Порекло песника Љубивоја Ршумовића

20. март 2012.

коментара: 0

Рођен 3. јула 1939. на Златибору, у селу Љубиш.

Родитељи: отац Михаило из Љубиша, мајка Милеса (девојачки Симовић) из суседног села Гостиља.

Крсна слава: Јовањдан (Ршумовићи), Лазаревдан (Симовићи)

Порекло презимена: Ршумовићи су презиме добили на Златибору, у селу Негбини. Раније су се презивали Окиљевићи и пореклом су из Гацка, из села Платице. Неки Окиљевић, који је направио ршум међу Турцима, дошао је на Златибор. Тог Окиљевића, за којим су трагали Турци, прихватили су Кузељевићи, а да не би помињали његово презиме почели су да га зову Ршум, пошто су Турци рекли да им је направио ршум.
Од њега је настало презиме Ршумовић, а кад се привенчао у Љубиш, узео је женину славу Свети Јован. Окиљевићи иначе славе Светог Стефана.

О оцу, прецима: Отац Михаило радио у општини као секретар, па судија за прекршаје.
Деда и баба по оцу умрли су чим се Љубивојев отац Михаило родио.
„Његова мајка Иванка је умрла 1918. на порођају, од шпанске грознице. После три дана му је умро и отац Љубиша, по којем ја носим име, с тим што је моје мало дуже пошто је такав био обичај“.
„О мом оцу највише се бринуо његов ујак Стојан, који је био официр у бившој војсци. Он је заробљен 1941. у борби против Немаца на Косову. Причао је да је чуо да је војска капитулирала али да није хтео да положи оружје. Рат је провео у заробљеништву, а после је отишао у Чикаго. Добио је неку медаљу Џорџа Шестог“.
Деда Стеван Симовић по мајци је био болничар у Првом светском рату. Кад се вратио, донео је нешто медицинских инструмената и почео да лечи народ травама и разним мелемима, тако да је важио за веома успешног доктора. Стевша су га звали. Имао је великог успеха лечећи алтернативном медицином, тако да су апотекари у Ужицу, Чајетини, Ивањици, кад виде његов карактеристичан рукопис, мало исривљен, издавали лекове и без рецепта. Знали су да Стеван зна шта преписује, зна шта ради.
У фамилији нисам имао никог од песника. А то што сам сачувао то дете у себи морам да захвалим највише мом деди Стевану, који је имао разумевања за нас децу, за наше игре, чак нам је и он показивао неке игре. Као да је и он био стручњак за развојну психологију. Толико је он то са нама паметно радио.

Биографија: Љубивоје Ршумовић се школовао у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је завршио Филолошки факултет, компаративну књижевност. Под утицајем Душка Радовића почео је да пише песме за децу. Радио је на Радио Београду, затим на Телевизији Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“ и „Фазони и форе“.
Објавио је 86 књига, углавном за децу. Најпознатији наслови: “Ма шта ми рече”, “Причанка”, “Певанка”, “Још нам само але фале”, Вести из несвести”, “Невидљива птица”, “Домовина се брани лепотом”, “Сјај на прагу”, “Рошави анђео”, “Зов тетреба”, “Успон вртовима”, “Песме уличарке”, “Северозападни крокодил”, “Пошто продаш то што мислиш”, “Опасан сведок”, “Не вуците ме за језик”, “Гујина стена”, “Буквар дечјих права”, “Три чвора на трепавици”, “Тајна ледене пећине” и “Бели пакети”.
Аутор је три уџбеника за основне школе: “Деца су народ посебан” – (други разред), за изборни предмет Грађанско васпитање, и “Азбуквар” и “Писменар” за први разред.
Упоредо са књижевним радом бавио се и спортом. Оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба “Црвена Звезда”. Био је председник Карате савеза Србије, и савезни је судија у карате спорту.
Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта „Бошко Буха“.
Председник је Културно просветне заједнице Србије и један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића.
Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине.
Живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.