Истражимо корене заједно! Reviewed by Momizat on . Добро дошли на странице првог и јединог српског веб портала који се бави откривањем порекла! Идеја нам је да у креирању и надограђивању овог портала учествују с Добро дошли на странице првог и јединог српског веб портала који се бави откривањем порекла! Идеја нам је да у креирању и надограђивању овог портала учествују с Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » О пореклу » Истражимо корене заједно!

Истражимо корене заједно!

Добро дошли на странице првог и јединог српског веб портала који се бави откривањем порекла!

Идеја нам је да у креирању и надограђивању овог портала учествују сви којима је стало да сачувају од заборава вредне податке из личне, породичне историје, али и историје целе нације, њених знаменитих људи, градова и села.

Настојаћемо да се у сваком објављеном тексту што је више могуће држимо проверљивих чињеница, да их делимо једни са другима и упућујемо једни друге на трагове који воде до важних открића о сваком појединачном пореклу.

У данашње време високих технологија много тога је доступно преко интернета, али још увек је доста оних докумената и књига преко којих пада прашина, а у којима се крију бројни важни подаци. Позивамо вас да, увек поштујући и наглашавајући ауторство, поделите са свима нама свако важно сазнање, изсечак из књиге, документа, али и оно што се зове жива реч и казивање наших старих.

Настојаћемо да на овом месту окупимо наше најугледније родословце и да вам они буду тумачи и они који дају путоказ и праву помоћ.

Надамо се да ће овај портал временом постати једна незаобилазна и вредна база података, коју ћемо увек надопуњавати новим и новим информацијама.

А сад кренимо у ову узбудљиву потрагу за својим коренима!

 

И-мејл:   info@poreklo.rs


Коментари (1449)

  • Dragovan Pavlovic

    Za pocetak ja vec izvesno vreme trgam za poreklom mojih predaka . Nisam bas zadovolja sa rezutatima , ali stje tuje. Za pocetak svim Sumadincima preporucujem knjigu Mileta Nedeljkovica – Ko su sumadinci

    Одговори
    • Dijana Dzelajlija

      Izvinjavam se Draganu, ali nesto ne mogu da ostavljam komentare.
      Zanima me sve o prezimenu Dzelajlija, mesto rodjenja Zapadna Slavonija, slava Djurdjevdan.
      Hvala, pozdrav.

      Одговори
    • Bilja

      Zanima me sve o prezimenu Bera, slavimBo sv Panteliju. Prezime postoji samo u Zapadnoj Bosni, gdje i živimo Poz

      Одговори
    • sasa

      Postovani Dragane,

      koliko vidim i ta knjiga Milete Nedeljkovica – ko su sumadinci je toliko razocaravajuca da nemam reci. Iako moja porodica Dobricic nije nesto velika ipak je zasluzila mali pasus i nastojanju sela stojnika koji se takoreci skoro i ne pominje.
      Ako imate druge predloge o drugim knjigama rado bih pogledao.

      Hvala unapred

      Одговори
      • MikiPz

        Moje ime je Miodrag Cemerikic…rodom sam iz Prizrena,slavimo slavu Djurdjic…interesuje me poreklo prezimena…..po mojim dosadasnjim saznanjima mi smo stari Prizrenci ali mora da smo dosli tamo iz neke druge zemlje…pa me interesuje ako mozete da mi pomognete da saznam tacno sve….hvala

        Одговори
      • Aleksandar

        Poštovani sasa,dobar dan jel bi vi mogli malo da mi pojasnite poreklo familije dobricic?

        Одговори
  • Милан

    Да ли би редакција могла да одговори на порекло мог презимена СЕКИЗ?Ја сам из Лике.Унапред хвала.

    Одговори
  • administrator

    Милане, дајте нам неке ближе податке. Из ког места у Лици је ваше презиме, која вам је крсна слава?

    Одговори
  • Милан

    Моја крсна слава је Свети Архиђакон Стефан,а потичем из села Понори општина Оточац у Лици.

    Одговори
  • Милан

    Ја сам мало трагао тј.колико је у мојој моћи,и пронашао сам мноштво Секиза али у Инстамбулу део града Фенербахче.Сем код Турака и Срба ово презиме се више нигде не појављује.Недавно сам упознао једног сродника који се презива Секулић а живи у Скопљу,па ми је испричао да је његов деда био на раду у Америци почетком двадесетог века и да је из моје куће отишао у Америку,те да су тамо променили презиме у секулић и да се та породица при пробијању Солунског фронта,са нашим добровољцима вратила у Србију.Он из неког усменог предања тврди да смо пореклом из Грчке околина Солуна,те да смо се под најездом Турака селили ка северу Балкана уз остале православне народе како би избегли исламизацију.

    Одговори
    • Tamara R.

      Sekiz ti je na turskom broj osam cini mi se. 🙂

      Одговори
    • Zorica Aleksic

      Milane,sestra mog dede Milete Grozdanica,Staka Grozdanic se udala u kucu Sekiza(moja mama nije sigurna ali misli da se udala za Dmitra Sekiza)u Ponorima.Iz tog braka ima sestoro dece:Bozo,Djuro,Milan-Micko,Boja,MIra(udata Basara,zivi u N.Sadu),Mica(udata Aleksic u Goricima).Sekizi kao i Grozdanici su dugo na tom podrucju,pod najezdom Turaka se iz Crne Gore doseljavaju na Velebit.

      Одговори
    • NIKOLA

      Milane, ja sam iz centralne Srbije i s obzirom da je krsna slava moje kuce sv, Stefan Arhidjakon istrazujuci poreklo svoje familije dolazim do podataka da rodovi koji slave sv,Stefana imaju veliku starinu i poticu sa prostora stare Srbije i juznih krajeva. Pri istrazivanju porekla vase familije neka vam bitan marker bude upravo krsna slava sv,Stefan koja nije toliko cesta. Svi rodovi sa ovom slavom uveren sam da imaju zajednicko poreklo u nekoj daljoj starini. Ukoliko vas bilo sta zanima mozete me kontaktirati.
      rangellovic82@gmail.com

      Одговори
  • Милан

    Где би могао да прочитам ваш одговор ако нешто успете да пронађете?

    Одговори
  • Милан

    Само да наведем да по топографским називима околине села Понори може да се закључи да смо дуго на том простору,јер се рецимо брдашце изнад села где постоје остаци тврђаве из Римског периода а нису истражени,назива Секизовац,док се удолина где амо имали своје обрадиве површине зове Секизова Драга,а мало даље ближе Граду Оточцу тј.на реци Гацкој су постојали млинови који су се звали Секизове Млинце(или тако некако).Ето толико од мене,био бих вам веома захвалан ако бисте успели нешто да ископате,јер ме моје порекло прогања као кошмар,а никако не могу да га одгонетнем.Уздравље и свако добро.

    Одговори
  • administrator

    Милане, потрудићемо се да вам одговор прибавимо у најскорије могуће време, током следеће недеље. Погледали смо сад летимично књигу „Гацка долина“ Момчила Диклића, која се бави историјом српског народа Гацке долине и околине, али у одељку о селу Понори се не помиње ваше презиме. С обзиром да са тог терена имамо неколико добрих истраживача, не сумњамо да ћемо доћи до неких нових сазнања. То ћете моћи да прочитате на посебној страници коју ћемо отворити за ваше презиме. У сваком случају, веома је драгоцено и ово што сте нам написали, што ће свакако послужити као одређени траг. Ово је позив и апел и осталим који трагају за својим коренима да приликом обраћања нама буду што прецизнији и детаљнији, тј. да напишу сва сазнања до којих су дошли. У том случају већа је вероватноћа да ћемо бити од помоћи. При томе, морате имати раумевања да су и наше могућности ограничене и да се можемо ослонити само на оно што је већ истражено или познато нашим етнолозима.
    Милане, свако добро вам желимо и надамо се да ћете остати члан наше породице и пратити сазнања о пореклу српских породица и личности, која ћемо вам из дана у дан презентовати.

    Одговори
  • Милан

    Хвала вама унапред,и само да вас похвалим што сте покренули једну овако корисну причу која доприноси очувању и унапређењу Српског порекла и идентитета.Онај ко се стиди своје прошлости не може мирне савести градити бољу будућност.Па чак и под условом да су ми корени Турски достојанствено ћу носити своје презиме и поносити се припадности Српском народу и Христовој вери.Могу само да додам:Хвала мојим прецима што су изнели тешка времена и остали на правом путу.

    Одговори
  • administrator

    Милане, хвала вам на овим похвалама, значе нам много. Верујемо да радимо добру и корисну ствар. Такође, знамо да смо на добром, али дугом путу, на којем ће нам требати велика подршка и помоћ правих људи као што сте ви. Хвала и што сте препознали праву мисију овог сајта. Заиста нам је од срца стало да на свом језику и писму оставимо траг о постојању генерација, захваљујући којима смо данас то што јесмо. Настојаћемо да у најскорије време отворимо простор и за неку врсту блога где ће свако моћи да напише причу из своје породичне историје, о својим добрим и племенитим прецима. Толико им дугујемо. Хвала вам још једном. Будите уз нас.

    Одговори
  • pedjap

    Pozdrav. Može li mi neko reći o prezimenu Pajović iz CG?

    Одговори
  • Ненад

    Замолио бих вас ако можете да пронађете одакле потичу Стоиљковићи,моји су из Д.Стражаве код Прокупља а ту су се доселили из села Рупље(Црна Трава)?

    Одговори
  • JELENA VISNIC

    Postovani,

    volela bih da saznam odakle poticu familije Nikolic(familija moga oca),i familija Radojicic (familija moje majke)

    Oceva familija se preziva Nikolic/otac mi se zove Jovica( ima brata Bogosava i sestru Vericu),deda i baba su mi se zvali Milutin i Leposava,pradeda i prababa Svetozar (imao je brata Dusana koji je promenio prezime u Minic)i Ljubica . Krsna slava je Mitrovdan. Ziveli su u okolini Lebana,osim mojih roditelja koji zive u Sirigu kraj Novog Sada.

    Majcina familija je Radojicic.Majka mi se zove Dobrica( ima sestru Stojanku i Sladjanu),deda mi se zvao Miodrag (njegov brat Slobodan)baba mi se zvala Milica,pradeda i prababa Milorad i Dinka.Krsna slava Arandjelovdan. Ziveli su u okolini Lebana.MOLIM sve koji imaju bilo kakvu informaciju u vezi ovih familija da mi se javeVEOMA bi mi znacilo.

    Srdacan pozdrav i UNAPRED ZAHVALNA.

    Jelena Visnic

    Одговори
    • gavro

      Gospođo Jelena.Evo nekoliko reči u vezi familije Nikolića.Pošto sam ja oženjen od Nikolića MZ Lipac kraj Doboja u toj mesnoj zajednici ima zaseok Radojčići ponešto znam o tome.Neko vreme na Lipcu se održavala Nikolićijada postoji i knjiga sve o poreklu Nikolića.Ja ću da pokušam doći do te knjige paću vam dostavit više informacija uglavnom poreklo je iz Crne gore kao i vecina prezimena na tom području BIH.Za sada toliko lep pozdrav.

      Одговори
      • VISNIC JELENA

        HVALA UNAPRED OCEKUJEM ODGOVOR….

        Одговори
      • istina i pravda

        Vi iz BiH stalno tvrdite da ste uglavnom iz C.Gore pa vam kriv đavo kad vam muslimani kažu da treba da idete odakle ste došli i da BiH nije vaša domovina.Vi ste iz Bosne i tamo ste autohtoni,a u Srbiji su doseljenici iz stare Raške a ne iz C.Gore.Samo oni koji potiču iz Primorja i oko Podgorice mogu da kažu da su iz C.Gore,ostali su iz Raške=Srbije).Pozdrav .

        Одговори
    • Vojinena

      Ako bi ste mogli malo precizniji da budete kada kažete u okolini Lebana možda bih i mogao nešto da vam pomognem pošto relativno dobro poznajem oblast i stanovništvo Gornje Jablanice, gde ima nekoliko porodica sa prezimenom Radojičić. Jedna od njih je iz sela Pusto Šilovo i slave Sv. Aranđela, ali to selo se tačnije nalazi u neposrednoj blizini Medveđe, a nije daleko ni od Lebana. Poznavao sam čoveka koji se zvao Milorad Radojičić koji je živeo u Medveđi, ali da li je to taj Milorad koga vi pominjete pitanje je. Zato ako imate malo bliže podatke napišite, recimo kako se zove selo iz koga su ti Radojičići, ili bar da li znate da li su možda poreklom iz Crne Gore pošto u Gornjoj Jablanici ima nekih porodica sa tm prezimenom koja su poreklom iz CG, a ovi koje ja lično poznajem slave baš tu slavu koju vi pominjete..

      Одговори
    • Katarina

      Poštovana Jelena,

      Mojoj baki je devojačko prezime Nikolić i slava Mitrovdan…Ona je rođena u jednom selu kod Ivanjice

      Одговори
  • Sarko

    @ Jelena Visnic

    Iz kojih sela od Lebana???

    Одговори
  • Sanja

    Pozdrav,
    Pre svega bih zelela da vas pohvalim,super ste..
    Volela bih da saznam poreklo oca i majke pa tako i moje.
    Majka Mirjana Miladinović,devojacko Markićević od oca Dusana i majke Radmile Markićević devojacko Srevanović,Radmila je rodjena u Grockoj Od majke Ljubice i oca Milivoja Stevanovića,krsna slava im je bila Sv.Petka.Deda Dusan je rodjen u Smederevu tj.selu Dobri Do blizu Smedereva.Otac Aleksandar Markićević i majka Ljubica..Krsna slava je Sv.Jovan
    Tata Zoran Miladinović od Oca Milosava i majke Dragice Miladinović devojacko Novković.Dragica je rodjena u mestu Gornje Gare,opstina Crna Trava od majke Perusevke i oca Jovana Novkovića,Jovanov otac se zvao Novko.Jrsna slava je Petrovdan.Deda Milosav Miladinović je rodjen u mestu Darkovce,opstina Crna Trava od oca Stojana Miladinovica i majke Vaske.Krsna slava je Sv.Stefan..
    Ako mozete bilo sta da saznate vezano za ove porodice bila bih vam veoma zahvalna.
    Pozdrav.

    Одговори
  • administrator

    Сања, хвала вам на овим речима. Много нам значи ваша подршка. Настојаћемо да сазнамо нешто више о пореклу ваше породице, а верујемо да ће од помоћи бити и наши вредни сарадници! Свако добро вам желимо. Останите уз нас!

    Одговори
  • Sarko

    Cao Sanja

    Markicevici su nastali od roda Jovanjaca iz Selevca. Godine 1925 bilo je 9 domacinstva Markicevica u zaseoku Cice izmedju Selevca i Dobrodola.

    Jovanjaca je 1925 godine u Selevcu bilo oko 250 kuca. Ovo je nabrojniji rod u Smederevskom Podunavlju i Jasenici. Od Jovanjaca su (Nenadovici, Panici, Milovanovici, Jovkici, Budimkici, Novakovici, Jeremici, Zivancevici, Birtasevici. A ima ih jos U Cicima u Gaju (istocno od Selevca, udaljeni 3-4 km Markicevici 3 domacinstva od Jovanjaca i Glisici jedno domacinstvo od Jovanjaca. Ima ih ukupno oko 250 kuca. Slave sv. Jovana. Deda, sin i unuk posli sa Kosova. Kako deda bio star i nije mogao da putuje, ostane kod Jagodine. Otac i sin dodju ovde, i od njih je cela ova porodica. Ranije se prezivali Mangulovic zbog cega se i ceo kraj zove Mangulski kraj. Dakle jos starije prezime Jovanjaca je Mangulovici, ne pise nista o vremenu doseljavanja u Selevcu, ali postoo je porodica jako brojnija najverovatnije je doseljena u vreme seoba krajem 17. veka.

    Za ostale porodice nemam podataka.

    Одговори
  • младен гајић

    Здраво свима,
    прије свега желим да честитам покретачима једне овако племените идеје о истраживању поријекла породичних коријена, мислим да кад тад свима нама се појави жеља да сазнамо одакле потичемо.

    Можда моје питање и неће допринијети дебати…као и многи и ја се сусрећем са потешкоћама око истраживања поријекла својих предака…да ли можа неко да ми каже да ли постоји било какава литература о досељавању Срба у подриње, првенствено мисли на општину Зворник, у селима Трновица, Јасеница и Кисељак. Хвала.

    Одговори
  • Nebojsa

    Mladene postoji odlicna knjiga, „Sokolska Nahija“.
    Ako te zanima neki podatak iz knjige, pitaj.

    Pozdrav

    Одговори
  • Nebojsa

    Mladene u pravu si sto se tice ove price da ste iz okoline Livna. Poslacu ti detaljno sve sto je zabelezeno o toj grupi rodova u Sokolskoj nahiji.
    A sto se tice naseljavanja tog kraja, najvise stanovnika je bilo iz Hercegovine, Crne Gore, Starog Vlaha, zatim nesto manje iz Bosne i Stare Srbije.

    Evo sada podataka o Vladicima iz okoline Brasine, tako je i glasilo vase prezime nekada.


    Најстарији су родови, од пре 200 година: Владићи.
    Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу
    ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више
    од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери
    да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито до-
    лало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с
    децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук за-
    попи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког
    времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бош-
    њаку и Коцељеви. Како су их овде звали Бошњацима, они
    их и тамо назову истим именима, од чијег надимка и села
    добију имена Велики и Мали Бошњак. Они су се и овде
    и тамо знатно намножили; овде се зову: Гајићи, Ристићи,
    Веселиновићи, Павловићи, Томићи, Мишићи и Пантелићи али
    су сви Владићи изван села Владићи. Они су се стално селили
    по Ковиљачи, Лозници и доњим селима по занату и трговини,
    а селе се и данас и селиће се и у будућности, пошто се
    знатно множе. Говоре западним дијалектом. (55 к.; слава Св. Авра-
    мије). „

    Одговори
    • N.Pantelic

      Moj daleki predak Pantelija je iz porodice Ristica(ako su to isti koje pominjes u tekstu).Doselio se u selo Sakar kod Malog Zvornika i po njemu smo dobili prezime Pantelici.Slavimo Svetog Jovana

      Одговори
  • младен гајић

    Хвала Небојша,
    да, познато ми је ово што си написао…такође знам да и са друге стране Дрине у Соколскoј Нахији (Азбуковица) живе двије групе међусобно сродних породица, које славе моју славу, једни су Маринковићи-Павловићи, у азбуковачком Читлуку и знам да су се преци ових породица доселили као рудари.
    Такође, упознат сам и са Владићима у Брансини (Соколска Нахија) такође и за њих знам да су се бавили рударством исто као Маринковићи и Паволивићи. Марикновићи и Паволивићи воде поријекло из западних области. Владићи из Брасине су прецизније упамтили област свог даљег поријекла…у питању је ”некакво село блиско Лијевну (Ливну) у Босни, у правцу ка Далмацији”.
    У Малом Бошњаку, у Баљевској Тамнави, живе Милићевићи, који славе исто Аврамијевдан, њихови преци су се доселили у првој половини 18. вијека, из Ликодре у Рађевини а даље старином из Босне. чланови ове породице несумњиво представљају огранак Владића из Брасине.
    Има још пар примјера, али нећу да досађујем.

    Једно је сигурно, Аврамијевдан је слава веома ријетка и специфична, везана је за подручје Сребреничко Власеничког протопрезвитерата област звана Осат…једна група која слави ову славу долази из околине Ливна, а друга група из околине Невесиња…покушавам да установим којој групи породица припадам.

    Одговори
  • Nebojsa

    Mladene, autor i Vaše prezime navodi kao jedno od izvedenih od porodice Vladic. Mislim da je rec o Vašoj grani, ali ako te zanima mogu da pogledam i nevesinjski kraj u monografijama, samo mi reci koje prezime da trazim, tj kako smatras da ste se prezivali ranije?

    Jovanovic, Marinkovic ili Pavolivic? Mada,kao sto rekoh verovatno je rec o vasim Gajicima.

    Одговори
  • младен гајић

    Што се тиче насељавања подручја општине Зворник, заборавио сам наслов једне књиге које је управо о томе говорила, само се више не сјећам наслова и ко је аутор исте…књига говори о Турцима ”Османлијама” који су више пута мијењали етничку слику данашње општине доселјавајући православни живаљ из Херцеговине, са Старог Вааха…па се цитирају насеља Тршић, Табанци, ЈАСЕНИЦА, Роћевић, Локањ итд…није ми само јасно када се та досељавања могла прецизно десити.

    Одговори
  • Sarko

    Mladene naprotiv, nikom ne dosadjujete, podelite sa nama te podatke.

    Одговори
  • Mirko Misic

    Da li bi mogli da pogledate poreklo moje familije, prezivam se Mišić,kao i slavni Vojvoda, ali sam slušao da smo mi dve različite familije. Moja familija je, pričaju, iz Crne Gore poreklom došla u Južnu Srbiju, navodno, bežeći od krvne osvete..Krsna slava mi je Sveti Nikola,a moji preci koji su mi poznati živeli su u Medveđi, selu Lece,i selu Lebane. Ako mi možete odgovoriti,ili me uputiti na neki izvor bio bih vam zahvalan.

    Одговори
  • младен гајић

    Познати су ми Гајићи из Брасине од Владића… Mеђутим у Јасеници ја сам шесто кољено што носи презиме Гајић патроним од Гаје родоначелника Гајића, а старо презиме ”незванично” је било Јовановић и да су се ти Јованивићи доселили из Херцеговине, помиње се Гацко…али као што сам рекао све је то незванично и немам доказа изузев усменог предања старих чланова моје породице… Занимљиво је да нико не помиње западне области или Ливно.
    Ја ипак волим да се са сигурношћу све то утврдим.

    Одговори
  • Nebojsa

    Naseljavanje Podrinja je vrseno, pocev od 16. veka, pa sve do 18. veka, posto je Srbija opustela zbog Austrijsko-Turskih ratova, koji su bili cesti u tom razdoblju.
    Mlaedne, Vaša slava je takodje veoma retka i kao takva veoma siguran pokazatelj moguceg daljeg porekla, zato mislim da ne treba olako da odbacujete mogucnost koju navodi autor ovog dela. Jovanovic je veoma često prezime kod Srba, mislim cak i najčešce, tako da je veoma tesko utvrditi od kojih Jovanovica poticete.

    Sto se tice Hercegovackih Jovanovica, zna se za staru Mostarsku porodicu Jovanovic, čijih ogranaka ima i u okolini Mostara. Živeli su tamo jos u XVII veku, a verovatno i pre toga. Slave sv. Jovana.

    Одговори
  • младен гајић

    Небојша,
    баш зато што не одбацујем било какву могућност у великој сам недоумици…Невесиње или Ливно?
    Иначе велики је проблем у нашим презименима с обзиром да су у прошлости ”фиксна” презимена готово да нису постојала и да се све односило на патроним оца, тако је се дешавало да дјед, син и унук имају три различита презимена…па и није баш тако лако утврдити коријене.

    Одговори
  • Nebojsa

    Bas zato je u vasem slucaju mnogo lakse, zbog slave! Livno, po meni. Ali naravno treba nastaviti sa istrazivanjem, uvek postoji sansa da se pronadje i neko drugo resenje, ako postoji trag.

    Poruka za Misica. U tom kraju postoji prezime Misic, ali za ove Misice se kaze da su starinci tu i jedni slave Sv. Ignjatija, a drugi sv. Djordja Alempija.

    Ne treba se drzati stereotipnih predanja o bekstvu iz Crne Gore, zbog ubistva turcina, osim ako to nije 100 % potvrdjena informacija.
    Zivojin Misic je bio poreklom iz Drobnjaka, a drobnjacka preslava jeste sv. Nikola, tako da postoji sansa i da imate veze sa nasim slavnim vojvodom.

    Inace, u monografiji o crnogorskim prezimenima ne pominje se prezime Misic.

    Одговори
    • Radivoje

      Преци Живојина Мишића су из села ТЕПЦИ, дурмиторска страна ријеке Таре, из братства КАЉЕВИЋИ, дакле у постојбини, пре пресељења у Струганик код Мионице нису се презивали Мишићи. Презиме су добили по претку који се звао МИШО, зато има у Струганику и Мишића али и Мишовића, зависи како су уписивани у матичне књиге. Значајно је рећи да се преци Живојина Мишића нису преселили из Црне Горе у Србију, већ из једног краја Отоманске царевине у други, пошто су и Тепци, али и Струганик, у то време били у саставу Турске империје, у којој је и сама Србија била све до Берлинског конгреса 1878. када је добила независност, али УСЛОВНУ. Црна Гора је на том скупу европских сила добила БЕЗУСЛОВНУ независност. Али, то је дужа прича…

      Одговори
  • Sarko

    Odogovor za Mirka Misica

    Nemam kompletnu monografiju za selo Lece, ali ima podatke odakle je stanovnistvo.
    U tom selu Lecu ili Lece najstarije stanovnistvo i najvecim delom doseljeno je oko 1820 godine iz okoline Knjazevca-jugoistocne Srbija. I oko 1880 godine i sve do pocetka 20. veka iz Crne Gore. Ma kakva bre krvna osveta doseljeni ste kao granicari-kolonisti.Medvedja i delom danasnja opstina Prokuplje naseljevani su od 1878 godine pa sve do pocetka prve druge decenije 20. veka. Taj kraj je ostao skoro pust malo je bilo starijih doseljenickih Srba. Proterani su od strane siptara koji su se naseljavali od pocetka 18. veka. Vecina naselja u tim krajevima naseljavali su doseljeni Siptari sve do 1878 godine, kada je oslobodjen taj kraj, i od 1878 godine naseljavaju se Srbi iz raznih krajeva: Iz okoline Leskovca, Vranja, Vlasotinca, Vladicnog Hana i dr. Kosova i Metohije, Makedonije, Crne Gore, Hercegovine, zapadne Srbije, jugozapdne Srbije, i nesto malo iz Bosne i dr.. Svima ovim doseljenicima preci su im bili granicari i posle nesto vise od 30 godina oslobodjeno je Kosovo i Metohija uz veliku zaslugu ovih doseljenika koji su bili dobri granicari. Mirko pusti te decije price da su svi Misici zajednickog porekla, ima Misica na hiljadu i sa vise od 15 razlictih krsnih slava i poreklo im je iz raznih krajeva.

    Одговори
  • Sarko

    –>>> takdje je naseljavana i danasnja opstina Kursumilija i jos neke sela susednih opstina…

    Одговори
  • младен гајић

    Хвала Небојша,
    видјећемо како ће се све ове перипетије око истраживања коријена завршити…наравно обавјестићу те/вас благовремено ;-). Поздрав.

