Порекло презимена Кнежевић

7. март 2012.

коментара: 135

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кнежевић

Хаплогрупа: I2a M223 род Е

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Хаплогрупа: I2a DS род Черана Величана

Порекло: Велика, Плав, Црна Гора

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КНЕЖЕВИЋИ

(живе у Милошевићима)

Кнежевићи су огранак Милошевића. Ово братство је најдуже од свих огранака Милошевића задржало презиме Милошевић. У своме братству имали су доста кнежева, по чему се прозову Кнежевићи.

Њихов најстарији предак је кнез Милија Милошевић, за кога се прича да је био угледна личност у племену. Помиње се као учесник на скупу српских главара одржаном у Кучима 1614. године (Ј. Томић: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. године – Београд 1901). Породична традиција зна за Милоша Кнежевића, који се помиње и као кнез и као војвода. Опјеван је у народним пјесмама. О њему постоји народна пјесма Женидба Кнежевић Милоша, у којој је Милош опјеван као поштен и хуман човјек.

Предање помиње и кнеза Дракула Кнежевића, који је учествовао у убиству турских шехова 1718. године, они су дошли да по Дробњаку проповиједају ислам. Кад је Реџеп-паша Невесињац 1702. године дошао у Дробњак да га покори, кнез Дракуле убије Ајдук-оџу у Мокром, па Турци разоре Дробњак, а кнеза Дракула посијеку.

Кнез Никола Кнежевић био је кнез послије Дракула. О њему се приповиједа да је био врло богат.

Породична традиција зна за Ђура Кнежевића као кнеза који је ишао у Травник код босанског везира.

У другој половини 18. вијека помиње се кнез Јоксим, син Завише Кнежевића, који је био изузетно богат, паметан и утицајан човјек.

Нуан Љуца, познати турски забит из Никшића, поручи кнезу Јоксиму да не смије прислуживати за крсну славу Усјековање светог Јована и зато што је Јоксимов предак на тај дан учествовао у убиству босанских шехова. Упркос ових пријетњи кнез Јоксим позове велики број званица, међу њима и игумана Арсенија, старјешину манастира Бијела. Нуан Љуца, с неколико никшићких Турака, стигне баш у току славе Божије, преврне трпезу и угаси славску свијећу, на што Јоксимов син Стојан убије Нуана Љуцу, тада су у боју изгинули и Турци и Дробњаци.

Одмах послије овог догађаја кнез Јоксим са својом породицом побјеже на Гласинац, у Босну. Ради освете погинулих Турака и њиховог предводника Нуана Љуце, никшићки Турци ударе на Милошевиће, опљачкају их, спале и убију седамнаест Милошевића.

Јоксим с породицом није дуго остао на Гласинцу, јер је и одатле морао бјежати због убиства неког турског насилника. Поново се настани с породицом у Милошевићима. Имао је синове Стојана, Дреку и Драшка.

Послије Јоксима, кнез је био његов син Дрека, а Дреку је наслиједио у кнештву син Милутин. Драшкови потомци се на уже прозову Драшковићи.

Милан Завишин, учитељ, врло угледна личност у Дробњаку, радио на уједињењу Црне Горе и Србије, и због тога пао у немилост књаза Николе, па је морао да бјежи у Србију. Његови потомци живе у Београду, Новом Саду, а има их и у Америци.

Стеванова породица преселила се у Лебане око 1908. године. Сава Стеванов, са својим синовима Радованом, Блажом и Миладином, учествовао је у Првом свјетском рату у српској војсци. Радован и Блажо су погинули на солунском ратишту, а Миладин је за заслуге у рату одликован Карађорђевом звијездом с мачевима.

Од 1912. до 1918. године у ратовима је учествовао и Петко Јованов. За ратне заслуге добио је имање у Витомирици у Метохији, гдје и данас живе његови потомци. Петков син Јован је учесник Првог свјетског рата 1914-1918. године.

Милосав Ђорђијев је учествовао у Првом балканском рату и у ратовима 1914-1918. године, а Ђуро Новичин је погинуо на Скадру 1912. године у Првом балканском рату. Ђурови синови: Раде, капетан бивше Југословенске војске и у НОР-у од првих устаничких дана, носилац је Партизанске споменице 1941. године и генерал ЈНА. Његов брат Новак, студент права, такође је био учесник рата од 1941. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Исаило Драгов био је у НОП-у од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде борац у њеном Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Милан Новичин је припадник НОП-а од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном саставу. Погинуо је на Зеленгори 1943. године. Његов брат Веселин је такође припадник НОП-а од 1941. и у саставу Четврте црногорске пролетерске. Једно вријеме радио је на терену у народној власти. Послије рата налазио се на политичким функцијама у општини Шавник.

