Порекло презимена Ђурић

3. фебруар 2012.

коментара: 113

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЂУРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ђурић

Хаплогрупа: I2a

Порекло:

Крсна слава: 
_________________________

Ђурић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Врело, Шековићи, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (113)

Одговорите

113 коментара

  1. Ђ.М.

    Ђурићи из Ћелије (Крушевац) славе Мратиндан и Аранђеловдан. Хаплогрупа рода је R1a-M458>L1029>YP417>YP6047.
    Још увек тражим некакву информацију.

    • Војислав

      Настанак и значење презимена

      Презиме Ђурић је лако препознатљив патроним од личног имена Ђуро са класичним префиксом „-ић“. Пошто име Ђуро налазимо код православних, католика, рома и муслимана тако да и презиме Ђурић можемо сврстати у групу јужно-славенских презимена. Као и већина презименa настала од личног имена првоносиоца (патроним) презиме је многобројно и налазимо га на ширем простору бивше Југославије.

      Бјелановић је написао студију о презименима на подручју опћине Двор на Уни , те у уводу наводи своје запазање: „Подавно сам запазио да између презимена Баније, Кордуна и Лике и презимена цијелог сјевернодалматинског подручја постоји врло велика сличност. Она се не очитује само у толиком броју презимена типа Бабић, Ба(ј)ић, Чалић, Ђурић, Иванковић, Кнежевић, Ковачевић, Мајсторовић, Манојловић, Милетић, Новаковић, Опачић, Остојић, Поповић, Савић, Секулић, Суботић, Трнинић, Видаковић, Вујновић, Вулић, Живковић, Жунић итд.“ Бјелановић наводи како стабилних презимена има у Дворском крају готово 65%, међу којима налазимо и презиме Ђурић. Наравно да и Бјелановић констатује да је презиме Ђурић патронимске творбе те га сврстава у категорију оних којима су у основи темељна особна имена, дакле она која смо баштинили од својих далеких славенских предака или смо их преузели од других у фази ширења кршћанства. Ђурић презиме, Бјелановић је групирао као тип двосложних хипокорисника, дакле форме настале или једноставнијим краћењем темељних основних имена или краћењем и суфиксацијом, Ђу-ро/Ђур/е+ић – Ђурић иста творба као Ла-зо/Лаз/е+ић – Лазић.

      Милановић у свом раду о миграцији српског становништва у дворском крају за вријеме Војне Крајине описује међунационалне односе. Било је доста случајева официрске дискриминације према српским граничарима због сумњи у везе са Турцима и вјерске нетрпељивости, а у томе је предњашио гроф Фердинандо Марсигли 1699-1701. године, који је батинао и мрцварио крајишнике за мале грешке или без разлога.

      На срећу, још више је било примјера људске ширине и вјерске толеранције међу граничарима, који су дух сарадње пренијели из Поткозарја, заједнички користећи црквене објекте и услуге попова, а нарочито тамо гдје малобројнија конфесија била разасута међу већином друге конфесије, па се мањина приклањала вјерском обреду већине, а да се то није сматрало разлогом за сукобе у народу. Иста презимена у двије или три конфесије показују да су такве појаве биле честе: Абрамовићи, Бабићи, Бегићи, Бујићи, Беговићи, Блажевићи, Борићи, Делићи, Ђурићи, Икићи, Југовићи, Карановићи, Кнежевићи, Кукићи, Лотине, Млађеновићи, Обућине, Першићи, Радићи, Слијепчевићи, Станићи, Шкорићи, Тадићи, Томићи, Видаковићи, Вуковићи, За(х)ировићи и многи други. На жалост већине народа, ратне трагедије ишле су на руку најекстремнијим појединцима свих етничких група, па је било доста примјера вјерске-националне нетрпељивости, мржње и тешког примитивизма, али се они не могу поистовјећивати са цијелим народима.

      Милановић за Ђуриће наводи да су доселили из Далмације и Подкозарја користећи извор од Радеке и Карановића.

      Ђурићи са Баније углавном су Срби православне вјере који славе: Свети Јован Крститељ, Свети Георгије – Ђурђевдан и Свети Николај Чудотворац – Никољдан.

      Најстарији помен презимена Ђурић на Банији – Период Војне Крајине

      Као и већина презимена са Баније најстарији писани траг налазимо за вријеме Војне Крајине и ријетким сачуваним црквеним књигама у архивима.