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa , uobicajno je to kod Crnogoraca da od misa naprave slona. Pa kad pocnu svoju pricu o svojim djedovima Serdarima i ne znam kakvim jos. Crnogorci i Hercegovi su za vreme turske vladavine najvise pruzali otpor Turcima i domacim konvertitima. Postoji nekoliko razloga zasto je to tako? Zato sto su bili bratski organizovani u plemenima i bili su koliko toliko slozni, i zato sto je terotirija brdovita, pogodna za borbu i za bezanje, naravno posoje jos razlozi.. Ali besmisleno je pricati da turska noga nije krocila na tim teritorijama, ja imam stare spise po kojima se vidi da su plemena placala harac Turcima, a i mnoge porodice su bili cifcijske-sluge tako je bilo i u svim oblastima na Balkanu gde su Turci vladali. (Neke teritorije, sela ili oblasti su imale i neku malu autonomiju), primer u 18. veku Crna Trva nalazi se u jugoistocnoj Srbiji imala je neku malu autonomiju sa svojim okolnim selima. Na Zlatiboru je takodje bila i neka slicna autonomija koja je odobravana od Turaka. Takve teritorije sa maloj autonomiji bilo je i u nekim pojedinim plemenima u Crnoj Gori i Hercegovini i u nekim drugim oblastima na Balkanu.

    Одговори
  • Nebojsa

    Nema na cemu Mladene. Ako na bilo koji nacin jos mogu da ti pomognem, ti javi.

    Postoji rasiren rod Maksimovica i Pavlovica u tvom kraju (Babina), koji su takodje davno dosli u kraj i oni slave sv. Avramija. Za njih se takodje tvrdi da su iz zapadne Bosne, pa nije iskljuceno da je sve to jedan isti rod, koji se razrodio seleci se.

    Turci su prve Srbe naselili oko Livna vec oko sredine 16. veka, pa moze biti da su i vasi jedno vreme bili u turskoj vojsci kao martolozi, pa su se kasnije vratili u mirnije krajeve.
    Za ove porodice se takodje tvrdi da su bili dobri rudari, ali i vojnici i da nikad nisu uzmicali pred Turcima.

    Mislim da sad ne treba da imas dilemu i da se radi o jednom rodu.

    Interesantan je podatak da su okolni seljani drzali za Marinkovice da nisu bili nase vere, vec da su promenili veru ovde u Srbiji.

    I to ne zbog dijalekta zapadnog, vec zbog slave? Pre ce biti da ljudi nisu bili upuceni i da ih je zbunila retka slava Sv. Avramije.:)

    Upravo tako Sarko, problem je to sto su predanja imala najjaci uticaj u dinarskim predelima gde se uz gusle krojila istorija, a ja sam ipak pobornik naucnih radova i popisa, migracija stanovnistva, koji se mozda mogu ukombinovati i eventualno sa nekim realnim predanjem..:)

    Jesu Hercegovina i Crna Gora bile veliki rasadnik stanovnistva dinarskog, ali daleko od toga da nije bilo i mnogo migracija iz drugih srpskih krajeva.

    Одговори
  • младен гајић

    Хвала Небојша,
    не бих да претјерујем са коментарима…али ево поставићу завршну ријеч 😉 и цитирати закључак господина Александра Бачка из Београда, који се бави истраживањима на пољима етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије:

    ”Дакле, из околине Ливна (Ливањског Поља) у западној Босни доселили су се давно, у првој половини 18. века или раније, преци једног бројног рударског рода у Осат (сребренички крај) и околину Власенице. Они су у далекој прошлости, по свему судећи, били римокатоличке вероисповести, а у Осату су прихватили православље и примили славу св. Аврамија. Ова слава је веома ретка и по питању порекла веома индикативна. Из сребреничко – власеничког краја, где породица које славе ову славу има у знатном броју, шириле су се оне по другим областима. Поједини огранци су се одатле расељавали по другим деловима Босне, али они нису тако бројни. Знатно су веће бројности огранци, који су прешли Дрину и населили се у западној Србији. Најбројније су гране овог рода у Соколској Нахији, у Рађевини и у Мачви. Одатле су се поједине породице са славом св. Аврамије расељавале по другим крајевима централне Србије, као што су Шабачка Посавина и Ваљевска Тамнава. Знатан део ових породица се, услед своје велике старине, убраја у старинце. Друга група породица са славом св. Аврамије води порекло из невесињског краја у Херцеговини. Данас се у околини Невесиња, па ни по другим херцеговачким областима, не помињу фамилије са овом крсном славом. Ове породице су вероватно прихватиле Аврамијевдан као своју крсну славу тек по доласку у Подриње, од поменутог старог и бројног рода пореклом из ливањског краја.”

    Одговори
    • Slobodan

      Ja se izvinjavam dali bi mogli da mi kazete odakle dolaze Glisici iz sela Djindjusa kod Bojnika… Naisao sam na podatak da su dosli iz mesta Leskovice kod Ljuberadje…Inace slava je sveti Aranjel

      Одговори
  • Nebojsa

    Eto onda, tu je sve receno. Zna se dakle pouzdano da je postojao veoma rasiren rod koji slavi sv. Avramija i poreklom je iz Livna i drugi koji su prihvatili istu slavu, ali su poreklom iz Nevesinja. Veca je verovatnoca da pripadate prvoj grani, ali diskutabilno je na osnovu cega su zakljucili da je taj rod bio rimokatolicke ispoveti, ali treba verovati istrazivacima sa iskustvom.

    Uvek treba istraziti sve opcije. Ni ja iskreno nisam cuo da neki rod u Hercegovini slavu tu slavu, ali menjale su se i slave i prezimena kroz istoriju, tako da je sve moguce.

    Одговори
  • Mirko Misic

    Hvala mnogo na informacijama,raduje me sto su mi preci oduvek bili temo gde jesu..:)
    Pricao je moj pradeda Radomir kako se islo u lov nekada,i kako su mu Bugari u stali,zajedno sa stokom zapalili oca,a njega,njegovu majku i brata naterali da slusaju i gledaju kako gori..!

    Одговори
  • Dragana

    Hvala puno na svemu sto radite za nas, ovo vam je fantasticna ideja.Nadam se da cete da prerastete u nesto veliko.Mozete li mi pomoci da otkrijem nesto o poreklu mog devojackog prezimena Cajic?Slavimo krsnu slavu Petrovdan.Deda i baba su mi Ivan i Nada,pradeda i prababa Tesman i Marija i to je najdalje sto znam.Zive u Knez selu kod Nisa.Nesto sam sama ceprkala po internetu i nasla da to prezime potice iz Dalmacije i Hercegovine,sto je jos vise probudilo znatizelju u meni.Nadam se da mi mozete pomoci sa nekim sigurnijim podacima od ovih mojih.Hvala unapred…

    Одговори
  • Nebojsa

    Za Draganu,

    Cajici se pominju medju crnogorskim prezimenima, kod Herceg Novog i Risna i za njih se tvrdi da su iz Hercegovine poreklom. E sad,koliko oni mogu imati veze sa vasom granom u Nisu, to ne znam.

    Mozda vam Sarko pomogne, on poznaje taj kraj.

    Ne znam koliko su bila ucestala dinarska doseljavanja u tom kraju, ipak je opste poznato da u jugo-istocnoj Srbiji ima dosta starosedeoca, ili eventualno doseljenika iz okolnih krajeva. Recimo vardarsko-moravska struja doseljenika.
    Ukoliko pronadjem medju svojim knjigama nesto o niskom kraju, napisacu.

    Pozdrav Mladjo,drago mi je da si naisao na pravi trag.
    Sto se tice Jovanovica,oni se prvi put pominju jos 1421. godine u Talezu(Trebinje),moguce je da su se posle preselili u Gacko.
    A slava Djurdjevdan je karakteristicna za Drobnjake,pa postoji i ta opcija,s obzirom da su oni takodje nasljaavali taj kraj.U vasem kraju se pominju Jovanovici Drobnjaci,ali oni slave sv. Trifuna.
    Kao sto sam ranije napisao,u Hercegovini se zna za staru Mostarsku porodicu Jovanovic,ali oni slave Jovanjdan.
    Ne bi bilo lose prouciti crnogorske Jovanovice,zato sto je veliki spisak porodica sa ovim prezimenom u Crnoj Gori,koja je bila jedna od matica doseljenika u Podrinju.

    Одговори
  • младен гајић

    Значи, мораћу да се мало више концентришем на Јовановиће из Црне Горе…хвала на овим твојим драгоценим информацијама.

    Одговори
  • Nebojsa

    Nema na cemu Mladjo.
    Mozda ce ti biti interesantan podatak da ima Jovanovica Pivljanja u tvom kraju.
    U Visegradskom Starom Vlahu slave Sv. Jovana,a u Jadru Djurdjic.Evo ti spisak Pivljana u Radjevini i Jadru,na oba spiska nalaze se i Gajici.

    U Rađevini Pivljani su:

    Živkovići, Obradovići, Brankovići, Tadići, Purići, Tamići, Đukanovići, Matići, Purkovići, Vasiljevići, Ćirkovići, Markovići, Stepanovići, Nedeljkovići, Đurići, Ćirići, svi u Kostajniku, doseljeni u početku XVIII veka; slave sv. Arhangela

    Mitrovići, Markovići, Ilići, Despotovići, Petrovići, Miškovići, Kovačevići, Vujići, Markovići, Blagojevići, Đurići, Mićići, Tadići, Jakšići, Grujičići, Simići, Pantići, Mijatovići, Pešići, Jokići, Grbići, Đukići, Bojići, Despići, Gajići, Kuzmanovići, Lukići, Stevanovići i Petkovići – svi u Cerovu, doselili se u XVII veku, slave sv. Đurđija

    U Jadru Pivljani su:

    Antonići, Nikići, Ilići, Jovanovići i Bogdanovići u Zajači, doselili se početkom XVIII veka, slava im je sv. Đurđic.

    Matići, Tomići, Vosiljevići i Jovići u Zajači, doseljeni u prvoj polovini XVIII veka, slave sv. Jovana[140]. Pantići, Đunići, Kovačevići i Antonići u Paskovcu, doseljeni u prvoj polovini XVIII veka, slava im je sv. Đurđic.

    ĆorIlići u Ploči, doselili se u prvoj polovini XVIII veka, slave Srđev-dan.

    Jerinići (staro prezime Kujundžići) u Klupcima, doseljeni u prvoj polovini XVIII veka, slave sv. Nikolu.

    Dragićevići i Dobrilovići u Tršiću, doseljeni u drugoj polovini XVIII veka, slave sv. Jovana.

    Ignjatovići u Koreniti, doseljeni u drugoj polovini XVIII veka, slave sv. Đurđic.

    Lazići, Gajići, Stevanovići, Matići i Petrovići – svi u Pomijači, doselili se u prvoj polovini XIX veka – slave sv. Jovana.

    Takodje sam u Kolubarskom i Valjevskom okrugu pronasao mnogo Gajica.Vecina slavi sv. Nikolu,a neki i sv. Arandjela,oni su iz Vasojevica.

    Одговори
  • Dragana

    Hvala puno Nebojsa.Ja cu se,takodje malo dublje pozabaviti ovom temom,mozda naletim na neki trag….Pozdrav

    Одговори
  • Nebojsa

    Nema na cemu Dragana.

    Cajica u Bosni ima i muslimana,u okolini Sarajeva,od Cehajica nekih vode poreklo.
    Inace u Bosni ima Cajica(Srbi) i u okolini Banja Luke,slave sv. Iliju,pa samim tim mogu voditi poreklo od Hercegovackih Malesevaca.Zbog slave sv. Ilija,koja je karakteristicna za njih.Njihova matica je izmedju Bilece i Trebinja.

    A u okolini Konjica(Hercegovina),Cajici slave Djurdjevdan.

    Interesantno je da se u Hercegovini ne pominju Cajici,kao staro prezime,ali postoji prezime Skocajic?
    Po meni je sasvim realno da je prezime Cajic izvedeno od njega.
    Ovih Skocajica je bilo u Nevesinju,Bileci,Mostaru,a dalje poreklo im je iz okoline Niksica.
    Slave sv. Simeona.

    Ali opet,najbolje bi bilo istraziti vas kraj,mada,malo je dostupnih monografija o Niskom okrugu,nazalost.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    MOLIM SVE ONE KOJI NESTO ZNAJU O POREKLU RADOVICA DJURDJEVSTAKA DA MI NAPISU TO STO ZNAJU.
    MOLIM SVE ONE KOJI NESTO ZNAJU O POREKLU SVIH R A D O V I C A, BEZ OBZIRA KOJU SLAVU SLAVE DA MI SE JAVE.

    Одговори
  • Clavdivs

    Све похвале за портал,сјајни сте.
    Да ли неко може да ми каже нешто о пореклу Тошића, слава Стевњдан, из околине Чајнича (конкретно село Старонићи, али и у још неким селима се помиње исто презиме и слава, као и у пљеваљској опшитини – Поблаће)?
    Хвала унапред.

    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,Radovici su poznato bratstvo i u Pivi,tako da je moguce da su i oni naseljavali taj kraj,samo oni slave sv. Jovana.

    Takodje sam pogledao malo Valjevski kraj i okolinu Dragaceva.

    Tako npr. u Valjevskom okrugu jedni Radovici su poreklom iz Tusine(Drobnjak)od bratstva Cerovica,dosli su tu u XVII veku i slave sv. Stefana Decanskog,verovatno su menjali slavu.
    Drugi Radovici su dosli u Valjevo i okolinu iz Omarina u Visegradskom Starom Vlahu,oni slave Djurdjevdan.

    Treci su stigli iz Pive,krajem XVIII veka i srodni su sa Djuricicima,slave takodje Djurdjevdan.

    U Dragacevski okrug Radovici su stigli iz Grahova u Crnoj Gori,u 19. veku,slave Mitrovdan.

    I jos jedni Radovici su zabelezeni u tom kraju,ovi su srodni sa Radonjicima i poreklom su od Sjenice,slave Djurdjevdan.

    Eto nekih mogucih opcija.

    Одговори
  • Nebojsa

    Tosici koji slave sv. Stevana u tom kraju poreklom su iz Kremana.
    Postoji prica da su Jokici i Tosici iz tog kraja u srodstvu, ali oni i jedni i drugi slave sv. Nikolu i poreklom su iz Kuča. Prezivali su se Kremici i najstariji su doseljenici u taj kraj.

    Moguce je da su se kasnije Tosici odvojili i uzeli slavu Stevanjdan,koja je inace Kucka preslava.

    Mada, ja mislim da se radi o odvojenim porodicama,a da vasi Tosici ipak vode dalje poreklo kao i vecina Stefanjstaka iz Raske, ili sa Kosova .

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,

    Da li znas gde sve ima RADOVICA koji slave Djurdjevdan, i da mi navedes autora i knjigu gde se to moze videti.

    Pisem knjigu o Radovicima Djurdjevstacima, te mi je svaki podatak dragocen, a narocito za Radovice i focanskog kraja, pribojskog, pljevaljskog i cajnickog.
    Molim te sve sto nadje posalji mi, a mozes i na mail vilaradovic@ptt.rs
    Za sve ovo, VELIKO TI HVALA

    Одговори
    • Jelena Cvijetic

      Postovani Radovicu, moja majka je poreklom Radovicka iz Cajnica (slave Djurdjevdan, njen djed Milan). Drago mi je da ste se prihvatili takvog posla i nadam se da cu moci da procitam vasu knjigu kada bude ugledala svetlost dana. Ppzdrav!

      Одговори
  • Clavdivs

    Небојша, хвала на одговору.
    Ако сам Вас добро разумео, Тошићи Никољштаци (из ових крајева, Пљевља, Чајниче) су из Кремана (старином из Куча) док су они који славе светог Стефана или променили славу, а пореклом од ових, или неистраженог порекла (Рашка, Косово)?

    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,prvo cu ti napisati nazive mesta u Kolubari i Podgorini,kao i Dragacevu,za koje sam ti vec izneo podatke o Radovicima.
    Znaci ovo su Radovici iz zapadne Srbije,u sledecim mestima :

    Kolubara i Valjevo : Grac,Krasnic,Leskovice,Klicevac,Osecinica,Sandalj .

    Gornje Dragacevo : Vica,Dupac,Kaone .

    Mislim da ne treba poreklo usko da vezujes za slavu,slave su se ipak menjale,kao i prezimena.

    U Bratacu u Hercegovini ima Radovica,poreklom su iz Kuca,ali slave sv. Nikolu.
    Oni su najblizi Foci.

    E sad,ne znam dal’ si video na internetu podatak etnologa Rakica?Bas na pitanje nekog tvog zemljaka,a verovatno i rodjaka Radovica iz okoline Priboja,sa slavom Djurdjevdan,nisu mu dali nijedan znacajan podatak.
    Cak sam ti vise ja napisao o mogucem poreklu.Oni su tu naveli samo opciju da ste iz Drobnjaka i ono sto sam ti i ja napisao,da ste mozda srodni sa Radonjicima,koji opet vode poreklo iz Njegusa.
    Sto znaci da taj kraj jednostavno nije dovoljno istrazen.

    Cak i sam Karanovic u delu „Iseljeni Drobnjaci“ kaze da nema podataka za taj kraj,tj da ga niko nije obradio.Zna se pouzdano(sto se Foce tice) da su iz Drobnjaka Adzivukovici(Djurdjevdan).A iz Cajnica,Drobnjaci su Komadanovici,koji slave sv. Trifuna,inace su svestenicka porodica.

    U toj studiji,nazalost stoji i podatak da Gorazde nije obradjeno,osim onog podatka da 66 posto stanovnistva vodi poreklo iz tih oblasti,ali nista konkretno nema.

    Drobnjaka inace ima puno u Zlatiborskom okrugu,ali se ne pominju nigde Radovici.

    Inace,ni u Visegradskom Starom Vlahu nema vise Radovica.Ali ja sam ti poslao podatak,gde je zabelezeno da su se iselili odatle (Visegradski Stari Vlah) u Zapadnu Srbiju .

    Sto se tice podataka,najbolje je nabaviti i prouciti delo Jovana Cvijica,o poreklu stanovnistva.
    On je zapoceo taj rad pocetkom 20. Problem je sto nije bio u mogucnosti da obradi sva mesta.
    Mnogo autora je nastavilo njegov rad,pa samim tim i ta dela pretstavljaju dragocenu riznicu podataka o poreklu i migracijama stanovnistva.

    Po meni,u vasem slucaju se treba drzati teorije o Drobnjackom poreklu.

    Drobnjaci su po meni,jedno od najcasnijih i najjacih srpskih plemena,koje je dalo sjajne ljude.

    Primera radi..Jovan Cvijic,Vuk Karadzic,Radovan Karadzic,Zivojin Misic i dr.

    Одговори
  • Nebojsa

    Nema na cemu Clavdivs.
    Malo je drugacije od toga sto si sad napisao.:)
    Mada,ja sam te verovatno zbunio malo.

    Tosici i Jokici,Nikoljstaci iz tog kraja,vode poreklo od Kremica,koji su daljim poreklom iz Kuca.

    A Vasi Tosici vode poreklo iz mesta Kremana,verovatno se misli na Kremnu kod Uzica.
    A ja licno mislim,a sa tim se slaze i vecina istrazivaca,da svi Stevanjstaci vode dalje poreklo iz Raske,ili sa Kosova.

    Одговори
  • Clavdivs

    Сад сам разумео. А, да ли можда знате нешто о Обрадовићима из истог краја (Гламочевићи), такође Стевањштаци, мада верујем да су променили славу? Начуо сам да су од оних Обрадовића из Тепаца, мада не знам колико је поуздан податак.

    Одговори
  • dalibor

    Molim vas ako bi mogli saznati nesto o poreklu prezimena Puzic.Krsna slava Sveti Arhidjakon Stefan

    Одговори
  • Nebojsa

    Obradovici (sv. Stevan) su iz Popova(Hercegovina).
    Ne znam sta znate o promeni slave,ali moguce da je nisu menjali,zato sto se u jednom mestu u Hercegovini (Korijenic) slavi Stevanjdan.

    Dalibore,napisite mesto,ili oblast iz koje poticete,ili vasa grana Puzica.Takodje,da li je Puzic,sa Z,kao Puz,ili Puzic,za Z kao Zastava?:)

    Одговори
  • Clavdivs

    Хвала. То за промену славе сам чуо давно, мислим да има везе са тим што је Стевањдан једна од најчешћих слава у том крају. Одакле црпите те податке? Да ли постоје монографије и антропогеографска истраживања? Ако није тајна. 🙂

    Одговори
  • Nebojsa

    Nije tajna druze.:)

    Postoji veoma opsirna gradja o poreklu porodica i prezimena.
    Pocevsi od dela Jovana Cvijica, pa tako i ostalih istrazivaca i etnologa.
    Ja sam i po bibliotekama saklupljao materijal, iz onih knjiga koje nisu dostupne skoro nigde, kao i iz starih arhiva i raznih dokumenata.:)

    Одговори
  • Clavdivs

    Мислио сам конкретно, на наслов и аутора (ако такво што постоји, тј. ако ови подаци нису резултат личног архивског истраживачког рада). Знам за едицију Насеља и порекло становништва, али нисам успео да пронађем ништа што би обрађивало тај део око Чајнича. 🙂

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,
    Hvala ti na trudu i nesebicnosti.
    Sto se tice Prof. Rakica i njegove supruge iz Beograda, ja sam njima dao one podatke o Radovicima.
    Na projektu istrazivanja Radovica djurdjevstaka, radim oko 30 godina.
    Provodim dosta vremena u SAN-a u Beogradu, kada sam u Srbiji i njihovoj biblioteci, ali nisam nasao traga o Radovicima iz pomenutih mesta, mesta za koje sam te pitao.
    Jedino je Tanasije Pejatovic napiso da su RADOVICI u pribojsko pljevaljskom kraju koji slave Djurdjevdan, dosli iz Zavrsja. Iz kog Zavrsaja, nije kazao.
    Ja bih te zamolio, da mi napises nesto o Radovicima ,nije bitna slava, iz okoline KRAGUJEVCA,Kraljeva,Trstenika. Ako mozes da navedes i slave koje slave.
    Oprosti molim te, vidim da odlicno vladas materijom, pa eto sebi dajem slobodu da mi pomognes.
    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
    • Nikola

      Vitomire, gledajuci komentare primetih da pitate za Radovice.
      Postoje Radovici iz sela Kamenjača kod Trstenika u moravskom kraju.
      Krsna slava im je sv.Cirik
      Tvrde da im je starina u Crnoj Gori u selu koje se zvalo Radovici u primorju.
      U trstenicki kraj su se doselili pre prvog srpskog ustanka. Doselio se Radul sa sinovima i unucima, tako da su se u 19. veku u crkvenim knjigama pominjali i kao Radulovici.
      Danas Radovici zive u trstenickim selima Počekovina, Lopaš, Kamenjača, Donji i Gornji Ribnik, Veluće i u samom Trsteniku

      Одговори
  • Nebojsa

    Clavdivs,konkretno,Obradovice sam pronasao medju Hercegovackim prezimenima,sa tom slavom.
    A Tosice,bas u vasem kraju,u delu „Sokolska nahija“.
    Da sad nabrajam sve naslove,mislim mda je previse,stvarno ima puno toga. 🙂

    Vitomire, verovatno se misli na Zavrsje u Raskoj,okolina Prijepolja i Sjenice i to su onda oni Radovici,srodni Radonjicima.

    Ja cu ovih dana pogledati po knjigama,mada po meni,oblasti iz kojih su vasi mogli doci tu,su Raska,Crna Gora,istocna Hercegovina,cisto sumnjam da su iz nekog drugog kraja.

    Одговори
  • Clavdivs

    То ме је интересовало. Хвала.

    Одговори
  • dalibor

    Prezivam se Puzic i iz Gradiske sam u Republici Srpskoj.PREZIME SE PISE SA SLOVOM Z.Svi nasa porodica prica da smo se mi doselili iz Crne Gore,pa me zanima da li je to istina?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    У Шематизму дабробосанском за 1882 годину спомињу се Пузићи који славе Архиђ. Стефана у парохијама Јунузовци и Кукуље у градишки. Вјероватно су из тога краја доселили и Пузићи у село Јелићку, опш.Приједор гдје се у црквеним њигама спомињу 1913 године, а који су се раселили прије 20-так година. Још их има у Пискавици.

    У овом шематизму Пузићи је спомињу у пар. Бастаси који славе Мат.Евангелист и св. Николу у пар.Глиница код Крупе.

    Архимадрит (Пакомије) Пузић из села Радманића био је калуђер манастира Гомионица (непознато вријеме)- Источник за 1889-бр 19-20 стр 825

    Остале Пузиће можеш пронаћи и на овим страницана наших Корјена.

    Поздрав из Јелићке-Приједора

    Одговори
  • Nebojsa

    Puzicu,vasi su poreklom iz Popovog Polja,Hercegovina.
    I sad tamo ima Puzica,samo sto su oni u medjuvremenu primili islam.
    Puzici su se u krajinu naselili iz Like,sa Lapackog podrucja.
    Inace,po svemu sudeci pripadate velikoj grupi rodova u krajini i Lici,koja slavi sv. Stevana,a svi su poreklom iz Popovog Polja,dok su daljim poreklom iz Srbije,pominju se Decani u njihovom predanju,kao i Mrnjavcevici .
    Zna se da su i Nemanjici takodje slavili sv. Stevana.
    U tu grupu rodova,pored vaseg prezimena,spadaju jos i Mijatovici,Dobrojevici,Rokvici,Torbice,Mandici,Dukici,itd…

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,

    Molim te pogledaj u tvojim knjigama, pa me obavjesti.
    Na koje ZAVRSJE MISLIS?
    Gde se ono nalazi, kazi mi tacnu lokaciju.
    Naglasavam, da najvise RADOVICA sa krsnom slavom DJURDJEVDAN ima :
    FOCANSKI KRAJ, PLJEVALJSKI KRAJ I PRIBOJSKI KRAJ.
    Ove lokacije me interesuju, kako su naseljavane i odakle, a narocito RADOVICI.

    Nebojsa, hva na trudu i s nestrpljenjem cekam tvoj odgovor.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Nebojsa

    Vito,sva je prilika da niste iz Drobnjaka,posto se ta familija skoro ugasila u 18. veku,a ostatak je presao u okolinu Niksica.
    Tako da ostaje ova opcija da ste srodni Rodonjicima iz Zavrsja i Sjenice.
    Zavrsje se nalazi ispod Prijepolja.
    Kao sto sam ti vec napisao,Focanski kraj su u najvecem broju naseljavali Srbi iz Drobnjaka i Kolasina.
    Kao sto verovatno znas,Istocna Hercegovina sa Brdima dala je puno doseljenika,generalno i po zapadnim srpskim krajevima,a i na istoku sve do Morave.
    Ali i Sjenica i Pester su takodje bili izvoriste tih seoba.
    Nema puno Radovica u Sumadiji,tek po neki,koji je to prezime dobio dosta kasno,kao i vecina Sumadinaca.Mislim da ne treba tamo da trazite vezu.A Djurdjevstaka Radovica nisam pronasao nigde osim u Zapadnoj Srbiji,CG i kako vi kazete u Vasem kraju.
    Jos jednom ponavljam za Focanski okrug,ne posedujem literaturu gde se ispituje poreklo stanovnistva Foce,Gorazda i Priboja,a sudeci po odgovoru etnologa Rakica,moguce je da taj kraj niko nije ni obradio u tom smislu.
    Pozdrav.

