Порекло презимена Ждеро

17. фебруар 2012.

коментара: 7

Презиме Ждеро потиче из места Врлика код Книна. Старо презиме им је било Николић. Крајем 17. века долази до великих миграција услед чега један део рода одлази у Босну, у Ливно, прецизније у доње Ливањсако поље, у село Рујани. Одатле се, под турским „зулумом“ повлаче према горњем Ливањском пољу, у село Срђевице, одакле се расељавају у села Застиње, Смричане, Голињево, Фубер и Коморане. Један део мигрира према Купресу и данас постоји локација изнад села Малована позната као Ждерин под. Одатле одлазе према селу Благају, а један део силази у Гламочко поље и тамо их има у неколико села. Такође, један део одлази у Гламоч, а други у Шипово, и ти се зову Ђачићи.

У овим крајевима су живели све до последњег рата.

Приликом миграције из Ливна један део одлази у Имотски и тамо их има у једном или два села. Све ове Ждере су једно племе и славе славу Св.Јована Крститеља, коју су и донели из старог краја, односно Врлике, укључујући и Ждере из Имотског који су данас католици.

.Презимена Ждеро има још у средњој Босни код муслиманског живља и није у вези са горе описаним родом. Такође их има и у Новој Тополи код Градишке и они знају да су мигрирали са Купреса пред крај Аустроугарске владавине.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован

ПОЗНАТИ:

ИЗВОР: Интернет сајтови

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. kiso stojan

    dali se zna kad su kiso doselili na kupres?

    • Боривоје Милојевић ”Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље” :
      Kисо (1 кућа) у Новом Селу је дошао од Ливна. Био је ”фукаран” и чувао је сеоска говеда. Слави Ђурђевдан.
      Кисо (1 кућа) у Главицама је од Челебића у Ливањском Пољу. Био је ковач у Гламочу па је одатле 1906. године прешао у Главице. Такође слави Ђурђевдан.
      Дакле, ради се о две засебне куће породице Кисо које су се независно једна од друге населиле на простор око Купреса. Ипак, сасвим је сигурно да се ради о даљим рођацима из ливањског краја.

      Марио Петрић у ”Поријеклу становништва ливањског краја” за Кисе вели следеће:
      ЧЕЛЕБИЋ – су поријеклом из Херцеговине одакле су се најприје доселили у Далмацију; из Далмације су прешли у Ливањско поље. Славе Ђурђевдан. Дедијер спомиње Кисе у Крушевици (Љубиње) и у Жабици (Љубиње) гдје су се доселили из Рашке у Србији. Славе Св. Николу.
      ЧАПРАЗЛИЈЕ – дошли из Далмације, а старином су из Херцеговине. Славе св. Ђурђа. Има их у Крушевици и у Жабици код
      Љубиња, а доселили су из Рашке у Србији. Славе Св. Николу. У Ново Село (Купрешко поље) Кисо је доселио од Ливна. Слави Св. Ђурђа. У Главице код Гламоча Кисо је доселио из Челебича; ти у Ливањском пољу славе Св. Ђурђа.
      ГОРЊИ РУЈАНИ – су дошли из Далмације, а поријеклом су из Херцеговине. Славили су Ђурђевдан.

  2. Војислав Ананић

    ЖДЕРО (м), пејоративно презиме породица које се, у изворима помињу у Благају (Мостар) и Габели (Чапљина). Године 1698. у Благају се спомиње Мухамед-ага Ждеро као заповједник овог мјеста. У Габели су Ждере били настањени “половином прошлог стољећа” (98:17,139).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Zenica

    Pogrijesio si, napisao si da su Ždere iz Srednje Bosne muslimani to nije istina. Moji roðaci se prezivaju Ždero i slave krsnu slavu ucestvovali su u svim oslobodilackim ratovima od prvog pa do ovog zadnjeg. Pozdrav

  4. Mirko

    Moja majka je iz Glamoča selo Podgreda i devojačko prezime Ždero pokojni deda Nikola je slavio slavu sv.Jovan

  5. Milana

    Moji su sa tatine strane sa Kupresa, a baba i deda su mi pričali za našeg pretka koji se borio u partizanima, proglašen za narodnog heroja, zvao se Miloš Ždero.
    Slavimo slavu Sveti Jovan Krstitelj.

    • Vladimir

      Milos Zdero je bio jedini narodni heroj sa Kupresa. Poginuo 1943 u borbi sa Nemcima. Njegov stric Milutin bio je komadant cetnickog odreda u selu. Covek od dva metra. Takodje poginuo 1944 kod Dalmatinskog Kosova.