Порекло презимена Марковић

3. фебруар 2012.

коментара: 202

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МАРКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Марковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Била, средња Босна

Крсна слава:

Контакт:
________________________

Марковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Станојевићи, Бела Црква, Крупањ, Србија

Крсна слава: Томиндан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: R1a

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Крижевићи, Олово

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља

Порекло: Крупице, Пљевља, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: Q

Порекло: Панчево, Србија

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: I2a DS род С

Порекло: Кожуар, Уб, Србија

Крсна слава: Митровдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МАРКОВИЋИ

(у Јелиној Гори)

Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.

Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.

Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.

Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.

Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (202)

Одговорите

202 коментара

  1. Rade

    Poštovani,
    U knjizi Sokolska nahija od Ljube Pavlovića lijepo piše o porijeklu prezimena sa desne strane Drine,konkretno za ljuboviju i sela ispod Trešnjice,Grčić,Rubeže,Nemčeviće i druga.
    On pominje sveštenika’ Miladina i Krsta kovača’ Rubeźića-Jakičića koji su došli 1720.god.iz Rubeža-Nikšić i tu se pominju njihovi potomci prvo kao Kovačevići,Miladinovići,Krstovići,Grujičići,Matići,Jovanovići,Mitrovići,Perišići,Stjepanovići,Nenadovići,Đurđevići,Markovići,Tomići,Milanovići,Aleksići,Gavrilovići,Jakovljevići,Jokiĉići..drugi,kasnije ukupno 15 prezimena( zbog zakona Obrenovića sa oca na sina)od Krsta i Miladina Rubeźića.
    Miladin i Krsto su za vrijeme prve razure Trebjese(1710-1740.god.) bili u zbjegu na Čevu pored Čeva-opšt.Cetinje ima mjesto Papratna u pravcu Pješivaca. Oni i njihovi rođaci su bili uskoci’ u Klisu,Senju -Hrvatska a kasnije su preseljeni u Ogulinsku kapetaniju kao graničari-vojnici. Tada 1715.god.je doślo do pobune u Ogulinu zbog loših uslova, Miladinje bio vođa pobune i on je pokušao da prevede nezadovoljne u Pečujsku županiju(danas u Mađarsku) kod rođaka koji su prije bili tamo naseljeni,ali je Austro Hrvatska vlast to sprijeĉila i dala nalog da se vođe pohapse,ali oni nijesu ĉekali hapšenje nego su prebjegli nazad u Tursku.Vlast je raspisala nagradu( među državni ugovori su poštovani) i janičararii su uzeli nagradu( 300talira) za Miladinovu glavu 1720.god.
    Njegovi sinovi i Krstovi su ostavili brojno potomstvo u širom Maĉve,oko Osečine,u Jakalj između Bajine bašte i Kosijeriça,Tulari kod Koceljeva,Crvena Jabuka,Brović kod Lončanika,Rubibreza,Radiljevi,Brgule kod Lajkovca,Zagrade na Rudniku,Podgorini između Valjeva i Rogaĉice,Zvečka,Progar,i naravno neka brastva su u Ljuboviji stalno ostala.
    Ako je neko zainteresovan za porodiĉno stablo ili neke informac. možemo popričat na tel: +38164 6123106,ili e-mail: [email protected].
    Poz.Rade Rubežić

  2. Rade

    Poštovani,
    I da dodam da u Županjcu i Divnu je postojala brojna porodica Marković (Crnomarkovići Žutoarkovići),kao i Kovačevići ( Matoš,Matekelo od njih) koji imaju zajedničko porijeklo od Rubežića- Ćalića-Jakičića (sve jedno brastvo) odnosno Rubića ( kako Hrvati pišu Rubeže’) između ostalih Petra Rubića (1753-1828.god.) i njegovog sina harambaše Deli Marka Rubića.
    Svako dobro..