Порекло презимена Мирило

26. фебруар 2012.

коментара: 1

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИРИЛО НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Мирило

Хаплогрупа: I2a DN

Порекло: Жегар, Далмација

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Драган Мирило

    Презиме Мирило је настало у Жегару највероватније почетком 18. века. Пре тога су се преци Мирила презивали Мириловић са крсном славом Свети Јован Крститељ.

    Мириловићи су стара породица из Херцеговине из околине Билеће. Са доласком турака на ове просторе и нешто касније, долази до миграција на запад. Један део Мириловића се селио у Далмацију, околина Дрниша, а други део у крај око Коренице (Лика). Преци Мирила из Жегара у Далмацији су се ту настанили почетком 18. века из других насеља у Далмацији, пре свега из Бенковачког краја. У Далмацију је ова породица, како се претпоставља, дошла из Кореничког краја, највероватније после Морејског рата 1690 године. Насељавање је предводио чувени ускок Стојан Јанковић по захтеву млетачких власти. У тој сеоби је доста народа насељено из Лике у Далмацију.

    Први предак Мирила са тим презименом је извесни Радојица Мириловић / Мирило, који се помиње 1709 године са својим имањем у Жегару. Тај Радојица је у истом том периоду уписан са имањем у Бенковачком крају под Презименом Мириловић.

    Старији подаци о презимену Мириловић могу да нас воде чак у Македонију где би могла да буде старина ове породице. Тамо су се преци Мириловића презивали Капор, затим је дошло до сеоба на територију метоха манастира Високи Дечани, даљом најездом Турака (1371 – 1389) населили су се у Васојевиће а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се презивали Орловић, а кад су прешли у Бањане презиваали су се Рајковић. Из Бањана прелазе у околину Билеће. Један од браће Рајковића који се доселио у Билећки крај узео је старо презиме које су користили у Дечанима – Капор. Тај кнез Мирило (који је мирио завађена племена, зато је тако прозван) био је у ствари Богић Капор, од њега су настали Мириловићи и село Вукодо које се од тада назива Мириловићи.

    У светлу нових ДНК истраживања остаје да се виде и провере још неки подаци за истраживање порекла, који могу да баце ново светло на целу ситуацију.