Мркшић

25. фебруар 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Александар Мркшић

    Интересује ме да ли је могуће ући у траг пореклу Мркшића,одакле потичу,када и одакле су се доселили на Кордун,можда нека информација о пореклу презимена Мркшић…Подаци које поуздано знам о мојој породици су следећи:мој покојни отац звао се Ђуро Мркшић,рођен је 04.02.1942. негде у збегу на Петровој гори.Његов отац,мој деда,Перо Мркшић нестао је 20.01.1942. и ни дан данас је његова тачна судбина непозната.Деда Перо је имао млађег брата Николу,који је умро 90-их година и млађу сестру Драгицу,која је још увек жива,али ми није од велике помоћи по овом питању,јер о порклу породице не зна много.Њихов отац,мој прадеда Ђуро (у неким црквеним књигама се спомиње да му је крштено име Георгије) био је лугар (шумар) у краљевини,а после једногодишње робије због псовања друга Тита,после рата је добио службу у Кошутњаку,где је уз много проблема дочекао пензију.Умро је у дубокој старости,чини ми се 1984.Иначе сви Мркшићи за које ја знам су рођени на Кордуну,у околини Вргин моста (данашњи Гвозд),у селу Чемерница (нисам сигуран да ли је Горња или Доња Чемерница).Славимо славу 02.01. свети Игњатије Богоносац.У родбинским смо везама са породицом Штековић из Дољег Селишта,околина Глине на Банији.Наиме деда Перо је оженио моју баба Љубицу (рођену Штековић),која је као удовица после рата дошла са мојим оцем у наручју за Београд,запослила се у индустрији боја и лакова ДУГА,дочекала пензију и умрла 1992.Још један податак имам,али за њега нисам 100% сигуран да ли је тачан:мислим да се мој чукундеда (отац Ђуре-Георгија) звао Адам и мислим да је имао брата близанца.Да ли је чукундеда Адам имао још деце осим Ђуре-Георгија не знам са сигурношћу,али мислим да јесте.
    Био бих вам веома захвалан ако би успели да дођете до неких конкретних података о мом пореклу,унапред захвалан
    Александар Мркшић

  2. Eрор

    Мркшића је према попису становништва из 1948. у СР Хрватској – линк за књигу ( http://www.mediafire.com/view/4aqsgdcvlqjh2qc/125_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%A0_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5.pdf ) било највише у следећим местима: Козарац (Вргинмост) – 36 у 7 домаћинстава, Почитељ (Госпић) – 32 у 7 домаћинстава, Киришница (Двор) – 32 у 6 дом., Чемерница (Вргинмост) – 24 у 7 дом. и 1 без домаћинства, Пачетин (Вуковар) – 22 у 6 дом., Сријемске Лазе (Винковци) – 14 у 5 дом. и Јагровац (Војнић) – 13 у 5 дом. и 3 без домаћинства. Укупно је те 1948. године у Хрватској живело 302 Мркшића. Према попису из 2011. године у Хрватској живи 127 Мркшића. Дакле, највише их је било на Кордуну у околини Вргинмоста и Петрове горе. Било их је доста у 3 суседна села општине Војнић (Јагровац, Широка Ријека и Брусовача) али су доста страдали током Другог Светског рата. Из Широке Ријеке је и моја прабаба Ката Мркшић, а један део села се назива Мркшића брдо. У Другом Светском рату живот је изгубило око 100 Мркшића са територије СР Хрватске (када се у Гуглу укуца G20096Hrv, излази резултат поименичног пописа жртава Другог Светског рата за Хрватску који није 100% потпун пошто нема ни Мркшић Петра ни Пере из Чемернице). Мркшића је и пре 100 година било, а и данас их има у Српском Итебеју у општини Житиште у Банату где се наводе као најстарије породице у Итебеју. Пише да славе Светог Николу. Нисам сигуран да ли су сви наведени Мркшићи истог порекла, али с обзиром да је реч о крајевима који су некада припадали Војној Крајини у коју су улазили и делови Баната, велика је вероватноћа да је реч о сродницима, пошто је промена славе била не тако ретка (ДНК анализа више Мркшића би сигурно дала одговор на ово питање). Највероватније је да су сви они потекли од Почитеља у Лици пошто је тај део јако рано насељен Србима, много пре Кордуна, а да су се одатле касније селили на север како су уобичајено водиле струје сеоба Срба по Крајини јер је ретко било сеоба са Кордуна у Лику. Даље порекло је тешко утврдити мада су могући доласци у Лику једино из правца Босне и Далмације, при чему опет Босна и Далмација представљају само могуће етапе у сеоби из Херцеговине, Црне Горе, Рашке или Косова, пошто у Босни и Далмацији Мркшићи нису забележени. У неким пописима црногорских презимена на интернету наводи се да су Мркшићи били властела у околини реке Бојане око 1360. године, да се помињу у Котору 1498. и у Грахову код Никшића. Занимљиво је да постоји и књига Андрије Лубурића “Јован Мркшић Климента Карађорђев дед и плавски Турци” издата 1937. што може заиста да значи да су Мркшићи пореклом из Црне Горе иако их данас у телефонском именику те републике има само 5 и можда су само власници некретнина, а можда и староседеоци. У књизи Карловачко владичанство наведено је да Мркшићи славе више слава: Јовандан, Никољдан, Аранђеловдан, Ђурђевдан, Митровдан, Стевана Дечанског и Свете Враче, мада сам у овој књизи и раније уочио неке грешке/пропусте, па не чуди да нема славе Светог Игњатије Богоносца.

  3. vojislav ananić

    У књизи С. Гавриловића “Грађа за историју Војне границе у 18. веку, 2” која је на немачком језику, налазе се подаци о мом претку Максиму Ананићу из 1754. године, каплару у аустроугарској војсци, из села Папићи на Банији. Уистој књизи се помиње и Ананија Мркшић. Врло је могуће да су Ананићи и Мркшићи из околине Скадра, који је онда био српски. Наиме, по мојој ДНК анализи, моји прапреци су најпре живели у Скадру. Најстарији међу њима, био је Чера, а нашао сам да је и код Скадра у 15. веку постојало село Суња. Видим да Ерор помиње Мркшиће као властелу око реке Бојане, у 1360. години. Кад је после најезде Турака кренуо талас сеоба нашег народа ка западу, можда су заједно кренули и Черини потомци и Мркшићи, дошли у Војну Крајину и били војници граничари и бранили Аустроугарску од упада Турака. Ту су, на Банији, основали и градић Суњу. Неки моји Ананићи су много касније, око 1920. године колонизирали у Банат, у село Александрово. Са њима је била и једна породица Мркшић, и сећам се као дете да се моја баба кумила са њима. У истом селу имају још увек удату ћерку. Од Александрова до Српског Итебеја атарским колским путем има неких петнаестак километара. Одлазио сам у Српски Итебеј, чак тамо имао и неког даљег рођака Мркшића који је био ожењен из Александрова. У Српском Итебеју, скроз на румунској граници, постоје чувени Мркшићеви салаши. Али, колико ми је познато, Мркшићи су у Српски Итебеј, дошли много раније, тако да се сматрају староседеоцима. Требало би о њима проверити податке у тамошњим црквеним књигама. Сама црква је врло стара и постојала је у она времена кад у многим новонасталим околним селима цркве није ни било. Поред те цркве, врло је стара и црква у суседном селу Српској Црњи (додирују се сеоски атари). Толико знам о Мркшићима.