    Одговори
  • nemanja

    interesuje me poreklo prezimena Vukovic iz Dalmacije,tacnije iz sela Miocic i okoline.

    Одговори
  • Dragana

    Nebojsa,vi ste STVARNO NAJBOLJI!Sta ste sve pronasli a ja NISTA.Medjutim,moram da vam se pohvalim da sam i ja bila vredna i da sam otkrila da POSTOJI knjiga ciji se autor bavi poreklom prezimena ljudi iz mog kraja,samo sto,uh,moram da saznam ime knjige i autora a to ce biti malo teze posto tip za koga sam saznala da ima primerak knjige zivi u Nemackoj.Javicu vam sta sam uradila….Drzite mi palceve, prijatelju…

    Одговори
  • Nebojsa

    Dragana hvala na lepim recima,a sto se tice jugo-istocne Srbije,postoji sledeca literatura,samo nije dostupna skoro nigde. Siguran sam da je u nekoj od ovih knjiga obradjeno i vase preizme(rec je o antropogeografskim ispitivanjima) :

    -Gornja Pcinja,Trifunovski J.

    -Grdelicka klisura,Trifunovski J.

    -Belopalanacka kotlina,Kostic M.

    -Sicevacka klisura,Martinovic M.

    Takodje,mislim da je izasla i edicija „Naselja i poreklo stanovnistva“ gde se istrazuje i poreklo stanovnistva Nisavskog okruga.
    Samo jos nema detaljnijih podataka o tome,bila promocija nedavno .

    Одговори
  • Nebojsa

    Nemanja, Vukovic je toliko cesto prezime,a jos ni slavu niste naveli?:)
    Medju crnogorskim prezimenima ima puno Vukovica,razlicitog su porekla,jedni su od Vasojevica,drugi iz Banjana,itd…

    Sto se konkretno vasih Vukovica tice,s obzirom da su nastanjeni u severnoj Dalmaciji,Drniski kraj,velika je verovatnoca da je rec o Hercegovackim Vukovicima.
    Dobro je poznato da se niko do sada nije bavio istrazivanjem prezimena u Dalmaciji,iz vise razloga.
    Ta teritorija je ceto bila predmet osvajanja sve tri strane,Turaka,Mletaka i Austirje,pa se stanovnistvo cesto selilo i Dalmacija je pre svega sluzila kao prelazna oblast prema Bosni i Lici.

    Konkretno,Vukovici su iz Gacka,slave Jovanjdan i postoji prica da su porkelom iz Banjana.
    Drugi Vukovici u Hercegovini su oni iz Jugovica,oni slave sv. Stevana,ali verovatno su srodni sa onima iz Gacka.

    Takodje poznato je da je u Hercegovini bilo Vukovica u okolini Bilece,oni tvrde da su direktni potomci vojvode Vlatka Vukovica.Njihova slava je takodje sv. Jovan .

    Velika je verovatnoca da su i vasi Vukovici od ovih iz Hercegovine,e sad,od kojih,to zavisi od vase slave.

    Takdoje je opste poznato da je matica Srba iz okoline Drnisa i Benkovca istocna Hercegovina.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,

    A da li ti je poznato, da jedna oblast koja obuhvata Celebic, Crnu Rijeku,Jecmiste, KRECE ITD, znaci istocni deo ,prema PLjevljima, se naziva jednim imenom ZAVRSJE.
    JA sam istrazivao sva ta mjesta, tako da u njima ima dosta Radovica Djurdjevstaka.
    Bio sam i u Drobnjaku, upznao Radovice koji tamo zive, uporedio njihov i moj rodoslov, i ustanovili smo da nam je jedan predak zajednicki, koji je negdje otisao iz Plja Radovica, ali oni nisu znali gdje.
    Kada smo slozili kockice, dosli smo do saznanja, da je on otisao preko Tare u Jecmiste, zatim njegovi potomci su se raseljavali iz jecmista u Vrbu, Meljakk, Zin, Krajcinovice, Bucje , Ostojice.
    Pravac Drobnjak – Foca – Pljevlje je kraci put za seobu, nego da su isli iz Drobnjaka za Prijepolje.
    Na ovom istrazivanju radim oko 30 godina, napisao sam i knjigu, koja je gotova, samo cekam jos neke rodoslove da ubacim i da je objavim.
    Bez obzira no to, uvjek istrazujem, pitam , citam, jer ovakvi projekti ne mogu se zavrsavati kabinetski, vec se mora dosta vremena provesti na terenu, pa tek onda konsuktovati razne knjige.

    Nebojsa, u svakom slucaju, VELIKO ti HVALA, samo molim te reci mi za Radovice koji se nalaze u okolini Vrnjacke Banje i Radovice u Hrvatskoj.

    Ovo te pitam zbog toga, sto drugi deo moje knjige O RADOVICIMA, obradjuje RADOVICE SA DRUGIM SLAVAMA.

    Da li prihvatas da se u knjizi pozovem i na tebe, ali bi mi morao kazati pod kojim imenom i prezimenom isl.

    Puno pozdrava od Vita Radovica iz Ulcinja
    Svi oni slave Djurdjevdan.
    Sto se tice Radovica iz Sjenice, koji slave Djurdjevdan, njih ima malo i oni su poreklom iz Drobnjaka. Kada je ubijen Smail-aga Cengic, veliki broj Drobnjaka i Moracana je poceo bjezati ka Srbiji, a jedan pravac seobe je isao i preko Sjenice.

    Одговори
  • Nebojsa

    Koliko sam shvatio,Vi ste sve vreme znali svoje poreklo,ali ste ipak trazili od mene da vam pricam sve ono?:)
    Znaci ipak je konstatacija da ste iz Drobnjaka tacna i pored sveg vaseg negiranja?:)

    Ne znam zasto mene da navedete,ja nisam autor nijednog dela,samo kao i vi istrazujem i citam .

    A sto se tice Radovica iz Hrvatske,morali bi da vidite neki njihov popis,ili prezimenik,ja to nemam.
    Znam samo da ih u Lici ima,ili ih je bar bilo u Kosinju,a u Dalmaciji u Ridjanima i Zagrovicu.Ne znam sta su slavili.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,
    Kao sto sam rekao, posao istrazivanja porekla je vrlo tezak i rizican. Moze da bude mnogo nedoumica, pogresnih putokaza, itd, te zbog toga treba cuti svacije misljenje i slagati kockice.
    Ljudi ne treba da uzimaju sve zdravo za gotovo.
    Nas poznati etnolog pop Savo Nakicenovic je zapisao Radovice u Kamenom da slave Djurdjevdan, njemu je to neko tako kazao, a istina je drugacija, Radovici u Kamenom ne slave Djurdjevdan nego Jovanjdan i starinom su Bjelopavlici, pa su u medjuvremenu promenili slavu.
    Zato treba dobro sve proveriti, sa svih strana cuti misljenja i tek tada slagati kockice.
    Za Radovice Djurdjevstake,sa prostora Foce, Pljevalja i Priboja, zaista nema starih podataka, ljudi koji su taj kraj popisivali, ali ima domovnika i maticnih knjiga koje su sacuvane, gdje se tacno moze vidjeti kretanje tog stanovnistva, samo zaista treba dosta vremena za proucavanje.
    Kada sam pitao tebe , da te unesem u knjigu, koncepcija moje knjige je takva, da na kraju unosim sve one koje sam kontaktirao u vezi porekla bilo kojih Radovica.

    Molim te nisi mi kazao da li nesto znas o Radovicima iz okoline Kragujevca, Vrnjacke Banje i Trstenika.

    Sto se tice lickih Radovica, oni slave Nikoljdan i poreklom su od Kuca-Drekalovica.

    Nebojsa, hvala ti na saradnji i ocekujem odgovor.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
    • Jelena Cvijetić

      Dragi Vito, moja mama je od Radovica iz Cajnica i slave Djurdjevdan Pradedu, nazalost nisam upoznala, zvao se Milan. Govorio je da se doselio negde od Glave Zete. Njegov rodjeni brat je odselio u Kotor,njegov sin je jos uvek ziv i zove , kapetan je duge plovidbeu penziji. Volela bih i ja nest vise da saznam Pozdrav!

      Одговори
  • Nebojsa

    Nema na cemu, meni je drago ako sam bio od pomoci.
    Rekao sam ti za ove iz Sumadije, ima ih malo i ne znam sta slave i mislim da su to prezime dobili tek u 18. ili 19. veku, tako da ti nisu od koristi.
    A sto se tice Vrnjacke Banje, najbolje bi bilo da nekako dodjes do knjige koja se zove „Raska-antropogeografska ispitivanja“(Vrnjacka Banja,okolina Kraljeva,itd),tamo verovatno ima podataka o svim rodovima iz tog kraja, ja ne posedujem tu literaturu.

    Одговори
  • Ђорђе Тирић

    Поштовани,
    обраћам вам се у нади да ћете моћи да ми помогнете у погледу порекла мог презимена, а онда и географске одреднице порекла моје породице. Наиме, моја породица Тирић је из Мишара код Шапца, и према неким траговима које смо нашли (надгробни споменици)ту се налазимо макар од краја 18 века. Мене занима да ли можете да ми помогнете у одгонетању порекла самог презимена и постојбине. Крсна слава Тирића је Михољдан (12. октобар).
    Сазнао сам да постоје породице са тим презименом на Косову у опшини Штрпце и мислио сам да је то правац у којем би требало да се трага даље, али сам сазнао да је њихова крсна слава Свети Никола тако да сада нисам сигуран да ли имамо заједничке корене. Такође знам да име доста Тирића у Босни и у Хрватској али су они у неком тренутку променили веру.
    Са искрeним надама, Ђорђе.

    Одговори
  • Nebojsa

    Djordje,postoji knjiga „Macva,Sabacka Posavina i Pocerina“,u kojoj se sigurno pominje i poreklo vase porodice,nazalost,ja je ne posedujem i ne znam gde se moze nabaviti.
    Ako ste u mogucnosti,dodjite nekako do nje,siguran sam da cete naci i vase prezime .

    A sto se tice prezimena Tiric,ja do sada nisam imao prilike da se sretnem sa njim u istrazivanjima .

    Postoje u okolini Livna muslimani Tirici .

    U Hercegovini postoje muslimanska prezimena Tiro (Konjic,Mostar) i Tirovic (Nevesinje) .

    Etnolozi smatraju da njihovo prezime potice iz Persije,od reci Tirjacija .

    Sto se tice Vasih Tirica,postoji mogucnost sa su srodni sa onima sa Kosova,mada je u naseljavanju Macve vise ucestvovala Dinarska struja stanovnistva(Bosna,Hercegovina,Crna Gora).

    Takodje veliki broj Macvana vodi poreklo iz severo-istocne Bosne i Semberije,a ja igrom slucaja posedujem jedno obimno delo o poreklu stanovnistva tih oblasti,pa ako nesto pronadjem napisacu.

    Nadam se da se tu krije odgovor o poreklu vase porodice,pozdrav .

    Одговори
  • Nebojsa

    Djordje,takodje sam zaboravio da napomenem da slava Miholjdan,po etnolozima,upucuje na poreklo iz severne Albanije i Pastrovica(Bar,Budva,sv. Stefan),pa moze biti da vasi dalje porеklo vode iz tih krajeva.

    Одговори
  • Nebojsa

    Djordje , u Semberiji nisam pronasao Tirice .

    Ali sam dosao do podatka da su oni muslimani Tirici dolsi u Livno iz Dalmacije .

    A Dalmacija je sluzila kao etapna oblast i prema Bosanskoj krajini,pa zato smatram da pripadate grupi rodova koja u Krajini slavi Miholjdan.

    Milan Karanovic je u svojoj knjizi o poreklu stanovnsitva Krajine zabelezio sledece :

    “ Starinci su grupa rodova: Ivancevic-Dakic-Kenjalo- Vulin. Ima ih svega
    118 k. sa 9 prezimena u ovoj oblasti i to: Dakici 38 k. u 8 n.; Kenjala 34 k. u 12 n.; Ivancevici 15 k. u
    3 n.; Vulini 8 k. u 4 n.; Copici 13 k. u 5 n.; Mirici 2 k. u 2 n.; Beuk 2k. Radusin 5k. i Ilic-Bekezi 3 k.
    Svi su vele „jedno“ , pa su se nekako razrodili i slave retku slavu MihoLjdan. “

    Doseljavanja u Macvu i zapadnu Srbije bilo je i iz Bosanske Krajine takodje.

    Jos jedan putokaz u vasem slucaju je retka slava Miholjdan .

    Milan Karanovic ove porodice smatra starosedeocima u Krajini, a to je zato sto su oni vec dugo bili tu kada je on radio na tom delu, dakle pocetkom 20. veka.

    Medjutim, oni su u Bos. Krajinu dosli medju prvima jos 1480. godine, zato i ne pamte odakle su .

    Oni su dakle odmah posle pada Hercegovine krenuli dalje na zapad i preko Zmijanja stigli u Krajinu, Liku, Dalmaciju .

    Slava Miholjdan samo potvrdjuje ovu tezu, zato sto je takodje veoma zastupljena bila i u Staroj Hercegovini. Postoji cak i knjiga „MIholjdan u Staroj Hercegovini“.

    Da napomenem samo da je Stara Hercegovina obhvatala oblast od Neretve na Zapadu, pa sve do manastira Mileseva na istoku, tako da je obuhvatala i veliki deo Polimlja, zatim se granica spustala izmedju Niksica i Brskova, hvatala gornje tokove Pive i Tare i izbijala na primorje .

    Одговори
    • Милица

      Поштовани, можда је вредно помена, у Љубовији постоји породица Тријић, једна од најстаријих породица тога краја, која такође слави Михољдан.
      Милица

      Одговори
  • Александар Маринковић

    За ЂОРЂА ТИРИЋА:
    ТИРЕ / ТИРОВИ – у Суботици, од 1715.год.; негдашњи старинци мухамеданци Тировићи у источној Херцеговини; православни Јован Тиро 1673.год. у Сарајеву, а пореклом из вишеградског краја; старо презиме муслимана Хусића у средњој Босни било је Тире. Део Вареша у средњој Босни зове се Тирићи.

    Можда би сте требали погледати и Тирагиће / Тирогиће у Босни. Верујем да презиме има исти корен.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa,

    Hvala ti, svakako si dosta doprineo da potvrdim ono neke svoje cinjenice.
    Samo tako nastavi, sve pohvale za tebe i sve one koji rade sa tobom.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Jelena Cvijetic,
    Da li su tvoji Cvijetici iz Poblaca?
    Napisi mi sve sto znas o Radovicima tvoje majke na Mail vilaradovic@ptt.rs
    Inace ,tvoja majka i ja smo bratsvenici.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • administrator

    Витомире, Небојша, неизмерно смо захвални на сваком вашем јављању. Имамо само једну малу молбу – ради прецизности пробајте да пишете или на ћирилици или на латиници која није „ошишана“. Овако, лако може доћи до забуне да ли је у питању слово ц, ч или ћ, или с или ш, или з или ж – наравно, тамо где се то логички не може закључити. Иста молба важи и за све остале који се јављају у коментарима. Хвала унапред.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Hvala administratoru na molbi, sugestija je na mjestu, u buduce cu pisati cirilicom, jer je to nase srpsko pismo.

    Pozdrav

    Одговори
  • administrator

    Хвала на разумевању, Витомире. Овај сајт је, између осталог, и скроман покушај да се негује и сачува наша лепа ћирилица, којом се, нажалост, све мање пише…

    Одговори
  • Ђорђе Тирић

    Најискреније Хвала Небојши и Александру на помоћи.
    Ако сам добро разумео последњу Небојшину поруку упућену мени, Тирићи су после пада Херцеговине се населили у Далмацији, а касније прешли у Србију?
    Свакако ћу се потрудити да истражим све наводе и надам се да ћу имати успеха.
    Још једном пуно вам хвала и надам се да ћете објавити уколико дођете до још неких сазнања…

    Одговори
  • Nebojsa

    Нема на чему Ђорђе, објавићу наравно ако дођем до неких података.

    Из Херцеговине у Далмацију, па у Босну,па из Босне у Мачву.
    Такође, постоји опција да сте директно из Херцеговине дошли ту где сте сад, зато што је матица те групе родова која по Босни слави Михољдан, управо Херцеговина.

    Одговори
  • ljubisa

    Molim vas ako bi mogli da mi odgovorite o poreklu prezimena Vujmilovic.Krsna slava Sveti Jovan Krstitelj.Ja sam iz Laktasa u Republici Srpskoj.

    Одговори
  • sladjan

    poreklo prezimena Radulovic.Krsna slava sveti Nikola iz Banjaluke

    Одговори
  • milan

    Zanima me otkud potice prezime Maricic.krsna slava Sveti Nikola iz Laktasa sam

    Одговори
  • Nebojsa

    Што се тиче презимена Вујмиловић,оно спада у групу веома ретких презимена .
    Свакако је настало по личном имену Вујмил,или Вујмило .

    Ево неких података о томе где се јавља и кад:

    Вујмиловић: презиме забележено у матичној књизи крштених Сремске Митровице 1815. године: у селу Врбици
    (Јасеница, Србија), „доселио се Вујмил са синовима Лазаром и Томом од Сјелине око 1780. године“. Основа: антропоним Вујмил који je запажен у области Бранковића у Србији 1455. године.

    Судећи по овој анализи Велимира Михајловића,ваше порекло врло вероватно води са Косова.
    Као што је познато,Бранковићи су држали скоро цело Косово и део Рашке,а лично име Вујмил се,као што видимо,први пут помиње на тим просторима .

    Одговори
  • Nebojsa

    Маричићи су, по свему судећи, из Пиве.

    У Пиви постоји топоним „Куће Маричића“, само тамо више нема породица са овим презименом, раселили су се, а славили су св. Николу.
    Познато је да једна половина Пивљана слави св. Николу, а друга св. Јована.

    Што се тиче Радуловића, они су пореклом или из Херцеговине или из Црне Горе.
    Наиме, у Херцеговини их је било у Невесињу иу Требињу, славили су св. Јована и Ђурђевдан.
    Док је у Црној Гори велики списак породица са овим презименом, па постоји велика шанса да су и ваши пореклом управо из Црне Горе.
    Ако сазнам нешто конкретније написаћу, а ако неко има тачније податке, нека објави, поздрав!

    Одговори
  • Natalija Smiljanic

    Htela bih da znam nesto vise odakle su Smiljanici. Po nekoj prici starijih moji preci su dosli iz Hercegovine u mesto Velika Rjeka kod Malog Zvornika. Odatle su kolonizacijom dosli u Banat. Slavimo Djurdjevdan.

    Одговори
  • Nebojsa

    Наталија,ево података о вашим Смиљанићима .Ови су из Вољевца,али како је то у непосредној близини Велике Рјеке,реч је о истом роду.
    Пореклом сте из околине Пљеваља .
    Тај део је некада припадао старој Херцеговини,зато и имате предање о пореклу баш из тог краја.

    Познији су досељеници: Вујковићи. По причању Гавриловом у неком селу код Пљеваља, у Пљеваљском Пољу, деси се велика несрећа у једној кући, пуној народа и свега изобиља. Запали се кућа и у њој нађу смрт старешина, браћа и синови, снахе и многа деца. Чудним случајем остану старешинина жена и четворо унучади, двоје мушких и двоје женских. У оној жалости и општем метежу баба Вујана, или како су је звали из милоште баба Вујка, усни као јави јој се Св. Арханђел и нареди да бежи одатле где зна. Вујка оде у Пљевља, јави се једном добром пријатељу Турчину и упита га за савет. Овај је посаветује да иде и да се што пре спреми и јави њему. Турчин је из Пљеваља на својим коњима са својим момцима пошље у Крњачу, на ушћу Увца, и преда је неким познаницима у намери да је ту задрже. Она се ту задржала скоро две године и кад јој се деси да јој умре једно женско унуче, спреми се на пут и дође у Рачу, неком познанику. Овај је упути с неким Ћелићем у ово село и он је насели на Оштрељу, испод Чикара. Она је била задовољна местом, оба унука је одгајила и оженила и од њих деце дочекала. Ни унуци, ни њихови потомци, нису били рудари, нити су данас (20 к.; Св. Ђурђе). Кад је баба Вујка дошла у село, испало јој је за руком да достави својој други, баба Смиљани, да крене из Крњаче. Она је дошла и од ње су Смиљанићи. Смиљана је била старија с одраслијом децом и дошла је под Врањачу и ту су је Великоречани наместили да јој деца раде на турским имањима. Они до 1834. год. нису имали много земље а тада су добили доста (18 к.; Св. Ђурђе).

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Небојша,

    Занима ме порекло породице СТАНКОВИЋ из Мачванског Белотића, славе Св. Тому.

    Молим те напиши ми све што знаш о њиховом пореклу.

    Захвалан Вито Радовић

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Небојша,

    Молим те напиши ми све што знаш о пореклу породице МРШИЋ иѕ Подвидаче, Сански Мост,
    славе Ђурђевдан.

    Захвалан Вито Радовић

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Небојша,

    Молим те да ми кажеш све што знаш о пореклу породице КОВАЧЕВИЋ, из Горњег Милановца, славе Ђурђевдан.

    Захвалан Вито Радовић

    Одговори
  • Sarko

    @Vitomire Radovicu

    podaci su sa pocetka 20. veka.
    Stankovici (14 kuca., slave Sv. Tomu) iz Macvanskog Belotica vode poreklo od Stanka, doseljenog u 18. veku iz Gornje Sipulje u Jadru, od njih su Arnautovici u Badinovcima.

    Gornja Sipulja se nalazi u opstini Loznica. Imam podatke i za sela oko Loznice.. U Gornjoj Sipulji nema vise rodova koja slave Sv. Tomu. U Donjoj Sipulji ima jedan razgranuti rod koji slavi Apstola Tomu (Pavlovici, Marjanovici, Petrovici, Matici, Stevanovici, Neskovici, Zivanovici, Gagici i Simeunovici ukupno ih je bilo 24 domacinstva (podaci su iz 1906 godine). Ja mislim da je to ista slava kao i Sv. Toma, taj se rod preselio u drugoj polovini 18. veka iz obliznjeg Donjeg Badanja. Zbog toga sto im neki predak ubio Turcina. Mozda je predak Stanko od koga poticu Stankovici iz Belotica od ove porodice iz Donje Sipulje.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Да ли неко има податке за породицу Васиљевић из Прањана код Чачка? Хвала.

    Одговори
    • Marinko Vasiljevic

      Dali neko ima podatke gde su Vasiljevici iz Vraceva , zaseok Vrba slave A . Mihajla . Samo jedna porodica iz bratstva Vasiljevica [ Vasilije i Bosiljka ] tj. njihova tri sina [ Dimitrije Jakov i Ilija ] doseljeni u Toplicku Veliku Planu sa porodicama 1877 godine .

      Одговори
  • Nebojsa

    Мршићи из Санског Моста припадају групи родова за коју Милан Карановић сматра да су староседеоци у крајини,а дошли су у околину Санског Моста са Змијања. Свима даље порекло води из Источне Херцеговине, Дробњака и Старог Влаха.

    Старинци су ови родови: Врањеши 9 к. у 3 н.; Милиновићи 3 к. и Мршићи 5 к. са сачуваним предањем да су „једно“. – Свјетлице 7 к. у 3 н., Станивуковићи 2 к., Тесле 5 к., Иванићи 6 к. у 3 н.; Ерцези 14 к. у 4 н.; Арељи 15 к. у 4 н.; Дражићи 33 к. у 8 н.; Јованићи 19 к. у 7 н.; Орељи 15 к. у 4 н. – Керкези 17 к. у 5 насеља и од њих Зецови 19 к. у 5 насеља. 346 -Рабате 5 к. у 2 н. и од њих Марићи 7 к. у 3 насеља и сви славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • Nebojsa

    Ковачевићи из тог краја су и најстарији досељеници .
    Пореклом су из породице Курепа у Дробњацима и дошли су ту у другој половини XVII века .
    Има их и под презименима Мијаиловић и Симић .
    Славе св. Ђурђа .

    А што се тиче Станковића из Мачванског Белотића,адекватан одговор дао вам је Сарко .

    Поздрав Вито .

    Одговори
  • Nebojsa

    Александре,наведите славу породице Васиљевић,превише је Васиљевића у Шумадији и околини Чачка,да би сви били истог порекла .

    Одговори
  • Clavdivs

    Како истраживати порекло староседелачких породица (у љубићким селима, нпр)? Сам аутор (Р. Илић) за те породице каже да : „су ту биле и онда, када су први досељеници дошли. Но и ове породице тешко да ће бити много старе.“.

    Одговори
  • Nebojsa

    Мисли се на досељавања у XVII i XVIII веку .А те породице које су тада долазиле,затицале су и одређен број староседелаца,али по свему судећи и то становништво се населило ту из неког другог краја,али је то било давно,па не памте порекло .

    Веома је мали број староседелачких породица на овим просторима генерално,због честих сеоба,болести,ратова,итд…

    Одговори
  • Sarko

    @Marinkovicu

    Nemam kompletne podatke. Srednjovekovno naselje Pranjane raseljeno je krajem 17. veka. Sadasnje selo je osnovano ili onovljeno u 18. veku. Stanovnistvo slavi Djurdjevdan, Jovana, Stefana, Luku, Ignjatija, Savu i Jeremija. Najstarije stanovnistvo doseljeno je iz Starog Vlaha, Crne Gore i iz okoline Uzica i izmedju prvog i drugog svetskog rata iz okolnih sela.

    Одговори
  • Nebojsa

    Ево података о неким Васиљевићима из околине Чачка и Ваљева, пошто у Прањанима нисам пронашао ово презиме.
    Претпостављам да су Васиљевићи који вас занимају у сродству са неким од ових.

    У селу Брђани,Васиљевићи су пореклом из Рудог у Полимљу,дошли ту седамдесетих година 19. века.

    У Пепељевцу,Васиљевићи су пореклом из Вујиноваче,досељени су у I српском устанку,или мало пре тога.

    У селу Совач, Васиљевићи пореклом из Осата,околина Сребренице,славе Михољдан.

    У Јовановцу, Васиљевићи пореклом из Пријепоља.

    У Корману, Васиљевићи пореклом из Сјенице .

    По свему судећи Васиљевићи воде порекло из Рашке и Старог Влаха.

    Одговори
  • Nebojsa

    Заборавио сам да напоменем да у Брђанима и Пепељевцу Васиљевићи славе Светог Јована.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За ШАРКА и НЕБОЈШУ:
    Више података о Васиљевићима из Прањана не знам. Занимају ме из разлога што се ДНК анализом испоставило да сам са њима у сродству па ме занима одакле су дошли у околину Чачка. Да ли је то Херцеговина или Црна Гора (можда Васојевићи) и коју славу славе? У сваком случају, хвала вам на труду.

    Одговори
    • Janko

      ЗА АЛЕКСАНДРА МАРИНКОВИЋА
      Садашњи Васиљевићи из Прањана обухватају (по мушкој линији) два или можда три рода:
      1) прави Васиљевићи, славе Ђурђевдан, досељени – изгледа, у Прањане пре Првог устанка из оближњег села Папратиште, код Пожеге; Васиљевића са том славом има на Златару и у неколико других села Старог Влаха и Златибора; могу бити изданак и црногорско-сјеничке и херцеговачке миграционе струје;
      2) Василијевићи (Клинцовићи), који су касније узели исто презиме Васиљевић, славе Савиндан; њихов предак Василије (поткивач, отуда презиме Клинац) дошао је у Васиљевиће из истог места одакле и предак Васиљевића (Папратиште); може се претпоставити да је дошао са два малолетна сина, као удовац, и да се приженио за удовицу неког од Васиљевића која је имала три сина;
      2а) Једни Василијевићи-Васиљевићи су потомци Василијевих синова;
      2б) Други Василијевићи-Васиљевићи су потомци Василијевих пасторака (синова удовице Цмиљане); уколико је претпоставка о томе да је Цмиљана била удата за неког Васиљевића тачна, онда су ови Василијевићи по мушкој линији уствари Васиљевићи.
      За сада не могу да утврдим како се Василије аутентично, по роду, презивао (у пописима из 1824. и 1831. године Василије има презиме ТОШИЋ, што може бити, вероватно, по оцу Тодору).

      Одговори
  • Nebojsa

    Александре, ја сам написао одакле су Васиљевићи дошли у околину Чачка, Ваљева, итд…

    А даље порекло ових Васиљевића води из Пиве (Св. Јован), племена на граници Црне Горе и Херцеговине, према ранијој подели, Пивљани се сматрају Херцеговцима.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Очекивао сам да ће њихово порекло бити из тих крајева. Наиме, мој предак је из Васојевића дошао у Далмацију, али се старо презиме заборавило. Постоје индиције да је било “некако на Б“, али сложиће те се, то не открива пуно. Једино поуздано је да је предак дошао из ближе околине манастира Ћелије у Калудри и да је задржана слава Аранђеловдан.
    Након ДНК анализе, испоставило се да сам више повезан са херцеговачким породицама расељеним по Далмацији него Васојевићима (који су такође урадили ДНК анализу). Надам се да неко располаже подацима о породицама око Калудре…

    Одговори
    • младен гајић

      Здраво Александре,
      ако није тајна која је твоја хаплогрупа? Видим да пишеш и о ДНК анализи Васојевића, да ли знаш њихову хаплогрупу?
      С обзиром да су моји преци дошли са простора Херцеговине или Црне Горе, бар тако се претпоставља…јако ме интересује и ”генетика” одређених родова…ја припадам грани Р1а1а РМ198.

      Поздрав.
      Млађо

      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Хвала Небојши и Шарку на одговорима о пореклу Мршића, Ковачевића и Станковића.

    Замолио бих обоjицу да ми кажу из којих су књига узимали податке и од ког аутора.

    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Молим Шарка и Небојшу да ми кажу одакле потичу Келечевићи, из Дрвар Села, славе Јовањдан.
    Да ли је то њихово примарно презиме?
    Шта означава корен у презимену Келечевић?

    Хвала и поздрав од

    Вита Радовића

    Одговори
  • Sarko

    @Radovicu
    podaci su iz druge decenije 20. veka iz monografije Unac.

    Kelecevici (1 kuca., slave Sv. Jovana), Odavno su u Drvar Selu. A starinom su iz Dalmacije. Oko 1820 godine odselili se njihovi krvni srodnici Kelecevici u Mrcevce kod Bosanske Gradiske.

    Одговори
  • Nebojsa

    Вито,као што сам већ рекао,“Српски етнографски зборник“,Јован Цвијић,САНУ .
    Већина тих истраживача се бавила и теренским радом,тако да претпостављам да су подаци углавном тачни .

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa zar ti mislis da svaki koji ima za sveca Sv. Jovana potice iz Pive? ili koji ima za sveca Djurdjevdan potice od Drobnjaka? Vidim odgovrio si gospodinu Radovicu o porodici Mrsic. Napisao si bio da ih Karanovic smatra starincima u Krajini i posle si jos dodao da su daljim poreklom iz Istocne Hercegovine, Drobnjaka i Starog Vlaha, na osnovu cega si to zakljucio?

    Одговори
  • Nebojsa

    Наравно да не мислим тако, нити сам икад био присталица генерализовања када су те ствари у питању.

    За све породице, за које сам навео да су из Дробњака, или из Пиве, постоје подаци у монографијама да воде порекло баш одатле .

    Такве славе, када су у питању динарски досељеници, могу бити евентуално показатељ у ком правцу да усмеримо истраживање (Владислав Скарић).

    А што се тиче Мршића, то сам констатовао зато што сам проучавањем свих презимена у тој групи, којој припада и Мршић, пронашао да им је даље порекло из Дробњака, или Старог Влаха.

    Карановић је мало неозбиљно закључио да су староседеоци у Крајини, зато што је то просто немогуће, ако се поуздано зна да тамо почетком 18. века, практично све било пусто.

    Стицајем околности пуно сам проучавао те крајеве, па да не наводим колико је било ратова и расељавања тог становништва и самим тим, константног прилива новог.

    Карановић такође за неке родове из Крајине тврди да су староседеоци, док је у новије време доказано да оне воде порекло из Старог Влаха нпр. Штрпци, Карани, Керкези,итд…

    Они су у Крајину стизали, или преко Змијања, или из Лике, или из Далмације, које су биле прелазне, етапне области.

    Користити реч „староседелац“ за родове из Крајине је недопустиво за таквог етнолога какав је био Карановић.

    Али је и он сам то урадио, зато што није имао информације, или предања тих породица о даљем пореклу.

    На сву срећу, пуно људи је радило на расветљавању порекла ових породица( презимена),па је тако и утврђена њихова даља старина,тј порекло.

    Одговори
  • Nebojsa

    Такође, ја се трудим не само да пронађем последњу етапну област приликом истраживања порекла, већ идем на то да откријем најстарије могуће порекло. Наравно, то је овде веома тешко.
    Зато је добро повезивати неке приче, предања, групе родова, или славе .

    Исто тако, никад нећу написати нешто погрешно и тако особу која се обратила за помоћ навести на погрешан траг .

    Сваки податак који сам објавио до сад је имао за циљ да олакша људима трагање за коренима и био је углавном део неке од монографија наших респектабилних етнографа .

    Ако сматрате да не радим то на најбољи начин, или не поседујем довољно информација да би се упуштао у расправу, ја то прихватам и нећу убудуће давати одговоре.

    Такође сматрам да овде има довољно упућених у материју и да ће се наставити са успешним истраживањем порекла породица и презимена.

    Поздрав

    Одговори
  • administrator

    Поштовани Небојша,
    портал Порекло у вама је, за ово кратко време, стекао најдрагоценијег сарадника. Показали сте не само велико знање већ и огромну вољу да свакоме помогнете у трагању за својим коренима. Без ваших одговора и коментара ово више не би било исто место. Због тога вас молимо да и убудуће делите са нама сва своја сазнања, на радост и добробит свих. Молимо вас и да не замерите Сарку на његовој упадици. Верујемо да је била добронамерна, као што смо сигурни да сте и ви својим одговором одагнали и најмање његове сумње да овде износите било какве произвољне ставове. Што се нас тиче, таквих сумњи никад није ни било. Захвални смо вам на свему досад учињеном, као и оном што тек следи. Овај портал једино има смисла ако су његов саставни део људи попут вас. Останите уз нас.

    Одговори
  • младен гајић

    Ево и ја се апсолутно слажем са администратором и надам се да ћеш наставити да дајеш информације о поријеклу породица као до сада…такође и мени си био заиста од помоћи, с великим задовољством читам твоје постове, настави овако!

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Posto je doslo do rasprave izmedju Nebojse i Sarka, a u vezi moga postavljenog pitanja o poreklu MRSICA, mislim da je Nebojsa, zaista u pravu,kada je kazao da su oni starosjedioci u Krajini. Nebojsa je samo preneo ono sto kaze Karanovic, a samatram isto tako da Karanovic nije mislio da su oni bukvalno starosjedioci, vec najstariji doseljenici medju ostalim doseljenicima.

    Ne bi trebalo da se prepiru ni Nebojsa ni Sarko, jer su obojica od velike koristi.
    Etnologijom, etnografijom i istrazivanjem porodica se bavim oko 30 godina i u nazad nekoliko godina pratim putem PORTALA ovoga tipa i rad Sarkov, mislim da je dobar, ako se radi o ovom istom Sarku.

    Za Nebojsu sam saznao preko ovog PORTALA, dobro se snalazi, samo bih ga evo po drugi put molio, kada odgovara, ili citira nekoga, da obavezno navede AUTORA i NJEGOVO DELO iz kojeg on uzima podatke. To je onda zaista profesionalno i ljudi mogu tacno da uzmu knjigu i vide da je zaista to.

    Nebojsa, kazes da crpis podatke iz „SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK“, Jovan Cvijic, SANU.

    Ja koliko znam ovakav naslov Cvijicevih dela ne postoji.

    Postoje SEZ koji su numerisani rimskim brojevima, kao recimo J. ERDELJANOVIC, Kuci pleme u Crnoj Gori, SEZ VIII, Beograd, 1907.

    Svi nasi stari etnolozi i etnografi kojima je Jovan Cvijic utro put, na ovakav nacin su objavljivali svoje radove.

    Nebojsa, molim te ako te ne mrzi, citiraj mi sve ono sto pise o MRSICIMA IZ PODVIDACA, SANSKI MOST,

    Pozdrav za Nebojsu i Sarka od

    Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa, imas masu doseljenika koji su se iz Bosne naseljavali izmedju 15 – 17. veka u Dalmaciji, Lici i dr. krajevima danasnje Hrvatske. Mnogi od tih rodova koji su naseljeni u Dalmaciji, Lici i dr. nemaju nikakvo predanje o daljem poreklu. Znaju samo da su po predanju iz Bosne. I jedan dobar broj doseljenika po predanju zna da su doseljeni preko Bosne, a da im je dalje poreklo iz Hercegovine, Crne Gore ili Stare Srbije. Sigurno je da je mali broj tog starog stanovnistva u Bos. Krajini ostao da zivi na tim prostorima. Kasnije pred kraj 17. veka i posle toga mnogi od tih doseljenika iz Bosne koji su naselili Dalmaciju i dr. krajeve vracaju se u Bos. Krajinu, to je bila tkz inversna migracija. I to stanovnistvo je jako staro unazad 500 i vise godina zivelo je u Bosni i tesko im je utvrditi dalje poreklo. Jer se malo zna o najstarijem pravoslavnom stanovnistvu u Bosni. Zna se pouzdano da je i pre turske vladavine zivelo pravoslavno stanovnistvo u nekim delovima danasnje Bosne. Imamo neke stara dokumenta koja dokazuju da je u 15. veku doseljeno pravoslavnom stanovnistvo u nekim seobama iz okoline Beograda i Smedereva, ne zna koliko ih je bilo. Takodje se zna da su Turci u 15 i 16. veku dovodili pravoslavno stanovnistvo u Bosnu da ratuju protiv Austrougara kao vazalna vojska na strani Turaka. Ne zna se odakle su sve te pravoslavce dovodili u Bosnu. Ne zna se i koliko je pravoslavaca preslo na islam. Slazem se s tobom kad kazes da se stanovnistvo raseljavalo zbog ratova, kuge i zbog drugih razloga, ali nije se celokupno stanovnistvo odseljavalo u daleke migracije, bilo je stanovnistva koje se seljakalo unutar neke oblasti ili nekih oblasti. Zato se ne slazem bas s tobom kad povezujes neke stare rodove na osnovu krsnih slava i odredjujes im poreklo bez ikakvih dokaza, za mene je to samo nagadjanje jer su ipak to stariji rodovi i tesko im je pronaci maticno poreklo. (To je moje misljenje), ja to ne tvrdim i ne kazem da je to tacno. Za ove novije doseljenike od 18. veka i kasnije moze da im se nekako iskombinuje i poveze poreklo pomocu krsnih slava. (Isto tako mnogi od nas se prave naivni i mislimo da su nam prezimena odvajkada, a ustvari su vecina prezimena iz novijeg vremena, prezimena su cesto menjala, pa se tako i poreklo zaboravljalo.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Nebojsa, evo do kojih sam ja podataka dosao u vezi istrazivanja MRSICA:

    „U Srpskom Biljanu, u Sanickoj Zupi, stari Mile Mladjen Mrsic (86 godina star)veli, da su dobili bastine: Odeljak, Romici, Kamen, Gvozdac, Debela Strana, Debeli Rast, Dragovica, Sretica.
    Iznad druma u selu Srpski Biljan su se naselili MLADJENI, kao derbendzije (;uvari klanaca), da stite putnike. U Presjeci, gdje je do skora bila kuca begova Kulenovica, bile su vele dvori MLADJENA.
    Za vrijeme kuge je gotovo sve izumrlo, samo je ostala jedna udovica sa muskim djetetom.
    Njoj se pridruzi neki TRKULJA od Unca.Od Mladjena je ostalo musko dijete sa
    Trkuljom…

    Poslije izvesnog vremena, ojacao je begovski rod Kulenovica, koji je, posto je izgubio posjede u Lici, naselio u Petrovac. Beg Kulenovic, uze kao Taoca Stevana sina Mile Mladjena i poruci, da ce ga ubiti ako mu on ne donese tapije od njegove zemlje u selu Srpski Biljan. Da bi spasio sina, Mile je begu dao bastinu Prisjeku, gdje je bila kula Kulenovica.
    Od Mladjena su LAKICI 1 kuca, i MRSICI 2 kuce…“
    Milan Karanovic, Sanicka Zupa,
    strana:265,267,269,275,280,294,297,302.

    Imam jos podataka, ali nastavicu drugi put.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Александар Маринковић

    @МЛАДЕН ГАЈИЋ
    Моја хаплогрупа је I1 (Skandinavac), док је код двојице тестираних Васојевића била Е1b1b. Поменути Васиљевићи из околине Чачка су ми “генетски блиски“ (као и још неке породице), што значи да имамо неког заједничког претка.

    Одговори
    • младен гајић

      Јако интересантно…И2а1 јесте у процентима најзаступљенија хаплогрупа на просторима бивше Југославије…јако ми је драго да има и вас који сте И1.
      Знам да југ Србије јесте навелико заступљен Е1б хаплогрупом… A с обзиром да су предања једно, а генетика нешто друго…ипак се треба ослањати на ову другу, јер ту нема дилеме ко је с ким у сродству.

      Одговори
  • Petar

    Zanima me poreklo prezimena Milivojevic, slava Sv. Jovan preciznije.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Сарко,
    можеш ли ми казати, да ли има Радовића у: између Рашке и Краљева, у Темнићу, Крушевцу, Трстенику, у околини Ваљева, у Качер, Горње Драгачево, Лепеница, Гружа, Вишеградски Стари Влах, Сарајевско Поље?

    Знам да посједујеш ове књиге, па те молим за одговор.

    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • dragan

    Postovani,
    Sve pohvale za ovo sto radite jer je to veliki i jako bitan posao! Drago mi je da u ovom svetu galopirajuce globalizacije postoje ljudi koji bi voleli da znaju ko su i budu to sto jesu – posebni! Zamolio bih Vas za pomoc! Otac i ja vec dugo zelimo da saznamo nesto o nasem poreklu i ranije smo se raspitivali o tome i sve ukazuje na Hercegovinu, ali dosta nejasno…Ako mozete, molio bih Vas da istrazite poreklo porodice Savic, krsna slava Djurdjevdan. Zivimo u okolini Valjeva, tacnije u Mionici, ali se moj pradeda tu doselio posle 1. Svetskog rata iz sela Pilatovic, opstina Pozega. Danas u Pilatovicu i dalje ima jedna kuca Savica, ali i, koliko znam, Savica koji nam nisu rod. Unapred sam Vam zahvalan za svaku informaciju koju “ iskopate „. Pozdrav!

    Одговори
  • Nebojsa

    Драгане ,

    Савића је у Ваљевском округу било пуно и пре Првог светског рата .

    Рецимо,већ 1907. године Љ. Павловић у свом делу „Колубара и Подгорина“ за Савиће тврди да су један од најбројнијих родова у том крају .

    Они су забележени у селу Бачевци .Наиме,најстарији досељеници су Гоге,Жарковићи и Бадићи,који су у ово село дошли пред крај 17. века из Кучина у Полимљу .

    “ Некако у исто време стигли су и Савићи из Села Биоске у Старом Влаху,досељени као и Гоге у три породице и насељени прво код изумрлих Бадића,одакле их је Бада преместио у горњи крај села, њих је данас 16. кућа,славе св. Ђурђа . “

    Не помиње им се даље порекло Драгане,али може бити да оно води из Херцеговине .
    У Херцеговиони има Савића и православаца и католика и муслимана .
    Православних има у Гацку,Невесињу и Билећи,а славе Лазаревдан,Јовањдан и Ђурђевдан.

    Одговори
  • dragan

    Da, Savica ima bas svuda, gde god ima Srba to se prezime nalazi. Moji su se u okolinu Valjeva ( opstina Mionica)naselili tek dvadesetih ili tridesetih godina proslog veka. Moze li se nekako pratiti unazad ta linija pocevsi od Savica u selu Pilatovic opstina Pozega? Koliko sam do sada saznao (ne znam koliko je to tacno) u danasnju Srbiju iz Hercegovine su presli u 18. veku. Interesantni su ti Savici u Hercegovini koji slave Djurdjevdan, mada ne znam da li su migrirali odatle nakon promene prezimena u sadasnje, ostavivsi rodbinu pod drugim prezimenom…Cuo sam mogucnost da je bilo bratsvo Roncevica i da je jedan od njih – Sava rodonacelnik nase porodice i po njemu smo Savici. Mozete mi nekako proveriti to? Fokusirajte se na naseljavanje uzickog kraja i Pozege negde oko 17. najverovatnije 18. veka, ukoliko postoje neki zapisi o tome. Hvala Vam, veliko!

    Одговори
  • dragan

    Mozda bi trebalo napomenuti da smo u kolubarskom okrugu malobrojni, 3 porodice u Valjevu i Mionici jer se u Mionicu naselio samo moj pradeda! Za brojnost porodice u Pozegi nisam siguran ali znam da je samo iz svoje kuce moj pradeda imao 9 brace i sestara i da su vecina, kao i on, otisli nekuda u potrazi za zaradom a sestre se udale i promenile prezimena. Znam da su neki od njih u Uzicu, ali ih ne znam, a u Pilatovicu ih je ostala jedna kuca. Drugi Savici u Valjevu i okolini nam nisu rod.Zato treba poceti od sela Pilatovic u Pozegi i podataka koje sam naveo u prethodnoj poruci…Strpljivo cekam neki odgovor! 🙂 Hvala!

    Одговори
  • Nebojsa

    Миливојевића у западној Србији има у више места и нису сви истог порекла .

    Тако су у Лајковцу Миливојевићи пореклом из Вардишта у Старом Влаху, кажу за себе да су “ ускочани “ , има их у 7. кућа и славе св. Јована .

    Затим у месту Тодорин До, дошли ту пред крај 17. века из Пјешиваца у Црној Гори .
    Ранковићи, Пантелићи, Радосављевићи, Митровићи и Миливојевићи, сви славе св. Јована .

    Миливојевића има и у Вучковици (Лучани),истог су порекла са Мијатовићима,Јовановићима, Поповићима, Јанковићима, Равићима, Милорадовићима, Виторовићима и Лазићима, заједнички предак им је неки Богић, који је из Црне Горе дошао ту у 17. веку.

    Одговори
    • Nenad

      Evo i usmenog rodoslova Milivojevica iz sela Siroke Njive,opstina Prokuplje:Milivoje i Miljko,rodjena braca,kako se prenosi(dosta nepouzdano)koja su prebegla iz Sjenice zbog krvne osvete,nakon toga je moguce da nedostaje neko ime.Za Joza se sigurno zna(i dalje nas zovu Joz(s)ovici),onda Ciro(ime jednog sina mu se ne zna)i drugi sin Nikola.Nikolin sin Jovan (poginuo 1914. na Ceru),tri cerke :Margita,Stanika Borika i sinovac Todor.Jovanova zena je od familije Racic iz Tovrljana,pa se posle Jovanove pogibije preudala i ostavila decu,zvala se Nerandza i sahranjena je u Opovu.Za Margitu i Staniku nista ne znamo,dok se Borika udala u selu odakle je za Samaila Radovanovica.Jovan je imao sina Andriju i cerku Kalenu,dok je Todor imao sina Vuka.Kalena se udala u selu Dabinovac.Andrija ima sina Ratka i cerku Jelenu,dok je Vuk imao sina Stojana.Ratko ima sinove predraga i Nenada,a Stojan sina Sasu.Svi slavimo sv.Nikolu.

      Одговори
  • Nebojsa

    У праву сте Драгане ,

    Братство Рончевића је из Жањевице, Гацко, славе Ђурђевдан, а и Савићи из Жањевице славе такође св. Ђурђа.
    Такође, веома битан податак, Рончевићи су пореклом с Пилатоваца у Рудинама и сматрају их најстаријим породицама у Жањевици.
    Као што вам је вероватно познато, Срби су приликом сеоба носили име свог места са собом, тако је вероватно и настало место Пилатовић, одакле Ви памтите да сте пореклом.

    Ово је моје мишљење, све је логично и поклапа се, такође, ово само потврђује предање о пореклу из Рончевића .

    Одговори
  • dragan

    Nebojsa, hvala Vam mnogo! To je to, poklapa se sve! Mozete li mi reci nesto o bratstvu Roncevica ukoliko ima nekih podataka o njima ili me uputiti na neku literaturu da se informisem sto vise pre nego sto krenem na put za Gacko? :)? Jos jednom zahvaljujemo se moj otac i ja!

    Одговори
  • Nebojsa

    Драгане ,нема на чему . Мени је драго да сам помогао,али имали смо и среће,зато што се стварно све поклапа и име места и слава и предање и презиме .

    Овај податак о Рончевићима је из књиге “ Херцеговачка презимена “ и тамо не пише више од онога што сам вам и ја написао .
    А то је,да су Рончевићи најстарија породица у том месту,да су дошли с Пилатовца(Рудине) и да славе св. Ђурђа .

    Погледаћу у књизи Новака Мандића “ Српске породице војводства Светог Саве „,он тамо наводи старе Херцеговачке породице,па можда има података и о Рончевићима,а ако нема,онда постоји шанса да ни то презиме Рончевић није пуно старо,већ је настало од неког другог .Пошто се тамо помињу херцеговачке породице од 13. до 15. века .

    У сваком случају,драго ми је што сте решили то важно питање,велики поздрав за вас Савиће .

    Одговори
  • dragan

    Citao sam takodje i da pored bratstva Roncevica iz Pilatovca je takodje i njemu srodno bratsvo Savica i oba bratstva slave sv. Georgija i u Zanjevici su. Jesu li to razlicita bratstva? Pomalo sam zbunjen jer sam slusao kako smo iz bratsva Roncevica a postoje tu i Savici…Nadam se da nisam dosadan…:(

    Одговори
  • Nebojsa

    Наравно да нисте досадни,слободно питајте све што вам није јасно,ту смо да помогнемо.

    Савићи се свакако веома рано јављају у околини Гацка са том славом,тако да сте даљим пореклом одатле .

    Ви сте поменули Рончевиће,које сам пронашао у истом месту,са истом славом .

    Е сад,ако је тачна ваша прича онда су Савићи огранак Рончевића,али може бити и обрнуто,а можда је реч само о сродним фамилијама .

    У сваком случају,порекло и једних и других води из Гацка,ту нема дилеме .

    Одговори
  • Sarko

    Naravno da mogu gospodine Radovicu..navescu ti sve Radovice iz mojih monografija koje posedujem.

    U Gancati, opstina Knic, Bozovici (2 k.,) i Radovici (3 k.,), poreklo im je zajednicko. Slave Sv. Luku. Ne zna se odakle su se doselili.

    U Stubal, opstina Kraljevo, Radovci (5 k., slave Djurdjic). Pradeda se doselio iz Turske; bili su najpre u Vrnjcima. (podaci su iz 1909 godine).

    U malom Senju, opstina Aerodrom kod Kragujevca, (Radovici) prezivaju se jos kao Dragasevici i Radivojevici (8 kuca., sv Jeremije), doseljeni imedju 1804-1814 godine iz Sjenice.

    U Petrovcu od Kragujevca, Radovici (4 k., Sv. Arhandjel), doselili se 1819 godine iz Maglica u Hercegovini.

    U Raci, Radovici (3 k., Djurdjevdan), preselili se iz Popovica 1854 godine, dalje poreklo nepoznato.

    U Malom Krcmaru, opstina Raca, Radovici (1 k.,1 k., slave Mitrovdan), preselili se iz Vucica, dalje poreklo nepoznato.

    U Brzan, opstina Batocina, Radovici (1 k., Sv. Djordje), preselili se iz Dragobraca 1863 godine, dalje poreklo nepoznato.

    U Vojinovcu, opstina Raca, Radovici (1 k., sv. Djordje), preselili se iz Popovica 1893 godine. dalje poreklo nepoznato.

    U Drenovcu kod Race (Radovici (1 k., Sv. Nikola), doselili se iz Krnjeva u Jasenici 1900 god.

    Ove porodice sa malim broj kuca koji su nepoznatog porekla, su ogranci vecih porodica. Ako te sta interesuje.. Mogu da vidim odakle im dalje poreklo.

    U Barajevu, Radovici (1 kuca., Djurdjic), doselio im se predak iz Metohije. Ne pise nista o vremenu doseljavanja, ali po svemu sudecu su skorasnjo doseljenici.

    …. Jos malo ce utakmica.. nastavicu kasnije, navescu ti sve Radovice.

