Порекло презимена Драгојлов

16. фебруар 2012.

коментара: 1

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Презиме Драгојлов срећемо код православних Срба у Барањи. Први пут ово презиме је забележено у попису који је спровела царица Марија Терезија 1767. године, када се у Кнежевим Виноградима спомињу два домаћинства Драгојлових, односно имена двају њихових домаћина, Proka и Riszta Dragojlova.

Непосредно после овог пописа у целој Краљевини Угарској православна црква почиње да уводи црквене матице, па тако 1777. године уводе се и црквене матице за парохију Кнежевовиноградску, када ће међу првим уписаним житељима бити уписани и Драгојлови.

Следећи познати помен овог презимена срећемо у Попису земље из 1828. године, када су у Кнежевим Виноградима пописана тројица Драгојлових земљопоседника, и то: Christophorus Dragojlov, Cusmanus Dragojlov и Michael Dragojlov.

Исте године ово презиме је забележено и у Иван Дарди када је споменут Theodorus Dragojlov, као и у Липови где је споменут Joan. Dragojlov.

Осим презимена Драгојлов, у Барањи се са истом основом јавља и презиме Драгојловић, које на истом попису срећемо у Вемену, где су забележени: Procopi. Dragojlovics, Paulus Dragojlovics, Anton Dragojlovics, Jacobus Dragojlovics и Gliceri Dragojlovics.

На основу података са пописа из 1948. и 2001. године, можемо рећи да је Драгојлових на подручју Јужне Барање највише пописано у Кнежевим Виноградима (9/10), као и то да их је на простору Републике Хрватске највише забележено управо у Барањи (17/13).

Крсна слава им је Ђурђевдан.

О њиховом дугом присуству на простору Кнежевих Винограда сведочи и топоним Драгојлов брег кога срећемо на катастарским картама општине Кнежеви Виногради датираних у прву половну 19. века.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бранко Тодоровић

    Презиме Драгојлов срећемо код православних Срба у Барањи. Први пут ово презиме је забележено у попису који је спровела царица Марија Терезија 1767. године, када се у Кнежевим Виноградима спомињу два домаћинства Драгојлових, односно имена двају њихових домаћина, Proka и Riszta Dragojlova.

    Непосредно после овог пописа у целој Краљевини Угарској православна црква почиње да уводи црквене матице, па тако 1777. године уводе се и црквене матице за парохију Кнежевовиноградску, када ће међу првим уписаним житељима бити уписани и Драгојлови.

    Следећи познати помен овог презимена срећемо у Попису земље из 1828. године, када су у Кнежевим Виноградима пописана тројица Драгојлових земљопоседника, и то: Christophorus Dragojlov, Cusmanus Dragojlov и Michael Dragojlov.

    Исте године ово презиме је забележено и у Иван Дарди када је споменут Theodorus Dragojlov, као и у Липови где је споменут Joan. Dragojlov.

    Осим презимена Драгојлов, у Барањи се са истом основом јавља и презиме Драгојловић, које на истом попису срећемо у Вемену, где су забележени: Procopi. Dragojlovics, Paulus Dragojlovics, Anton Dragojlovics, Jacobus Dragojlovics и Gliceri Dragojlovics.

    На основу података са пописа из 1948. и 2001. године, можемо рећи да је Драгојлових на подручју Јужне Барање највише пописано у Кнежевим Виноградима (9/10), као и то да их је на простору Републике Хрватске највише забележено управо у Барањи (17/13).

    Крсна слава им је Ђурђевдан.

    О њиховом дугом присуству на простору Кнежевих Винограда сведочи и топоним Драгојлов брег кога срећемо на катастарским картама општине Кнежеви Виногради датираних у прву половну 19. века.