Порекло презимена Трифуновић

17. март 2012.

коментара: 10

Презиме Трифуновић широко је заступљено међу Србима. У овом прилогу, преузетом са сајта www.srdjevdan.org, обрађени су ТРИФУНОВИЋИ из Луњевице, Горњи Милановац, са славом Срђевдан

Према предању, преци данашњих Трифуновића доселили су из Конавала, преко Црне Горе, Сјенице до села Луњевица код Горњег Милановца. Код Трифуновића је веома изражено предање да потичу од Лутоваца, што би значило да су од Братоножића, иако међу њима нема братстава која славе Срђевдан. Постоји и прича да је место живљења у Црној Гори једно време било под планином Чакором, што већ припада Васојевићима.

И код Трифуновића се јавља предање о три брата који су се доселили у Шумадију, Трифун (од кога су Трифуновићи у Луњевици), Марко (Марковићи, данашњи Мишковићи у Борчу, Гружа) и Јоксим (данашњи Јоксимовићи у Горњој Трепчи крај Чачка). Скоро је поуздано да су они један род, иако свака фамилија другачије објашњава начин како су дошли на данашњи простор и у које време. Трифуновићи верују да су пре Црне Горе живели у Конавлима (између Дубровника и Требиња), одакле су се иселили под притиском унијаћења у Црну Гору. У породичном предању опстало је име села Дубница (причали су да су старином од села Дубница), као једна од фаза сељења. Село Дубница постоји недалеко од Сјенице и лежи на старом путу који је из Приморја и Црне Горе водио у данашњу Шумадију.

Такође се у предању помиње и село Горобиље код Пожеге. Горобиље се налази тачно на месту где пут који водио преко Сјенице избија на Западну Мораву и њену долину. За Горобиље своје порекло везује и породица Брадоњић из Брђана код Чачка, а Трифуновићи и Брадоњићи памте да су они један род, чиме предање о сељењу преко Горобиља постаје извесно. Након што су у Горобиљу боравили око 20 година (у 18. веку), преци Трифуновића су кренули на запад, до планине Буковик и села Вујетинаца које лежи на падинама Буковика. Ту су стигла већ помињана три брата, Трифун, Марко и Јоксим и поделила велику породицу, која је имала више десетина чланова. Трифун је у Луњевицу стигао у другој половини 18. века.

Према сачуваним подацима и предању ово би могао бити могући пут и фазе сељења Трифуновића:

– Конавли

– Црна Гора (североисточни део, Лутовци у Братоножићима)

– Дубница код Сјенице

– Горобиље код Пожеге

– Луњевица код Г. Милановца (друга половина 18. века)

Дубницу помињу као своје место “од старине” и Мишковићи из Борча у Гружи. Ужички крај, Сјеницу, Драгачево и Стари Влах још је Цвијић означио као пролазне етапе у сељењу на север. Ако се прати пут Трифуновића од Црне Горе до Луњевице види се да је он исао долинама Лима, Моравице и Западне Мораве, а туда је пролазио још у средњем веку пут.

У арачким тевтерима (пописима пореских обвезника) из периода 1822.-1825. уписано је више Трифуновића (глава породица), и на неколико места њихове године старости. Као најстарији јавља се Лука Тривуновић (са ”в”), који је рођен 1764., умро пре 1832., а 1825. године био је кмет села. С обзиром да Лука носи патронимик као презиме, може се претпоставити да је он син Трифуна, родоначелника породице или евентуално унук (пошто су стари Трифуновићи из 19. века тачно памтили које су колено после Трифуна, пре Луке су можда још Трифун и његов непознати син). Лукине године одговарају предању о времену досељавања. Његови синови су се потписивали као Лукићи, али су касније и они узели презиме остатка фамилије.

ПОЗНАТИ:

КРСНА СЛАВА: Срђевдан

ИЗВОР: Текст преузет са www.srdjevdan.org

Коментари (10)

Leave a Reply to Милодан

10 коментара

  1. DRAGAN PETROVIC

    GOSPODINE TRIFUNOVICU DA LI MOGU DA SAZNAM OD VAS NESTO VISE O DUBNICI KOD SJENICE

  2. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве, по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ТРИФУНОВИЋ

    -Голочело, прва половина 18. века, Црна Гора, Св. Василије, уз Гргуровиће.
    -Бањани, друга половина 18. века, Церова у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Врховине, друга половина 18. века, Равње у Колубари, Св, Стефан Дечански.
    -Јабучје-1, друга половина 18. века, Равње у Колубари, Св. Стефан Дечански.
    -Јабучје-2, друга половина 18. века, Ликодра у Рађевини, Аврамијевдан, повећа и угледна задруга.
    -Бајевац, после 1827. године, Јабучје у околини, Св. Петка, уљези.
    -Врело, после 1827. године, Бањани у суседству, Ђурђевдан, уљези у Летариће.
    -Јабучје-3, после 1827. године Врховине у околини, Јовањдан, уљези.
    -Чучуге, после 1827. године, Котешица у Колубари, Никољдан.

  3. Фамилије-презимена Трифуновић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Трифуновић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Грабовица
    -Кључ
    -Мионица
    -Петница
    -Толић

  4. Фамилије-презимена Трифуновић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића “Космај”.

    -Бабе
    -Губеревац
    -Раља
    -Ропочево

  5. Фамилије-презимена Трифуновић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Бадњевац
    -Брзан
    -Белошевац
    -Нови Аџибеговац-Ново Село (Цинцари)

  6. Adam Trifunović

    Poštovani ,
    U kretanju Trifunovića ne pominje se selo Pranjani gde je porodica Trifunović veoma brojna .
    Da li imate podatke kada su se doselili u Pranjane i ko su bili rodonačelnici familije
    S poštovanjem

  7. Cvijetići-Miholjdan

    Srpski etnografski zbornik, Knjiga jedanaesta, Pop Stjepo i Vladimir Trifković: Sarajevska okolina 1895 g

    Starinom je iz Bobova kod Pljevalja, gdje se zovu Cvijetići. Došla su 4 brata pred pošljednju kugu(oko 1837.). Sad ih ima u Sokolovićima na Glasincu, gdje se zovu Cvijetići, zatim na Visojevici (kotar Sarajevo), gdje se zovu Trifunovići, na Ubarama (kotar Sarajevo), gdje se zovu Milovanovići, i u Toplici (Dolinama – kotar Sarajevo), gdje se zovu Palamari. Slava je Miholjdan

  8. Rade

    Poštovani,
    tražim potomke Trifuna Mitrovog(vjerovatno sad Mitrovića) Rubežanina-Rubežića rođ.1843.god.u Užice ili Uskoci’ Crna Gora.
    Moguće je da suTrifunovi potomci sad Trifunovići.
    Trifun je ostao siroče jer je Mitar umro 1850.god.u Užicu,usvojio ga je neki Drndsrević kasnije opština,našao sam jedan podatak da je možda naš Trifun živio u okolini Bajine Bašte u mjestu Rastište i kazivo se kao Trifun Jakić Mitrović a da je kasnije živio u Trešnjicu kod Ljubovije.Umro je u bolnici Kraljevo kao ranjenik 1912.god.
    Drugi podatak je da je živimo kao Jaković Trifun u mjestu istočno od Zlakuse Požega…
    Hvala unaprijed