Кнежевић
Хаплогрупа: I2a M223 род Е
Порекло:
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Хаплогрупа: I2a DS род Черана Величана
Порекло: Велика, Плав, Црна Гора
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КНЕЖЕВИЋИ
(живе у Милошевићима)
Кнежевићи су огранак Милошевића. Ово братство је најдуже од свих огранака Милошевића задржало презиме Милошевић. У своме братству имали су доста кнежева, по чему се прозову Кнежевићи.
Њихов најстарији предак је кнез Милија Милошевић, за кога се прича да је био угледна личност у племену. Помиње се као учесник на скупу српских главара одржаном у Кучима 1614. године (Ј. Томић: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. године – Београд 1901). Породична традиција зна за Милоша Кнежевића, који се помиње и као кнез и као војвода. Опјеван је у народним пјесмама. О њему постоји народна пјесма Женидба Кнежевић Милоша, у којој је Милош опјеван као поштен и хуман човјек.
Предање помиње и кнеза Дракула Кнежевића, који је учествовао у убиству турских шехова 1718. године, они су дошли да по Дробњаку проповиједају ислам. Кад је Реџеп-паша Невесињац 1702. године дошао у Дробњак да га покори, кнез Дракуле убије Ајдук-оџу у Мокром, па Турци разоре Дробњак, а кнеза Дракула посијеку.
Кнез Никола Кнежевић био је кнез послије Дракула. О њему се приповиједа да је био врло богат.
Породична традиција зна за Ђура Кнежевића као кнеза који је ишао у Травник код босанског везира.
У другој половини 18. вијека помиње се кнез Јоксим, син Завише Кнежевића, који је био изузетно богат, паметан и утицајан човјек.
Нуан Љуца, познати турски забит из Никшића, поручи кнезу Јоксиму да не смије прислуживати за крсну славу Усјековање светог Јована и зато што је Јоксимов предак на тај дан учествовао у убиству босанских шехова. Упркос ових пријетњи кнез Јоксим позове велики број званица, међу њима и игумана Арсенија, старјешину манастира Бијела. Нуан Љуца, с неколико никшићких Турака, стигне баш у току славе Божије, преврне трпезу и угаси славску свијећу, на што Јоксимов син Стојан убије Нуана Љуцу, тада су у боју изгинули и Турци и Дробњаци.
Одмах послије овог догађаја кнез Јоксим са својом породицом побјеже на Гласинац, у Босну. Ради освете погинулих Турака и њиховог предводника Нуана Љуце, никшићки Турци ударе на Милошевиће, опљачкају их, спале и убију седамнаест Милошевића.
Јоксим с породицом није дуго остао на Гласинцу, јер је и одатле морао бјежати због убиства неког турског насилника. Поново се настани с породицом у Милошевићима. Имао је синове Стојана, Дреку и Драшка.
Послије Јоксима, кнез је био његов син Дрека, а Дреку је наслиједио у кнештву син Милутин. Драшкови потомци се на уже прозову Драшковићи.
Милан Завишин, учитељ, врло угледна личност у Дробњаку, радио на уједињењу Црне Горе и Србије, и због тога пао у немилост књаза Николе, па је морао да бјежи у Србију. Његови потомци живе у Београду, Новом Саду, а има их и у Америци.
Стеванова породица преселила се у Лебане око 1908. године. Сава Стеванов, са својим синовима Радованом, Блажом и Миладином, учествовао је у Првом свјетском рату у српској војсци. Радован и Блажо су погинули на солунском ратишту, а Миладин је за заслуге у рату одликован Карађорђевом звијездом с мачевима.
Од 1912. до 1918. године у ратовима је учествовао и Петко Јованов. За ратне заслуге добио је имање у Витомирици у Метохији, гдје и данас живе његови потомци. Петков син Јован је учесник Првог свјетског рата 1914-1918. године.
Милосав Ђорђијев је учествовао у Првом балканском рату и у ратовима 1914-1918. године, а Ђуро Новичин је погинуо на Скадру 1912. године у Првом балканском рату. Ђурови синови: Раде, капетан бивше Југословенске војске и у НОР-у од првих устаничких дана, носилац је Партизанске споменице 1941. године и генерал ЈНА. Његов брат Новак, студент права, такође је био учесник рата од 1941. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.
Исаило Драгов био је у НОП-у од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде борац у њеном Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Милан Новичин је припадник НОП-а од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном саставу. Погинуо је на Зеленгори 1943. године. Његов брат Веселин је такође припадник НОП-а од 1941. и у саставу Четврте црногорске пролетерске. Једно вријеме радио је на терену у народној власти. Послије рата налазио се на политичким функцијама у општини Шавник.
