Порекло презимена Дракулић

Презиме Дракулић, према “Српском презименику” Велимира Михајловића, има основу у Драк-, Дракул-, који је румунског, тачније влашког порекла. Први запис о овом антропониму-презимену је из 1080. године са територије данашње Хрватске и гласи: Dedimus Petrum Dracculum quem comparavi a Catharinis pro III solidis. Comparavi Zorzi Draculum a Bartholeo Setnico pro VIII solidis. Михајловић даље пише: Из мноштва проблема везаних за овај антропоним, који бивствује непрекидно скоро деветсто година, задржао бих се на његовој семантици (значењу). Румунска реч драц је убаштињена из лексике римских легионара стационираних на подручју данање Дакије. Међутим, ни сама латинска реч није оригинална, већ је преузета из грчког митолошког фонда у значењу змај. Али, у румунском језику ова реч искључиво означава ђавола, сотону. Поред многобројних атрибута веазних за ђавола и у нашем и у румунском језику, ђаво се ни у једном не изједначава са змајем, иако може да лети по небу. Ова семантичка нијанса упућује на новогрчки изворник у значењу (код Бугара) некрштено дете и вампир, које није далеко од значења ђаво, сотона. Међутим, пре се може закључити да румунско Дракула представља змаја, а не ђавола.

Дракулићи су, како пише Михајловић, “јака задруга личких Срба која је 1712. године премештена из Брлога у Кореницу; у следећим местима у Бачкој: Жабљу 1772., Локу 1791., Мошорину 1791., Старој Моравици 1783. и у Ђурђеву 1836.; у Банату у Меленцима 1824.; у Хрватској: код Коренице, Пакраца, Костајнице, Војнића, Глине и у Загребу. Михајловић још упућује и на презиме Дракула за које наводи да је реч о српској породици која је из Подлапца премештена у Брлог у Лици 1611.. “Једнако је са личним именом Дракула, које у нашим споменицима можемо пратити од 15. века”. (В. Михајловић, “Српски презименик”, стр. 344)

Са друге стране, Милан Лички Дивјак у “Личком календару за сваку годину” о Дракулићима наводи следеће:

“На кореничком земљишту Турци населише своје пастире из Потарја, од Пиве и Лима. Ту су населили цијело подручје од Врела до Фркашића. Њихово настањивање било је завршено око 1580. године. Повећи број овог становништва се иселио са кореничког подручја, приликом изгона Турака из Лике и Крбаве, али су се поново повратили 1690. године.

17. августа 1690. године допушта повјереник за српска питања да кнезови Јован Дракулић и Милан Лалић населе сваки по 30 кућа на кореничком земљишту. На овом земљишту се толико размножише да се многи расуше по цијелој Босанској Крајини. У близини Бања Луке се налази и село Дракулића, потоњих личких исељеника” (М. Дивјак Лички, “Лички календар за сваку годину”, стр. 88)

КРСНА СЛАВА: Свети Стефан Дечански

ПОЗНАТИ: Јелена Дракулић, директорка компаније “Рингијер Аксел Шпрингер (издавач листова Блиц, Ало, 24 сата, Блиц Пулс, Блиц Жена…), Наташа Дракулић, драматург, Зоран Дракулић, бизнисмен

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам