Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЂЕДОВИЋИ
(живе у Горњој Буковици)
Ђедовићи воде поријекло од Јанка Матељевића, који је имао сина Јована, званог „Ђед“. Јован је имао синове Луку и Јанка, који се по надимку Јованову „Ђед“ прозову Ђедовићи. Јован, син Луке Ђедовића, преселио се око 1886. са Превиша у Горњу Буковицу. Јован је имао синове Новицу и Луку. Њихови потомци и данас живе у Горњој Буковици.
Јанко, син Јована Матељевића, имао је синове Језда и Милуна, који су се одселили у Ваљево, гдје се њихови потомци презивају Матељевићи.
Душан Новаков и Јован Лукин из Буковице били су припадници НОП-а од 1941. године, у почетку као борци Дурмиторског одреда, а касније као борци Четврте црногорске бригаде.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
26. мај 2016. у 04:06
Srecko Djedovic
Ovo veze nema sa onim kako to vidi Dr, akademik, genije i neozbiljni Deretic. Po njemu moji vode poreklo od japanskih veseljaka Dje Do Vic, poznatih po kratkim vicevima.
22. април 2021. у 03:30
Đedović dragoljub
Sasvim slučajno se prezivam Đedović. Otac mi je rođen u mestu pod imenom Stubo u neposrednoj blizini jezera Stubo Rovni u kome se nalazi crkva Gračanica iz 13 veka. U jednom periodu svog života napustio sam Beograd u kom sam rođen i danas živim i živeo 10 godina. Igrom slučaja sam upoznao direktora Valjevske biblioteke raspitujući se o tome koliko dugo Stubo postoji jer je u mom posedu stara kuća za koju svi meštani tvrde da je najstarija u mestu i okolini i da je je napravljena pre 19 veka. Tako da mi je direktor proverio u arhivu biblioteke. Da je našao neki Turski dokument o Haraču tj. Porezu u kome stoji: Da se dve familije Đedović i Đukanović. Dođoše u Planinu PARAČ iskrčise šumu i tu se naseliše. U selu se nalaze dva mesta koja se zovu Molitva i Čardaci. Za Molitvu se kaže da je bilo mesto okupljanja o verskim praznicima i donošenje dogovora o važnim stvarima i sporovima žitelja. A Čardaci mesto gde se plaćao harač u žitaricama i svemu ostalom čim se moglo plaćati. Što i nije nikakv mit ili legenda jer ima i dokaza za tako nešto. Moj kum ima u poseduje Austriske kovane srebrenjake koje je iskopao plug koga je vukla konjska zaprega i iz zemlje na površinu izbacila manju drvenu kutiju u kojoj se nalazila kožna kesa i u njoj dvadesetak kovanica sa grbom i likom Marije Terezije. Lično sam ih video tako da nije nikaka bajka ili preterivanje. Turski dokumenti datiraju iz hiljadu sedamsto i neke godine zaboravio sam tačno koje u kome je rečeno da su familije koje dođoše i naseliše se u planini Parač došli iz Crnogorskih Vilajeta. Tako da se autor teksta nije baš bavio nekim istraživanjima već mislim da je na samom internetu našao nekoliko tekstova i o Prezimenu koje nije Patronim jer ja nisam dosad naišo na ime Đed u našem narodu. A to vezivanja za nadimak i uzimanje kao prezime nije nikakav naš običaj već Turski i značio bih izrugivanje. Najčešće Hercegovačkim ali i drugim familjijama koje su živele po krševitim i neplodnim krajevima gde au bila česta četovanja i pljačkanje Turaka. Pa tako i danas dan imamo prezimena poput Guzna Magarević da ih ne nabrajam mislim da svi razumeju. Po mom skromnom misljenju autor je pročitao par objašnjenja koja su mu se svidela dodao malo nazovi genologije kroz nekoliko ličnosti za koje je veliko pitanje dali su zaista živeli ikada ili je to autorska Fikcija. Na samo kraju dodao i malo istine a to je da se Mateljevići zaista smatraju familijom tj. Plemnom. I od fikcije sa malom dozom istine napravio Narativ. Nesmatram nikakvim kuriozitetom to što su moji preci došli iz Crne Gore a pre toga sa Severa Abaanije tj Albanskog primorja. Kuriozitet je u tome da su u Srbiji našli mir od kozna kojih i kakvih progona. S toga kad ste se već uhvatili posla da objasnite ljudima odakle su i kosu zapravo uradite to što bih sw reklo ljudaki kako dolikuje jer ovo copy paste istraživanje je tragikomično zaiata. Nezelim da vređam nikoga ovo smatrajte kritikom a ona bi po svim pravilima trebala da deluje popravno. Sve najlepše!