      Кронолошки пописани Ђурићи у периоду постојања Војне Карјине:
       Ђурић (Gyurich) Ратко, крајишки кнез међу осталим крајишницима 1750. године у документу који наводи; „изјаве банских крајишника о одржаним скупштинама у Крајини, прикупљању новца и упућивању депутације у Беч ради подношења тужби против официра, који их угњетавају на разне начине, ударају новчане глобе, одузимају им стоку, неправично распоређују војне терете итд“. Затим слиједи документ из 1751. године гдје; „Подбан гроф Лудовик Ердеди о истрази над побуњеницима у Крајини и одбијању крајишника да се јаве истражној комисији, о односу са сусједним Турцима и опрезу према њима, о снабдјевању војске, упорним кнезовима и саслушању капетана Будлића и Бенковића“.
      Нешто касније, 1756. године налазимо Ратка на поипису официра у Војној Крајини у чину лајтнант.
       Ђурић Радосав (Radoszav Gyurich) , крајишник 1754. године налазимо међу представницима Срба крајишника Прве Банске регименте који се жале „због беликог повећања штоле свештенству за уобичајене верске услуге због чега крајишници неће моћи да одговоре својим обавезама у погледу војне службе“.
       Ђурић (Gyurich) Јован, крајишник из Зрина, налазимо у „тужби српских крајишких кнезова против бившег костајничког епископа и епископа у Плашком због превеликих дажбина као и против свештенства које је у том погледу сљедило рђав примјер својих епископа“.
       Ђурић (Gyurich) Радојица, крајишник којег налазимо уписаног у документу: „Преглед штете коју су пљачком и насиљем боснаски Турци и њихови поданици нањели становништву Банске крајине“.
       Ђурић (Gyurich) Атанасије, из Костајнице пописан је међу многим виђенијим крајишницима у молби карловачком митроплиту да се не затвори манастир у Комоговини. Затварање манастира је искључиво политички мотисивано, те као доказ налазимо у препиисци Бана Надаждија:“ Бан Надажди Дворском ратном савјету, да треба одбити жалбу карловачког митрполита због укидања манастира Комоговине, чије зграде треба сасвим уништити да би се искорјенила свака успомена на тај манстир.“ (Загреб, 2 јуни 1778. године)

      Потисници молбе карловачком митрополиту из Костајнице

      Стари запис о презимену Ђурић са Баније налазимо у „ протоколу исповједајушчихсја“ костајничке парохије за период 1812 до 1822. године, гдје су уписани:

       Ђурић Партенија (Пантелија ?) рођ. 1755. године, домаћин из Костајнице кбр.12 који у својој кући има 7 живих чланова домаћинства према страни 6 протокола.
       Ђурић Сава (Саво?) рођ. 1770. године, домаћин из Костајнице кбр. 16 који у својој кући има једног живог члана домаћинства према страни 7 протокола.
       Ђурић Григорије рођ. 11. Јул. 1811. године, домаћин из Костајница који у својој кући има 2 жива члана домаћинства према страни 37 протокола.
       Ђурић Георгије рођ. 23. Апр. 1758. године, домаћин из Костајнице који у својој кући има једног живог члана домаћинства према страни 42 протокола.

      Према опоруци коју је сачинио Јосип Блиња, родом из Зрина који је лијечио крајишнике са наједноставнијим природним лијековима налазимо:
       Ђурић Радован из Гага да је остао дужан 25 крајцара.

      • Војислав

        Први свјетски рат (1914-1918)

        На почетку 1. свјетског рата Банија је била у саставу Аустро Угарске односно Хрватске на страни сила осовине. Многи су мобилизирани и послани на источни фронт гдје су се масовно предавали Русији као сили Атанте те се преко Румуније као добровољци на страни Србије укључивали у завршне борбе. Много добровољаца долази из Америке која се прикључила Атанти 1917. године. Међу добровољцима са Баније у 1. свјетском рату налазимо:
         Ђурић Илије Ђуро, рођен 07. Јун.1895. године у селу Јаворањ, Двор на Уни. Није служио војни рок. У резервне трупе српске војске ступио 1.Сеп.1918. године доласком из Америке.
         Ђурић Илије Ђуро – Млађи, рођен у селу Врпоље, Двор на Уни. Служио војни рок 3 мјесеца. У редове српске војске ступио 1.Ауг.1918. године доласком из Америке.
         Ђурић Стевана Лазо „Беко“, српски добровољац, предсједник опћине, (Доњи Јаворањ 1869. – Јаворањ? 1945.) Два разреда гимназије завршио у Петрињи. Био је познат домаћин и напредан пољопрвредник. У Великом рату мобилизиран у аустругарску војску и упућен на Руски фронт. Након заробљавања ступио у српску добровољачку дивизију. Учествовао у пробоју Солунског фронта и борбама до ослобођења земље. Одликован је за за ратне заслуге. У међуратном периоду као угледан сељан, у четири мандата биран је за предсједника опћине Доњи Јаворањ. Политички је припадао и кандидовао се на листи ЈРЗ-е (Југославенска Радикална Заједница). Био је у надзорном одбору Српске штедионице у Двору основане 1907. године. Лазара налазимо и на листи параламентарних избора 1938. године. У општини Јаворањ на изборима је побједила листа Симе Прибичевића СДК (Сељачко Демократска Коалиција) са 557 гласова док пртукандидат Ђурић Лазар испред ЈРЗ добио је 245 гласова. Након окупације земље и успоставе НДХ, активно је учествовао у НОП-у. Ухваћен је у селу од стране усташа и заједно са женом, сином и снахом убијен на Чикњљиној страни. Допуњено са грађом од: Крњаић , Смољновић , Радојчић .
         Ђурић Петра Милић, рођен 03.Апр.1897. године у селу Јаворањ, Двор на Уни. Није служио војни рок. У српске добровољачке јединице ступио 01.Мај.1917. године доласком из Америке. Као добровољ1ац умјесто земље од Министарства финанција КЈ, добио је 50.000 динара.
         Ђурић Никола, рођен 1880. године у селу Јаворањ, Двор на Уни. У српске добровољачке јединице ступио 07.Мар.1916. године. Умро од задобијених рана у борбама код Гаранџе као борац Другог пјешадијског пука.
         Ђурић Миле Павао, рођен у селу Гаге, Двор на Уни. Других података нема.
         Ђурић М Петар, рођен 20.Апр.1893. године у селу Јавница, Двор на Уни. У резервне трупе српске војске ступио 30.Ауг.1917. године доласком из Америке.
         Ђурић Михајла Петар, рођен 23.Мај.1878. године у селу Јаворањ, Двор на Уни. Није служио војни рок. У оперативне трупе српске војске ступио 23.Сеп,1918. године доласком из Америке. Као борац – добровољац од Министранства финанција КЈ, добио је 50.000 динара умјесто земље.
         Ђурић Станко, рођен 1877. године у селу Лесковац, Двор на Уни. Постоје податци да је као добровољац распоређен у Пети пјешадијски пук.
         Ђурић Стево, рођен 1877 године у селу Лесковац, Двор на Уни. Постоје податци да је као добровољац распоређен у Пети пјешадијски пук, у неборачку чету.
         Ђурић Велизар, пјешадијски капетан 1 класе постављен је за ађунтанта команданта Прве српске добровољачке дивизије. Одликован је румунским Крстом са натписом „DOBRUDŽA“.
         Ђурић Илија, витез Карађорђеве звезде,није уписан на Џакулином попису, (Доњи Јаворањ, 1876 – Доњи Јаворањ 1938) . Након завршене основне школе преко Привредника упућен у Нови Сад (види Ђурић Илија Петров у попису питомаца Привредника) У Великом рату из аустругарске војске ступио у редове српских добровољаца. За показану храброст у борби одликован војничким орденом Карађорђеве звезде. Живио у Јаворњу и бавио се земљорадњом .