Кнежевића има у многим мјестима наше земље, а највише их је у Никшићу и у Драговољићима.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(на Боану)

Милан Кнежевић се из Калушића код Пљеваља око 1868. године доселио на Боан, гдје се оженио код Шећковића. Имао је два сина Гавра и Живана; Живан се није женио, а Гавро има Божидара, Момчила и Томислава-Тока.

Славе Лазареву суботу.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(у Руданцима, Студенцима, Чолановом долу и Затарју)

 

Кнежевићи потичу од кнеза Мира, унука Мијаила Шаранца. Миро је наслиједио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену. С њом је имао три сина који се, због све чешћих упада Турака и потурчењака у колашински крај, одселе у Срем код својих братственика, који су се тамо преселили из старе постојбине, херцеговачке Плане, када су их Турци разурили у другој половини 15. вијека. О кретању Шаранаца од херцеговачке Плане до насељења данашњег мјеста Шаранаца говорено је у уводном дијелу о Шаранцима.

Пошто се синови кнеза Мира одселе из колашинске Плане, његови рођаци наговоре старог кнеза Мира да се поново ожени, што он и учини. Узе младу удовицу од породице Мандић с којом је имао три сина: Вукића, Савића и Остоју. Они су живјели у Плани колашинској, одакле се њихови синови, у другој половини 18. вијека, с осталим шаранским братствима преселе на дробњачко земљиште, на лијевој обали ријеке Таре, па се ово земљиште по њима назва Шаранци. У почетку су населили Јелину Гору, касније пређу у Пода, гдје остадоше до 1853. године, када почну ирелазити у Руданца, Студенца и на своје катуне у Чолановом долу на Сињајевини.

Братство Кнежевића давало је кроз вјекове угледне и паметне братственике и чувене племенике који су управљали племеном и увијек се истицали јунаштвом и мудрим руковођењем.

Поред већ поменутих, ваља истаћи кнеза Марка Јованова, Савића, Мића, војводу Јоксима, који је прво био племенски капетан још за вријеме књаза Данила, а касније војвода, који се истицао јунаштвом у свим бојевима вођеним против Турака у његово доба; затим Рада Радулова, који је с осталим шаранским и језерским првацима командовао једним дијелом војске у чувеној Шаранској бици 1862. године. Митар Јоксимов био је шарански капетан и утицајна личност у племену; он је, заједно с језерским капетаном Живком Шибалијом помагао херцеговачким устаницима оружјем и муницијом, па их је оптужила Аустроугарска. Ваља истаћи још и Димитрија, који се истакао у заузимању манастира Довоље, кад је био запосједнут од Турака. Вуле Кнежевић, шарански капетан, био је командир Језерско-шаранског батаљона и командант Дурмиторске бригаде. Написао је дјело Племе Шаранци, које сам користио у писању поглавља о Шаранцима. Ту су, затим, Новица Вулов, истакнути борац балканских и Првог свјетског рата; у Другом свјетском рату био је један од организатора устанка у свом крају и генерал ЈНА. Никичин брат Петар Вулов је био правник и предсједник општине Павино Поље у предратном периоду.

У другој половини 19. вијека Шаранци купише земљу у селу Вашкову од Каљића из Лијеске Каљића, на коју се населише браћа Трипко и Шубара Ристови, Ђорђије, Радуле- Баћо и Коста Иванови, те Гледо, Никола, Сава и Неђељко. Сви су они активно учествовали у Херцеговачком устанку у коме су се истакли својим јунаштвом.

У балканским и Првом свјетском рату истакли су се Милисав, Ђорђије и Јован који су погинули, а рањени су Коста и Диле. Официр Машан је био командир, Лазар Пујов барјактар, а ратници су били Станиша, Баћо и Милосав; Василије је погинуо на Гласинцу 1915. године.

У, заробљеништву 1916-1918. године у логорима Аустроугарске налазили су се: Новица, Миле, Радоје, Милосав, Јаков, Грубан, Лека и Баћо.

