Порекло презимена Симоновић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Симоновић

Порекло презимена Симоновић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (9)

  • Бранко

    Ево једног извора за Симоновиће из Јасенова, Морача, који воде порекло од Шћешана Ерцеговца (Степана Ерцега) – са родословом:

    http://cacak-dis.rs/srdjevdan/rodoslovi/simonovic.html

    Они славе Срђевдан.

    Да ли неко зна о Симоновићима из Ђуниса (код Крушевца), одакле су старином или било шта?

    Живели!

    Одговори
  • VOJKAN

    za moje kolko znam da ih ima u Obrezu I valjda u Varvarinu kod Krusevca slavimo slavu sv. Mojsija
    samo sam jednom bio u tim mestima posto nisam rodjen tu pokusavam da stupim u kontakt sa bilo kim ko zna o poreklu te porodice iz tog mesta ali nedovoljno,moguce da ima nesto u crkvenim knjigama .Ako neko nesto zna neka javi

    Одговори
    • Бранко

      Здраво Војкане,

      Да, и моји су из тих крајева – од Ђуниса. Ми славимо Св. Саву. Симоновића има и по источној Србији, где су се највероватније доселили са Косова. Има, међутим и Симоновића који то нису старином већ су презиме узели по оцу или деди, у савременом добу. Познајем и такве.

      Одговори
      • Đorđe Simonović

        i ja sam jedan od Simonovića. moji vode poreklo iz Konjuha,selo kod Kruševca. Pokušavao sam da saznam nešto i to nešto ne znam koliko je istina. Kažu da su u tom selu za vreme Cara Lazara bile konjušarnice i da je po tome je dobilo ime,ranije Konjusi. Isto tako sam saznao da su se moji doselili iz Crne Gore,okolina Nikšića. Slavimo Sv.Đorđa,odnosno,Đurđevdan.
        Do sada nisam uspeo da pronađem neke konkretnije podatke a često pričam i srećem ljude istog prezimena,ali nismo rod.

        Одговори
    • Nebojsa

      Simonovića ima dosta u selu Donji Katun kod Varvarina, moja majka je iz te familije. Inače slave Sv. Arhangel Mihajlo i Gavrilo. Takodje ima ih i u Novom Bračinu opština Ražanj.

      Одговори
  • Dusica

    Interesuje me poreklo prezimena Simonovic. Ime Moga oca je Bogoljub i roden je u Zajecaru 1939 Otac mi je umro 1982. Majka mi je govorila da poticu is Bugarske
    Slavili su dve slave Svetog Nikolu i Svetog Arhandjela. VelIki broj oceve familie je u bugarskoj i Mali deo u Gradskovu kod Zajecara. Deda mi se zvao Andjel i umro je 1983

    Одговори
  • Војислав Симоновић

    МАРКО (?)
    ЈОВАН (1725-1804)
    МАКСИМ (? – 1805)
    АРКАДИЈЕ (1781 – ?)
    МАНОЈЛО (1811 – 1846)
    JOВАН (1837 – ?)
    САВА (1863 – 1922)
    ДУШАН (1902 – 1975)
    ВОЈИСЛАВ (1928 – 1980)
    ДУШАН (1949)
    ВОЈИСЛАВ (1978)
    ДУШАН (2015)

    Симоновићи пореклом из Идвора у јужном Банату на горњој левој обали реке Тамиш познатији су у селу под „шпицнаменом“ Попов. Крсна слава је Свети краљ Стефан Дечански (слава у народу познатија као Мратиндан), док је генетска хаплогрупа R1b. Симоновићи су се у Идвор населили и укоренили у 18. веку. Током 19. века за Симоновиће је било карактеристично да су се интензивно рађали и множили, али и да је смртност, нарочито новорођенчади, била велика. Сви Симоновићи, без изузетка, бавили су се и живели од земљорадње и сточарства. Прву половину 20. века одликује побољшање животних услова праћено продужењем просечног животног века, али је смртност и даље изражена. Претежна делатност и даље је земљорадња и сточарство. У другој половини 20. века Симоновићи се у потрази за лагоднијим животном расељавају из Идвора тежећи ка градовима попут Зрењанина, Новог Сада или Београда. У Идвор свраћају, али се не враћају. Примарна занимања су им разни занати и послови средње стручне спреме. У горе наведеним градовима и њиховој околини стасавају најновије генерације Симоновића у 21. веку односно потомци старих Идвораца Симоновића лозе.

    Према многобројним архивским документима подхрањеним у архивској грађи у Бечу и Сремским Карловцима, први Симоновић који се помиње у Идвору почев од 1767. године беше Јован Сим(е)оновић, свештеник у идворској православној Благовештањској цркви у периоду 1779-1804. Слово „е“ у презимену изгубило се у каснијим годинама, с почетка XIX века. Како је у једном документу који представља попис свештеника темишварске епархије из 1768. године Јован пописан као Марковић, претпоставка је да му се отац звао управо Марко, а ово име се и касније јавља у родослову. Први знани преци уписани у идворске матрикуле били су Максим и Живана и они су наведени као родитељи Аркадија у књизи рођених. За Максима још увек не знам да ли је рођен у Идвору или се у Идвор населио као дете с оцем. Максим је умро 1805. године, а на прелазу између два века било је у Идвору неколико огранака породице Сим(е)оновић. Мој аскурђел и аскурђела су Аркадије (рођен 1781. године) и Марија, курђел и курђелa Манојло (рођен 1811. године) и Павлина. Јован Симоновић, рођен 1837, и жена му Ана, имали су два сина и две кћери. Сава Симоновић (1863 – 1922) био је ратар. Иначе, прозван је Младен и тако остао и упамћен међу потомцима који су га упамтили. 1885. године оженио је Драгињу Говедаров (1864 – 1940) из Орловата. Имали су чак једанаесторо деце!!! Десето дете Душан (1902 – 1975) је оженио Десанку Путић из Перлеза, рођену 1904. године. Они су имали двоје синова. Војислав (1928 – 1980) је 1947. године оженио Ружу Исаков из Ченте, рођену 1924. године, и они су родили 1947. године Љубицу која је умрла као новорођенче, и 1949. године Душана који је 1978. године оженио Надежду Атанацковић из Црепаје, рођену 1954, те су њих двоје изродили синове Војислава 1978. и Миладина 1980. године. Године 2015. Војислав је добио сина Душана.
    Наслеђе гена је чисто стохастички процес, па је удео „женских“ гена у формирању лика, карактера и дела Симоновића не само неспоран, већ код појединих Симоновића доминантан. Презиме се свакако преноси, и крсна слава! Али се црте лица и карактера углавном мењају. Некада „женски“ гени, као и васпитање мајки, надограде и оплемене карактер, а некада покваре. Oвај материјал представља сублимацију свих мојих истраживачких напора предузетих са великим ентузијазмом и љубављу у циљу упознавања прошлости, разумевања садашњости и стварања идентитета за будућност.

    Одговори
  • danijela

    Simonovici i Cikota kod Rekovca pradeda Živojin a čukun deda Pavle

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top