        Краљевина Југославија (1918-1941)

        У Збирци научних и публицистичких радова опћине Двор на Уни из периода Краљевине Југославије, налазимо:
         Ђурић Драган (Француз), ( Доњи Јаворањ 1914 – Панчево 1981). Након основне школе постаје питомац „Привредника“ . Од 1937, до 1940. године комунистички утицај све је већи у дворском крају кроз огранак „Сељачкох кола“ СДС и лијевом крилу „Хрватске сељачке странке“ ХСС, Драган се спомиње међу активистима. Ђурић Драгана је Крњаић уврстио у „Лексикон Срба Баније“ ; илегалац, политичар и привредник, користећи сљедеће изворе. , . Члан КПЈ од 1939. године и активно учествује у припремама и организацији отпора фашизму, створио је илегалну организацију која је дјеловала на окупираном подрчју. Године 1943, под конспиративним именом „Француз“ долази у Панчево и постаје главни организатор акција отпора у Јужном Банату. Крај рата дочекао је у оперативним јединицама НОБ-е на дужности комесара батаљона у 5. Војвођанској бригади. Супроставио се формирању земљорадничких задруга због чега је искључен из КПЈ и са породицом избачен из стана. Одлежао је и 10 мјесеци затвора. Запослио се у стаклорезачком подузећу „Стаклопан“ као обичан радинк, те након година доброг рада постаје директор тог предузећа и ту је остао до пензије.

        • Војислав

          Други свјетски рат (1941-1945)

          Да Ђурићи нису искључиво Срби потврду налазимо у дворском крају по злу гласу жупника римокатоличке жупе из Дивуше, Ђурић Анте (Антун) који је на почетку рата успоставио усташку власт у Дивуши и спроводи превођење срба из православне у католичку вјеру, при чему узима новац и богати се уз обећање да ће бити поштеђени од хапшења, али већ у Августу. 1941. године под водством жупника Ђурића убијено је 200 Срба из опћине Дивуша на обалама ријеке Уне. О злочинима које је предводио жупник Ђурић више детаља се може наћи у зборнику научних и публицистичких радова Двор на Уни. ,

           Ђурић Васо, помиње се према сјећању Бранка Шушкала из Хртића који детаљно је описао одвођење народа, претежно жена и дјеце у Логор Стара Градишка.
           Ђурић Љубан, партизан, пуковник ЈНА, публициста. (Гаге 15. Феб. 1925 – Загреб 30, Сеп. 1999) Гимназијско образовање стекао у Загребу. Када је почео рат 1941. године вратио се на село и укључио се у НОП. Крај рата дочекао је на дужности комесара територијалног батаљона везе у Бихаћу. Након ослобођења остао је у активној војној служби те завршио Војну академију и достигао чин пуковника. Посебна заслуга му припада на писању и објављивању књига са грађом из НОБ-е углавном везано за Банију. , Велики је допринос дао у реализацији :“Зборника научних и публицистичких радова, Двор на Уни, као аутор чланка и рецезент. Радио је на прикупљању грађе те заједно са Адамаом Дупалом објавио је списак палих бораца НОБ-е са Баније. Носилац партизанске споменице 1941, године и већег броја ратних и мирнодобских одликовања.
           Ђурић Ј Милан, партизан, пуковник ЈНА. (Доњи Јаворањ 28. Јун. 1920 – Београд 29. Ауг. 2009) Када је избио рат 1941. године ступио је у партизанске јединице. У рату био је политички комесар Другог батаљона „Милош Чавић“ ПО Баније трећег састава. У саставу 7. Банијске Ударне Дивизије био је комесар чете за вријеме IV и V офензиве. Ослобађење је дочекао на дужности комесара Главног Штаба НОВ Хрватске. Након завршетка рата остао је у војсци и завршио гимназију у Сарајеву, а потом Пјешадијску официрску школу и Војну академију ЈНА у Београду. Током службе обављао је више одговорних дужности међу којима начелника Централне војне библиотеке и Центра за научну документацију и информације ЈНА. Пензионисан је у чину пуковника. Био је врло активан друштвено политички радник, а посбно у удружењу бораца и Банијаца. Сарађиваој је у писању више зборника и књига са теметаиком НОБ-е међу осталим и Зборник Двор на Уни. За вријеме грађанског рата у Хрватској активно је учествовао у прикупљању помоћи за народ Баније. Носилац је Партизанске споменице 1941, године и више других ратних и мирнодобских одликовања.
           Ђурић Љубан Којић Шеснаеста бригада разбила је једну непријатељску моторизовану колону која се пробијала цестом према Жировцу, 24. Јан. 1943. године. Љубан је добро гађао са противтенковском пушком која је заробљена у Бјелнику и оштетио непријатељски тенк. За вријеме форсирања ријеке Пиве стигло је наређење да се све тешко оружје уништи и баци у Пиву. Борци то тешко прихваћају те када је наишао Љубан из Јаворња са против тенковском пушком на рамену коју носи од Баније, намрштио се и каже: „ да је сам Бог наредио, ја пушку не бацам“. Искористио је ноћ и несносну гужву око моста и с пушком кренуо козјом стазом на Вучево. Пушку је донио на Банију.
           Ђурић Ружица и Перо; У селу Гаге на светог Николу 19, Децембра. 1943. године, крсну славу свих презимењака Ђурића, усташе су ухапсиле више десетина људи, жена, стараца и дјеце, претежно Ђурића (никад није утврђен точан број). Све заједно затворили су у једну кућу и живе спалили. По истраживању аутора овог текста (Ђуро Остојић), утврђено је да је спаљено 15 лица. Међу спаљенима налазило се и новорођено дијете беба од два дна, без имена, од мајке Ђурић Ружице и оца Ђурић Пере.
           Ђурић Бранко (1943) Према попису старјешина са дворског подручја 1941-1945. године, Ђурић Бранко био је замјеник комесара батаљона. Према казивању Љубана Радишића из диверзантског вода при дивизији он и Бранко Ђурић су учествовали у рушењу моста на Неретви.

