Poreklo prezimena Kresoja

22. februar 2012.

komentara: 11

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (11)

Odgovorite

11 komentara

  1. 11. decembar 2013. u 11:38

    marija knežević

    Kresoja:selo Rajnovci kod Kulen Vakufa.Slava:Sveti Nikola.Molim još podataka.

    Odgovori

  2. 11. decembar 2013. u 14:03

    Milorad Bogdanović

    Selo Rajnovci pripadali su 1882 godine parohiji Prkosi protoprezviteratu petrovačkom, zajedno sa Prkosi, Stjenjani, Dževar Orašac i Brustovac. Selo Rajnovci brojali su tada 53 kuće i 208 duša, gdje su i Kresoje, slavljenici Nikoljdana.
    Inače, svi Kresoje u ovoj mitropoliji slave samo Nikoljdan i javljaju se u tome vremenu još u sledećim parohijama:Bihać-Hrgar, Vrelo; Veliki Radić, Dubovik (Krupa; i Vođenica kao i vaša u Prkosima u protopr. petrovačkom.
    Kresojevići slave takođe Nikoljdan u parohiji Brod, Derventa kao i Smrtić, Štrpci i kao i Prnjavor, a Jovanjdan slave u Han Kolima a Ćirilo i Metodije u Gradišci-Laminci. Tomindan Kresojevići slave u parohiji Boškovići (Banjaluka) a Časne Verige takođe u Štrpcima kod Prnjavora.
    (Prepis iz Šematizma dabrobosanskom za 1882 godinu)

    U Karlovačkom vladičanstvu za 1896 godinu Kresoje slave Đurđevdan a Kresojevići Nikoljdan.

    U Dalmaciji, Aleksandar Bačko ne navodi ovo prezime u svojij knjizi Porodice dalmatinskih Srba.

    Odgovori

  3. 18. maj 2016. u 13:19

    Saša Kresoja

    U maju 91. veliki broj Kresoja iz Rajnovaca i okoline je pobijeno u Orašačkoj školi. Ostali su 8. ofanzivom preseljeni u Banat (Nakovo i Banatsko Veliko selo).

    Odgovori

  4. 17. februar 2017. u 11:54

    Dušan Kresoja

    Moji su sa Prkosa, iz Vaganca prkoškog, ali ima ih i u drugom dijelovima sela. Znam da postoji i grana koja se nekad skrasila oko Bosanske Krupe. I jednih i drugih nalazim često u Vojvodini (potomaka njihovih), i to od Rume i Iriga do Kikinde, Banatskog Velikog… i naravno Novi Sad i Beograd.

    Odgovori

  5. 23. decembar 2018. u 21:30

    Tanja Kresoja

    Moj deda je iz Rajnovaca tj Loncica.
    Koliko znam jedini smo odatle.
    Slavimo sv.Nikolu
    Od Kresoja nikog nemamo jer deda nije imao brace a od sinova je imao samo mog oca.
    Mene zanima porjeklo prezimena i odakle tacno potice

    Odgovori

    • 12. jul 2020. u 00:13

      Ilija Kresoja

      Moj deda je sa Prkisa kolonizirao u Mileticevo kod Vrsca 1931 godine. Voleo bi i ja da znam vise o svom poreklu.

      Odgovori

  6. 6. januar 2020. u 13:30

    Tanja Ugarković

    Tanja Kresoja, grešite. Niste jedini iz Rajnovaca, zaselak Lončić. I moj otac i njegova familija su odatle, naseljeni u Banatsko veliko selo iNakovo kod Kikinde. Gde vi živite

    Odgovori

    • 7. januar 2020. u 22:25

      Igor Kresoja

      I moji su iz Lončića.Moji su došli 1958 ovde u Zmajevo (Vrbas).

      Odgovori

    • 17. april 2022. u 18:24

      Tanja Kresoja

      Moj deda nije imao brace ,samo sestre koje su mlade otisle za srbiju sad tacno ne znam gde.
      Voljela bih da znam dali je deda imao ne.rodjene brace,a to se moram raspitati.
      Ja sam u Bosni. Prijedor

      Odgovori

  7. 1. mart 2022. u 02:01

    Herceg

    KRESIMIR/KREŠIMIR.
    “Stvarni oblici i značenje nekoliko starohrvatskih osobnih imena« (Onomastica
    XXII., 1977, Krakow)
    U hrvatskoj se historiografiji XIX. st. kraljevo ime pisalo KRESIMIR IV.,
    u naše doba gotovo uvijek KREŠIMIR IV. A valja ustvrditi da je u suvremenome, dakle živome, hrvatskom imenarstvu isključivo Krešimir.
    Izvoran oblik imena bijaše Kresimir. Složeno je od imper. kresiti, kresati
    – buditi, iskriti i min (kresiti). Označuje »Onoga koji budi mir,
    koji iskri mir.« Od glag. kresiti bio je nastao ijek. oblik krijesiti.
    Ostale su imenice krijes i krijesnica. Za potkrepu glag. kresiti i ujedno imena Kresimir.
    U poljskome su osobna imena složena s pomoću kresi, kresiti: Krzesoja
    i Krzesislaw, u češkome: Kresislav i Kresomyl. U nas je od njega izved. Kresoje te prezimena Kresojević, Kresoja, Kreso, Kresević, Kresić, Kresović i dr.

    Odgovori