Кнежевића има у многим мјестима наше земље, а највише их је у Никшићу и у Драговољићима.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.
_____________
КНЕЖЕВИЋИ
(на Боану)
Милан Кнежевић се из Калушића код Пљеваља око 1868. године доселио на Боан, гдје се оженио код Шећковића. Имао је два сина Гавра и Живана; Живан се није женио, а Гавро има Божидара, Момчила и Томислава-Тока.
Славе Лазареву суботу.
_____________
КНЕЖЕВИЋИ
(у Руданцима, Студенцима, Чолановом долу и Затарју)
Кнежевићи потичу од кнеза Мира, унука Мијаила Шаранца. Миро је наслиједио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену. С њом је имао три сина који се, због све чешћих упада Турака и потурчењака у колашински крај, одселе у Срем код својих братственика, који су се тамо преселили из старе постојбине, херцеговачке Плане, када су их Турци разурили у другој половини 15. вијека. О кретању Шаранаца од херцеговачке Плане до насељења данашњег мјеста Шаранаца говорено је у уводном дијелу о Шаранцима.
Пошто се синови кнеза Мира одселе из колашинске Плане, његови рођаци наговоре старог кнеза Мира да се поново ожени, што он и учини. Узе младу удовицу од породице Мандић с којом је имао три сина: Вукића, Савића и Остоју. Они су живјели у Плани колашинској, одакле се њихови синови, у другој половини 18. вијека, с осталим шаранским братствима преселе на дробњачко земљиште, на лијевој обали ријеке Таре, па се ово земљиште по њима назва Шаранци. У почетку су населили Јелину Гору, касније пређу у Пода, гдје остадоше до 1853. године, када почну ирелазити у Руданца, Студенца и на своје катуне у Чолановом долу на Сињајевини.
Братство Кнежевића давало је кроз вјекове угледне и паметне братственике и чувене племенике који су управљали племеном и увијек се истицали јунаштвом и мудрим руковођењем.
Поред већ поменутих, ваља истаћи кнеза Марка Јованова, Савића, Мића, војводу Јоксима, који је прво био племенски капетан још за вријеме књаза Данила, а касније војвода, који се истицао јунаштвом у свим бојевима вођеним против Турака у његово доба; затим Рада Радулова, који је с осталим шаранским и језерским првацима командовао једним дијелом војске у чувеној Шаранској бици 1862. године. Митар Јоксимов био је шарански капетан и утицајна личност у племену; он је, заједно с језерским капетаном Живком Шибалијом помагао херцеговачким устаницима оружјем и муницијом, па их је оптужила Аустроугарска. Ваља истаћи још и Димитрија, који се истакао у заузимању манастира Довоље, кад је био запосједнут од Турака. Вуле Кнежевић, шарански капетан, био је командир Језерско-шаранског батаљона и командант Дурмиторске бригаде. Написао је дјело Племе Шаранци, које сам користио у писању поглавља о Шаранцима. Ту су, затим, Новица Вулов, истакнути борац балканских и Првог свјетског рата; у Другом свјетском рату био је један од организатора устанка у свом крају и генерал ЈНА. Никичин брат Петар Вулов је био правник и предсједник општине Павино Поље у предратном периоду.
У другој половини 19. вијека Шаранци купише земљу у селу Вашкову од Каљића из Лијеске Каљића, на коју се населише браћа Трипко и Шубара Ристови, Ђорђије, Радуле- Баћо и Коста Иванови, те Гледо, Никола, Сава и Неђељко. Сви су они активно учествовали у Херцеговачком устанку у коме су се истакли својим јунаштвом.
У балканским и Првом свјетском рату истакли су се Милисав, Ђорђије и Јован који су погинули, а рањени су Коста и Диле. Официр Машан је био командир, Лазар Пујов барјактар, а ратници су били Станиша, Баћо и Милосав; Василије је погинуо на Гласинцу 1915. године.
У, заробљеништву 1916-1918. године у логорима Аустроугарске налазили су се: Новица, Миле, Радоје, Милосав, Јаков, Грубан, Лека и Баћо.
Послије Првог свјетског рата један дио Кнежевића се иселио из Шаранаца и Вашкова у околину Пљеваља и Бјелопољски крај. У Павино Поље су одселили бригадир – мајор Вуле Матијев са пет синова, затим Милутин Илијин, Филип Неђељков, Јагош Мирков, Томо Радов и Томо Стеванов, а у околину Бијелог Поља: Милован Василијев и Радосав Милосављев.
