Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
17. децембар 2013. у 11:07
Cuja
Da li ima Katića koji slave 09. januara, Sv Stefana?
27. октобар 2018. у 04:58
Војислав Ананић
КАТИЋ (к,м,п). Катићи (к) су у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). У овим мјестима су поријеклом “Цурићи из Попова”, одакле им је у Аладиниће доселио предак “због слромаштва”. Има их настањених у Домановићима (Чапљина) и Клеку код Неума. Славили су Никољдан. Катићи у Домановићима су “испод Жабе из Мошевића”. У Домановиће су прешли из Прења. “Они у Прењу славе Никољдан, а ови су напустили” (59:253.257). О Катићима из Хотња се прича: “Однекле дошла жена Ката са мушким и женским дететом. Неки Лазаревић-Јањић закоље то женско дете, а мушко се по мајци Кати прозове Катићем”. Од ових из Хотња су Катићи у Аладинићима и Мошевићима. У Броћанац су Катићи доселили из Хотња (84:191.192). Катићи су били настањени у Равном (Попово) и Градцу (Неум). У матицама жупе Град у Дубровнику спомиње се 1787. године Хелена Катић из Равног у Попову. “у улози куме дјетету Натала Рајчевића и Хелене Драшковић из Попова”. Више уписа у матичним књигама ове жупе односе се на “Јурја Катића из Градца”, Из низа примјера уписа које наводи, Сиврић закључује да су Катићи поријеклом из Попова (Равно) и Градца, одакле су се расељавали и у друга мјеста: Мошевиће, Броћанац и Аладиниће (214/5:97). Катићи (м) су били настањени у Требињу и околини “од половине 17. стољећа до конца турске владавине”. Катићи се (у 17. вијеку) спомињу и у Попову. Године 1625. спомиње се спахија Ибрахим-бег Катић, “који је, судећи по презимену био кршћанског поријекла” (97:251,280). У више историјских извора спомиње се “спахијски род Катићи” у Попову (84:59). Катићи (п) су настањени у Мостару, а спомињу се и у Требињу прије Другог свјетског рата.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
28. март 2020. у 20:35
Jelena
Poštovani, u selu Bare(Stig), kod Požarevca, veći deo stanovništva preziva se Katić i slavi slavu Đurđic.
Mnoge porodice su sredinom 20. veka promenile prezime po nekom pretku. Tako je moj čukundeda Vladimir Bogićević (otac Miloš Katić) promenio prezime iz Katić u Bogićević.
Milos Katić bio je učesnik u Prvom svetskom ratu, a Vladimir je za vreme Drugog svetskog rata bio zarobljen u radničkom logoru u okolini Frankfurta.