Порекло презимена Млађеновић

25. фебруар 2012.

коментара: 36

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (36)

Одговорите

36 коментара

  1. Slobo

    Po nekoj legendi Mladjenovici su postali od nepoznate porodice iz bratstva Vasojevica, te u jednom od turskog zuluma pobose ih sve samo jedna mladjana beba pretekla. Pleme Rivaca je naslo malog dala mu ime Mladjen i odgajila te njegovo potomstvo postade Mladjenovic.
    Otud su se kasnije raselila tri brata, jedan oko Nove Varosi, drugi preko Drine u istocnu Bosnu a treci put hrvatske. Cuh da su kasnije Rovcima poklonili celo selo iz zahvalnosti
    Po Srbiji su sve Crkvene knjige popaljene te nema pisanih tragova.
    Moj pradeda je iz Bistrice na Limu i Slava nam je Sveti Luka.
    Polpularno ime moje familije su KIŠOVCI

    • Nataša

      Rođak mi je pričao da su Mlađenovići iz okoline Ivanjice poreklom od Vasojevića (Crna Gora). U međuvremenu su promenili prezime (tačno vreme i razlog iskreno ne znam) u Mladenović ( na gobovima predaka i dan danas stoji prezime Mlađenović). Nekoliko takvih porodica Mladenović (nekadašnji Mlađenovići) živi i dan danas u okolini Ivanjice (selo Prilike).

    • Мирослав Главоњић

      Млађеновићи и Главоњићи из Бистрице на Лиму су род и потичу од Херцеговачког рода Никшићи, од подгране Гојаковића, и још дубље подгране Срезојевића. Пореклом су из Роваца, где се у првој половини XV века доселио Гојак Никшић, син Никше II. Oд Гојаковог сина Срезоја, потиче Ровачко братство Срезојевића. Гојак је имао и сина Вуксана (Булата) од кога су Булатовићи, Стјепана (Шћепа) од кога су Шћепановићи и Влаха од кога су Влаховићи. Дакле Млађеновићи и Главоњићи из Бистрице су од Срезојевића што је показало и генетско истраживање где оба братства припадају I2 DS хаплогрупи и позитивни су на SNP макер A32852, који je заједнички за све Срезојевиће.

      У дефтеру Херцеговачког вилајета из 1485 године у Нахији Ровци помињу се 4 сина Срезоја и то: Радоња, Радич, Лукач и Вукашин. Од неког од њих четворице су и Главоњићи и Млађеновићи.

      У многим књигама о Ровцима и Ровачким племенима (реф: Морача, Ровца, Колашин од Р. Раосављевића и Ровца и Ровчани од С. Поповића) наћи ћете и следеће:

      Миграције Срезојевића из Роваца на север настају у првој половини XVII века, због крвавог рата са Васојевићима. Рат је почео око пашњака у Ровцима које су Васојевићи отимали Ровцима, па су Срезојевићи и остали Ровци заратили са њима и побили неке виђеније Васојевиће и отпочео је крвави рат. Ровце је тада предводио бан Иваниш Срезојевић.

      У Међуријечју је раније постојала црква посвећена Св. Госпођи. Уочи црквене славе ноћу је у Међуријечје дошло тридесет Васојевића, који су се прикрили у једном потоку близу цркве знајући да ће Међуријечани — Срезојевићи доћи у цркву на богослужење на дан црквене славе. Када су Срезојевићи ушли у цркву да се моле богу, претходно су оставили по обичају своје оружје пред црквом, не слутећи шта ће им се догодити. Васојевићи кришом покупе њихово оружје и упадну у цркву и побију многе Срезојевиће који су се ту нашли. Срећом, црква је била доста мала, те је у њој тада било мало верника, тако да није дошло до тежег покоља. Васојевићи су ову освету муњевито извршили и без губитака побегли радујући се успеху.

      Васојевићки главари су добро знали за осветољубивост Срезојевића и водили су преговоре о помирењу. Идућег лета на Штавњу, поново је дошло до преговора о помирењу, на што су Срезојевићи пристали. На Илиндан, када се по обичају окупљао сабор на Штавњу, Васојевићи са попом донесу дванаесторо деце да им крсте Срезојевићи, како би се најбоље помирили и трајно прекинули сукобе. Тада је 12 бираних Срезојевића на челу са баном Иванишем Срезојевићем прихватило своју кумчад у наручје очекујући при том верски обред. Тада је бан Иваниш рекао: „Слушајте ме Ровчани! Оно што ја будем урадио Од свог кумчета то морате и ви урадити“. Исукао је нож из појаса и заклао кумче. То исто су учинили и његови братственици. Том приликом дошло је до сукоба и погибије, али не у ширим размерама, јер су Срезојевићи били добро организовани.

      Кад су остали Ровчани чули за злочин који су починили Срезојевићи, договоре се и поставе ултиматум Срезојевићима да се селе из Роваца, те ако то не учине да ће се са њима оружјем обрачунати. Срезојевићи нису имали другог избора сем да прихвате ултиматум Булатовића, Влаховића, Шћепановића и осталих Ровчана, те са својим породицама напусте Међуријечје и одселе се у правцу Санџака. Населили су се већином у околини Мојковца, Бијелог Поља, Пријепоља и Нове Вароши, а било их је који су допирали до Чачка, где и данас постоји село Срезојевци.

      У Бистрицу су се у XVIII веку доселили Срезојевићи који су узели презимена Млађеновић и Главоњић. Повезаност ове две породице са Срезојевићима је генетска анализа доказала.

  2. Дејан Млађеновић

    Млађеновићи, село Кравица општина Братунац, крсна слава Свети Алимпије Столпник.

  3. Војислав Ананић

    МЛАЂЕНОВИЋ (к), у Требињу. Према предању, старином су из Конавала. У историјским документима из 1500. године помињу се међу најстаријим породицама у Јужној Далмацији (Конавлима, Дубровнику, Цавтату…). Родоначелник породице био је Андрија Млађеновић. Млађеновићи су 1886. године иселили у Америку (Лос Анђелес). Породица Ивана Млађеновића вратила се и настанила у Требињу. Од ње потичу данашњи Млађеновићи у Требињу, Београду, Тузли… (подаци: Иван Млађеновић из Београда).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  4. Branko

    Mladjenovići selo Bočac kod Banja Luke,moj čukundeda Stevan Mladjenovic od oca Petra i majke Andje je bio sveštenik u selu,iz crkvenih knjiga imam podatke da je rukopolozen za sveštenika u manastiru Gomionica 1868,po predanju 78 sveštenik u porodici Mladjenovica. Krsna slava Sv.Stefan

  5. S.M.

    Meni je otac pricao da su nasi iz Dalmacije, Slava Petrovdan

    • Бранислав Млађеновић

      Порекло становништва села Гостиница, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

      „–Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Симићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Од Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан.“