19. фебруар 2017. у 21:09
Драган Стевановић
Срећко,
Да ли Вам значи нешто име Драгољуб Ђедовић “Неђо” 1920-1942 чија биста постоји у школском дворишту у селу Коњарник општина Житорађа, Топлички округ Србија.
Ако нешто значи јавите
Поздрав
12. јануар 2021. у 19:23
Radoman Djedovic
Kod prezimena Djedovic nije dobro napisano da je Jovan imao sinove Novi u i Luku vec Novaka i Luku a sve ostalo je tačno.
6. август 2021. у 23:17
Срећко
Моји су из Драгачева, села Дљина, на десној обали Западне Мораве развучено у даљину од Лучана до Овчар Бање уз Мораву (звала се некад Голијска), па уз падине Овчара до Дућачпвића граничи се са општином Гуча.
Имам негде родослов који сеже до 1775. У књигама о Драгачеву ово презиме се води као старо.
29. март 2024. у 23:02
Srecko
Nije mi poznato. Moji su iz Dragačeva i nemam informacije da je iko od mojih išao i živeo u tom kraju
19. јул 2017. у 12:47
/\/ / /\/ §
Znali ko porijeklo Jovana Djedovica koji je imao tri sina Scepan,Simeun i Secko
22. октобар 2018. у 04:42
Војислав Ананић
ЂЕДОВИЋ (п.м). Ђедовићи (п). у Моску (Требиње). Поријеклом су с Грахова, а на Моско су дошли из Ораха код Билеће, око 1870. године. Били су „Бутулијини сестрићи, па пошто им је умро стриц преселили су на Моско”. Славе Петлтовицу (59:133). Има их и у Наданићима (Гацко). Ђедовићи (м) су живјели у Баћевићима (Билећа),
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
21. август 2019. у 22:23
Đedović Dragoljub
Neznam kako je i od koga autor dobijo podatke ali je jedo tačno a to je da su podatci delimični jednim delom a drugim skroz netačni. U Valjevskoj biblioteci postoji neki Turski popis raje. On kaže ” Iz Crne Gore u Valjevsku Nahiju dođoše dve familije Đedović i Đukanović Izkrčiše planinu Parač i tu se naseliše” Tekst se odosi na popis stanovništva da bih se utvrdio broj ljudi tj. koliko ima kuća tj. porodica koje bih plaćale porez ili ti Harač.Sam tekst datira na Hiljadu sedamsto sedamdeset i neku godinu. Oprostite nisam zapamtio tačan datum ali to i nije tako bitno. Šumski pojas se i danas dan zove Parač a gravidira ka selu Brezovice, samo selo se zove STUBO. Moja stara kuća Bogu hvala datira iz tog vremena i još je u funkciji napravljena je od Ćerpiča tj cigle koja nije pečena već sušena na suncu u njo ima toliko Graničeve građe da bih se bez ikakvog preterivanja moglo napraviti sedam osam modernih kuća građa nije strugana već tesana jedino su spojevi venčanica i stolica od kovanih klinova. u kući je velika sala sa ognjištem verigama i celom opremom koja ide uz OGNJIŠTE okolistog ozidani BANCI tj. Kamene klupe i furuna jedna gostinjska soba i još jedna u kojoj su ukućani. Malo sam se udaljio od teme oprostite. Inače Prezime Đedović je prezime NOSILAC tj. nije nastalo iz imena oca ili dede postoji još jedna lingvistička veza koja može dosta toga da znači a možda i ništa: Egipćani a danas i iRANCI koriste reč Đed za stare ljude i za Stub. Postoji dokumentarac pod nazivom Dolina Tišine gde čovek objašnjava hiroglife i skulpture u hramu i onda nekoliko minuta objašnjava voditeljici Hiroglif na kome je faraon koji u rukama drži stub… I tako dalje i tako dalje da više nesmaram Izvinite na Dosadi i smaranju. Nadam se da ovim komentarom nisam nikoga uvredio a ako se pak neko našao uvređenim neka mi to oprosti jer mi to nije zaista bila namera Hvala veliko!!!
Đedović Dragoljub
5. фебруар 2021. у 23:20
Branislav Đedović
Pozdrav svima,jako bi voleo ako bilo ko od vas ,nas, Đedovića ima kakve podatke o nama Đedovićima koji zivimo ili smo ziveli na Baniji. Tacnije receno svi smo potekli iz sela Moštanica,zaseok Kladari. Raselili se u Petrinju i moj prađed Dušan u selo Blinja.
Hvala svima na pomoći