Послије Првог свјетског рата један дио Кнежевића се иселио из Шаранаца и Вашкова у околину Пљеваља и Бјелопољски крај. У Павино Поље су одселили бригадир – мајор Вуле Матијев са пет синова, затим Милутин Илијин, Филип Неђељков, Јагош Мирков, Томо Радов и Томо Стеванов, а у околину Бијелог Поља: Милован Василијев и Радосав Милосављев.

У Пљевља и његову ближу околину одселили су се сљедећи кнежевићи из Вашкова и Шаранаца: Михаило Митров, мајор, и Милика Лазарев, управник поште. Михаило је био истакнути официр у балканским и Првом свјетском и Априлском рату. Од 1916-1918. године налазио се у логору Нађмеђер; стри- јељан је од стране Италијана 1942. године као истакнути и истински родољуб. Син Милике Лазарова Велимир, револуционар, био је један од организатора устанка у пљеваљском крају, прослављени ратни командант у више јединица, генерал ЈНА и носилац Споменице 1941.

Трипкови синови Машан, Андрија-Диле и Милија су одселили у Мијаковиће, а у Луку код Пљеваља синови Живка Лазарова Владимир – Волођа и Данило са мајком Саром, затим Спасоје Лазаров и Никола Милисављев; Милош Илијин у Потпеће, а у Зекавице: синови Стевана Митрова – Милосав и Радосав-Зећо. У маочки крај у Кордовину одселио се Тодор Митров Американац, чији је син Бошко детаљно и веома савјесно урадио породичну монографију с најбитнијим подацима о истакнутим братственицима, којом сам се користио пишући о овом угледном братству.

Владимир – Волођа Живков, организатор устанка у пље- ваљском крају и први командант Главног штаба за Санџак, херо- јски је погинуо 1942. године. Он је народни херој Југославије. Његов брат Данило, заједно са својим братом Волођом, био је организатор устанка у пљеваљском крају, ратни комесар дивизије, пуковник ЈНА, носилац Споменице 1941. и истакнути новинар у поратном периоду.

У Априлском рату 1941. године погинуо је Стеван Баћов, а као велики родољуби убијени су од стране непријатеља Диле Трипков, Милика Лазаров и Божидар Михаилов.

Поред већ набројаних своје животе из овог братства у току НОР-а су још дали: Милован Василијев 1942, Василије Милованов 1945, Радоман Томов – борац од првих устаничких дана 1943, његов брат Вукоман 1944. и стари ратник Милутин Илијин 1944. године, те Спасоје Лазарев 1943, Милија Трипков, Божидар Андријин-Дилов, Никола Милисављев и Косман Јанков, сви на Сутјесци 1943; Млађен Трипков и Тодор Трипков- Американац 1943. код Пљеваља; Александар-Ацо Миликин 1943. код Прибоја, Ленка Михаилова, Душан Машанов 1944. у Београду и Спасоје Кнежевић, као командант мјеста Вашкова 1943. године. Рашко Гледов и Ленка Гојкова су били борци НОР-а од 1941. године. Носиоци су Споменице 1941.

Вук Радованов из Шаранаца, истакнути револуционар из предратних дана и стари комуниста, био је организатор устанка у Дурмиторском крају, замјеник политичког комесара Језеро- шаранског батаљона, на чијем челу херојски гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Народни је херој Југославије. Вукова супруга Ирина била је истакнути љекар у јединицама НОВ-а; носилац је Споменице 1941. године. Велимир (Стеванов) Кнежевић био је први комесар Дурмиторског одреда НОП-а и један од истакнутијих руководилада НОП-а Црне Горе; заробљен је у рату од стране непријатеља, а затим ослобођен замјеном за италијанске заробљенике; погинуо је на загонетан начин у Петој непријатељској офанзиви. Посебно треба истаћи примјер Живана Јованова, који је као тешки инвалид без једне ноге провео цијели рат од првих устаничких дана у коме је обављао одговорне функције у јединицама НОВ-а; генерал је ЈНА. И Живанов брат Вељко је био истакнути револуционар и борац од првих устаничких дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године. Док је спровођен на стрелиште, храбро се држао кличући слободи и псујући непријатеље и изроде свог народа. Заједно са Вељком тада је стријељан и Василије Крстов, који се такође храбро држао на стрелишту кличући слободи.

