Порекло презимена Кресоја

22. фебруар 2012.

коментара: 11

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. marija knežević

    Kresoja:selo Rajnovci kod Kulen Vakufa.Slava:Sveti Nikola.Molim još podataka.

  2. Милорад Богдановић

    Село Рајновци припадали су 1882 године парохији Пркоси протопрезвитерату петровачком, заједно са Пркоси, Стјењани, Џевар Орашац и Брустовац. Село Рајновци бројали су тада 53 куће и 208 душа, гдје су и Кресоје, слављеници Никољдана.
    Иначе, сви Кресоје у овој митрополији славе само Никољдан и јављају се у томе времену још у следећим парохијама:Бихаћ-Хргар, Врело; Велики Радић, Дубовик (Крупа; и Вођеница као и ваша у Пркосима у протопр. петровачком.
    Кресојевићи славе такође Никољдан у парохији Брод, Дервента као и Смртић, Штрпци и као и Прњавор, а Јовањдан славе у Хан Колима а Ћирило и Методије у Градишци-Ламинци. Томиндан Кресојевићи славе у парохији Бошковићи (Бањалука) а Часне Вериге такође у Штрпцима код Прњавора.
    (Препис из Шематизма дабробосанском за 1882 годину)

    У Карловачком владичанству за 1896 годину Кресоје славе Ђурђевдан а Кресојевићи Никољдан.

    У Далмацији, Александар Бачко не наводи ово презиме у својиј књизи Породице далматинских Срба.

  3. Saša Kresoja

    U maju 91. veliki broj Kresoja iz Rajnovaca i okoline je pobijeno u Orašačkoj školi. Ostali su 8. ofanzivom preseljeni u Banat (Nakovo i Banatsko Veliko selo).

  4. Dušan Kresoja

    Moji su sa Prkosa, iz Vaganca prkoškog, ali ima ih i u drugom dijelovima sela. Znam da postoji i grana koja se nekad skrasila oko Bosanske Krupe. I jednih i drugih nalazim često u Vojvodini (potomaka njihovih), i to od Rume i Iriga do Kikinde, Banatskog Velikog… i naravno Novi Sad i Beograd.

  5. Tanja Kresoja

    Moj deda je iz Rajnovaca tj Loncica.
    Koliko znam jedini smo odatle.
    Slavimo sv.Nikolu
    Od Kresoja nikog nemamo jer deda nije imao brace a od sinova je imao samo mog oca.
    Mene zanima porjeklo prezimena i odakle tacno potice

  6. Tanja Ugarković

    Tanja Kresoja, grešite. Niste jedini iz Rajnovaca, zaselak Lončić. I moj otac i njegova familija su odatle, naseljeni u Banatsko veliko selo iNakovo kod Kikinde. Gde vi živite

  7. Herceg

    KRESIMIR/KREŠIMIR.
    “Stvarni oblici i značenje nekoliko starohrvatskih osobnih imena« (Onomastica
    XXII., 1977, Krakow)
    U hrvatskoj se historiografiji XIX. st. kraljevo ime pisalo KRESIMIR IV.,
    u naše doba gotovo uvijek KREŠIMIR IV. A valja ustvrditi da je u suvremenome, dakle živome, hrvatskom imenarstvu isključivo Krešimir.
    Izvoran oblik imena bijaše Kresimir. Složeno je od imper. kresiti, kresati
    – buditi, iskriti i min (kresiti). Označuje »Onoga koji budi mir,
    koji iskri mir.« Od glag. kresiti bio je nastao ijek. oblik krijesiti.
    Ostale su imenice krijes i krijesnica. Za potkrepu glag. kresiti i ujedno imena Kresimir.
    U poljskome su osobna imena složena s pomoću kresi, kresiti: Krzesoja
    i Krzesislaw, u češkome: Kresislav i Kresomyl. U nas je od njega izved. Kresoje te prezimena Kresojević, Kresoja, Kreso, Kresević, Kresić, Kresović i dr.