Пудар

6. март 2012.

коментара: 4

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Војислав Ананић

    Пудари

    Пудари (Срби) станују у Козицама (Тријебањ-Столац) и Пијесцима, Опличићима и Локвама (Чапљина). Говорећи о Пударима на Пијесцима, Дедијер ће записати: “Православни Пудари, старином Ковачевићи, побјегли су из Риђана (Црна Гора) јер су убили харачлију. Ризванбеговићи их населе у Сјекосама у Габеоском Блату, али их ту подави грозница, па их премјести у Црниће а одатле у Пијеске. Има их још у Локвама 3 куће, у Рабини 6, у Мостару 4, на Тријебњу три, у Опличићима 2, на Пјешивцу 2 куће, а овдје 6 кућа. Славе Ђурђевдан.” За Пударе у Опличићима исти извор каже да су “одавна преселили из Локава”, а за Пударе у Тријебњу вели да су прешли “из Црнића прије 40 година”.
    Породично предање памти да је Саво Пудар имао девет синова; двојица су погинула у неком сукобу са Турцима на Клокуну. Четири његова сина су, прије 1800. године, преселила на Пијеске, гдје потомци и данас живе. Са Пијесака се једна породица Пудара преселила у Рабину. Један Савин син је одселио из Црнића у Пјешивац и од њега су Пударићи. Од једног Савиног сина потомци су одселили на Тријебањ. Потомство од деветог Савиног сина одселило се у Локве, а касније у Опличиће. У Козице је, око 1875. године, са Пијесака доселио Видоје Пудар, а Видојев син Перо је одселио у Дабрицу. Послије 1900. године Пудари су се насељавали у Мостар, Коњиц, Чапљину, Америку. Пудари славе Ђурђевдан као и њихови преци – рођаци Ковачевићи у Црној Гори. Сахрањују се у своја гробља у селима у којима живе. Пудари с Пијесака имају имање на Кошћели. (Према истраживању Жељка Шакоте из Козица.)
    Етимологија презимена Пудар, могла би ићи према славенској ријечи “пудар – чувар винограда, опћенито чувар пољских усјева”, дакле, према занимању неког од предака.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  2. Војислав Ананић

    ПУДАР (п), у Пијесцима (Мостар), Опличићима (Чапљина), Тријебњу (Дубраве, Столац). Старином су Ковачевићи из Риђана у Црној Гори, одакле су доселили у Пијеске. “Побјегли су из Риђана јер су убили харачлију.” У Опличиће су одавна преселили из Локава у Дубравама (Столац), а у Тријебањ су дошли лз Црнића. Славе Ђурђевдан (59:254,256,258). Има их настањених у Чапљини, Мостару и Рабини (Невесиње). Презиме су узели по неком свом претку који је био по занимању пудар (чувар поља). Саопштила: Слађана Скочајић, рођена Пудар из Мостара.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. IP

    Pudari takodjer postoje u hrvatskoj,odnosno dalmatinskoj zagori,naravno katolicki koji su ovdje najvjerojatnije stigli iz BiH…no ne zna se njihovo porijeklo.
    Porijeklo je vjerojatno iz ovog izvora g.Vojislava.

  4. Небојша Бејат

    ПУДАР

    (Славе Ђурђевдан)

    Пудари су у априлу 1934. године у Ортијеш (заселак Мукоша) доселили из села Пијесци код Мостара. У том временском периоду на овим просторима постојала је Краљевина Југославија са династијом Карађорђевић на челу (1918 – 1941). Купили су земљу од Пухала из Житомислића. Најстарији предак који је доселио звао се Пудар (Ристо) Максим (30. 10. 1907 – 18. 8. 1941). Био је ожењен Марић (отац Ристо) Илинком (15. 3. 1912 – 5. 3. 1986), рођеном у селу Ходбина код Мостара. Имао је двоје дјеце: Сина Момчила (1. 3. 1934 – 2. 2. 2018) и кћерку Виду рођену 25. 6. 1937. године. Момчило има мушко потомство до данашњих дана.