У Пљевља и његову ближу околину одселили су се сљедећи кнежевићи из Вашкова и Шаранаца: Михаило Митров, мајор, и Милика Лазарев, управник поште. Михаило је био истакнути официр у балканским и Првом свјетском и Априлском рату. Од 1916-1918. године налазио се у логору Нађмеђер; стри- јељан је од стране Италијана 1942. године као истакнути и истински родољуб. Син Милике Лазарова Велимир, револуционар, био је један од организатора устанка у пљеваљском крају, прослављени ратни командант у више јединица, генерал ЈНА и носилац Споменице 1941.
Трипкови синови Машан, Андрија-Диле и Милија су одселили у Мијаковиће, а у Луку код Пљеваља синови Живка Лазарова Владимир – Волођа и Данило са мајком Саром, затим Спасоје Лазаров и Никола Милисављев; Милош Илијин у Потпеће, а у Зекавице: синови Стевана Митрова – Милосав и Радосав-Зећо. У маочки крај у Кордовину одселио се Тодор Митров Американац, чији је син Бошко детаљно и веома савјесно урадио породичну монографију с најбитнијим подацима о истакнутим братственицима, којом сам се користио пишући о овом угледном братству.
Владимир – Волођа Живков, организатор устанка у пље- ваљском крају и први командант Главног штаба за Санџак, херо- јски је погинуо 1942. године. Он је народни херој Југославије. Његов брат Данило, заједно са својим братом Волођом, био је организатор устанка у пљеваљском крају, ратни комесар дивизије, пуковник ЈНА, носилац Споменице 1941. и истакнути новинар у поратном периоду.
У Априлском рату 1941. године погинуо је Стеван Баћов, а као велики родољуби убијени су од стране непријатеља Диле Трипков, Милика Лазаров и Божидар Михаилов.
Поред већ набројаних своје животе из овог братства у току НОР-а су још дали: Милован Василијев 1942, Василије Милованов 1945, Радоман Томов – борац од првих устаничких дана 1943, његов брат Вукоман 1944. и стари ратник Милутин Илијин 1944. године, те Спасоје Лазарев 1943, Милија Трипков, Божидар Андријин-Дилов, Никола Милисављев и Косман Јанков, сви на Сутјесци 1943; Млађен Трипков и Тодор Трипков- Американац 1943. код Пљеваља; Александар-Ацо Миликин 1943. код Прибоја, Ленка Михаилова, Душан Машанов 1944. у Београду и Спасоје Кнежевић, као командант мјеста Вашкова 1943. године. Рашко Гледов и Ленка Гојкова су били борци НОР-а од 1941. године. Носиоци су Споменице 1941.
Вук Радованов из Шаранаца, истакнути револуционар из предратних дана и стари комуниста, био је организатор устанка у Дурмиторском крају, замјеник политичког комесара Језеро- шаранског батаљона, на чијем челу херојски гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Народни је херој Југославије. Вукова супруга Ирина била је истакнути љекар у јединицама НОВ-а; носилац је Споменице 1941. године. Велимир (Стеванов) Кнежевић био је први комесар Дурмиторског одреда НОП-а и један од истакнутијих руководилада НОП-а Црне Горе; заробљен је у рату од стране непријатеља, а затим ослобођен замјеном за италијанске заробљенике; погинуо је на загонетан начин у Петој непријатељској офанзиви. Посебно треба истаћи примјер Живана Јованова, који је као тешки инвалид без једне ноге провео цијели рат од првих устаничких дана у коме је обављао одговорне функције у јединицама НОВ-а; генерал је ЈНА. И Живанов брат Вељко је био истакнути револуционар и борац од првих устаничких дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године. Док је спровођен на стрелиште, храбро се држао кличући слободи и псујући непријатеље и изроде свог народа. Заједно са Вељком тада је стријељан и Василије Крстов, који се такође храбро држао на стрелишту кличући слободи.
Браћа Тома, чувени комита и стари ратник, и Млађен- професор, Милованови синови, били су истакнути и храбри борци НОР-а; ухваћени су од стране непријатеља и спроведени у колашински затвор, одакле је Тома у оковима покушао побјећи, али је убијен. Млађен је по повратку из затвора подлегао због посљедица затворског мучења и болести. Станко, њихов старији брат, погинуо је као комита код Пирликтора.
Мијат Милосављев и Божо Јованов су погинули у чувеној Пљеваљској бици као борци Језеро-шаранског батаљона.
Батрић Секулов је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Сутјесци 1943. године. Његов брат Димитирје гине на Сремском фронту 1944. године, а Бојица Јованов на Мештревцу 1944. године.
