Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
МИЈАТОВИЋИ
(у Крњој Јели)
Мијатовићи су поријеклом од сердара Мијата Дуловића, првог сердара у Горњој Морачи, који се са својим синовима Илијом, Перком и Радојем међу првима досељеницима из села Сврка одселио у Крњу Јелу. Перко је био стотинаш, а нешто касније постаје племенски капетан, а Илија послије Мијатове смрти постаје сердар.
Перко Мијатов има два сина: Јакова и Милана – Шора; Илија Мијатов има Луку и Миша; трећи Мијатов син Радоје има Милету.
Племенски капетан и први командант Горњоморачког батаљона, који је био носилац Обилића медаље, јесте Лука Илијин. Лука је имао сина Мијата који је био и сердар, а поред сердарске титуле био је и поткомандир у ратовима који су вођени у његово доба. Јаков Перков био је племенски капетан, а Гаврило Лукин старјешина у црногорској војсци.
Мијатовићи су познати и истакнути борци за слободу против непријатеља. Учествовали су у свим ратовима, не штедећи своје животе. У ратовима од 1912. године јуначки је погинуо Иван Лукин на Гусару код Штитарице.
Почетком двадесетог вијека један број Мијатовића је отишао у Америку ради зараде, неки од њих оставили су своје кости по америчким рудницима живећи у тешким условима. Илија и Секуле Мишови отишли су 1903. године у Америку и тамо умрли. Милан и Милисав Богданови вратили су се као добровољци да би учествовали у Првом свјетском рату. Милован Мијатов и Стојан Јаковљев су умрли.
Стојан Јаковљев и Ристо Гаврилов били су учесници чувене Пљеваљске битке 1. 12. 1941. године. Ристо и Ђорђије Гаврилови су погинули у НОР-у у Босни 1942. године. Поред њих, у истом рату своје животе су дали Даринка Јованова, Душан
Стојанов, Илија Оташев и Лука Јованов 1947. на Трсту. Стојан Јаковљев Мијатовић је био први предсједник Народноослободилачког одбора у Крњој Јели 1941. године.
Ово братство у НОР-у 1941-1945. године, као ријетко које, није имало припадника у неприајтељским формацијама. Поред већ поменутих који су своје животе положили на олтар слободе, има један број бораца НОР-а од 1941. године и носилаца партизанске Споменице 1941, који су дочекали слободу и преживјели ратне страхоте, као нпр. Босиљка Ристова, Граница, супруга Јована Гаврилова, Јован Гаврилов, Иван Гаврилов, пуковник ЈНА, Никола Јованов, Лука Јованов, Драгутин Јованов- пуковник ЈНА.
За вријеме аустроугарске окупације у логору Нађмеђер у Мађарској 1916-1918. године били су сљедећи Мијатовићи: Периша Јаковљев, Јован Гаврилов и Новица Шоров, који је умро 1917. године у логору.
Из Крње Јеле је било исељавање у друге крајеве, најчешће из економских разлога. Тако су у Затарје послије Првог свјетског рата иселили Милисав и Милан Богданови; послије Другог свјетског рата у Никшић је одселила Роса Стојанова (Чогурић); у Колашин Раде Новичин и Миленка Јованова; у Бјелопавлиће Милован Ђорђијев.
Потомци Мијатовића с поносом причају о својим прецима и добро знају своје поријекло и генезу.
Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
27. октобар 2023. у 20:53
Hristina
Mijatovići iz sela Beljin opština Vladimirci, ima li neko da zna konkretnije detalje u vezi porekla familije? Pozdrav