Љубојевић
Хаплогрупа: R1a
Порекло: Петковац, Петриња, Банија
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Љубојевићи се први пут помињу у дечанским хрисовуљама 1330 год. Затим се помињу у шибенским архивама у14 веку., у Брскову се 1357 год.помиње дубровачки трговац Љубојевић.
После косовске битке 1389 год.српски народ почиње лагано расељавање у свим правцима. Пре свега ка Старом Влаху и Дубровнику. Љубојевићи су дошли у Стари Влах, а онда су једним делом настањивали Босну. Љубојевићи су држали крсну славу Ђурђевдан, а како су се расељавали и одвајали дошлo је до тога да Љубојевићи поред Ђурђевдана славе и св.Луку.
Падом босанске државе 1463 год.наставља се расељавање српског живља више ка западу. Љубојевићи се углавном задржавају на старим огњиштима у Влаху и Босни. Једна или две породице Љубојевића примају ислам за своју веру и остали су да живе углавном у северном подрињу.
Падом Лике под турску управу 1527 год.почиње ново досељавање Срба у западне крајеве. Тако и један део Љубојевића насељава Лику. Ове породице славе Ђурђевдан.
У Србији Љубојевићи са Косова крећу ка северним крајевима. Неке од тих породица су по одвајању преузеле славу св.Лука, коју и данас славе.
Падом Кордуна под турску власт 1605 год.почиње насељавање српских породица, међу којима и фамилија Љубојевић која се насељава у село Мрежнице и околину.
Од Љубојевића који су остали у Босни помиње се 1682 год.владика добро-босански Љубојевић. Затим се помињу у Барањи 1696 год.што нам говори о расељавању из Старог Влаха.
После одласка дела Љубојевића у Кордун, у Лици у Почитељу остаје да живи једна фамилија и она се води у црквеним књигама из 1700 год. Године 1736, један део Љубојевића прелази у Срем тачније у Сремске Лазе.
До другог светског рата Љубојевићи углавном живе на својим имањима. После усташког погрома Љубојевићи, као и сав остали српски живаљ беже са својих имања, а после рата насељавају нове крајеве као колонизатори.1948 год. Љубојевиће налазимо у Госпићу, Петрињи, Осијеку, Славонском Броду, Огулину, Вршцу и Кљајићеву.
Временом су створене варијације презимена као што су Љубоја, Љубовић, Љуботина.
Извор: интернет форуми
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
26. мај 2015. у 16:08
Ljubomir Ljubojevic
Deca, brat i sestra, su u vreme velike Seobe pod Čarnojevićem pronadjena sama na teritorijji današnjeg Novog Sada, od kojih je nastala poveća familija. Krsna slava tog ogranka porodice sv. Nikola.
18. септембар 2020. у 08:28
Dusanka
Cela moja familija u Novom Sadu slavi svetog Nikolu. Moj ogranak ima i spicname Kisacan, jer su jedno vreme ziveli u Kisacu.
Cula sam da u Titelu ima Ljubojevica koji slave svetog Luku.
2. јун 2017. у 22:32
Milan LJubojević
Veći broj LJubojevića živi i danas u Lijevče polju napotezu od Bosanske Gradiške do Banja Luke i koliko mi je poznato oni slave Sv. Marka. Dvije porodice LJubojevića su do posljednjeg rata živjele u selu Donji Bogićevci kod Okučana u Slavoniji, oni slave Sv. Jovana. POZDRAV !!!
17. октобар 2019. у 12:08
Jelena
Vladika Ljubijevic je osnovao Pocitelj kad je poveo bracu iz manasrira Priboj za Liku. Postoji knjiga o blagu koje je nadjeno zakopano a mislilo se dugo da ga je vladika ukrao. Blago je u manastiru Priboj banja licno sam videla zbirku. Ja sam od Ljubojevica iz Pocitelja krsna slava nam je Djurdjevdan.
8. јануар 2024. у 13:12
Dane Ljubojević
Pozdrav Jelena. Ja sam takođe od Ljubojevića iz Počitelja i slavim Đurđevdan. Da li možda znate gde mogu da dođem do više podataka o našem pretku Atanasiju Ljubojeviću?
20. децембар 2019. у 18:27
Aleksandar Ljubojevic
A mi smo vam Ljubojevici iz okoline Sirogojna 🙂
Po našem porodičnom stablu, koje pri dnu stoji da su Marija i Simo, i Simov brat Djordje doselili su se iz Pčelica na Zlatibor oko 1800. godine. No, šta je još zanimljivo vezano sa Ljubojeviće iz tog kraja, jeste da nas znaju i kao Misale… Ono, kad vas neko pita “Čij’ si ti?” 🙂
Na odvajanju sa puta ka našim brdima 🙂 stoji strelica sa znakom “Misali” 🤔 😅
Ali isto tako znamo, ili već (pre)nosimo znanje, da se jedno manje brdašce, mahom prekrivenom šumarkom, zove Rimsko groblje, iako sem razbacanih ukopanih kamenica, nema mnogo šta da se vidi.
Djurdjevdan je krsna slava 🙂 tako da i mi i dalje krotimo našeg zmajka 🐉 🙂
13. март 2021. у 15:17
Žarko ljubojević
I ja sam iz misala imam i stablo
17. мај 2021. у 07:52
Aleksandar Ljubojevic
Jel imate informacije o poreklu imena Misali? Odakle to ima potiče? Da li je moguće da stupimo u kontakt? Možete me kontaktirati na [email protected]
20. април 2021. у 13:02
Miko
Za Ljubojeviće u selu Vrbovu slava sv. Nikola se kaže da su ih Turci svojim dolaskom zatekli u Vrbovu.Za njih se dalje navodi da su prije Kosova bili Brašnji i da su im rod Despoti i Doskovići.
Ljubojevići i danas žive u Vrbovu,raseljenih ima po Srbiji CG.