    Одговори
  • dragan

    Hvala Vam mnogo!
    Preporucicu Vas svima onima koji su potrazi za poreklom! 🙂

    Одговори
  • Sarko

    Meljak, opstina Barajevo
    Radovice (12 k., Sv. Djurdjic), koji su iz Crne Gore prvo se naselili negde u Uzickom okrugu, pa ih je knez Milos preselio ovamo; zovu ih i precanima po babi koja je bila iz preka, tj iz Srema.

    Sopic kod Lazarevca
    Radovic (1 k., Sv. Nikola) je Hercegovac, prebegao u Crnu Goru, pa otuda ovamo.

    Lonjin kod Ljuboije
    Radovici (4 k., Sv. Arhandjeo), dosli sa Grahova u Crnoj Gori na starom mestu koje se zvalo Celibrade.

    Kolonisti Radovici na Kosovu: U Breznici, okolina Vucitrna (1 k.), dosli iz Jablanice 1928 god. a starinom iz Crne Gore. U Donjoj Dubnici kod Vucitrna, Radovici (2 k.). dosli iz Crne Gore 1928 god. U Suvodolu kod Lipljana, Radovici (1 k.), dosli iz Trebinja 1920 god. U Trudni kod Vucitrna, Radovici (1 k.), dosli 1922 god iz Toplice, a tamo su se doselili najverovatnije 1878 godine iz CG ili Hercegovine. U Hercegovu kod Vucitrna Radovici (2 k.), dosli 1924 godine iz Krusevice kod Trebinja. Nazalost nemam podatke o krsnim slavama.

    nastavicu kasnije, imam neke obaveze…

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Сарко,

    Хвала ти на овим подацима.
    Кажеш да су ове породице са малим бројем кућа непознатог порекла,огранци од већих породица.
    Кажи ми молим те од којих су све породица ови огранци и ако знаш даљу старину свих ових што си ми набројао и што ћеш ми још набројати.
    Једном речју, интересује ме све што се тиче РАДОВИЋА и њиховог порекла.

    Опрости што ти узимам слободно време, једноставно ја знам да ти имаш све ове податке, јер твоје коментаре пратим већ дужи низ година и врло су исцрпни,опширни, баш како и треба за овакво истраживање.

    До следећег јављања поздрав од
    Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • LJUPKO PALANGETIĆ

    AKO NEKO NEŠTO ZNA O PORIJEKLU PALANGETIĆ NEKA MI JAVI.TA FAMELIJA JE PRIJE OVOG RATA ŽIVJELA U OKOLINI OLOVA I SLAVI SLAVU SV.AVRAMIJE POZDRAV LJUPKO

    Одговори
  • Nebojsa

    Љупко,не знам да ли сте прочитали занимљив податак у претходним постовима,о великој групи родова у источној Босни и западној Србији,која слави ретку и специфичну славу св. Аврамије,а даљим пореклом је из Ливна .

    Ја ћу у међувремену покушати да пронађем нешто више,поѕдрав .

    Одговори
  • Nebojsa

    Колико сам схватио, Ви сте се раније презивали Јовановић? Зато не би било лоше да прочитате одговор који сам дао Младену Гајићу.
    Славите св. Аврамија, који је веома ретка слава, па сам скоро сигуран да је у питању исто порекло .

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Сарко,

    Молим те настави да ми испишеш што си започео о РАДОВИЋИМА.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Небојша,вјероватно се нећете наљутити на нас који желимо да из више извора дођемо до истине о коријенима нашим. Ваша сазнања су од велике користи за све нас, али, написати „Карановић је мало неозбиљно закључио да су староседеоци у Крајини,зато што је то просто немогуће,ако се поуздано зна да тамо почетком 18. века,практично све било пусто“.
    Демантовати Славка Гавриловића, Душана Кашића, Саву Накићеновића, Ристу Млићевића, цитираног Владислава Скарића,… није баш пријатно.
    Примите мој велики пријатељски поздрав из поткозарског Тимара.

    Одговори
    • Nebojsa

      Како да се љутим, кад и ја исто то радим? 🙂

      А што се тиче староседелаца,установили смо да их је Карановић тако сврстао,зато што није имао податке о њиховој матици пре Змијања .

      А тврдити да су били ту,пре доласка Турака и даље мислим да је неозбиљно.

      Има више разлога за то :

      1. Дискутабилно је колико је у том делу Босне пре доласка Турака било православних.Већина су били Богумили и Католици,православних је било у Хуму и Подрињу .Нажалост,такве су верске прилике тада настале у Босни .

      2. Чак и да је било православног становништва у том крају,оно је већим делом прешло у Жумберак,па тамо прешло на католичку веру(то је проверена информација),или је остало ту,па примило ислам .

      3. Маса православног становништва се појављује касније,када прво из Шумадије једни одлазе у Средњу Босну и крајину,од Сарајева до Кладуше(Б. Купрешић,1530. год.). И други,многобројнији,долазе у 16. веку из источне Херцеговине,западне Црне Горе и југозападне Србије,или ти Хума,Рашке и Зете(Јован Цвијић).

      4. И на крају да кажемо нешто и о Змијању,пошто је то бунило Карановића .
      Без обзира што он није знао матицу тих досељеника,она је свакако била Стара Херцеговина,како тврди већина истраживача .
      Чак и Александар Бачко,који спада у групу млађих и респектабилнијих етнолога,тврди да је Српско становништво Змијања махом пореклом из Старе Херцеговине .
      Наиме,Бачко је дуго истраживао порекло Српског Становништва Далмације и утврдио је да скоро сви родови воде порекло из Босне.У Далмацију су долазили од 16. до 18. века из западне Босне и са Змијања,а даља старина овог становништва је свакако Захумље,Рашка и Зета(Александар Бачко).

      Одговори
  • Nebojsa

    Младене,Палангетићи се евентуално могу повезати са том групом родова,која слави св. Аврамија,зато сам и поменуо ту причу.За вас смо констатовали да сте касније узели ову славу .
    Интересантно да се св. Аврамије убедљиво највише слави у источној Босни,још тачније у Сребреничком и Власеничком округу .

    Одговори
    • младен гајић

      Здраво Небојша,
      да да разумијем, само нисам хтио да доводим у заблуду господина Палангетића…моја реакција јесте била на твој параграф, цитирам ”Колико сам схватио, Ви сте се раније презивали Јовановић?” само због тога сам ти одговирио. Опуштено ;-).

      Одговори
  • Sarko

    Djurdjevac, opstina Mionica

    Tacno 1785 godine dosa je u ovo selo porodica Radovica iz sabacke Pridvorice, gde se doselili iz Subjela okr. uzickog. Radovici su dosli u Subjel krajem 17. veka iz Tusine u Drobnjacima, od bratstva Cerovica, a izbegli su glad, koja je u to vreme besnela. U Djurdjevac ih je naselio spahija seoski Slatina, a neke od njih preveo u susedni Rajkovic i to su danasnji Terzici. Radovica ima 4 kuca i slave Sv. Kralja Decanskog – Mratindan. (podaci su iz 1907 godine)

    Zabari, opstina Valjevo

    Radovici (2., k), poticu od predka Maksima (Maksimovica) koji se doselio iz Vasojevica zbog krvnine, jos pre nego sto su Austrijanci otpoceli rat sa Turcima. Slave Sv. Arhandjela. Ima ih pod raznim prezimenima.

    Klasnic, opstina Mionica

    Radovic se doselio pred kraj 19. veka kao nadnicar iz Omarina u visegradskom Starom Vlahu. Slavi Sv. Djurdja.

    Leskovice opstina Valjevo (danas postiji Gornja i Donja Leskovica)

    Najstarija porodica je Kovanovica doseljena iz Stanisevca sa Kovanuse u Starom Vlahu, u prvoj polovini 17. veka, odakle su ih Turci doveli ovde i naselili preko seoskog spahije. Oni se danas u selu zovu i ovim prezimenom, a i izmenjenim prezimenima: Radovici, Mitrovici i Arsici; ima ih 16 kuca, slave Sv. Jovana.

    U istom selu ima jedna porodica Radovica:
    U isto vreme sa Kovanovicima, a po volji Turaka, naseljeni su pored njih danasnjr Taure (Taurci), doseljeni iz Gornjeg Potarja, iz oblasti donjeg Kolasina. Oni su uvek bili prijatelji turskih velikasa, a iz njihove porodice jedan se 1813 godine poturcio i ziveo neko vreme u selu, pa se posle odselio u Bosnu, zbog cega su ih seljani dugo zvali Turcinovici i Ciganovici. Taure je opste prezime a njega su zadrzale ove porodice: Jakovljevici, Pantelici, Markovici, Savici i RADOVICI; ima ih 14 kuca, slave Sv. Jovana (podaci su iz 1907 godine).

    Klicevac kod Valjeva

    Radovici (5 kuca., slave Sv. Arhandjela); doseljeni oko 1860 godine sa Zagrada na Cevu. (Iz okoline Cetinja).

    Osecenica, opstina Mionica

    Radovic doselio se iz Maoca i prizetio u Vujice, te slavi Sv. Luku.

    Rajkovic, opstina Mionica

    Terzici su oko 1790 godine presli iz sela Djurdjevac, od porodice danasnjih Radovica, koji su starinom Drobnjaci ima ih 7 kuca. Slave Sv. Kralja Decanskog – Mratindan.

    Sandalj, opstina Valjevo

    Radovic su iz Leskovica dosli posle deobe na svoja imanja, slave Sv. Jovana. Poticu od Kovanovica ili od Tauraca u Leskovice.

    Slavkovica, opstina Ljig

    Radovici (11., kuca) i jedna kuca u Ikonicima, gde se taj prizetio i slavi pored svoje slave Sv. Djurdja i Sv. Nikolu. Nepoznatog su porekla. Smatraju se da su najstariji rod u selu sa Nikolicima, ali ne znaju odakle su im se stari doselili.

    Одговори
  • Sarko

    Sokolici kod Cacka

    Radovici slave Sv. Arhandjela. Doseljeni su iz Vigoste (Stara Srbija).

    Becanj, opstina Cacak

    Miljici od koji su: (Stanici, RADOVICI, Radojevici, Neskovici, Stankovici, Jovicici i Radojicici i drugi doselili iz Dobroselice uzicki okrug, slave Sv. Jovana.

    Konjuh, opstina Krusevac

    Radovici (12., kuca, slave Sv. Arhandjela jesenjeg i letnjeg), ovo je jedna od najstarijih porodica u selu, nepoznato im je poreklo.

    Globare kod Krusevca

    Radovici (3 k., Sv. Petka), doseljeni iz Crne Gore. Niste ne pise o vremenu doseljavanja i njhovooj postojbini.

    Одговори
  • Sarko

    Usce, opstina Kraljevo

    Radovici slave Sv. Mratu. Doselili se iz Usce u Cecine u srezu moravickom.

    Kotraza kod Raske

    Radovici su se ovde davno doselili. Sad im se na svet rodilo sesto koleno od doseljenja. O svome doseljenju znaju ovo: Jedan od Corbica, koji je bio udovac, putujuci po trgovini za Novi Pazar, sretne jednu zenu, koja je u narucju nosila malo dete. Zena se dopadne Corbicu te je upita odakle je. Ona mu odgovori da je udovica i da je od Mojstara. On je povede sobom svojoj kuci, ozeni se njome, a i njeno dete, kome je bilo ime Rade, uzme u svoju kucu i odrzi ga. Od ovoga Rade su danasnji Radovici. Ima ih 4 kuca. Slave Sv. Arhandjela.

    A Corbici su stara porodica i jako rasprostranjena u zaseocima ovoga kraja. Vele da su starinom negde iz Stare Srbije s crnogorske granice. Slave Sv. Nikolu. Ima ih svega u ovom selu 5 kuca. (podaci su iz 1905 godine).

    Одговори
  • Sarko

    Boljkovci, opstina Gornji Milanovac

    Radovici, starosedeoci., slave Djurdjevdan.

    U Sarajevskom Polju ima samo neka porodica koja je od Radovica iz Hercegovine, ali nemogu da ih nadjem.

    Kaona, opstina Lucani

    U selu su najstarije porodice: Radovici i Velicici slave Vraceve. Oni su jednog porekla, i vele, da su postali od Knezevica iz susednog sela Vlasteljica. Ali kako se ne pamti, kada su se doselili to se u selu i racunaju kao starosedeoci.

    I za Knezevica u Vlasteljici, opstina Lucani zabelezeno je da ne znaju odakle su im stari. Slave Vraceve.

    Donji Dubac, opstina Lucani

    Radovici (5 kuca., slave Mitrovdan), dosli iz Grahova u Crnoj Gori oko 1790 godine. (podaci su iz 1908 god).

    Одговори
  • Sarko

    Podromanija, opstina Sokolac

    Radovici (3 k., slave Jeremijevdan), starinom su iz Banjana, doselili se oko 1840 godine. Rod su im Jokici u Mulalumu na Romaniji.

    Sajic kod Sokolca

    Radovici (1 k., sv. Arhandjel), se je naselio oko 1890 godine iz Debeog Brda, Dosao je iz Socica (Gucevo) kod Rogatice. Starinom je iz Pive.

    Smrtici kod Sokolca

    Kovacevici (9., kuca) i Suke (1., kuca), slave Sv. Nikolu, jedan su porodica. Prvi su se od pravoslavnih naselili u ovom selu. Kovacevici su prozvani po dedu Jovanu RADOVICUm koji je imao viganj, kraj puta za Rakitincu. Zovu se i Kolanici. Starinom su Ugljarevici iz Kljeuta u Gacku. Prvi je dosao Vuk suka, a posle njega su dolazili i drugi od tog roda. Od tog roda i Kovacevici na Sokocu. Uljarevici u gatackim i bileckim selima znaju da su starinom iz Ridjana i da imaju roda na Glasincu. (Jedan od Kovacevica me je uveravao da su oni starinom iz Kuca).

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    САРКО,

    СВАКА ТИ ЧАСТ.
    ПРИЈАТНО СИ МЕ ИЗНЕНАДИО ОВИМ ШТО СИ НАПИСАО.
    МОЛИМ ТЕ КАЖИ МИ КОЈУ СИ ЛИТЕРАТУРУ КОРИСТИО.
    ДА ЛИ СИ НАБРОЈАО СВА МЕСТА У СРБИЈИ ГДЕ СЕ ПОМИЊУ РАДОВИЋ?
    ДА ЛИ ИМАШ САЗНАЊА, ОДНОСНО ЛИТЕРАТУРУ, О РАДОВИЋИМА ИЗ ЛИКЕ И ХРВАТСКЕ, КОЈИ СЛАВЕ НИКОЉДАН?
    ПОМЕНУО СИ У ОВОМ ТЕКСТУ И РАДОВИЋЕ КОЈИ СУ ДОШЛИ У СЕЛО КЛАСНИЋ ОПШТИНА МИОНИЦА, ИЗ ОМАРИНА У ВИШЕГРАДСКОМ СТАРОМ ВЛАХУ.
    ДА ЛИ ИМАШ ЈОШ ПОДАТАКА О РАДОВИЋИМА ИЗ ВИШЕГРАДСКОГ СТАРОГ ВЛАХА?

    ВЕЛИКО ТИ ХВАЛА НА ТРУДУ КОЈИ СИ ИЗДВОЈИО, ДА БИ ОДГОВОРИО НА СВА МОЈА ПИТАЊА.

    ЧЕКАМ С НЕСТРПЉЕЊЕМ ОДГОВОРЕ НА ГОРЕ ПОСТАВЉЕНА ПИТАЊА.

    ПОЗДРАВ ОД ВИТА РАДОВИЋА ИЗ УЛЦИЊА

    Одговори
  • mihajlo

    Ako mozete molim vas da mi pomognete. Vec duze vreme pokusavam da istrazim ali mi ne ide. Interesuje me PREZIME ZEC SELO, MASVINA NA KORDUNU, SLAVA SVETI NIKOLA. Molim vas

    Одговори
  • Nebojsa

    Михајло, у вашем случају је вероватно реч о крајишкој породици Кондића, која има више огранака.
    Ево приче о њиховом пореклу:

    „Приповедач Васо Кондић, сарадник Кочићев на Бањалучкој „Отаџбини“, нашао је предање да је род Кондића старином од Ужица. Пали су најпре на Змијање. Једно су са Јеличићима, само не знају које им је старије презиме, Јеличић или Кондић. Славе Никољдан. Има их Јеличић 49 к. у 12 насеља; Кондића 356 10 к. у 4 н.; Зецова 61 к. у 14 н.; и Вукашиновића 17 к. у 4 насеља. Најпре су са Змијања населили Јеличићи пре 150-200 г. под Грмеч планину. Од њих су Вукашиновићи, којима су се два пута хиљадиле овце у Грмуши и старјешина из њиховог рода носио је доламу. Један се огранак Јеличића преселио у Лику за Лаудонова Рата. Из те гране има их насељених у овој области после Окупације. Кондићи су стара свештеничка породице. “

    Постоји још једна породица Зец у Крајини, али за њих се тврди да су „старинци“ и славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • mihajlo

    Ako mozes molim te da mi kazes literaturu

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Radovicu, ostavi mi svoju email adresu, ili evo ti moja rezervna email adresa: aleksandar19861986@hotmail.com imam iznenadjenje za tebe… Javi mi se na email. Pozdrav

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Radovicu, nisam Sarko kao (S)at, vec sam Sarko kao (S)ljiva. Niko me ne zove Sarkom, to mi je samo forumasko ime na diskusija.net i ovde na ovom portalu. Uzeo sam ime Sarko kako bi me podsecalo po Sar-planini odakle sam poreklom, a zovem se Aleksandar zovu me i Aca.

    Одговори
  • Петар

    Поздрав свима.
    Презивам се Демић и бавим се истраживањем поријекла свог презимена задњих пет година, од своје шеснаесте године. Родом сам са Баније. На Банији је Демића било у селима Класнић и Бијеле Воде (крсна слава Ђурђевдан). По неким траговима, изгледа да смо на Банију прешли око 1790. године, изгледа из рејона Глинице и Бојне (Поуње, Сува Међа, Босанска Крајина.
    Милан Карановић помиње легенду о попу Деми који је прешао са нуријашима у Кауре (тј. Крајину). Занимљиво је то да је први Демић који је поменут на Банији баш био поп, Арсеније Демић (поменут 1793.). Претпостављам да се ради о истој личности. На Банији постоји и презиме Демоња, са славом Ђурђевдан.
    Породично предање помиње Херцеговину као полазну тачку.
    Нашао сам на засеок Демићи, село Велике Крће, општина Пљевља, Стара Херцеговина; село Демићи, општина Кисељак, Средња Босна; засеок, некада и село Демићи и Демићка ријека на Влашићу, општина Котор Варош; Карановић помиње Демине Луке, Демино Врело и Демића Точак око Глинице и Бојне; попис крајишких чардака према Сувој Међи, из 1822. помиње чардаке Демића Гроб и Демића Долина. На основу тога претпостављам да је кретање било Пљевља, Стара Херцеговина – Средња Босна – Влашић – Поуње – Банија.
    Дали смо 14 крајишких и аустро-угарских официра у периоду 1805-1918. Два свештеника, три учитеља, 29 глава у Другом свјетском рату…

    Највише проблема ми је правило погрешно записивање презимена.
    У Племенском рјечнику Личко-Крбавске жупаније помиње се 9 кућа Демића у Лучанима крај Бриња, а ради се о католичкој породици Домић.
    У Прокупљу се помињу Демићи досељени из Батусе, а у ствари су Денићи са славом Свети Јован Златоусти.
    Шематизам Дабро-Босанске митрополије из 1883. помиње у травничком протопрезвитерату Демиће са славом Ђурђевдан, а тамо су уствари Дрмићи.

    Демића Срба има у Мокрину, крсна слава Никољдан, досељени из Сенте, први помен 1777-1782. (ако се добро сјећам, извор: Срби у Банату, од Ердељановића).

    Муслимана Демића има више грана, три у Рашкој области и једна у Херцеговини.

    Петар Шимуновић сматра да је презиме настало од варијанте имена Дмитар или Димитрије, док Војислав Михајловић сматра да је настало од ријечи демир, која се односи на гвошжђе, жељезо и на ковачки занат. Михајловић наводи Демиће као српски род у Невесињу. О томе сам се распитивао код Херцеговаца, не памте Демиће Србе у задњих 250 година, само муслимане по Лакту и Зијемљима.

    Интересује ме да ли имате још неке информације. Хвала унапријед и све похвале.
    Ускоро ћу почети слати прилоге о банијским презименима.

    Поздрав, Демић Петар.

    Одговори
    • Драган Н. Ћосић

      Поздрав!

      Петре, моја линија по мајци је из породице Демић, и на жалост ( због пословних и приватних обавеза нисам дуго био на порталу, а пошто и ја истражујем порекло предака ( послао упит и добио одговоре од Небојше и Младена Гајића )сада ћу бити конкретнији и редовнији )) тек сам јуче видео твоју поруку.
      А сад оно право! Надам се да ћемо ово истерати до краја ( ово нам треба, а не оне друштвене мреже!!!).
      Мајка се зове Јелена ( рођ. 1947. год. у селу Горњи Класнић, од оца Лазара и мајке Љубице( девојачко Милакара )). Живели су у селу Равно Рашће ( “ Лепи дани мог детињства „, као и одласке у Горњи Класнић ( тамо су и гробља ) ), са једним прекидом од 4 године када је поч. деда Лазар био на служби у Славонији ( полицајац ).Има тога још!!!!
      Шта кажеш!

      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Шарко,

    Опрости што сам те погрешно ословљавао, у једним од порука администратора, који је писaо ћирилицом, он те је ословио са Сарко, па сам ја мислио да ти је то право име.

    Још једном опрости.

    Поздрављам те из претоплог Улциња

    Одговори
  • Nebojsa

    Михајло, подаци су из дела Милана Карановића „Поуње у Босанској крајини“ .
    Пуно Срба се из Босанске крајине селило je на Кордун и Банију, то вероватно већ знаш.

    Петре,ти си већ пронашао велики број података, свака част за труд.

    Треба веровати Милану Карановићу око те тeорије Поуње-Банија, постоји још и врело Демића Точак код Бојне. А и Милан Карановић се бавио теренским истраживањем, тако да нема разлога за сумњу.

    Е, сад, питање је да ли је презиме Демић настало од личног имена Дмитар,или Демир .
    Ја бих се пре сложио са Михајловићем.
    Демировићи (муслимани) су забележени у Мостару, као и у Борачу,где су се доселили из Требиња.

    Демировићи су вероватно прешли на ислам, кад и већина других породица у том крају, после пада Херцеговине под Турке.

    А још један доказ, који ме наводи да верујем да сте од Демировића је тај, што већина Крајишких Срба, води порекло управо из Источне Херцеговине.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Шарко,

    Моја маил адреса је vilaradovic@ptt.rs

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Nebojsa

    Демир, као што већ знаш, значи гвожђе, гвозден .

    Одговори
  • Zoran Sredojević

    POREKLO SREDOJEVIĆA,BRŠTICA-KRUPANJ

    Molim Vas da mi pomognete u pronalaženju daljeg porekla moje porodice.
    Ja sam Zoran Sredojević iz Krupnja. U opštini Krupanj postoji selo Brštica iz koga vode poreklo svi Sredojevići iz naše opštine. Sredojevići slave Đurđevdan.
    Naš prvi predak Milija se doselio oko 1730. godine iz mesta Gvosca,Stara Hercegovina.
    Mesto Gvozd se nalazi na polovini puta Nikšić-Šavnik,i u vreme doseljvanja Milije nalazilo se na granici plemena Drobnjak i Nikšići.
    Od 1851.godine mi se prezivamo Sredojevići po Sredoju.Predhodna prezimena za koja znamo su:Jovanović,po Jovanu ocu Sredojevom i Krsmanović po Krsmanu ocu Jovanovom.
    Krsman je sin Milije.
    Po predanju Milija se doselio iz plemena Drobnjaka, po jednim iz bratstva Vulovića,po drugim od bratstva Miloševića,iz kuće Kneževića.
    Voleo bih saznati, ako je to moguće, od kog je bratstva i roda moj predak Milija.

    Od Milije naša porodica ima u potpunosti urađeno porodično stablo koje trenutno čini 68 porodica Sredojevića. Ja sam (rođen1969), osmo koleno od doseljvanja Milije,a moji sinovi Đorđe i Aleksandar deveto.Za primer evo prikaza mog rodoslova.
    (Milija-Krsman-Jovan-Sredoje-Luka-Vladisav-Milorad-Aleksandar-Zoran-Đorđe).

    U zaseoku Sredojevići koji pripada selu Brštica, trenutno postoji 17 domaćinstava. Ukupno na teritoriji Brštice i Krupnja 38 domaćinstava.
    Van Rađevine,tačnije Opštine Krupanj trenutno se nalazi 30 porodica.
    (Loznica 3 porodice,Prnjavor,Duvanište,Slepćević 5 porodica,Majur 2,Šabac 3,Valjevo,Gornji Milanovac, Beograd 4, Vojka, Novi Sad, Ansi, Moskva 2, Vankuver, Čikago 2).

    Za svaku vrstu pomoći, počev od one gde bih mogao pronaći potrebne podatke o poreklu Milije i kome se obratiti, bio bih neizmerno zahvalan.

    Zoran Sredojević ul.Mačkov kamen 15314 Krupanj
    Tel. 015 682-650, 681-697
    Mob 060 682-6500,064 26 89 289
    E-mail zsredojevic@gmail.com

    Одговори
  • Срђан

    Поздрав, да ли редакција има неке податке о пореклу презимена Хрваћанин? Презиме није Хрватско 😀 барем ја нисам срео ни једног Хрвата са таквим презименом 😀 , знам да је ово презиме заступљено у околини Скендер Вакуфа (данашње Кнежево) и из те околине је и мој прадеда тачније село Живинице. Слава је Св. Стефан.

    Одговори
  • Nebojsa

    Зоране, свака част на досадашњем истраживању.
    Ваши Средојевићи су даљим пореклом из братства Вуловића, од једног њиховог огранка Кнежевића, баш као што кажете. Ваш предак, кнез Милија, је био веома угледан и богат човек.
    А даље порекло Милошевића је као и већине Дробњака, из Бањана, а пре тога из околине Травника, од племена Новљана (мада никада није утврђено да је оно постојало).

    Срђане, више пута сам поменуо причу коју је забележио Милан Карановић, о пореклу групе родова из околине Јајца, сви славе св. Стевана.
    Ево те приче још једном, а уколико неко пронађе у монографијама тог краја презиме Хрваћанин, нека објави. Или ћу ја написати, ако пронађем нешто више у међувремену .