Јово Шћепанов и Лука Јованов су били борци НОР-а у саставу омладинске бригаде, у којој су се истакли као храбри омладинци.
Ово братство је дало велики број врсних интелектуалаца разних занимања, као што су Љубо Петров, познати просвјетар, и његови рођаци Блажо и Љубисав, књижевни ствараоци и просвјетари.
Кнежевића има колонизованих у Војводини, гдје су одселили 1945. године, у разна мјеста наше земље су одлазили најчешће ради запошљења и школовања.
Од овог братства су се веома давно одвојили Радошевићи.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
27. децембар 2020. у 21:06
Gordana Jovic
Moj pradeda se zvao Dragomir i zena mu Milica. Ziveli su u selu mehovine opstina Vladimirci kod Sapca. Imali su sinove Janko nosilaja sam praunukac zlatyne karadjordjeve zvezde i jos dosta odlikovanja,Zivko , Negovan i Cerke Andjeliju i jos 3. ja sam praunuka Gordana Jovic i zivim U Sapcu
27. децембар 2020. у 21:37
Gordana Jovic
moj pradeda se zvao Dragomir i zena mu Milica, slavio je krsnu slavu DJurdjic, Ziveli su u selu Mehovine opstina Vladimirci kod Sapca Imao je sinove Janka Zivka Negovana i jos jednog nije se vratio sa Solunskog Fronta Imao je cerke Andjelija i jos tri. Janko je ucesnik solunskog fronta vratio se sa Karadjordjevom zlatnom zvezdom i jos dosta odlikovanja. Ja sam Dragomiru praunuka zivim u Sapcu
28. децембар 2020. у 13:23
Gordana Jovic
Moj pradeda Dragomir Knežević iz Mehovina opština Vladimirci kod Šapca. Slavio je Đurđic
10. март 2021. у 18:16
Gordana Jovic
moj pradeda Dragomir je poginuo na Solunskom frontu. NJegov sin Janko je bio nosilac Zlatne Karadjordjeve Zvezde i jos nekih odlikovanja sin Stojadin poginuo na Solunskom frontu kao i pradeda nezna se gde i kada. Ostala dva sina su ziveli u Mehovinama kod Sapca . Cerke su se udale u okolna sela. I sada zive njegovi praunuci u Mehovinama i bave se poljoprivredom kao i preci. Slava je DJurdjic 16 novembar kao i sada. Ja sam praunuka zivim u Sapcu svoje penzionerske dane sa porodicom.
19. јун 2021. у 08:39
Knez3
Zna mozda netko nesto o porijeklu prezima Knezevic iz Miske Glave (kod Prijedora)?
Slava Djurdjevdan, najstariji poznati predak: Jefto Knezevic (rodjen oko 1850)
Hvala za odgovor
8. јануар 2022. у 00:12
Knez3 i ja
Moj otac je Milan Knezevic iz istog sela. Njegovi roditelji Simo i Djuja rodj. Corokalo. Pradjed Lako. Toliko znam. Slava Djurdjevdan. Pozdrav rodjace( brate od strica)
14. јул 2023. у 09:59
Aleksandar Knežević
Ja sam od Kneževića iz Miske Glave.Moj otac je Miroslav,deda Miloš,pradeda Đurađ,čukundeda Nikola.Slava nam je sv.Jovan.Možda smo i neki rođaci.
1. децембар 2023. у 20:23
Knez3 i ja
Meni je otac pricao da je tu bilo 5 familija Knezevic koji nisu bili u srodstvu. Familija smo ako slaviš Djurdjevdan!
18. новембар 2023. у 17:42
Ivana
Pozdrav moj otac Ranko Knezevic je takodje iz okoline Prijedora iz sela Donja Ljubija, a u Miskoj Glavi je isao u skolu. Krsna slava je Đurđevdan, Rankov otac je bio Gojko, a njegov Miloš rodjen oko 1900.
17. фебруар 2024. у 10:12
Knez3
Ćao, imamo istog predaka (Miloša Kneževića).
Miloš Knežević je bio sin od: Jefto Knežević & Mika Bilbija.
Jefto je bio sin od: Stevan Knežević & Joka.
Više:
Kneževići (koji slave Đurđevdan) iz Miske Glave imaju isto porijeklo kao Stojanovići (obitelj Mladena Stojanovića, slave takodjer Djurdjevdan).
Tradicija prema Sretena Stojanovića:
“Konkretno, preci Stojanovića krenuli su s Nevesinjskog polja pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i otuda se naselili u Misku Glavu i Potkozarje (oko 1700 godine).