        • Војислав

          Међу погинулим и умрлим борцима 7 Банијске Бригаде „Васиљ Гаћеша“ са Баније уписани су :
           Ђурић Станка Станко, рођен 1916. године, Љесковац — Двор, Србин, земљорадник, у НОВЈ од 1942. године (3. батаљон). Погинуо 1943. године у бици на Сутјесци.
           Ђурић Станка Миле, рођен 1906. године, Љесковац — Двор, Србин, земљорадник,
          у НОВЈ од 1942. године, борац. Погинуо 1943. године у току IV офанзиве у Босни.
           Ђурић Н. Јанко, рођен 1906. године, Љесковац — Двор, Србин, земљорадник, у НОВЈ од 1942. године, борац. Погинуо 1943. године у Херцеговини у току IV офанзиве.
           Ђурић Петра Мирко, рођен 1910. године, Кињачка — Сисак, Србин, земљорадник,
          у НОВЈ од 1942. године, борац. Погинуо 1943. године у бици на Сутјесци.

          Банијска мјеста са укупним бројем Ђурића, жртава у 2 свјетском рату:
           Кињачка (38)
           Гаге (35)
           Доњи Јаворањ (34)
           Љесковац (11)
           Горња Млинога (5)
           Двор на Уни (4)
           Мала Паукова (3)
           Блињски Кут (1); Јаворник (1); Петриња (1); Тргови (1); Хртић (1) и Четвртковац (1)

          Попис жртава 2 свјетског рата са Баније сортирано по месту рођења: ,

          Блињски Кут
          Ђурић (Хрсењо?) Драгиња, рођена 1876. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2585051091)

          Гаге
          Ђурић (Драган) Миле, рођен 1916. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Кладуша (2527041033)
          Ђурић (Ђурађ) Стана, рођена 1875. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041025)
          Ђурић (Ђуро) Ана, рођена 1922. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041020)
          Ђурић (Ђуро) Љубица, рођена 1937. Српкиња, убијена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (2527041038)
          Ђурић (Илија) Ана, рођена 1935. Српкиња, убијена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (2527041028)
          Ђурић (Илија) Миљка, рођена 1884. Српкиња, заклана од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00663)
          Ђурић (Илија) Павао, рођен 1923. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Јабуковац (2527041029)
          Ђурић (Јандија) Марија, рођена 1888. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041030)
          Ђурић (Јован) Мика, рођена 1900. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041023)
          Ђурић (Љубан) Драгиња, рођена 1931. Српкиња, спаљена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7031с00112)
          Ђурић (Љубан) Љубан, рођен 1935. Србин, спаљен од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7031с00113)
          Ђурић (Никола) Миљка, рођена 1924. Српкиња, убијена од усташа 1942. код куће, Гаге (5007с00655)
          Ђурић (Никола) Милка, рођена 1922. Српкиња, убијена од усташа 1942. код куће, Гаге (5007с00658)
          Ђурић (Никола) Петар, рођен 1899. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2526024055)
          Ђурић (Нн) Десанка, рођена 1920. Српкиња, убијена од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00660)
          Ђурић (Нн) Мара, рођена 1883. Српкиња, заклана од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00661)
          Ђурић (Нн) Мика, рођена 1905. Српкиња, заклана од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00662)
          Ђурић (Нн) Миљка, рођена 1887. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041027)
          Ђурић (Нн) Никодија, рођена 1852. Српкиња, убијена од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00654)
          Ђурић (Нн) Ружа, рођена 1915. Српкиња, убијена од усташа 1943. код куће, Гаге (5007с00659)
          Ђурић (Нн) Савка, рођена 1896. Хрватица, убијена 1943. у директном терору, Гаге (0306031010)
          Ђурић (Нн) Стоја, рођена 1892. Српкиња, убијена од усташа 1942. код куће, Гаге (5007с00656)
          Ђурић (Перо) Дете, рођено 1941. Србин, спаљено од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7031с00117)
          Ђурић (Перо) Дете, рођено 1943. Србин, спаљено од усташа 1943.у масовном покољу, Гаге (7052с00129)
          Ђурић (Перо) Љубица, рођена 1938. Српкиња, спаљена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7052с00127)
          Ђурић (Перо) Милка, рођена 1940. Српкиња, спаљена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7052с00128)
          Ђурић (Петар) Дмитар, рођен 1900. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2526024036)
          Ђурић (Петар) Марија, рођена 1897. Српкиња, убијена 1942. код куће, Гаге (5007с00657)
          Ђурић (Петар) Марија, рођена 1901. Српкиња, убијена 1942. код куће, Гаге (2526024056)
          Ђурић (Раде) Љубица, рођена 1937. Српкиња, спаљена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (7031с00114)
          Ђурић (Раде) Милан, рођен 1937. Србин, убијен од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (2527041021)
          Ђурић (Симо) Миљка, рођена 1900. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041024)
          Ђурић (Стојан) Десанка, рођена 1933. Српкиња, убијена од усташа 1943. у масовном покољу, Гаге (2527041031)
          Ђурић (Стојша) Сава, рођена 1902. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Гаге (2527041019)
          Ђурић-јовић (Ђура) Аница, рођена 1917. Хрватица, убијена 1943. у директном терору, Гаге (0306031007)