    „У Гержову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу у муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана пролазио кроз Гержово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио ту своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. г као мартолози па се ту и настанили. Драгоцена је и записка из 1737. г на једном псалтиру, који је сад у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић. Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчани, а оне у околини Сарајева Крајишник. “

    Само морам да напоменем, да ову причу ипак до сад нисам објављивао, јесам напоменуо само да је тај род из Старе Србије пореклом, али целу причу нисам, до сада. Моја грешка.

    Поздрав.

    Одговори
  • mihajlo

    Ljudi, opet ja. Ako bi mogli jos nesto da mi tacnije pronadjete jer nikako ne mogu da nadjem knjigu. Hvala unapred. Mihajlo Zec

    Одговори
  • bojan

    postovani,
    kako bi dosao do nekih informacija o prezimenu kragulj slavimo sv. nikolu hvala

    Одговори
  • Nebojsa

    Бојане, нисте навели одакле сте, али претпостављан да се ради о породици Крагуљ из Босанске крајине,пошто су тамо, у околини Санског Моста, забележени са славом св. Никола.

    Етнолози Ракићи су овако дефинисали презиме Крагуљ :

    Крагуљ

    „Господин Ђуро Плавшић, из Шенвалдеа, у Немачкој, писао нам је да је његова породице дошла у Стари Мајдан, код Санског Моста, из Лике, и додаје да постоји прича да су се у исто време ту населили и Крагуљ. Он се, међутим, пита да ли је то стварно било тако или је у питању ненадана „реконструкција“ прошлости.
    С обзиром на то да је у питању интересантно презиме, које у својој вишегодишњој пракси нисмо обрађивали, решили смо да то проверимо.
    Међу презименима у Босни која су забележена према црквеним књигама с краја 19. века, Крагуљ и нису тако ретко презиме. Било их је са разним славама – Св. архиђакон Стефан, Св. Јован Крститељ, Св. Никола, Св. Пантелија и Св. апостол Тома. Пошто у парохијама око Санског Моста сви Крагуљ славе само Св. Николу, само њима смо се посветили у трагању за пореклом и временом досељавања.
    Дакле, Крагуљ са славом Никољдан били су настањени у парохијама: Дабар, Стари Мајдан и Томина – код Санског Моста, Костајница и Сводно – код Дубице, Паланчиште и Ракељићи – код Приједора, као иу самом Приједору, и парохији Стапари – код Градишке.
    Сви знамо да је крагуј, који је основа овог презимена – исто као и града Крагујевца – птица из фамилије сокола. У ранија времена, њено име је било прилично омиљено као лично име, а јавља се иу презименима – Крагујић и Крагујевић.“

    На сличан начин је и Велимир Михајловић објаснио настанак овог презимена:

    Крагуљ: српска породица у селу Хидаш у Барањи 1695; српска породица у Славонији 1702; православие породице
    код Приједора, Санског Моста, Босанске Дубице и Босанске Градишке 1882. године; у селу Смолана (пореклом из Далмације) у области Бравско у Босни; савремено презиме у Новом Саду и Сремским Карловцима; у Хрватској 1948: околина Сиња, Крижеваца и у Загребу. Идентично je ca непотврђеним личним именом – Крагуљ.

    Крагуљи су, као што видимо, у околину Санског Моста стигли из Лике, као уосталом и већина крајишких породица.

    Такође, Велимир Михајловић наводи да је лично име Крагуј први пут забележено у Котору 1326. године, па порекло може да сеже и до тих крајева.

    Одговори
  • N.Pantelic

    Mozete li mi nesto reci o porodici Ristic iz istocne Hercegovine,krsna slava Sveti Jovan.Hvala unapred.

    Одговори
    • vule

      Moji su Ristici iz sela Valetic sa slavom Sveti Jovan i po prici starinom smo iz Hercegovine. Jos je interesantno da se u par sela oko Ljubovije kod starih ljudi zadrzao ikavski govor kao i u mom selu.
      pozdrav

      Одговори
  • Nebojsa

    Ристићи се у Херцеговини помињу у Батковићима (Невесиње), пореклом су од Огњеновића из Бањана. Доселили су се у Батковиће око 1815. године. Али, они славе Никољдан.
    Ристићи се такође помињу и у Невиздарцима (Коњиц). (Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена)

    Источна Херцеговина је обухватала и већи део западне Црне Горе, тако да је од користи и податак да Ристића има и Пивљана у Миљковцу, пореклом су из жупе Никшићке, али и они славе Никољдан.

    По мени, ове две опције су у игри. Или од Огњеновића из Бањана, или Ристића Пивљана.

    Слава Св. Јован се не коси са тим, зато што је опште познато да и Бањани и Пивљани славе баш Св. Јована и Св. Николу.

    Поздрав

    Одговори
  • Nebojsa

    Пантелићу, немам тај податак. Они Ристићи су огранак Владића, који су пореклом из Ливна и били су католици, познати су као добри рудари. Славе Св. Аврамија.
    У том крају има Пантелића, али они славе Св. Пантелију.

    У Гружи (Стари Влах,не Шумадија)има Пантелића Пивљана који славе Св. Јована.

    Одговори
    • N.Pantelic

      Pa sad da li je moj predak Pantelija promenio slavu ili je nesto drugo u pitanju ne znam.Znam samo da smo po njemu dobili prezime Pantelic i da se on izdvojio iz porodice Ristic.A sto je najgore nemam koga iz porodice da pitam o tome,u svakom slucaju veliko HVALA.Pozdrav.

      Одговори
    • N.Pantelic

      A mozeli ovo imati neke veze sa ovim „mojim“ Risticima (Ристића са славом Јовањдан у западној Србији има у селима Вртиглав и Кланица.

      У Вртиглаву, Ристић се призетио у Милошевиће из Близоња,слава Св. Јован.

      У Кланици, Ристићи се доселили пред крај 17. века,исти су род са Мијатовићима и Несторовићима .Има их у 13. кућа,славе Св. Јована.
      Они своје порекло изводе од Мијата харамбаше.

      У Соколској нахији постоји породица Ристић у Рујевцу.

      За њих Љуба Павловић каже следеће:

      „Данашњи су стари рударски родови Ристићи и Ћеловци.Ристићи су од пре 200 година у селу и предиспонирани рудари. Овде су доведени из Олова у Босни да ваде олово,а у Олово су дошли однекуда од запада. И данас у Олову имају сродника и знају се, јер су се у турско доба мешали.Они су око Вуковог Врела, много су се селили, растурали и као рудари и као земљорадници (38 кућа.; Св. Јован).“
      Mozda su se svi oni zajedno doselili u zapadnu Srbiju,pa se tek onda Pantelija izdvojio.Pozdrav.

      Одговори
      • Nebojsa

        Наравно да може имати везе и са вашом граном,зато што се поклапају и слава и презиме.
        Е сад,ви треба да се распитате код својих,одакле су се доселили и где су се све расељавали,или имају своје огранке .

        Одговори
  • PaSlaw

    Mladene, Nebojsa je donekle u pravu kada dovodi u vezu prezimena Gajic i Palangetic. Vi kazete da ste se nekada prezivali Jovanovic i da Vam je Krsna Slava Sv.Avramije. Do kraja I svjetskog rata Palangetici su se prezivali takodje Jovanovic, a Palangeta im je bila drugo prezime. Odlukom tadasnjih vlasti je ukinuto pravo na koristenje dva prezimena pa je zadrzano Palangetic. Etimolosko porijeklo rijeci Palangeta vjerovatno vuce korijen iz nekog toponima ( i Sarko se o tome izjasnjavao) i taj toponim je i kljuc porijekla prezimena ali bez necije pomoci je veoma tesko utvrditi gdje se to nalazi.
    Bez obzira, Mladene, da li su ovo samo slucajnosti ili zaista postoji neka veza izmedju ova dva prezimena, ja se iskreno nadam da cemo i dalje nastaviti da razmjenjujemo informacije u vezi sa ovom temom. Srdacan pozdrav za sve ucesnike ovog portala. Trenutno ste najbolji.

    Одговори
    • младен гајић

      Здраво,
      да моји су се презивали Јовановић, ја сам шесто кољено што носи презиме Гајић (од патронима Гаје Јовановић-а мог предака)…првобитна слава Јовановић-а била је Ђурђевдан, Аврамијевдан су примили касније…у Јасеници живимо најмање 200 година…једино нисам хтео да доводим у заблуду господина Палангетића с обзиром да не познајем његов родослов и породични историјат. Наравно и ја се надам даљим размјенама информација…овај сајт је фантастичан, а има и доста добрих људи који се разумију и хоће да помогну.

      Одговори
      • PaSlaw

        Mladene,
        Vaša prepiska sa Nebojšom na ovom sajtu me je prilično zainteresovala i zato sam se i javio,samo da Vam ukažem na mogućnost da prezimena Plangetić i Gajić možda i imaju neku vezu. Prvo, i jedni i drugi su se prezivali Jovanović, a drugo, sto je vjerovatno i važnije, slave istu slavu, koja je veoma rijetka.
        Mozda griješim, ali stekao sam utisak da znate malo više od onoga što ste napisali ovdje… Da li ste možda imali priliku da prelistate knjigu Petra Aškrabica Zagorskog, „Srbija-porijeklo srpskih prezimena…“ U telefonskom razgovoru mi je rekao da su Palangetići starinom iz Stare Hercegovine, ali neće ništa više da kaze.Naravno, čovjek prodaje knjigu. Ja sam gledao neke vojne karte toga podrucja, u većem razmjeru, i moram da Vam kažem da je „mali milion“ toponima
        istovjetan toponimima u mome kraju.
        Pozdrav za Vas, Mladene, a sajt više necu da falim, da se ne pokvare…

        Одговори
        • младен гајић

          Хехе ПаСлав-е,
          ја ту везу не избацујем као могућу…што се тиче славе и ту је упитно, као што сам написао моји преци су славили Ђурђевдан а касније су примили Аврамијевдан…једна кућа Јовановића која је задржала првобитно презиме задржала је такође и првобитну славу: Ђурђевдан.
          Да имам још пар информација, али обзиром да још нису потврђене нећу да их износи…очекујем од господина Александра Бачка (иначе се бави истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке ренеалогије) да протумачи пар послатих података о могућем досељењу Гајић-а или Јовановића генерално.
          Што се тиче приче око господина Палангетића, једино генетика могла би да нам помогне…поређењем мојих и његових маркера, ја сам иначе вршио аналзиу својих и отркио да припадам аплогрупи Р1а1а.

          Одговори
        • младен гајић

          Интересантно,
          да ли књига доступна…мислим да ли је у продаји? Баш бих је волео купити.

          П.С.
          Могу само да ти кажем да мјеста у околини као и Јасеница, насељавана су претежно становништвом из Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха…

          Одговори
          • PaSlaw

            Knjiga se moze kupiti u Bijeljini. Cijena je,mislim, 60 KM. Ako ste zainteresovani mozemo se utaliti, da podjelimo rizik…

            Одговори
            • Nebojsa

              Било би добро да се више нас утали и тако купимо књигу,пошто је прецењена по мени .
              Такође,нисам сигуран колико је господин Ашкраба пратио миграције,или извлачио податке из архива и црквених књига,а колико је на основу усмених предања и осећаја доносио закључке .Мишљења о том његовом делу су подељена .
              Али како год,увек је корисно чути мишљење другог и треба одати признање за труд и упорност у истраживању.
              Значи,мој предлог да сви приложимо,а један купи књигу и објављује податке из ње.Наравно кога буде занимало све ово .
              Књига се може купити и овде у БГ,али ипак је боље и лакше ако има неког из Српске на овом сајту .

            • PaSlaw

              Sto se mene tice, ja apsolutno podravam ideju o talu. Takodje, kad sam pomenuo „podjelu rizika“ nisam mislio samo o cijeni, nego i kvalitetu Ipak su unakrsna istrazivanja (ja jos ni na jednom sajtu nisam primjetio da se neko poziva na knjige Petra Askrabe)svakako pozeljna… Pozdrav

            • младен гајић

              Да и ја сам такође за…погледао сам пар видео клипова на ”ЈуТјуб-у” везаних за господина Ашкраба, и наравно заинтерсован сам за ту књигу, чисто из радозналости…ипак мирнији сам када могу да се ослоним на професионалце који заиста научно и озбиљно изучавају родослове и миграцију популације на нашим просторима…наравно уважавајући труд и рад господина Ашкрабе.

              Небојша у којој књижари се можа купити наведена кљига? Да ли је могуће преко интернета наручити исту?
              Евентуално ако и ти (извини, нећеш се љутити ако ти се обраћам на ти ;-)) ПаСлаве имаш било какаву информацију везане за ову књигу…јави.

          • Nebojsa

            Младене,нема то по књижарама,бар овде у Бг,али имам бр. телефона човека који продаје књигу овде .

            Такође,колико сам упућен,књига се може наручити и лично,код господина Ашкрабе,путем телефона.
            Ја мислим да је без обзира на све,књига права ризница података .Опет,човек је дуги низ година путовао,прикупљао податке из разних извора,предања,итд.Драгоцено у сваком случају .
            Наравно да не треба да ми персираш,ја сам млад човек.:)

            Одговори
          • Nebojsa

            Не знам само како би се организовали око читања,пошто је књига опширна .
            Такође,имао сам прилике да разговарам са господином Ашкрабом и тада ми је рекао да се мора прочитати цела,да би се разумело било шта.Што значи тешко се може отићи само на своје презиме,прочитати и схватити све .Значи од корице до корице .

            Одговори
            • PaSlaw

              Posto sam razgovarao sa G.Askrabicem,dao mi je broj telefona njegove sestricine koja zivi u Bijeljini (broj telefona sam , naravno, negde izgubio,ali nije problem da ponovo kontaktiram G. Askrabu) i prodaje njegove knjige.
              Dobro, njegov rad neko u tim naucnim krugovima mozda i shvata neozbiljno, ali koliko ja znam sve je vise istomisljenika prof. Deretica, Petra Askrabica, Antica….. tako da mene ova akcija oko kupovine knjige veoma interesuje. Moj prijedlog: Da ja dostavim Mladenu broj telefona , da Mladen skokne do Bijeljine (ja imam problem sa autom)i kupi knjigu, ja sam takodje u Zvorniku pa cemo ja i Mladen lako rijesiti razmjenu informacija ili knjige. E ostaje da kad je mi izgustiramo da je dostavimo Nebojsi. Vi ako imate bolji prijedlog, udrite…

            • младен гајић

              Е па ту и јесте проблем…ја на жалост живим далеко од Отаџбине, па ме због тога занима да ли је могуће путем интернета наручити књигу, видим да то није могуће…али добро, август а и Бијељина није тако далеко, снаћићу се некако.

            • младен гајић

              PaSlaw = Љупко или сам лоше протумачио?
              Ако хоћеш може и без персирања…као и са Небојшом ;-).

          • Nebojsa

            Млађо,Милорад већ поседује књигу,па ако је заинтересован,може он да нам помогне и олакша истраживање .

            Одговори
  • administrator

    Хвала вам на похвалама и што сте нам се придружили. Једино овако, уз учешће добронамерних људи попут вас, можемо помоћи једни другима и сазнати више о својим коренима. Свако добро вам желимо.

    Одговори
  • Vujadin Ristic

    Поштовани, мене интересује шта ми можете рећи о пореклу Ристића из села Валетић у Азбуковици са славом Свети Јован. Ја једино што знам да су пореклом из Херцеговине и да се у пар села задржао икавски говор још увек.

    Још ме интересује порекло Злајића из села Затон код Бијелог Поља у Црној Гори који славе СВЕТИ КИРИЛ СЛОВЕНСКИ
    Унапред захвалан

    Одговори
  • Nebojsa

    Вујадине, Ристића са славом Јовањдан у западној Србији има у селима Вртиглав и Кланица.

    У Вртиглаву, Ристић се призетио у Милошевиће из Близоња,слава Св. Јован.

    У Кланици, Ристићи се доселили пред крај 17. века,исти су род са Мијатовићима и Несторовићима .Има их у 13. кућа,славе Св. Јована.
    Они своје порекло изводе од Мијата харамбаше.

    У Соколској нахији постоји породица Ристић у Рујевцу.

    За њих Љуба Павловић каже следеће:

    „Данашњи су стари рударски родови Ристићи и Ћеловци.Ристићи су од пре 200 година у селу и предиспонирани рудари. Овде су доведени из Олова у Босни да ваде олово,а у Олово су дошли однекуда од запада. И данас у Олову имају сродника и знају се, јер су се у турско доба мешали.Они су око Вуковог Врела, много су се селили, растурали и као рудари и као земљорадници (38 кућа.; Св. Јован).“

    Одговори
  • Nebojsa

    Злајићи, Затон и Равна Ријека (Бијело Поље), пореклом су из Мораче, сродници Ћетковића .(Црногорска презимена,Аким и Вукота Миљанић)

    Одговори
    • Sarko

      Vujadine Risticu, ja imam za Zlajice precizne podatke:

      Zaton kod Bijelog Polja (podaci datiraju od pete decenije 20. veka. (Korita i Bihor)

      U Zatonu ima jos tragova iz vremena kada su ovde ziveli samo pravoslavni Srbi. Od pre triveka stanovnistvo Zatona se izmenilo. Srpsko stanovnistvo, ciji se ostaci vide, iseljeno je posle dolaska Hajdar-pase- Hajdar-pasa i njegovi potomci ovde su izgradili kuce, a i naseljavali svoje cifcije/sluge i muslimane i pravoslavne.

      Za vreme turske vladavine u Zatonu su bili naseljavalni poglavito muslimani, sem muslimana bilo je i nekoliko pravoslavnih cifcija/sluga.

      Zlajici (10 kuca., slave Cirilovdan), poreklom su iz Gornje Morace. Rod su im Cetkovici u Ravnoj Rijeci. Nemam podataka o Ravnoj Rijeci.

      Najstarije srpsko/crnogorsko je poreklom iz Trebelja (Gacevici), Zlajici iz Gornje Morace, Dangubici iz Kuca i Sebeci iz Drobnjaka.

      Posle prvog svetskog rata stanovnistvo Zatona se izmenilo. Muslimani su se iselili. Od Ceranica muslimana (poreklom od Vasojevica) je ostao naziv Ceranska mahala. Od ranijeg stanovnistva su ostali pravoslavni Gacevici (prezime su im dali muslimani, a ranije se prezivali Boskovic). Zlajici, Dangubici i Sebeci. Na mesto muslimana su naseljeni kupovanjem zemlje stanovnici iz okoline Ivangrada (Berana) i srpskopravoslavnih sela na levoj strani Lima. Najvise ih ima iz planinskog predela. Neki su porekom od Drobnjaka, Rovca, Vasojevica, Katunske nahije, dok je nekima starina u okolini Berana.

      Одговори
  • mihailo

    Nebojsa, molim te ako si u mogucnosti da mi posaljes broj od gospodina Askrabe. Hteo bih da narucim knjigu od njega ako postoje i moji u toj knjizi, prvo bih ga pitao naravno. Posalji mi na mail, pozdrav. Forum je ekstra, samo napred

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Књига С Р Б И Ј А (ИЛИ ЗАГОРЈЕ.СТАРА СРБСКА ПРЕЗИМЕНА, СЕОБЕ…) Петар Ашкраба Загорски, врло је корисна и поучна књига. Читањем ове књиге долази се до нових сазнања о широком простору и времену, када и гдје су се Срби налазили, презимена које су носили и славе које славе. Књига има 900 страница и може се наручити на моб. 065-528-706.
    Књигу сам купио прошле године, када је имао промоцију у Приједору.

    Одговори
  • Nebojsa

    Милораде,ти онда можеш значајно да допринесеш побољшању сајта и помогнеш нам овде у великој мери .
    Уколико је наравно све то што је забележено у књизи меродавно,у шта не сумњам.

    Одговори
    • младен гајић

      Одлично, да ово може бити од велике помоћи…
      Ја ћу ипак некако да набавим један примјерак…чистo за своју библиотеку ;-).

      Одговори
  • Sarko

    Milorade, pise li u toj knjizi nesto o starim porodicama Krsticima i o njihovim krsnim slavama?

    Одговори
    • miroslav markov

      ** Ја имам нешто о старој породици Крстић али из врхбосанске надбискупије ‘из подручја Фојнице, од којих су настали род Иванишевића!!??

      Одговори
  • Nebojsa

    И ја бих волео да имам књигу, убеђен сам да је то у ствари права историја Срба, а не ова што смо учили по школама.
    Али до тад би Милорад могао да нам изађе у сусрет и самим тим помогне овај сајт .

    Одговори
  • младен гајић

    За надати се да ће Милорад имати воље и жеље да нам помогне…с обзиром да ће бити преплавњен питањима о породицама и поријеклу ;-).

    Одговори
    • Nebojsa

      Ако Милорад покаже добру вољу и буде рад да помогне,то ће бити одлично.Полако само,битно је да сви учествујемо и радимо на побољшању овог сајта,а самим тим помажемо једни другима .

      Одговори
  • miroslav markov

    ** Поздрављам ентузијасте овог портала да у протеклих 100 дана прикупе многе сураднике на пројекту истраживања и очувања обитељског поријекла као препознатљивог и јединственог у свијету обичаја овог етноса које се манифестира кроз ритуал крсне славе (гозба светом), а које је, нажалост, доживјело величанствене димензије девијације па се обавеза сјећања на претке од којих смо потекли свела на дан „обждеравања и облокавања“ – чак је у давнини и цетињски владика данило морао интервенирати законским уредбама
    ** Ја бих желио питати да ли ћемо ми који објављујемо ове информације бити под ударом законских репресија ако нешто објавимо?? – мислим на ситуацију када се користи архивска и судско-грунтовно-катастарска грађа онда се потписује да је то „искључиво за особну упорабу и да неће бити злоупорабљено у циљу обезвријеђивања грађе или прибављања икакве користи или у комерцијалне сврхе“
    ** Ово питам због себе али и других сурадника које бисмо овако „умрежени“ могли, рецимо, замолити да оду у неки архив или грунтовницу и прибаве нам неопходан историјски папир који некима од нас представља непроцјењиву вриједност као документирана истина о нашем постојанству и животу наших предака којима смо лажљиво на сахрани рекли „вјечнаја памјат“, а заборавили на њих до парастоса.
    ** Поздрав редакцији на смјелој одлуци за покретање овог опасног подухвата – АLEA IACTA EST !

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Драго ми је што се толико интересујете за Ашкрабу и његову књигу. Књига је велика и није баш тако лако на брзину доћи до сваког презимена.
    Крстићи се директно не спомињу, али пошто су скоро сва наша презимена овдје споменута, пронашли би се и Крстићи.
    Због других обавеза, нисам толико слободан да учествујем у честим раправама, али, видим да овдје има доста добрих познавалаца овога посла.
    Предложио бих да се мало више, јер ово је ипак почетак, позабавите о ПРЕЗИМЕНУ и СЛАВАМА, одвојено, јер ипак, мислим, да је ту полазна тачка свега овога.
    Велико хвала, за свакога ко се с љубављу занима за овај посао.

    Одговори
  • Tomislav Milojević

    Molio bih za pomoć u istrazivanju mog prezimena MILOJEVIĆ. Od podataka mi je poznato samo da se deda rodio u Knjazevcu, ali nisam uspeo da saznam nista o njegovim roditeljima Luki i Kostadinki. U Knjazevcu kazu da nema podataka o njima. Tako da ne znam ni da li su se tu slucajno zatekli ni eventualno odakle su dosli.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Што се тиче Ашкрабине књиге, ја је имам, прочитао сам је са великом пажњом.
    Човек јесте уложио много труда, али мислим да је све то некако неутемељено у научним гранама, етнологије, етнографије, истраживања породица.
    Читао сам један коментар и наших уважених професора Ракића и његове супруге, где се да заккључити, да ни они нису баш све то прихватили са научне стране. Барем сам ја такав закључак имао.
    Ашкраба, наводи да је центар свег српства Загорје, Фоча и Калиновик, те да су се одатле вршиле сеобе.
    Он каже да је Загорје срце и кров Херцеговине (Фоча,Устиколина,Калиновик, Благај…)
    Све је ово мој утисак, што не морају други да се са мном сложе.

    Поздрав за све од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
    • Radonjić R. Spasoje

      Poštovani g-dine Radoviću,
      Ozbiljno ste me zainteresovali Vašim poznavanjem ove mterije, te sam odlučio da Vam se javim sa pitanjem koje muči, ne samo mene već još neke ljude. Naime, mi se prezivamo Radonjići i vodimo poreklo sa Lipe Dobrske kod Cetinja. Znamo svoj rodoslov do Vukala Radonjića koji je bio perjanik u pratni Vladike Rada.Pretke prije njega ne znamo. Kako doći do informacija?

      Одговори
  • Nebojsa

    У праву си Вито, једноставно није могуће да сви потичемо из Фоче. Без обзира на то што је можда некада давно, још пре Немањића, баш ту био центар Српске државе, мада колико ја знам, главни град је био Скадар.

    И даље мислим да је књига препуна корисних ствари, које се пре свега односе на српску историју. Али исто тако, нисам сигуран колико би читањем исте, решили питање свог порекла, баш због таквог приступа истраживању.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Небојша,
    Ничији рад и труд не желим да минимизирам и омаловажавам. Ашкраба је заиста уложио доста труда, али ипак неке ствари треба поставити тамо где јесу и треба ослушнути људе од струке и чути њихово мишљење.
    Рецимо, о РАДОВИЋИМА, Ашкраба је дао врло мало података и то су штури подаци.
    Он наводи гдје их има у Загорју, па каже „веле да су из Мораче“, „веле да су из Пиве“,итд. али то у науци мислим да не може да прође. Значи, он је само пописао како му је неко рекао, без икакве провере. Можда су они мењали презиме, па им је сада ово секундарно презиме, можда су мењали славу, па сада по овој слави, рецимо Аранђеловдан, је Морачка слава, Радовићи у Загорју који славе Аранђеловдан, не мора да значи да су из Мораче итд.итд.
    Остали наставак о Радовићима сам ја дао једном пријатељу који се презива Међо, где сам ја установио да су они од Радовића из Завршја, а старином из Дробњака.
    Књигу ,као и сваку књигу, треба прочитати, али све узети са резервом, јер он каже да је Загорје СТАРА СРБИЈА. Нама се крије историја до 10. века. Ми знамо историју Србског народа само од Немањића. Како то да ми историју о нама сазнајемо од винзантијца Порфирогенита у 10. веку?
    Много су нас лагали и данас нас лажу.
    Куд ће већа лаж и заблуда, него што је једно чобанче, неписмено, саставило Србску азбуку, па то чобанче доби све могуће титуле, докторске итд., а у његовој кући се никада није говорило СРБСКИМ језиком.
    Пуно тога има нерашчишћеног у српској историји, па и у самим презименима.
    Затирали су презимена Србском народу, давајући им подспрдна презимена, како би их омаловажавали и понижавали.
    Зато ми данас и трагамо за нашим коренима, који нису далеки, уназад 200 година, ми не знамо како нам се зову преци, а то је само 6-7 пасова.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Велики поздрав за Витомира Радовића, као и за све наше посјетиоце.
    Велику похвалу упућујем, за другу половину коментара. Препоручио бих, наравно ако већ нисте, да погледате http://www.vaseljenska.com/drustvo/rusi-obelodanjuju-istinu-o-poreklu-srba/. Наравно, и свим нашим пријатељима који се поносе својим корјенима.
    Велики и искрени поздрави.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    БРАВО МИЛОРАДЕ.