Po sinu Vukovoja Jakšića, Knezu Petru, prozovu se oni u Miskoj Glavi “Kneževići” a drugi po sinu Stojanu Jakšiću “Stojanovići”.”
Izvor: Simo Stojanović zapisi protinom rukom
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/simo-stojanovic-zapisi-protinom-rukom.pdf
27. децембар 2021. у 10:59
Никола
Добар дан свима , занима ме да ли су Кнежевићи живели и да ли их и данас има у селу Доброселица на Гледићким планинама – општина Рековац – да ли славе светог Николу,знају ки порекло – и да ли неко зна јели из те фамилије била породица са презименом Јечменић – за било какав податак био бих веома захвалан.Мој мејл [email protected]
4. јун 2022. у 15:37
Zeljko Knezevic
Postovanje i pozdrav svim Knezevicima.
Mene zanima bilo koja informacija o Knezevicima iz sela Mionica opstina Popadić blizu Valjeva. Deda mi se zvao Milivoj Knezevic 1928-2006 imao je starijeg brata Milorada koji je poginuo u drugom svetskom ratu na strani četnika, mladjeg brata Milutina i sestru Milicu. Njegova majka Darinka devojačko Mihailović a otac Stanimir Knezevic. Slava Djurdjevdan.
Pricao mi je o 4 brata koja su došla iz Crne Gore ali ne znam kada ni iz kog kraja. Verovatno njegov deda ili pradeda i njegova 3 brata.
28. јул 2022. у 01:25
Vanja Knežević
Dobro veče moji Kneževići gde god da ste po svetu!..Moj pok.otac Radoš Knežević je Pivljanin iz sela Kneževića kod Trse,iznad Plužina/Nikšić..Slavimo Djurdjevdan.Živimo u Beogradu..pozdrav .Vanja Knezević Svorcan
8. август 2022. у 00:16
Dragana
Pozdrav.
Neko od Knezevica sa podrucja dalmatinske Zagore,a krsna slava sv.Jovan?
Po prici,poticu iz Crne Gore. Jedan od brace je u povlacenju od Turaka presao u susedne Mletke na teritoriju danasnje Dalmacije.
Zvao se Vasilija Knezevic,a zena Stevanija Miodrag. I to su moji cukun preci.
Jedan od sinova je bio Simo Knezevic,ozenjen Janjom Komazec.
Nadam se da ima neko
15. мај 2023. у 13:20
Marijana Knezevic Savic
Kako da nadjem svoje porujeklo? Moj otac Milan Knezevic iz sela Miska glava kod Ljubije. Slavimo Djurdjevdan slavu 05.06. U selu je bilo još Knezevica koji nisu u krvnom srodstvu sa nama i imali su porodicne nadimke, moji su se zvali Stari. Moj djed se zvao Simo, našla sam ga u zrtvama Sajmišta u Zemunu, imao ke još cetei brata svi su pobjeni u drugom svjetskom ratu. Sve sam ih našla. Pradjed se zvao Lako.
Ima li neko da moze da mi pomogne?
7. фебруар 2024. у 23:03
Nikola
Moji su Knezevici i ja sam takodje, poticemo iz Ljubova tj Bunica iz Like, zivimo u Zemunu a u Backi Brestovac su dosli 1946- te god. Takodje slavimo Svetog Jovana kao krsnu slavu. Pozdrav!
25. март 2024. у 22:45
Igor
Rođače, bilo bi lepo da se upoznamo. Moji su takođe sa Ljubova, moj deda je rođen u Buniću 154. Slavim Svetog Jovana i povremeno odem da popijem vode sa Begovice. 😉
29. новембар 2023. у 16:50
knezevic
ako je knezevic iz kuceva otadle je i skenderbeg i petrovic onda ja imam krv od skenderbega kao i miroljub petrovic i Mudja onda smo mi rodbina ali neko dalje koleno
Da li to tako ispada?
17. фебруар 2024. у 10:09
Knez3
Par godina sam tražio informacije:
Kneževići (koji slave Đurđevdan) iz Miske Glave imaju isto porijeklo kao Stojanovići (obitelj Mladena Stojanovića, slave takodjer Djurdjevdan).
Tradicija prema Sretena Stojanovića:
“Konkretno, preci Stojanovića krenuli su s Nevesinjskog polja pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i otuda se naselili u Misku Glavu i Potkozarje (oko 1700 godine).
Po sinu Vukovoja Jakšića, Knezu Petru, prozovu se oni u Miskoj Glavi “Kneževići” a drugi po sinu Stojanu Jakšiću “Stojanovići”.”
Izvor: Simo Stojanović zapisi protinom rukom
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/simo-stojanovic-zapisi-protinom-rukom.pdf