Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
20. новембар 2014. у 20:07
Милодан
Фамилије-презимена Милорадовић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.
-Лапово
-Вињиште
-Добрача
-Горња Сабанта
-Ботуњ
-Грошница
7. децембар 2016. у 12:35
zorica
Miloradovic selo Vojnik Despotovac? Milojko(Bogomir) Miloradovic rodjen 1894.godine.
Molim Vas poreklo? Hvala!
18. март 2018. у 03:23
Petar
Miloradovic
Žirovnica kod Kragujevca
Krsna slava: Sv. Jovan
Deo muškog potomstva preseljen početkom dvadesetog veka u Kragujevac i u Valjevo.
15. септембар 2018. у 16:39
Dejan
Poreklo prezimena Miloradović
29. октобар 2018. у 18:15
Војислав Ананић
МИЛОРАДОВИЋ (п), позната властелинска породица у Херцеговини. Потичу од, такође властелинског, рода Храбрен који се поступно гаси. Милорадовићи-Храбрени су били врло разгранате породице у средњем вијеку. Њихови “феудални домени” били су око Стоца, Мостара и у Попову пољу. Били су у служби Павловића, а пред пап Херцеговине у служби Турака. Један од Милорадовића, чији су се преци одселили у Русију 1711. године, био је гроф Глигорије Милорадовић, “генерал у свити Њ.В. цара руског”. У Херцеговини су Милорадовићи саградили четири задужбине: манастир Житомислић и цркве у Тријебњу, Ошанићима и Клепцима. У Русији су били истакнуте војсковође. Долазиии су у Херцеговину и посјећивали своје задужбине. У доба турске владавине неки чланови ове породице су прешли на ислам (33:139.160). Сматра се да је “родоначелник” ове породице био неки Милорад који је живио у другој половини 14. вијека. Његов син Стјепан спомиње се у једном дубровачком документу од маја 1416. године. Ђурађ и Стјепан Милорадовић, као људи властеле Павловића, водили су “војску Павловића” која је у заједници са турским четама “дјеловала око Сливна”. Турци су тада вјешто користили неслагања међу хумском властелом и свађе Павловића са Сандаљем Хранићем. Отуда и савезништво Милорадовића са Турцима. За вријеме турске владавине Милорадовићи нису ништа плаћали, ”ни цару харача ни попу колача”. Када су Турци почели да траже харач, Милорадовићи се “нађоше погођени и увријеђени”. Због тога неколико чланова ове породице, почетком 17. вијека, емигрира у Русију. Тако се у 17. вијеку у Русији помињу Милорадовићи: Стјепан и Илија са синовима Михајлом, Гавром, Александром и Глигоријем, Стјепан је 1664. послан у Србију да “тамо нађе и доведе рударе за истраживање руде” (154:241-244). Милорадовића-Храбрених у Херцеговим одавно нема. Остали су њихови исламизирани потомци Опијачи и потомци православних породица које су узеле нова презимена.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
22. октобар 2022. у 20:30
Dajana Pejić
Moj deda Dragoljub Miloradović,rođen je 1912. u selu Kupinovac,opština Svilajnac.Oženio se Milanom rođenom Milošević iz sela Vrlane,gde su i živeli do kraja života.Krsna slava su letnji Vračevi 14.jula.Otac mu se zvao Marko,a deda Pavle.Zna li neko nešto o našim starijim precima?