    НА ИСТИ ТЕКСТ МИСЛИМО.
    ТРЕБА ДА ГА ПРОЧИТАЈУ СВИ С Р Б И.

    Поздрав за све сараднике ПОРЕКЛА, од

    Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Anđela Pavlović

    Драги моји,
    срдачан поздрав свима!
    Да ли неко с л у ч а ј н о има информације о пореклу Павловића из Ужица који славе Светог Николу? Ја имам неки податак да су то Херцеговци али нико ми не може са сигурношћу рећи! Ако било ко има било какву информацију, нека буде љубазан и проследи ми је! Свако добро, од Бога вам здравље!

    Одговори
    • PaSlaw

      Andjela,
      bez aspiracije da postanem strucnjak iz ove oblasti ali sa zeljom da pomognem svima onima koji traze svoje korjene, jer iste probleme i ja imam, nadam se da cu time sto cu ti parafrazirati (citirati je izuzetno tesko) ono sto kaze P.A.Zagorski u knjigi „Srbija“ bar malo pomoci.
      Pavlovici sa Zagore su potomci Pavla Kukavice, a Kukavice su iz srednjovjekovnog plemena Djurdjevica sa Zagorja. Ovi Pavlovici nemaju nikakve veze sa Pavlovicima iz Banjana, potomcima vojvode Radoslava Pavlovica (Nebojsa je pominjao te Pavlovice). E sad,sto se krsne slave tice, to se ni ovdje nece podudariti jer je slava Djurdjevica Djurdjevdan. I sam Zagorski kaze da su Srbi u svom postojanju puno selili i „kolali“,tako da je promjena prezimena i krsne slave bila redovna pojava.
      P.S.Ako je neko zainteresovan da mu ovdje na sajtu napisem sta o nekom prezimenu pise Zagorski,naravno ako je to prezime pomenuto u knjigi, ja cu vrlo rado odgovoriti, ali vas molim da mi se licno obratite, jer se vrlo cesto neko „okaci“ na sajt sa pitanjem u vezi porijekla a vec je procitao tu knjigu. A naci bilo koje zivuce prezime kod Zagorskog nije nimalo lako.

      Одговори
      • Nebojsa

        Поздрав PaSlaw!Колико видим,дошао си до књиге,па ме занима твој утисак генерално о делу?
        Да ли Ашкраба открива порекло породица које су настањене само у такозваном Загорју,околина Фоче,Горажда,итд,или обрађује и друге српске пределе?

        И са Милорадом сам причао о овоме,па ме занима да ли помиње Новаковиће(Никољдан),Бос. Крајина и Дукиће(Св. Стеван),из Лике,има их и на Косову.
        Хвала

        Одговори
        • PaSlaw

          Zdravo Nebojsa,
          Nisam strucnjak da bih knjigu mogao da hvalim, a pogotovu kritkujem. Kao laiku, vrlo je citljiva i interesantna, i sto je vrlo vazno „drzi te“. Vec sam citao neke komentare gdje se sumnja u naucnu osnovu onog sto radi Zagorski, kao cesto koristi frazu „…a oni vele da su starinom…“. Ne vjerujem da je i jedan etnolog uspio da napise nesto, a da kao jedan izvor informacija nije koristio ono sto se prenosi sa koljena na koljeno, s tim sto se, naravno, te informacije ukrstaju sa pisanim informacijama i sa onim sto J. Deretic kaze „Kada kamen progovori sve treba da zacuti“. Zagorski koristi tu frazu jer se sluzi iskljucivo narodskim jezikom bez ijedne strane rijeci.
          Predmet istrazivanja Zagorskog u ovoj „knjigi“ (on kaze da nije ispravno knjizi) su srednjovjekovna plemena, bratstva i prezimena, a onda njihov put i razvoj do danasnjih „zivucih“ prezimena. Mali problem za nas obicne citaoce je sto su po azbucnoj hronologiji poredana ta „starinska“ prezimena, a ova „zivuca“ su u okviru tih poglavlja pa je malo teze naci neko „zivuce“ prezime. Zato se kaze da knjigu ne mozes preskakati, nego od korica do korica..
          Posto su Srbi sa ovog podrucja „puno selili i kolali“ Zagorski u knjigi opisuje dosta prezimena iz danasnje Crne Gore (Crna Gora, Brda i Hercegovina) i Bosne i Hercegovine.
          Pominje i Novakovice (iz Vasojevica, Novak sin Vasa zacetnika Vasojevica, Arandjelovdan) i Dukice u Kninu (Sv. Djordjije).To sam na brzinu procitao, treba mi malo vremena da sredim hronologiju…

          Одговори
          • Nebojsa

            Јавите ми се на мејл,па тамо можемо да разменимо још неке корисне информације.
            Да ли сте можда читајући књигу успели да одгонетнете и порекло Ваших Палангетића?
            Разумем сад како је Ашкраба радио и зашто треба читати све.
            У сваком случају,ако вам није тешко,пошаљите ми на мејл све што у међувремену пронађете о овим презименима.Још једном,хвала пуно!

            Одговори
  • Nebojsa

    Анђела, у западној Србији, конкретно ваљевски крај, има пуно Павловића, али мало оних који славе Св. Николу.
    Павловићи, досељени у Колубару из ужичког краја, славе Св. Луку.
    Херцеговачки Павловићи славе Аранђеловдан и Ђурђевдан, има их у Бобанима, Мостару и Требињу.
    Павловићи су били и позната властела из околине Требиња у 15. веку. Држали су и крајеве око Вишеграда, Олова и Горажда.
    Ако пронађем нешто конкретно о Вашим Павловићима, објавићу. Поздрав!

    Одговори
    • Danilo

      Поздрав Анђели и Небојши, ја такође потичем и презивам се Павловић..моји(деда Јездимир, прадеда Крста, за даље нисам сигуран, морао бих се консултовати са оцем) су из села Мушвете на Златибору, а када су и.одакле доспели ту, нисам сигуран. Славимо Св.Георгија-Ђурђевдан. Покушаћу да прикупим још поузданих информација од старијих па ако неко има тј пронађе неки траг нека пошаље маил..
      Хвала!

      Одговори
  • danijela

    Postovani,
    Da li mozete da mi pomognete da pronadjem poreklo prezimena Akik, iz mesta Samaricka Draga, Banija. Krsna slava je Sv. Nikola. Hvala unapred

    Одговори
  • Vesna

    Postovani,
    Pokusavamo vec izvesno vreme da nesto saznamo o svom poreklu ali traljavo ide pa se nadam da nam Vi mozete pomoci. Selo iz koga dolazim zove se Rataje, u okolini Vranja, a osnovao ga je Vojin koji se sa bretom Ristom i sestrom doselio sa Kosova, iz Vucitrna. Pobegao je otuda od Arnauta koji su nasrtali na njihove zene. Vojin je ubio vise njih, seleci se od mesta do mesta, dok se najzad nije naselio u mestu Krmolj,danasnje Seliste, gde je napravio zemunicu. Odatle ga je Sulejman-beg, koji je imao saraj u Rataju preselio u Rataje. Od njega je i moj rod Djosinci. Njegov sin je Trajko koji je imao tri sina Aleksu, Antu i Mitu. Anta je imao sina Trajka a Trajko sina Urosa.Onda dolazi moj deda, pa otac pa brat.Deda se prezivao Antic, po svom dedi a od oca smo Trajkovici. Ono sto ne znam je poreklo Vojina i ko su nam bili preci. Neki kazu Vojinovici ali ja nisam sigurna. Krsna slava nam je Arandjelovdan. Unapred hvala.

    Одговори
    • Nebojsa

      Весна,у селу Наставце,које је у непосредној близини Ратаја,почетком 20. века забележени су Трајковићи.

      Ево шта о њима каже Риста Николић у свом делу „Врањска Пчиња“ :

      “ Прича се да су најстарија породица у селу Ђорђијинци или Милосавци,чији су стари пре 100 година дошли из села Реткоцерја(у Јабланици у изворишту реке Медвеђе),где су на чесми убили Арнауче и због тога побегли.Добегла су 3 брата,од којих је један отишао у околину Лесковца.
      Сви им се потомци прозову Ђорђијинци или Милосавци,а поред тога имају и презимена:
      Нешићи,Величковићи,Трајковићи,Илијинци,Стеванови и др. „

      Одговори
  • nikola87

    Da li možete da mi date neke podatke o poreklu porodice Petrović iz Otisica selo u Dalmaciji, krsna slava je Sv. Arhangel Mihail. Bio bih vam veoma zahvalan jer znam koliko bi to značilo mom ocu, hvala unapred!!!

    Одговори
    • Nebojsa

      Никола, Петровићи су забележени у Далмацији, у местима Косово Поље, Отишић и Плавно, сви славе Ђурђевдан.
      Пошто су и Ваши Петровићи из Отишића, могуће да је дошло до промене славе у међувремену.

      Ови Петровићи из Далмације су по свему судећи сродни Петровићима из Лике и Крајине, који такође славе Ђурђевдан.
      Милан Карановић је 1925. године забележио о њима следеће :

      „Ољаче-Петровићи-Владушићи славе Ђрђевдан. Старином су са Змијања. Петровићи су прешли у Лику.
      Ољача је 16 кућа. у 6 насеља, Петровића 8 к. у 6 н. и Владушића 1 к. Прозвани су Ољаче што су им преци јели некакве „оље“ (мљевену комушу) за гладних година.“

      Одговори
  • nedeljko

    interesuje me poreklo porodice Kujundzic iz Dubokog Uzice slave sv.Stefana a navodno su dosli sa grahova Crna Gora.

    Одговори
  • mica

    Postovani,
    nadam se da mi Vi mozete pomoci. Vec dugo pokusavam da nadjem bilo kakve podatke o svom prezimenu. Prezime je Skadric. Videla sam da cak i na vasem spisku prezimena ono ne postoji. Koliko znam prezime Skadric postoji samo u Ripnju, naselju pored Beograda. Zanima me odakle su moji preci dosli i kada su naselili ovo podrucje. Znam da su u 19. veku vec ovde ziveli. Krsna slava je Arandjelovdan. Unapred zahvalna.

    Одговори
  • Sarko

    Skadrici u Ripnju su iz Erske, tj zapadne Srbije. Dosli oko 1800. godine. (Za njih se veli da su bili katrandzije, da su pravi Erovi. Slave Sv. Arhanđela.

    A daljim poreklom ste mozda iz Skadra (moje misljenje).

    Одговори
  • gagi

    Poštovani,

    potrebna mi je pomoć oko porekla prezimena Ćulafić. Od svih podataka koje imam su ti da mi se deda zvao Dobrašin iz Donjih Luga u Crnoj Gori, i da je prezime nastalo od naziva turske kape ćulaf, i da je naš predak dobio to prezime tako što je ubio turskog vojnika a kao dokaz morao je donetu ćulaf sa njegove glave. To je vrlo malo informacija ali ako možete da mi pomognete, bio bih Vam veoma zahvalan.

    Pozdrav.

    Одговори
    • Nebojsa

      Гаги, Ви сте пореклом из Васојевића. Шаљем вам прилоге из Српског презименика и Црногорских презимена.

      Ћулафић:

      Презиме забележено у племену Васојевића у Црној Гори. По свој прилици од
      муслиманског женског имена Ђулафера (<перс. giilafer) у значењу "створена као ружа", уколико можда није креирано према облику Ђулафић.

      Ћулафић, Васојевићи, огранак Новаковића.
      Ћулафић, Горње Луге између Андријевице и Мурина-Васојевићи.

      Одговори
  • Sarko

    Mico, mozda ces da se zapitas sta znaci Era, Erska. Erski kraj je danasnji Zlatiborski okrug (Otprilike od Uzica pa juznije do Prijepolja i na istoku do Dragacevske oblasti). Doseljenici iz Erske koji su se selili u centralnu Srbiju ili u neke druge krajeve Srbije nazivani su od lokalnog stanovnistva Ercima, Ericima, Ercecima, Jercima itd. Zato sto je taj kraj od Uzica pa juznije do Prijepolja naseljavan unazad nekoliko veka iz Hercegovine. Nisu svi u tom kraju poreklom iz Hercegovine, ali ima ih puno, takodje ima puno i doseljenika iz Crne Gore. I po tim doseljenicima iz Hercegovcine jugozapadna Srbija je u dalekoj proslosti cesto nazivana kao Erska, sto u prevodu znaci i Hercegovine.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    ГАГИ @
    Колико је мени познато, ЋУЛАФИЋИ су Васојевићи, и то од другог Васовог сина Новака. Претпостављам да вам је слава Аранђеловдан.
    Покушајте више сазнати у књизи Радослава Јагоша Вешовића “Племе Васојевићи“.
    Поздрав!

    Одговори
    • gagi

      Aleksandre,

      Tako je ,mi jesmo Vasojevići i slava nam je Aranđelovdan, ali sam naziv prezimena me zanima, kako je nastalo, ko je odredio da se tako prezivamo i po čemu ili kome. Mislim da je to teško istražiti. Hvala na pomoći, pročitaću knjigu.

      Pozdrav.
      Gagi

      Одговори
  • Sarko

    Nedeljko, da, poreklom ste sa Grahova kod Nikšića. Godine 1909. bilo vas je 6 kuća, i tvoji preci nikako nisu mogli doći iz Crne Gore, pre će biti da su došli iz Stare Hercegovine, ako si učio geografiju znaš o čemu pišem.

    Одговори
  • PaSlaw

    Nedeljko, Zagorski za Kujundzice veli:“Kujundzici su stara srbska porodica u Zagorju (odnosno Drini) za koju se zna da je zivuca od prije prve najezde Turaka.Staniste Kujundzica je povise Ustikoline i uglavnom u Ligatima (u Zagorju).Najvjerovatnije su se nekada prije toga zanacijskog prezimena prezivali Ligatic…Jedni Kujundzici su se odselili kod Gorazda, a odatle na Pale. Jedni Rudom a jedni u sadasnju Srbiju (Obrenovac,Prijevor kod Cacka …)“ Kujundzici u Zagorju,Palama i Rudom slave Jovanjdan.Jos, na kraju kaze, da Kujundzica ima kojekuda raznorodnih.

    Одговори
  • PaSlaw

    Nikola,Zagorski dosta pise o Petrovicima, ali najvise o onim slavnim iz Njegusa (postoji vjerovatnoca da su starinom sa Zagorja od bratstva Herakovica) i nesto o Petrovicima povise Ustikoline, ali i jedni i drugi su Djurdjevstaci. Ne mogu da ti sve citiram, mnogo ima brate, pa sam ti naveo samo ono najbitnije.I jos nesto,tragajuci za svojim porijeklom sam utvrdio da Srbi nisu samo mijenjali prezimena, nego istim intezitetom i slave,tako da kad mislis e to je to, nije, uvijek se pojavi druga informacija koja te okrene skroz na drugu stranu. Razmisli o ovim Petrovicima …

    Одговори
  • Dusko

    Interesuje me da li imate neke podatke o prezimenu Vićić? Prije nekoliko mjeseci jedna porodica iz Grcke je dolazila u moje mjesto i trazila porodice sa tim prezimenom.
    Pozdrav

    Одговори
  • Clavdivs

    PaSlaw, пише ли Загорски шта о Пајовићима из Горажда?

    Одговори
    • PaSlaw

      Clavdivs, nisam jos stigao da poredam sva „zivuca prezimena“ koja su potekla od onih starovremenih, mada sam blize kraju nego pocetku. Pajovice pominje u dijelu knjige gdje govori o plemenu Jelascic sa Zagorja. Pajovici su sa Krnje Jele u Drobnjaku (krsna slava Scepandan a prisluzuju Svetog Iliju). Oni su od Selakovica (po Selaku jednom od sinova Stanoja Jelascica) a isti sa Dulovicima sa Krnje Jele. Ovo Vam ovako pisem bez poblizeg objasnjavanja zato sto pretpostavljam da Vi, posto ste iz Gorazda o tome dosta znate. Bice mi drago ako sam Vam pomogao. Ako nadjem jos nesto, brzo javim.

      Одговори
      • Clavdivs

        Заправо не знам ништа о Пајовићима, већ видех да Ви помињете тај крај па рекох да питам. Не знам чак ни славу. То ми је једна од женских линија. Хвала у сваком случају.

        Одговори
  • Marija

    Postovani, zamolila bi vas ako mozete da pogledate da li postoje neki podaci kod vas u vezi mojeg prezimena Kovljenic. Moji su poreklom iz Nuglasice, (Livno) Bosansko Grahovo. Slavimo sv. Nikolu 19.decembra.
    Ja sam vec istrazivala nesto malo i stvarno niko nezna da li je u nase prezime dodato slovo LJ i odakle smo poreklom (tj.da li smo starosedeoci?), cula sam razne price da smo mozda poreklom iz Dalmacije a neki su cak spominjali i mesto Grahovo u Crnoj Gori.Dobila sam skoro odgovor iz kojeg pise sledece „Prema knjizi „Prezimena Srba u Bosni“ koju je, prema šematizmu Dabro-bosanske mitropolije od 1882. godine sačinio Đ. Janjatović, Kovljenići nisu zapisani ni u jednoj od više stotina parohija, pa ni u onim sa prostora Grahova i Nuglašice a zabeležene su porodice s prezimenima Kovjena, Kovjenić kao i Kovjanić.“
    Hvala vam puno unapred i volela bi da mi pomognete ukoliko je to moguce

    Одговори
    • PaSlaw

      Marija, U knjigi „Srbija“ nema podataka o prezimenu Kovljenic. Ali ima jedna stvar koju pominje Zagorski. Vrlo je cesta pojava da su neka prezimena razlikuju za po jedno slovo, ili imaju ili nemaju dodatak -ic, itd. Prezimena Kovjen i Kovjenic koja ti pominjes su vjerovatno srodnicka prezimena. Treba da malo pogledas u sematizmu Dabrobosanske eparhije kako je zapisano Vase prezime (vidi kojoj parohiji pripadate, Livno je sigurno u popisu)a zatim i slave koje slave Kovjeni i Kovjenici pa ces doci do nekog zakljucka. Vase prezime potice vjerovatno od toponima.

      Одговори
      • Marija

        Postovani, hvala puno na odgovoru. Posto ste mi obratili paznju na sematizаm dabrobosanske eparhije, pogledala sam i ustanovila da Nuglasica i Livno pripadaju bihacko petrovackoj eparhiji. Obraticu se u svakom slucaju tamo za dalje podatke.Pronasla sam takodje da je zapisano prezime Kovljenovic i Komljenovic (stradanje Srba 1941 u Livnu) tako da verujem da se ta prezimena vise podudaraju sa mojim nego sto su Kovjan i Kovjenic (mada je i to naravno moguce). Takodje sam pronasla knjigu http://www.scribd.com/doc/80473094/Mario-Petric-Porijeklo-Stanovnistva-Livanjskog-Polja, u kojoj pise da Kovljenic-ne znaju poreklo. Ali mi je interesantna cinjenica da su mahom naseljeni ljudi iz Dalmacije u tim krajevima – ijekavski Srbi.Eto mozda nekom a i vama bude ta knjiga od pomoci. U svakom slucaju bicu vam duboko zahvalna da mi se javite ako opet naletite na nesto vezano za moje prezime. Puno pozdrava

        Одговори
  • Ananka

    Добро јутро. Нова сам овде, а тако ми се допао сајт да сам целу ноћ провела на њему.
    Мене интересује порекло и моја родбина са очеве стране (касније ћу да се бавим и мајчиним). Реч је о презимену Ђурић. Мој деда, Милан Ђурић, живео је и умро у Смедереву. Био је мајор у краљевој војсци пре 2.светског рата.Имао је много браће, сви су били војна лица.Не знам одакле је родом.Био је ожењен Анком,девојачко Кобиларов из Змајева у Војводини.Слава нам је Ђурђиц. Зна ли неко нешто о овој лози Ђурића и одакле су уопште Ђурићи?

    Одговори
    • Nebojsa

      У пределу Космаја, у села на падини која су окренута Смедеревском Подунављу и Јасеници, досељеника из лесковачког краја има у Ђуринцима-Ђурићи (10 кућа), чији су преци овде дошли као кочетари; у граду Младеновцу једна кућа занатлија и у Ропочеву две куће Милановића званих Трнаваца, по селу Трнави код Тополе, где су њихови сродници Ранићи, досељени од Лесковца.

      Одговори
  • mica

    U Ripnju postoji ulica Ercanska u kojoj zivi dosta porodica Skadric. Medjutim, ta familija Skadrica i moja nisu rod. Da li postoji mogucnost da je nekada to bila ista porodica, pa su se negde u proslosti razdvojili?

    Одговори
  • Krajisnik

    Ja već dugo tragam za poreklom prezimena Romčević ali bezuspješno, inače su sa Korduna sadašnja HR mjesto Vrginmost i Dugo selo lasinjsko, tu živjela do rata 1995. godine, krsna slava je Đurđevdan, a imam samo informaciju da je prezime poteklo iz Crne Gore, ne znam iz kog mjesta, poznata osoba koja nosi ovo prezime je: Nebojša Romčević (Beograd, 1962), dramski pisac, televizijski i filmski scenarista, profesor, pa bih zamolio redaklciju sajta da to istraži ako je moguće, mnogo bi mi značilo, veliki pozdrav.

    Одговори
    • Nebojsa

      Неки наши аутори сматрају да презиме Ромчевић има влашку основу Роман, Ромул, итд и да је слично са Ромић.
      Ромића има у Лици, Далмацији и Босанској крајини, али славе Св. Николу.

      Ипак, моје мишљење је да ваше порекло води од познате херцеговачке породице Рончевић, па је приликом сеоба дошло до преласка н у м.

      Иначе Рончевићи су из Гацка, а тамо су стигли из Рудина (Источна Херцеговина). Славе Ђурђевдан.

      Као што је већ било речи, источна Херцеговина је матица крајишких Срба, што је још једна потврда ове приче.

      Одговори
      • Vojinena

        Prezime Romčević je možda nastalo od nadimka čoveka koji je bio hrom odnosno imao iz nekog razloga telesnu manu (kraću nogu) zbog čega je možda imao nadimak (h)romac. Mnoge porodice su na sličan način dobila etiketu tj. prezie po nekoj telesnoj mani svog pretka npr. Topalovići, Kljajići, Ćorovići itd.

        Одговори
    • Duro

      Romcevic ne potjecu od Roncevic nego bas suprotno. Naime, radi izgovora lakse je reci Roncevic nego Romcevic. Inace, samo poreklo potice iz Albanije (Stare Srbije) i oko planine Kovac, to je slavenizirano od Aroman – Romanovic, Romcevic, Romic… znaci sin Aromana. Cincarskog porjekla jer su Cincari kao Aromani zivjeli na tom predjelu. Kazu da su Romcevici krenuli u dva pravca – jedan ka Kraljevu, a drugi preko Crne Gore i Pive, kroz Hercegovinu, ka Dalmaciji, Lici i Kordunu. Ovaj drugi zbjeg se desio poslije pad Moskopola pod Turke. Inace su bili trgovci i zanatlije. Tako su se kretali ka mletackim predjelima jer su tuda isli ranije radi trgovanja. Buduci da su bili pravoslavci asimilirali su se sa Srbima, a kazu da su posto bi promjenili vjeru prelazili u Roncevice radi bojazni od osvete. Tako i danas Romcevici su vecinom pravoslavci. Ostalih vjera skoro da i nema. Iz Like i Korduna su se radi gladi i nemastine selili dalje. Ka Slavoniji i širom Vojne krajine. Poznatiji clan je Jovan (Josif) Romcevic, zaspao jednom jednog od garnizona sa Petrovaradina, inace rodom iz Slavonije (Grabovac) kod Novske, a nije ni slucajno jer Grabovac ima i na Kordunu. Krsne slave se mjenjaju, a najcesce Slavonci Markovdan, Kordun Djurdjevo i Jovandan, a i oko Kraljeva se slavi Jovandan. Tako, sad ti Krajisnik popuni ostalo.

      Одговори
  • Александра

    Ја ћу Вас на самом почетку похвалити,неизмерно Вам хвала на овоме.
    Јако ме занима порекло мојих Богдановића,али и мајчиних Јосића.
    Очева фамилија Богдановић је из Сурдулице.Одатле су мој деда Драгољуб,прадеда Војислав,чукундеда Аврам.Слава је Свети Архангел.Оно што ја знам је да је једног тренутка,чини ми се мој прадеда(у војсци) променио презиме у Станојевић,због Бугара.Колико знам честа је то била појава не би ли им се заварао траг.
    Што се Јосића тиче,они су из Мачве.Заправо мој деда,Момир Јосић је из Поцерског села Двориште,ту је рођен,ту и сада имам неке рођаке.Његов отац је Момчило Јосић,мајка Јелена,из Петровића.Слава им је Ђурђиц.Јосићи су ми можда још интригантнији,с обзиром да то и није тако често презиме.
    Надам се ће ове информације послужити.
    Унапред захвална!

    Одговори
    • PaSlaw

      Aleksandra, ja cu ti u ovom kratkom pisaniju protumaciti sta o Bogdanovicima pise Zagorski, a vjerovatno ce Sarko i Nebojsa iz svojih monografija nesto poblize reci o tvom prezimenu, a na tebi je da dalje nastavis.
      Bogdanovici u Njegusima su od Punosevica a koji su opet od starog plemena Vojinovica,Vojihnica sa Zagorja cija je slava starinom Arandjelovdan (tako da onda i Bogdanovici u Njegusima slave Arndjelovdan).Punosevici,Herakovic i Rajicevic su se sa Zagorja proselili na Njeguse,a jedni dalje u Kuce.

      Sto se tice Josica, u ovom dijelu koji sam stigao da uredim se ne pominju.

      Одговори
      • PaSlaw

        Umalo da zaboravim. Ovo je vrlo interesantno. Vojinovici su isti sa Krasojevicima (Krasoje i Vojihna su braca) a Stanoja Jelacic je njihov savremenik (od njega su Stanojevici). Mozda je Vas pradjed o tome znao nestо vise.