        • Војислав

          Горња Млинога
          Ђурић (Адам) Анђа, рођена 1870. Српкиња, погинула 1943. Приликом борби-бомбардовања, Г. Млинога (2570009029)
          Ђурић (Матија) Милан, рођен 1888. Србин, умро 1943. у НОБу, Горња Млинога(2570009028)
          Ђурић (Милан) Драган, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац (2570009030)
          Ђурић (Петар) Марица, рођена 1901. Српкиња, умрла 1943. у НОБу, Горња Млинога(2570009021)
          Ђурић (Петар) Станко, рођен 1914. Србин, умро од Немаца 1945. као заробљени припадник ВКЈ, логор (2570009016)

          Двор на Уни
          Ђурић (Лазо) Душан, рођен 1909. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сутјеска (2848008001)
          Ђурић (Михаило) Миленко, рођен 1920. Србин, убијен 1941. Као заробљении припадник НОВ и ПОЈ, Ужице (0923105006)
          Ђурић (Нн) Ката, рођена 1910. Српкиња, убијена 1943. непознато, Горње Водичево (8006с00503)
          Ђурић (Томо) Божо, рођен 1903. Србин, убијен 1942. у директном терору, Двор (2463032002)

          Доњи Јаворањ
          Ђурић (Адам) Аница, рођена 1880. Српкиња, убијена 1945. код куће, Доњи Јаворањ (2526028064)
          Ђурић (Адам) Никола, рођен 1898. Србин, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац (2526028044)
          Ђурић (Драгица) Милан, рођен 1926. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Копривница (2526028104)
          Ђурић (Ђуре) Јелица, рођена 1883. Српкиња, убијена 1945. код куће, Јаворањ (2829015001)
          Ђурић (Илија) Драган, рођен ?. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна Гора (2526028052)
          Ђурић (Илија) Ката, рођена 1898. Српкиња, убијена 1945. код куће, Доњи Јаворањ(2526028051)
          Ђурић (Илија) Саван, рођен ?. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Бачуга (2526028053)
          Ђурић (Јован) Љубан, рођен 1925. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна гора (2526028038)
          Ђурић (Јован) Милош, рођен 1912. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна гора (2526028034)
          Ђурић (Јован) Стево, рођен 1931. Србин, убијен од усташа 1945. Код куће, Доњи Јаворањ (7031с00141)
          Ђурић (Лазо) Душан, рођен 1909. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна гора (2526028010)
          Ђурић (Лазо) Саван, рођен 1897. Србин, убијен 1945. код куће, Доњи Јаворањ (2526028049)
          Ђурић (Љубан) Милан, рођен 1927. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна Гора (2526028068)
          Ђурић (Љубан) Милан, рођен 1928. Србин, нестао 1943. непознато, Непознато (1130036040)
          Ђурић (Михајло) Ката, рођена 1870. Српкиња, убијена 1943. код куће, Доњи Јаворањ(2526028042)
          Ђурић (Милић) Стеван, рођен 1899. Србин, убијен 1943. код куће, Хртић (2526028045)
          Ђурић (Милош) Миљка, рођена 1913. Српкиња, убијена 1945. код куће,Доњи Јаворањ(2526028062)
          Ђурић (Милош) Војо, рођен 1914. Србин, погинуо 1945. у НОБу, код Слуња (2526028041)
          Ђурић (Никола) Ана, рођена 1878. Српкиња, убијена 1945. код куће, Доњи Јаворањ (2526028072)
          Ђурић (Остоја) Милић, рођен 1870. Србин, убијен 1945. код куће, Доњи Јаворањ(2526028066)
          Ђурић (Петар) Јаков, рођен 1873. Србин, убијен 1945. код куће, Доњи Јаворањ(2526028060)
          Ђурић (Петар) Марија, рођена 1879. Српкиња, убијена 1945. код куће, Доњи Јаворањ(2526028050)
          Ђурић (Петар) Миле, рођен 1905. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Црна Гора (2526028033)
          Ђурић (Петар) Миле, рођен 1906. Србин, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац (2526028039)
          Ђурић (Петар) Милић, рођен 1880. Србин, убијен 1944. у директном терору, Доњи Јаворани (1130036039)
          Ђурић (Петар) Миљка, рођена 1890. Српкиња, убијена 1945. код куће, Доњи Јаворањ (2526028061)
          Ђурић (Саво) Лазо, рођен 1878. Србин, убијен 1945. код куће, Доњи Јаворањ (2526028048)
          Ђурић (Стојан) Евица, рођена 1900. Српкиња, убијена 1944. у директном терору, Доњи Јаворањ (1130036038)
          Ђурић (Стојан) Евица, рођена 1904. Српкиња, убијена 1945. Код куће, Доњи Јаворањ (2526028067)
          Ђурић (Стојан) Мићо, рођен 1920. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Пакрац (2526028054)
          Ђурић (Теодор) Марија, рођена 1884. Српкиња, убијена 1944. удиректном терору, Доњи Јаворањ, (2526024047)
          Ђурић (Томо) Божо, рођен 1907. Србин, убијен 1942. у директном терору, Кепчије (2526028037)
          Ђурић (Василије) Милош, рођен 1877. Србин, убијен 1943. код куће, Хртић (2526028040)
          Ђурић (Васо) Васо, рођен 1910. Муслиман, погинуо 1942. у НОБу, Ћунчић (2526028047)

