим сигурно настало од речи чечара, што означава шикару, непроходно жбуње.

Љубомир Ж. Мићић у својој студији Златибор (део едиције Насеља српских земаља) за ову фамилију каже: Чечарићи (Мићићи) су били у Борановићима, па у Штрпцима. Назвали се Чечарићи када је сердар Мићић затворен у Гургусовачку Кулу.

На овом примеру ћемо лепо видети како податке из наведених студија треба опрезно користити, јер су њихови аутори закључке доносили врло површно. Село Мокра Гора је прикључено Србији тек 1834. године, заједно са другим „отргнутим“ подручјима. Због тога је први расположиви архивски извор за ово село тефтер пореских глава из 1835. године. У њему је уписан домаћин Мићо Чечарић. У тефтеру пореских глава 1840. године Мићо је записан под презименом Братић, а у домаћинству с њим је наведен и син Никола. На основу чега се може закључити да је у питању исти Мићо? Па. у оба тефтера он се налази одмах поред домаћина Тодора Топаловића.

Силни рујански (златиборски) сердар Јован Мићић заточен је у Гургусовачкој кули 1842. године, као присталица Обреновића, након доласка на власт кнеза Александра Карађорђевића. А, као што смо видели, Чечарићи се под тим презименом помињу још 1835. године. Највероватније да су потомци Миће Чечарића, управо по његовом имену, носили надимак Мићићи. Љубомир Мићић је то начуо, повезао са чињеницом да Чечарићи славе Св. Јована као и златиборски Мићићи, и онда их довео у везу. Али и сам за Чечариће каже да су пореклом из Вардишта (у околини Вишеграда), док су Мићићи из Рожанства и Чајетине (којима је припадао сердар Јован) пореклом из Црне Горе.

Јасно је да је старо презиме Чечарића било Братићи. О њиховом пореклу доста говори један архивски податак који је објавио Перо Пећинар у књизи Сеобе кроз ужички крај у 19. веку. Никола Чечарић, звани Ника, са оцем Мићом, мајком Петром и сестром Јованом, тражио је 1846. године пасош како би путовао у Штрбце у посету родбини. Никола је још раније путовао у Вардиште, и то са братом и снахом. Ово очигледно показује да су они пореклом из околине Вишеграда, као што уосталом каже и Љубомир Мићић (Борановићи, Вардиште и Штрбце су све села у околини Вишеграда).

У старим црквеним матичним књигама Мокрогорске парохије пронађени су следећи подаци о Чечарићима (напомињем да су ово спорадични подаци на које сам случајно налетео трагајући за сасвим другим фамилијама, тако да онај ко жели да истражује порекло Чечарића треба сам да детаљно прегледа све књиге)

1837. године умрла је Танкосава Чечарић из Мокре Горе

Крајем 1869. године ову фамилију је задесила велика несрећа. Највероватније од неке заразне болести, за само неколико дана, помрли су Ђорђије Чечарић (стар 11 година), Радован Чечарић (стар 9 година) и Обрад Чечарић (од пет и по година),

1872. године умрла је Спасенија Чечарић

1872. године умрла је Миленија Чечарић

1873. године умрла је Стана Чечарић

1873. године умрла је Аница Чечарић

1879. године умрла је Станица, супруга Николе Чечарићав из Мокра Гора

1881 Павле Чечарић, син Жике и Босиљке из Мокре Горе, оженио се Пелагијом, кћерком Милована Рашковића из Мокре Горе.

 

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.