Браћа Тома, чувени комита и стари ратник, и Млађен- професор, Милованови синови, били су истакнути и храбри борци НОР-а; ухваћени су од стране непријатеља и спроведени у колашински затвор, одакле је Тома у оковима покушао побјећи, али је убијен. Млађен је по повратку из затвора подлегао због посљедица затворског мучења и болести. Станко, њихов старији брат, погинуо је као комита код Пирликтора.

Мијат Милосављев и Божо Јованов су погинули у чувеној Пљеваљској бици као борци Језеро-шаранског батаљона.

Батрић Секулов је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Сутјесци 1943. године. Његов брат Димитирје гине на Сремском фронту 1944. године, а Бојица Јованов на Мештревцу 1944. године.

Јово Шћепанов и Лука Јованов су били борци НОР-а у саставу омладинске бригаде, у којој су се истакли као храбри омладинци.

Ово братство је дало велики број врсних интелектуалаца разних занимања, као што су Љубо Петров, познати просвјетар, и његови рођаци Блажо и Љубисав, књижевни ствараоци и просвјетари.

Кнежевића има колонизованих у Војводини, гдје су одселили 1945. године, у разна мјеста наше земље су одлазили најчешће ради запошљења и школовања.

Од овог братства су се веома давно одвојили Радошевићи.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (135)

Одговорите

135 коментара

  1. Gordana Jovic

    Moj pradeda se zvao Dragomir i zena mu Milica. Ziveli su u selu mehovine opstina Vladimirci kod Sapca. Imali su sinove Janko nosilaja sam praunukac zlatyne karadjordjeve zvezde i jos dosta odlikovanja,Zivko , Negovan i Cerke Andjeliju i jos 3. ja sam praunuka Gordana Jovic i zivim U Sapcu

  2. Gordana Jovic

    moj pradeda se zvao Dragomir i zena mu Milica, slavio je krsnu slavu DJurdjic, Ziveli su u selu Mehovine opstina Vladimirci kod Sapca Imao je sinove Janka Zivka Negovana i jos jednog nije se vratio sa Solunskog Fronta Imao je cerke Andjelija i jos tri. Janko je ucesnik solunskog fronta vratio se sa Karadjordjevom zlatnom zvezdom i jos dosta odlikovanja. Ja sam Dragomiru praunuka zivim u Sapcu

    • Gordana Jovic

      Moj pradeda Dragomir Knežević iz Mehovina opština Vladimirci kod Šapca. Slavio je Đurđic

      • Gordana Jovic

        moj pradeda Dragomir je poginuo na Solunskom frontu. NJegov sin Janko je bio nosilac Zlatne Karadjordjeve Zvezde i jos nekih odlikovanja sin Stojadin poginuo na Solunskom frontu kao i pradeda nezna se gde i kada. Ostala dva sina su ziveli u Mehovinama kod Sapca . Cerke su se udale u okolna sela. I sada zive njegovi praunuci u Mehovinama i bave se poljoprivredom kao i preci. Slava je DJurdjic 16 novembar kao i sada. Ja sam praunuka zivim u Sapcu svoje penzionerske dane sa porodicom.

  3. Knez3

    Zna mozda netko nesto o porijeklu prezima Knezevic iz Miske Glave (kod Prijedora)?
    Slava Djurdjevdan, najstariji poznati predak: Jefto Knezevic (rodjen oko 1850)

    Hvala za odgovor

    • Knez3 i ja

      Moj otac je Milan Knezevic iz istog sela. Njegovi roditelji Simo i Djuja rodj. Corokalo. Pradjed Lako. Toliko znam. Slava Djurdjevdan. Pozdrav rodjace( brate od strica)

    • Aleksandar Knežević

      Ja sam od Kneževića iz Miske Glave.Moj otac je Miroslav,deda Miloš,pradeda Đurađ,čukundeda Nikola.Slava nam je sv.Jovan.Možda smo i neki rođaci.

    • Ivana

      Pozdrav moj otac Ranko Knezevic je takodje iz okoline Prijedora iz sela Donja Ljubija, a u Miskoj Glavi je isao u skolu. Krsna slava je Đurđevdan, Rankov otac je bio Gojko, a njegov Miloš rodjen oko 1900.

      • Knez3

        Ćao, imamo istog predaka (Miloša Kneževića).
        Miloš Knežević je bio sin od: Jefto Knežević & Mika Bilbija.
        Jefto je bio sin od: Stevan Knežević & Joka.

        Više:
        Kneževići (koji slave Đurđevdan) iz Miske Glave imaju isto porijeklo kao Stojanovići (obitelj Mladena Stojanovića, slave takodjer Djurdjevdan).
        Tradicija prema Sretena Stojanovića:

        “Konkretno, preci Stojanovića krenuli su s Nevesinjskog polja pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i otuda se naselili u Misku Glavu i Potkozarje (oko 1700 godine).
        Po sinu Vukovoja Jakšića, Knezu Petru, prozovu se oni u Miskoj Glavi “Kneževići” a drugi po sinu Stojanu Jakšiću “Stojanovići”.”

        Izvor: Simo Stojanović zapisi protinom rukom
        https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/simo-stojanovic-zapisi-protinom-rukom.pdf

  4. Никола

    Добар дан свима , занима ме да ли су Кнежевићи живели и да ли их и данас има у селу Доброселица на Гледићким планинама – општина Рековац – да ли славе светог Николу,знају ки порекло – и да ли неко зна јели из те фамилије била породица са презименом Јечменић – за било какав податак био бих веома захвалан.Мој мејл [email protected]

  5. Zeljko Knezevic

    Postovanje i pozdrav svim Knezevicima.

    Mene zanima bilo koja informacija o Knezevicima iz sela Mionica opstina Popadić blizu Valjeva. Deda mi se zvao Milivoj Knezevic 1928-2006 imao je starijeg brata Milorada koji je poginuo u drugom svetskom ratu na strani četnika, mladjeg brata Milutina i sestru Milicu. Njegova majka Darinka devojačko Mihailović a otac Stanimir Knezevic. Slava Djurdjevdan.
    Pricao mi je o 4 brata koja su došla iz Crne Gore ali ne znam kada ni iz kog kraja. Verovatno njegov deda ili pradeda i njegova 3 brata.

  6. Vanja Knežević

    Dobro veče moji Kneževići gde god da ste po svetu!..Moj pok.otac Radoš Knežević je Pivljanin iz sela Kneževića kod Trse,iznad Plužina/Nikšić..Slavimo Djurdjevdan.Živimo u Beogradu..pozdrav .Vanja Knezević Svorcan

  7. Dragana

    Pozdrav.
    Neko od Knezevica sa podrucja dalmatinske Zagore,a krsna slava sv.Jovan?
    Po prici,poticu iz Crne Gore. Jedan od brace je u povlacenju od Turaka presao u susedne Mletke na teritoriju danasnje Dalmacije.
    Zvao se Vasilija Knezevic,a zena Stevanija Miodrag. I to su moji cukun preci.
    Jedan od sinova je bio Simo Knezevic,ozenjen Janjom Komazec.
    Nadam se da ima neko

  8. Marijana Knezevic Savic

    Kako da nadjem svoje porujeklo? Moj otac Milan Knezevic iz sela Miska glava kod Ljubije. Slavimo Djurdjevdan slavu 05.06. U selu je bilo još Knezevica koji nisu u krvnom srodstvu sa nama i imali su porodicne nadimke, moji su se zvali Stari. Moj djed se zvao Simo, našla sam ga u zrtvama Sajmišta u Zemunu, imao ke još cetei brata svi su pobjeni u drugom svjetskom ratu. Sve sam ih našla. Pradjed se zvao Lako.
    Ima li neko da moze da mi pomogne?

  9. knezevic

    ako je knezevic iz kuceva otadle je i skenderbeg i petrovic onda ja imam krv od skenderbega kao i miroljub petrovic i Mudja onda smo mi rodbina ali neko dalje koleno

    Da li to tako ispada?

  10. Knez3

    Par godina sam tražio informacije:
    Kneževići (koji slave Đurđevdan) iz Miske Glave imaju isto porijeklo kao Stojanovići (obitelj Mladena Stojanovića, slave takodjer Djurdjevdan).
    Tradicija prema Sretena Stojanovića:

    “Konkretno, preci Stojanovića krenuli su s Nevesinjskog polja pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i otuda se naselili u Misku Glavu i Potkozarje (oko 1700 godine).
    Po sinu Vukovoja Jakšića, Knezu Petru, prozovu se oni u Miskoj Glavi “Kneževići” a drugi po sinu Stojanu Jakšiću “Stojanovići”.”

    Izvor: Simo Stojanović zapisi protinom rukom
    https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/simo-stojanovic-zapisi-protinom-rukom.pdf