          Јаворник
          Ђурић (Петар) Ката, рођена 1903. Српкиња, убијена 1945. у директном терору, Непознато (0839019030)

        • Војислав

          Кињачка
          Ђурић (Арсеније) Драгиња, рођена 1880. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2586056080)
          Ђурић (Ђуро) Ружица, рођена 1882. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (2586056235)
          Ђурић (Јанко) Милан, рођен 1926. Србин, убијен од Немаца 1943. у логору, Норвешка (2586056055)
          Ђурић (Јован) Мара, рођена 1927. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (2586056208)
          Ђурић (Јован) Никола, рођен 1913. Србин, убијен од Немаца 1942. у логору, Немачки логор (2586056227)
          Ђурић (Јово) Мара, рођена 1930. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00225)
          Ђурић (Којо) Миљка, рођена 1874. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (2586056225)
          Ђурић (Михаило) Марија, рођена 1874. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2586056244)
          Ђурић (Михаило) Марија, рођена 1896. Српкиња, убијена од усташа1943. у логору, Стара Градишка (2586056054)
          Ђурић (Михаило) Мирко, рођен 1926. Србин, убијен од Немаца 1943. у логору, Норвешка (2586056245)
          Ђурић (Михаило) Ранко, рођен 1922. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Сремски фронт (2586056248)
          Ђурић (Милан) Мара, рођена 1913. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Стара Градишка (2586056228)
          Ђурић (Мирко) Љуба, рођена 1933. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00223)
          Ђурић (Мирко) Никола, рођен 1910. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2586056213)
          Ђурић (Никола) Бранка, рођена 1939. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (2586056229)
          Ђурић (Никола) Бранко, рођен 1940. Србин, убијен од усташа 1942. улогору, Стара Градишка (7041с00219)
          Ђурић (Никола) Љепосава, рођена 1938. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2586056217)
          Ђурић (Никола) Мирко, рођен 1932. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00227)
          Ђурић (Нн) Драгица, рођена 1941. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00220)
          Ђурић (Нн) Драгиња, рођена 1882. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00768)
          Ђурић (Нн) Љепосава, рођена 1934. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00222)
          Ђурић (Нн) Марија, рођена 1890. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2586056215)
          Ђурић (Нн) Мира, рођена 1922. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00761)
          Ђурић (Павле) Десанка, рођена 1910. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Стара Градишка (2586056207)
          Ђурић (Павле) Евица, рођена 1902. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00769)
          Ђурић (Павле) Јанко, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00221)
          Ђурић (Павле) Ружа, рођена 1916. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Стара Градишка (2586056212)
          Ђурић (Петар) Босиљка, рођена 1897. Српкиња, убијена од Немаца 1944. у логору, Немачки логор (2586056081)
          Ђурић (Петар) Миљка, рођена 1923. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Јасеновац (2586056246)
          Ђурић (Ранко) Миљка, рођена 1939. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7041с00226)
          Ђурић (Саво) Ката, рођена 1911. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Стара Градишка (2586056214)
          Ђурић (Симо) Марија, рођена 1882. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00759)
          Ђурић (Стеван) Ана, рођена 1907. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00767)
          Ђурић (Стеван) Евица, рођена 1907. Српкиња, убијена од усташа 1943. у логору, Стара Градишка (2586056226)
          Ђурић (Стеван) Миљка, рођена 1892. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (5100с00760)
          Ђурић (Стеван) Миљка, рођена 1899. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (2586056210)
          Ђурић (Стеван) Ранко, рођен 1914. Србин, убијен од Немаца 1943. у логору, Норвешка (2586056209)
          Ђурић (Тешо) Јанко, рођен 1889. Србин, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац (2586056053)

          Љесковац
          Ђурић (Адам) Драган, рођен 1925. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Кладуша (2300013017)
          Ђурић (Ђуро) Адам, рођен 1912. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Шамарица (2529053034)
          Ђурић (Гњатије) Саван, рођен 1927. Србин, убијен 1942. у директном терору, Шамарица (2529053032)
          Ђурић (Игњатије) Саво, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1942. код куће, Љесковац, Двор (7031с00176)
          Ђурић (Миле) Душан, рођен 1914. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Грабовац-Суња (2529053049)
          Ђурић (Никола) Јанко, рођен 1898. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сува Перна.в.мо (2529053050)
          Ђурић (Станко) Миле, рођен 1911. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Босна-Крупа (2529053048)
          Ђурић (Станко) Станко, рођен 1912. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Непознато (2342150023)
          Ђурић (Стеван) Миљка, рођена 1901. Српкиња, убијена 1942. у директном терору, Шам.брђани (2529053029)
          Ђурић (Василије) Јован, рођен 1909. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Црна Гора (2328054019)
          Ђурић (Васиљ) Јово, рођен 1920. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Босна-Грмеч (2529053065)

          Мала Паукова
          Ђурић (Лазар) Лазар, рођен 1870. Србин, убијен 1942. код куће, Мала Паукова (0143037019)
          Ђурић (Лазо) Чедо, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Јасеновац (2578031016)
          Ђурић (Петар) Даница, рођена 1895. Српкиња, убијена 1942. у директном терору, Непознато (2578031015)

          Петриња
          Ђурић (Илија) Марија, рођена 1912. Српкиња, убијена 1942. у затвору, Петриња (2578032024)

          Тргови
          Ђурић (Јово) Милан, рођен 1919. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Врпоље (2340130001)

          Хртић
          Ђурић (Ђуро) Васо, рођен 1927. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Стара Градишка (7031с00136)

          Четвртковац
          Ђурић (Љубан) Бранко, рођен 1925. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Црна Гора (2588059030)

        • Војислав

          Југославија (1945-1991)

          Према попису становништва Хрватске из 1948. године , налазимо највише Ђурића на подручју Книна, Плавно 240 особа, затим Нова Градишка-Церник 88особа,Врбова 70 особа и Орубица гдје је вјероватно грешком уписано 444 особе умјесто 44 . На Банији према том попису налазимо:

          Двор на Уни 209 Петриња 61 Костајница 16
          Доњи Јаворањ 129 Кињачка 21 Костреши 10
          Гаге 42 Горња Млинога 14 Тимарци 4
          Двор на Уни 8 Петриња 9 Церовљани 1
          Унчани 7 Блињски Кут 5 Дубица 1
          Хртић 6 Доња Млинога 4
          Педаљ 5 Паукова Мала 4 Глина 2
          Гвозданско 4 Јабуковац 2 Глина 2
          Комора 2 Кривај 1
          Рујевац 1 Петковац 1
          Рогуље 1
          Чавловица 1
          Дивуша 1
          Љесковац 1
          Матијевићи 1

          Према податцима из пописа највише Ђурића налазимо: Доњи Јаворањ (129); Гаге (42) и Кињачка (21)

          Познате личности у Југославији са Баније:
           Ђурић Ђорђе, учитељ, политичар, новинар, књижевник, (Кињачка 6. Мај. 1929 – Загреб 17 Феб. 1991) Основну школу завршио у Кињачкој 1941. године. Послије рата завршио нижу гимназију у Петрињи 1946. године и Учитељску школу у Крижевцима 1950. године. Вишу педагошку школу у Загребу 1956. године и факултет индустријске педагогије у Ријеци 1978. године. У Мају 1942. године усташке власти су становнике његова села, осим оних који су се на вријеме склонили, депортиралуи у логор Стара Градишка, а потом отјерали на присилни рад у Њемачку. Све те страхоте преживио је са мајком и старијим братом. Долази у Сисак 1960. године гдје је новинар и главни и одговорни уредник у регионалном листу „Јединство“, а затим и директор „Јединства“ и радио станице Сисак, те секретар ОК СКЏ Сисак. Током свог животног вијека бавио се писањем, не само бројним новинским чланцима већ и пјесама, новела, драма, путописа, књижевних приказа, есеја, написа из педагогије, културне хисторије, спорта… Листа његових радова је преобимна тако да много више информација може се наћи у литератури из које је и Бранко Крњаић црпио грађу. , , ,
           Ђурић Јован – Џон, режисер, писац, (Доњи Јаворањ, 10. Окт.1932 – Београд 16. Окт. 2007) Школовао се у Костајници, Сиску и Београду гдје му се цијела породица иселила. Дипломирао је на Позоришној академији одсјек режија у класи Вјекослава Афрића 1957. године. Од 1961. године запослио се у радио Београду, гдје је све до пензије, успјешно радио и био један од уредника драмског програма. ,
           Ђурич Никола, лијечник, гинеколог, (Дивуша, 14. Дец. 1931 – ?) Гиманзију и Медицински факултет похађао у Загребу. Специјализирао гинекологију и породништво, примаријус у загребачкој болници „Др Озрен Новосел“ водитељ одсјека родилиште. Службовао је и у Двору на Уни као лијечник специјалиста, те у Либији неколико година. У стручним и научним часописима објавио преко 50 радова. Судјеловао је и у стварању Зборника научних и публицистичких радова, Двор на Уни као рецезент.
           Ђурић Н Милан – Мишо, новинар, друштвено политички радник, (Гаге, 26. Сеп. 1945) Основну школу завршио је у Рујевцу 1959. године, а средњу у Загребу 1963. године. Запослио се у РСУП-з Хрватске у Загребу и уз рад завршио Вишу управну школу. Године 1971 вратио се у Двор на Уни и радио у ОСУП-у. Радио је и као дописник бројних листова и нформативних кућа тадашње Југославије. Дао је и допринос у изради Зборника научних и публицистичких радова, Дбвор на Уни. Одлази да ради у ДКП Југославије у Беч гдје га је затекао распад земље и грађански рат. Долази у Двор на Уни и одмах се укључио у обрамбене структуре као резервни официр ЈНА. Био је директор и главни и одговорни уредник Српског радија Двор на Уни (1994-1995). Писао је и за дневни лист Франфуртске Вести, и тај посао је наставио у редакцији з Београду након “Олује”. Највише је писао о положају Срба у Хрватској и проблемима избјегличке популације у Србији. У Вестима ради све до пензионисања 2012. гоидине. Један је од иницијатора и оснивача Завичајног удружења Банијаца потомака и пријатеља Баније у Београду 2007.године и први предсједник Управног одбора.

  2. Ђорђе Ђурић

    Pomaže Bog braćo, zanima me ako ima neki Djuric iz okoline Tare tacnije iz mesta Zaovine. Ja vodim poreklo od tih Djurica, po onome sto mi je deda pricao i po onome sto sam citao iz knjige “Rodoslov Karanskih Familija” moji Djurici vode poreklo iz Zaovina a ti Djurici vode poreklo iz Hercegovine pa me zanima ako je neko od tih Djurica da mi se javi i da mi kaze koju haplo grupu nosimo. Pozdrav

    • Ђ.М.

      Већ било нешто о њима на форуму:
      Заовине
      “Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско… По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи – Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи – Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи – Граховци (на брду Грахово), Ђурићи – Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи – Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи – Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи – Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.).” (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)”

      Припадају су хаплогрупи J2b-M205.

      • Djordje Djuric

        Ako su Karadzici iz Petnjice I2a a Djurici od Karadzica kako to da su zaovinski Djurici J2b ? ako nije problem da mi posaljete nesto vise o Djuricima iz Zaovina posto ne mogu puno na interentu nadjem. ako vam nesto vise znaci moj predak je Djuro koji je dosao iz Zaovina i ako o tome nesto zante ciji je bio Djuro da mi posaljete znacio bi mi dosta Hvala.

        • Ђ.М.

          Не знам, такав је резултат са пројекта. Читајте форум

          • Djordje

            Jedino ako neko nije uzeo prezime Djuric pa je naso neke informacije da potice od Zaovinskih Djurica a ustvari je od nekog drugog roda. Posto ima dosta Djurica po Srbiji a razlcitih su haplogrupa to mi jedino pada na pamet. Ja bas imam izgled coveka koji nosi I2a haplogrupu visoko 196 sa dugim licem. testiracu se pa cu videti.

          • Djordje Djuric

            iz Knjige Djurici u Zaovinama: strana br 610 “Porodice Djuric nalazimo i u jos nekim selima Uzicke Crne Gore, ali se za njih moze reci da ne vode poreklo iz Zaovina, pa prema tome nisu konstruktivni deo bratstva Karadzic” to je verovatno taj testirani Djuric koji “predpostavlja” da vodi poreklo od Zaovniskih Djurica. Testiracu se jednom pa cu videti da li pripadam Djuricima Karadzicima. Ja vodim poreklo Zaovinskih Djurica i mi smo svesni da vodimo poreklo odatle, deda mi je cesto pricao o tome da vodimo poreklo od Zaovina a da smo u Zaovine dosli iz Hercegovine (verovatno misleci na nekadasnju staru Hercegovinu)

            • Небојша Новаковић

              Тестирани су једни Бошњаковићи (Ђурђевдан) из Качера код Ужица, као и Самоуковићи (Ђурђевдан) из Хаџића. Обе породице припадају хаплогрупи J2b-M205 и према литератури/предању везују се за Ђуриће из Заовина.

              Свакако би било добро да се тестира и конкретно неко од Ђурића.

  3. Ivan Andrić

    Poštovani, molim za pomoć kako da pronadjem živog člana familije Djurić iz Stoca u Hercegovini ili obližnjih sela oko Stoca. Moja pokojna majka bila je Marina Djurić, rodila se i zivela u Lazarevcu. U grad Lazarevac u kolubarskom okrugu Srbije, doselili su se njena baba Olga Djurić sa svoja dva sina, Slobodana i Momčila, oni su pod napadom ustaša 1941.proterani za Srbiju, a Mirko Djurić, rodjen u Stocu, njen muž i otac Slobodana i Momčila odveden je u logor. Moja polojna majka ćerka je Slobodana Djurića, starijeg sina Mirkovog. Mirko Djurić streljan je u logoru u Jajincima 1941 godine. Olga Djurić preminula je 1983.godine u Lazarevcu. Slobodan Djurić preminuo je 1988.godine u bolnici u Beogradu, sahranjen u Lazarevcu. Momčilo Djurić preminuo je u Lazarevcu 1994.godine. Moja majka, Marina Andrić (devojačko Djurić) preminula je posle duge i teške bolesti 2017 godine u Beogradu.
    Molim da mi se javi iko ko mi moze pomoći da stupim u kontakt sa ijednim zivim clanom familije iz Stoca ilu okoline, obzirom da znam da se majka cula za zivota sa nekim od clanova familije u Stocu. Moj broj je +381(0)63/353-360 Ivan Andrić