        Одговори
        • Александра

          Господине PaSlaw,хвала Вам на одговору,о томе сам већ нешто и раније чула.
          Господине Шарко,то знам и ја да су Богдановићи прилично распрострањени у смислу да сам се сретала са тим презименом и у Мачви,јужној Србији(где су и најбројнији),Црној Гори,чак и у Хрватској.Иначе нисам из Сурдулице(а ни госпођа:),мада то није ни важно),мој деда је дошао у Београд још 1947.Тамо сам била свега два пута,па ме интересује мало више.Такође бих била веома захвална и ако знате нешто о презимену Јосић,јер носиоце овог презимена углавном везују за Хрватску.Надам се да нисам претерала у мојим молбама 🙂
          Велики Поздрав!
          Александра

          Одговори
  • Sarko

    Mico, to su vasi krvni srodnici, imate zajednicko poreklo. U monografiji ne pise ko se doselio, ali uzmimo primer da se doselili dva brata oko 1800 godine, kako pise u monografiji o vremenu doseljavanja. I ta dva brata imali su sinove, pa njihovi sinovi imali su takodje potomstvo, kako je vreme prolazili svaki je ostavljao svoje potomstvo i tako je potomstvo naraslo prirastajem, cak ste i svoju mahalu prozvali po svojoj starini Erskoj.

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine PaSlaw, svi mi cenimo vas rad i trud sto pomazete ljudima i neki su podaci veoma korisni, ali… Ja, Nebojsa, Aleksandar i ostali forumasi koristimo literaturu – monografije nekadasnje Srpske Kraljevske Akademije tkz (Srpski Etnografski Zbornik). To su stare monografije i do 110 godina, a najmladje su i do 40 godina. Stanovnistvo su proucavali i ispitivali profesionalni Akademci, to nisu bili ameteri, vec veliki skolovani umovi. Sva literatura o poreklu stanovnistva sirom ex Jugoslavije je verifikovana od strane Srpske Akademije i sa tom literaturom sluzi se svaki nas istoricar, etnolog, etnograf i ostali. Recimo, neki covek pita za svoje poreklo (ovo je samo primer) on je na primer iz nekog sela kod Lazarevca (oblast Kosmaj obuhvata nekoliko sela danasnje opstine Lazarevac), on mi kaze mesto rodjenja svog pradede ili dede, da se preziva Popovic i da slavi Sv. Jovana. I onda gledam da li imam podatke o njegovom selu, ako ih imam odgovorim mu: Popovica je 1930. godine bilo 15 kuca., slave Sv. Jovana, pise da su se doselili pre 150 godina. (Onda pogledam da je oblast Kosmaja proucavana 1930 godine. I onda izracunam Popovici su se doselili pre 150 godina kako pise u monografiji, a monografija je iz 1930. godine, sto znaci da su se Popovici doselili oko 1780. godine. A ako kojim slucajem nema zaebelezenih Popovica, a u selu ima tri roda koja slave Sv. Jovana, ja ih onda nabrojim i navedem njihovo poreklo i ako pise nesto o vremenu doseljavanja, kazem da postoji mogucnost da vi gospodine Popovicu potice te od te i te porodice i da ste mozda promenili prezime posle 1930. godine po nekom pretku koji je ziveo u 19. veku, a ako gospodin Popovic kaze da mu je prezime jako staro, onda ja pogledam gde ima sve zabelezenih Popovica u siroj okolini Lazarevca i ispisem podatke i posaljem ili trazim ostale Popovice u drugim oblastima. Tako to radim ja, tako to radi Nebojsa, Aleksandar i ostali forumasi. Trudimo se i odgovaramo ljudima na pitanja tacno i precizno, razumete gospodine PaSlaw.
    Sto se tice srpskih prezimena, ona su u vecini nastala od kraja 17., pocetkom 18. veka, takodje puno prezimena je nastalo i u 19. veku. Najmladja srpska prezimena nastala su pocetkom 20 do seste decenije 20. veka, uglavnom po dedi ili pradedi koji su bili rodjeni u 19. veku. Tako su one porodice koje su promenile prezimena u prvoj polovini 20. veka izgubile svoja stara rodovska prezimena, to se desilo i sa mojom porodicom. Najstarija srpska prezimena su nastala pre 17. veka, a i ranije, unazad 400 do 600 godina, a mozda i vise, ima ih u nekim oblastima sirom ex YU, ali kad gledamo prosek starosti celokupnih srpskih prezimena ja bi reko da je prosek izmedju 200 do 300 godina starosti, mozda i gresim (to je moje misljenje).

    Mislim da nekim forumasima koji postavljaju pitanja pogresno odgovarate i bespotrebno. Evo, navescu primer. Pitala vas je neka gospodja za Bogdanovice iz Surdulice, i vi njoj nabrojaste neke Bogdanovice. Ja se sad pitam kakve veze njeni Bogdanovici imaju sa tim Bogdanovicima. Kad bi znali odakle je stanovnistvo iz okoline Surdulice, ne verujem da bi joj to odgovorili to sto jeste. Pre nego sto odgovarate ljudima, morate da znate u kojim su oblastima najzastupljenije doseljenicke selidbene struje: Ja nemam jos kompletne monografije za okolini Surdulice, ali imam podatke i znam odakle je stanovnistvo u okolini Surdulice i kojoj doseljenickoj sruji pripada. Okolina Surudulice osim starosedelaca naseljena je sopskom, vardarskom-moravskom i kosovskom-metohijskom preko 95 %. Dinarska doseljenicka struja je malobrojna skoro da je i nema, zato kazem da ste ovoj gospodji iz Surdulice bespotrebno odgovorili za njene Bogdanovice. Imam preko 70 monografija i meni je jako smesno i zalosno ovo povezivanje poput Bogdanovica, Pejovici i dr. , u monografijama koje imamm vidim na stotinu tih prezimena raznoraznog regionalnog porekla sa razlicitim krsnim slavama u Srbiji i u Bosni. Nabavite nekako ili kupite Etnografske Zbornicke monografije i odgovarajte ljudima tacno i precizno. Ovde su cak i neki potvrdili poput Vite Radovica da je knjiga autora Zagorsko ne bas tako strucna, i da ima svakako korisnih podataka koji je on istrazio, ali da on povezuje Zagorje kao centar srpstva sto nije istina, pa cak koliko vidim u nekim odgovorima koje ste ostavili ovde, povezuje mnoge porodice da su poreklom iz Zagorja. Gospodin Vita Radovic je rodjeni Pljevljak, ako se ne varam, on nam moze potvditi, a mozda i zna poreklo Zagorcana. Ja nemam monografije Zagorja, ali sam siguran i ubedjen da je stanovnistvo u tom kraju vecinom poreklom iz Pljevlja, Trebinja, Banjana, Drobnjaka, Gacka i dr. Pitam se da li uopste ima u toj njegovoj knjizi neka prezimena iz sire Srbije, sa juga Srbije, Kosova ili Makedonije, cisto sumnjam. Imao sam priliku da kupim njegovu knjigu pre 3 godine. Stupio sam u kontakt sa njegovim sinom i on mi trazio 55 evra, posto ja zivim u inostranstvu. Ja sam odbio i mislio sam da je to preterano i nisam hteo da je kupim. Vise i ne planiram. Sta ce mi ta knjiga koja je verovatno pristrasna, kako je neki ocenjuju.(Drzim se ja mojih Etnogrfskih Zbornika koja su veliko bogatvo i koje mi je cast imati).

    Одговори
    • PaSlaw

      Sarko,
      nemam namjeru da ulazim u polemiku i sada se javljam samo da objasnim neke stvari i vise se na ovu temu necu javljati.
      Prvo, apsolutno uvazavam Vas rad i trud (ne samo na ovom sajtu) i vjerovatno ste mnogima pomogli da pronadju svoje korjene sto, takodje, veoma cijenim.
      Drugo, nisam imao namjeru da bilo koga dezinformisem i upucujem na pogresan trag. Ja znam kako ljudi razmisljaju i da vole da cuju razne informacije u vezi sa njihovim prezimenom. Moja namjera je bila da se javim i procitam ono sto je vezi nekog prezimena napisao i neko drugi. Ja nisam strucan da procjenjujem tezinu njegovog naucnog rada, da li je amater ili ne, da li je pristrasan ili ne, nego sam na ovaj nacin samo htio da pomognem. Ako sam negdje ili kod nekog javljanja i pogrijesio, evo ja se sada, ali veoma ozbiljno, izvinjavam.
      I na kraju, svoja javljanja cu u narednom periodu svakako radikalno smanjiti, ne zbog toga sto me je Vas post nesto pogodio (ja o svemu ovome imam svoj stav koji se tesko mijenja) nego zato sto smatram da bi to u ovom trenutku bilo prikladno.

      U svakom slucaju, hvala i veliki pozdrav.

      Одговори
      • Nebojsa

        Подаци из Ашкрабине књиге могу бити корисни, уколико неко тражи да му се открије порекло, а евентуално потиче из тих крајева које је аутор обрадио (Загорје, Црна Гора, Херцеговина, источна Босна итд.).

        Ни сам Ашкраба вероватно није могао да користи ништа друго у свом истраживању, осим историјских архива (Дубровачка документа, Дечанске хрисовуље итд.) и народних предања.

        Тако да вам је мој савет да наставите да објављујете податке из књиге, али да се фокусирате на ту област.
        Увек је добро упоређивати податке!

        Одговори
  • Sarko

    Gospodine PaSlaw, izvinjavam Vam se od srca, samo nastavite da radite kako ste radili, nemam sad vremena, cucemo se kasnije i objasnicu vam zbog cega sam to napisao. Pozdrav

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За Александру@ – ЈОСИЋ
    Одређене податке за Јосиће можете наћи и у рубрици о буњевачким презименима.
    Надаље, има (или је било) Јосића и у Јосића Греди у Баљцима код Дрниша, славе Лазареву суботу. Могуће је да су у 19.веку неки прешли у католичку веру због неимаштине па је непознато да ли је Лазарева субота стара слава или преузета приликом враћања у православље. Изгледа да су се из дрнишког краја селили у Задар и Сплит. У “Лексику презимена СРХ“, Јосићи су распрострањени по северној и јужној Далмацији, источној и западној Славонији, Кордуну и Банији, око Загреба па и у Ријеци. Ипак, главно средиште Јосића би требала бити околина Бенковца (кат. село Крушево).
    Међу српским презименима у Босни у 19.-20.веку Јосићи се налазе широм Босне. У Брусници и Мичијевићима код Маглаја славе Ђурђевдан, у Маглају славе Лазареву суботу, у Божићима и Дубици Св. Јована, у Ступарима код Маглаја и Травнику Св.Николу, а у Церовици код Тешња Часне вериге.
    С обзиром да су Jосићи у Далмацији повезани са Баљцима, који опет, највероватније, имају порекло од Баљака из Херцеговине, требало би даље порекло Јосића тражити или у селима Зубачком поља; Крај и Потркај у којима има Баљака са славом Лзарева субота или у херцеговачким Шаренцима (славе Лазареву суботу).

    Одговори
  • Nebojsa

    Презимена Срба из Херцеговине, Црне Горе, Босне и некадашње Војне крајине су доста стара.
    Ово што је Шарко напоменуо, односи се на централну Србију, где су презимена заиста настајала јако касно. Тек уредбом Милоша Обреновића, средином 19. века, почиње формирање презимена.

    Нека херцеговачка презимена датирају још из 14. века. Чак постоји одређен број породица чија се презимена могу пратити од 14. и 15. века, па све до данас. (Новак Мандић, Српске породице војводства Светог Саве).

    У Црној Гори је постојала јака племенска организација, па је стога презиме било битно, као и то из ког сте братства.

    У Аустрији и Млетачкој републици Срби су такође рано добили презимена. Због уредног евидентирања војне обавезе, пописа становништва, итд.

    И у Босни је такође формирање презимена код Срба забележено већ у 16. веку. Ово је било од значаја и беговима, који су морали да имају увид у породице које су на њиховом имању.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Пажљиво сам прочитао горње коментаре, па стога износим мој суд.
    Истражујући поријекло породица Фоче и околине, дошао сам до закључка да је Шарко потпуно у праву.
    Свака част Ашкраби на његовом труду и раду, али ми који користимо Етнографске зборнике, од Цвијића па на овамо, можемо потврдити да Ашкраба заиста мало претерује када каже, да је ЗАГОРЈЕ СТАРА СРБИЈА, а при том не наводи нити цитира неко научно дјело из којег је могао тако нешто да извуче.
    С тога предлажем да се не бавимо Ашкрабом, барем они који књигу нијесу прочитали.
    Прочитајте књигу, упоредите је са науком и научним радовима стручњака те области, видјетћете да има пуно неистинитих и неутемељених доказа.
    Шарко, Небојша, наставите са вашим радом, јер вас двојица не пишете и не измишљате из главе, већ податке вадите из Етнографских књига и докумената, које је наука потврдила.

    Желим вам свако добро.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Jovan Šorak

    Da li znate nesto o prezimenu Šorak? Poticemo iz okoline Korenice (Zeljava,Mihaljevac i Petrovo selo). Slavimo svetog Stevana. U Lici je ostalo jako malo ljudi sa ovim prezimenom, uglavnom smo svi raseljeni zadnjih 100 godina. Ja vec par godina istrazujem o svom poreklu dosao sam do 1800 godine, ali samo za one koji su poreklom iz Mihaljevca. Trenutno nas ima od Australije do Amerike,vecinu stvari sam saznao od rodjaka Nikole koji zivi u SAD. U mom rodoslovu imam upisano oko 250 osoba. Nasao sam moga pradedu Spasu na listi doseljenika u SAD, ali on se vratio i kao dobrovoljac bio na Solunskom frontu. Posle rata doseljen je u Rastinu (Sombor). Tu je rodjen moj deda, otac i ja.Tako da nisam poznavao ni jednog Šorka pa sam odlucio da malo tragam za svojim poreklom. Svaka informacija mi je od znacaja. Unapred Hvala.

    Одговори
  • Nebojsa

    Јоване, у више наврата сам објављивао причу о великој групи родова у Лици која слави Св. Стевана.
    Из Јајца су се исељавали у околину Книна прво,па касније у Лику.
    Стицајем околности и моји са мајчине стране припадају тој групи родова (Дукићи,Св. Стеван),било их је у околини Грачаца. Такође су били добровољци у Првом светском рату, као и четници у Другом св. рату, због чега су се расељавали у Аустралију, Америку и Енглеску.

    Навешћу још неке породице које се помињу као сродне. Вероватно ће ти бити познате неке од њих.

    Поред Шорака,ту су још и : Мијатовићи,Јајчани , Мандићи, Торбице, Добројевићи ,Роквићи, Миљевићи, Трнинићи, Борјани, Ђурићи, Огњеновићи, Радеке, Гргићи, Божићи,итд.

    Наиме, у Крајини постоји предање да су пореклом из Старе Србије (Косово, Рашка, Македонија )и да је неки калуђер из околине Дечана први населио своје рођаке у околину Гержова .По свему судећи, помагали су Турцима у заузимању Јајца, још 1527. године, што значи да су веома рано, већ у 16. веку били у Босни.

    Један је род назван Бубњевић, зато што им је предак носио бубањ у некој војсци. Један од Бубњевића је за време Турака, имао право да носи доламу и сабљу, што значи да је та област око Јајца имала одређену аутономију.

    Постоји запис из 1737. године,у којем се за Бубњевиће каже да су од племена Мрњавчића.
    Ово на неки начин кристализује ствари.

    У племену Кучи, постоји братство Мрњавчића, које наводно води порекло од Гојка Мрњавчевића.
    По Јовану Ердељановићу и етнолозима Ракићима, постоји реална претпоставка да се део Мрњавчевића склонио у Скадар, те да је тамо од њих настало велико братство.(сви су се веома рано раселили одатле)

    Иначе, преслава Мрњавчића је управо Св. Стеван. Што иде у прилог овој констатацији.

    Ја сам иначе дуго истраживао и веома је тешко утврдити порекло тог народа у Kрајини, зато што је становништво досељено у првим вековима турске владавине.
    Било је пуно унутрашњих миграција касније, Босна-Далмација-Лика.
    Али су драгогоцена оваква сачувана предања, на основу којих може да се базира даље истраживање. У овом случају се све поклапа, али увек треба истраживати даље.

    Надам се да сам успео да ти појасним ову причу о пореклу. Ако имаш још неко питање, питај слободно.
    Поздрав.

    Одговори
  • nenadcuric

    Хвала прво за постављање овог вебсајта, одличан је и квалитетан садржај. Унапред хвала вашим стручњацима на помоћи. Моје презиме је Ћурић. Отац Душан је родом из Горњег Јеловца (Поктозарје). Покушавао сам без успеха да нађем порекло своје породице које није уопштено. Дошао сам до података да Ћурића има у западној Херцеговини у околини Требиња до Херцег Новог. Да има нас Ћурића покатоличених и исламизованих. После другог светског рата и Јасеновца насељени су у Војводини. Баба десанка са очеве стране води порекло од породице Вила. Неизмерно хвала на свему. Ненад Ћурић

    Одговори
  • nenadcuric

    Да додам, слава нам је Свети Никола.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ненаде, а како се звао ваш ђед или пранђед? Питам, јер Ђурићи у Јелићкој и Борковићима такође славе Никољдан. У Јеловцу нишу баш бројни као овдје.

    Одговори
  • nenadcuric

    Ристо је прађед али презиме је Ћурић не Ђурић… Прича је да су два брата из околине Требиња отишла из завичаја, један завршио у Босни један у Хрватској данашњој. Хвала Милораде на свакој информацији.

    Одговори
  • Nebojsa

    Ћурићи из околине Требиња су пореклом из Кривошија у Црној Гори, славе Ђурђевдан.
    Из Црне Горе су се иселили у 18. веку, због крвне освете.

    У Босанској крајини почетком 20. века није евидентирана породица Ћурић, па претпостављам да је та сеоба из Требиња у Босну новијег датума.

    Одговори
    • nenadcuric

      Небојша, хвала на информацијама. То и мени није јасно, они су се наводно доселили у Босну у 19 веку, тј. отац Ристов (Ристо је отац Јованов, ђед Душанов, прађед мој.) Оно што ме збуњује је и Никољдан, а не Ђурђевдан као слава…. Хвала на коментару. Ненад

      Одговори
  • Danko

    Molim Vas za pomoć…. Već dugi niz godina pokušavam da utvrdim poreklo moje porodice i nisam bio naročito uspešan. Rođen sam u Bosanskoj Krupi, a kršten sam u kući mog dede Stojana u Velikom Duboviku – krupski srez. Moj otac Dušan je takođe rodjen u Duboviku. Ime mog pradede bilo je Jovo Ešan. Navodno je on ili njegov otac (kome niko ne zna ime) došao iz sela Brlog u Lici (ne znam koji period). Unapred hvala za bilo kakvu informaciju! Prezime je Ešan. Slavimo krsnu slavu Markovdan – 8. Maj i pretragom sam pronašao jedan popis iz Austrougarske ( http://www.scribd.com/doc/35375858/Licka-Prezimena-Nadimci-i-Isorija-Krajine ) u kojem sam primetio i prezime “Esan“ u mestu Brotnjo u Čitluku kod Mostara. Nadam se da ćete uspeti da pronađete nešto…

    Одговори
  • Nebojsa

    Данко, Милан Карановић је и ваше презиме сврстао у ред староседелачких.
    Причали смо раније да су то углавном Змијањци, који су преко Лике, или директно са Змијања стизали у Поуње.
    „Као Кецмани пада у очи група родова: Кежа-Шипка-Ђукић због висине, и често са коврџавом плавом косом са доста риђокосих. Једно су са оном стариначким породицом Кнежевића са Змијања о којима је Петар Кочић писао у књизи „Јауци са Змијања“ и са Ђерманима у Гламочком пољу.Славе Марковдан. Има их у овој области; Кежа 8 кућа. у 6 насеља; Ђукић 14 к. у 6 н.; Шипка 6 к. у 3 н.; Станишић 1 к. Славуљ 5 к.; Аничић 5 к. у 2 н.; Калуђер 7 к. у 2 н.; Љубичић 2 к.; Језбић 1 к., Бојић 1 к., Ешин 1 к., Даљевић 1 к., Бузбум 1 к. и Максић 1 к. Свега 14 презимена са 57 кућа.“
    Само да напоменем да ово „староседеоци“ треба узети са резервом. Ти родови су тако сврстани, због дугог боравка у Крајини. Већина води порекло из југо-источних области.
    Ево, рецимо, Карановић за Кецмане упорно тврди да су староседеоци, а Петар Рађеновић је пронашао да су даљим пореклом из Црне Горе, а неки аутори чак мисле да су Кецмани пореклом са југа Србије.
    У сваком случају Ваши Ешани, припадају овој групи родова.
    И једна исправка, у овом тексту који сте објавили, не мисли се на Бротњо у Херцеговини,већ на место Бротњо у Лици, општина Срб. Поздрав!

    Одговори
  • Momcilo Tubic

    Postovani, interesuje me nestо vise o korijenima prezimena Tubic. Konkretno, mislim na Tubice koji zive u okolini i na planini Ozren kod Maglaja. Znam vec da ima Tubica u Orasju u Popovom polju i kod Sjenice. Potrebno mi je nestо da povezem podatke koje posjedujem. U okolinu Ozrena naselili su se krajem 18. vijeka ili na samom pocetku 19. Slavimo Djurdjevdan. Ja znam da je o velikim prezimenima lako doci do podataka, ali ima i onih „malih“ kao sto je moje. Unapred zahvaljujem.

    Одговори
  • Nebojsa

    Већина аутора се слаже са констатацијом да су Тубићи, који славе Св. Јована, пореклом из Бањана.
    Ваши Тубићи су у околину Маглаја стигли из долине Спрече, тачније из Лохиње.

    Одговори
  • Jovan Šorak

    Hvala Nebojsa na ovim informacijama.

    Одговори
  • Milos Lazic

    Поштовани,

    Потребно ми је бише информација о пореклу породице Лазић.
    Породица Лазић је из села Рибашевине, код Ужица и славе Лазареву суботу.
    Имам информацију да су се доселили крајем 18. и почетком 19. века на те просторе.
    Секундарно презиме је Марковић и имам непроверене информације да су се доселили иѕ села Стапари, такође код Ужица.
    Молим за више информација, уколико их имате.
    Унапред се захваљујем.

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Lazicu, tako je poreklom ste iz Stapara. (Evo sta pise u monografiji Uzicka Crna Gora).

    Lazici (Markovici) su stara nekakava hajducka porodica iz Stapara, presli u ovo selo da bi se skrili; ima ih 10 kuca, slave sv. Lazara. (podaci datiraju iz 1906. godine). Po svemu sudeci vasi su doseljeni u 18. veku.

    Doseljeni ste najverovatnije u isto vreme sa jos jednom porodicom Lazic iz Stapara, ali ta porodica Lazic slavi Casne Verige i, kako je opisuje etnograf Pavlovic, ona je julijarska porodica, dobegla i skrila se u ovo selo na desnu starnu reke prema Djokicima. ima ih 13 kuca, (stanje iz 1906 godine).

    U Staparima ima samo jedna porodica koja je doseljna posle 1820. godine i slavi Sv. Lazara. Nepoznato je da li slavi uz Lazara i subotu.

    Bakraclije u zaseok Dupcima (Stapar) Desnoj Reci i Tupajici su iz Pcelica, odnekud iz Crne Gore, ima ih 4 kuce, slave sv. Lazar. (podaci datiraju iz 1906. godine).

    Ja mislim da niste u krvnom srodstvu sa ovom porodicom Bakraclija iz Stapara, jer je ona doseljna kao sto sam naveo u gornjem tekstu posle 1820. godine. A vasi su vec u 18. veku bili u Ribasevini.

    Одговори
  • Sarko

    @ Nebojsa, hoces li da kazes da Srbi iz centralne ili iz uze Srbije nisu imali pre sredine 19. veka i ranije unazad nekoliko vekova svoja prezimena? Evo sta kaze Stanoje M. Mijatovic o prezimenima u Jagodinskom Okrugu: Mnogi rodovi su u vecini slucajeva izgubili svoja stara prezimena i zamenili ih novim porodicnim prezimenima. Na gubljenje ovih starih rodovskih prezimena dosta uticu i vlasti (crkvene, skolske, vojne, samoupravne), od kojih jedne zapisuju pojedince po jednom (starom) prezimenu, a druge po nekom drugom (na ocino ili dedino ime), te se desava da usled ove nesuglasnosti jedno isto lice ima po dva i tri prezimena; a kada bi se odrzavala stara prezimena toga ne bi bilo.

    U Bosni ima takodje dosta novijih prezimena, na primer na Majevici u istocnoj Bosni, Semberiji, Tuzlanskoj okolini, Sarajevskoj okolini. (Cak su mnoge porodice zamenjivale svoja prezimena u prvoj polovini 20. veka. U Hercegovini neka prezimena nastala su tokom i okupacije Austrougara 1880. godine: Kad su ih Austougari zapisivali; mnnogi Hercegovci iz sale ili ne zeleci da im kazu svoja prava prezimena lagali su ih i izmisljali su neka prezimena tipa: Zaklan, Lisica, Bradat itd.

    U Bosanskoj Krajini ima dosta starih prezimena, ali ima i dosta prezimena koja su nastala tokom 18 i 19. veka, sto se moze videti u monografijama.

    Za Liku i Dalmaciju nemam monografije, niti kakvu literaturu osim monografiju Kninska Krajina. Ali u starim arhivama se moze naci mnoga stara prezimena sa kojim se Licani prezivaju, prepostavljam da su i neka prezimena nastala tokom 18. i 19. veka kao i svugde po Balkanu.

    Na severu Crne Gore ima dosta prezimena koja su nastala tokom 18. i 19. veka. Neke porodice znaju svoja stara prezimena, a neke ne znaju.

    U Vojvodini ima svakako starih prezimena, iako nemam literature, prepostavljam jer su Vojvodjani bili pod vlascu Austrougara, a oni su vodili evidencije sto se moze videti u starim arhivama.

    Prezimena Kosovsko-metohijskih Srba su nastala tokom 18 i 19. veka, ali svakako ima i nesto starih prezimena, sto se moze videti u monografijama. Od jednog roda nisu nastajali ogranci sa drugim prezimenima, a da su ziveli u istom selu, vec se drzali do svog starog rodovskog prezimena, naravno bilo je i nesto porodica koji su iz istog sela od jednog krvnog roda, a drugacije se prezivali. I bilo je oko 5 do 10% rodova koja su se zvala ili prezivala po toponimima (selima), kao i svugde na Balkanu u tursko doba. Sadasnja prezimena kosovsko-metohijskih Srba su uglavnom iz novijeg vremena, nasa vlast za vreme kralja i komunisticka vlast je ljude upisivala po dedi, retko po pradedi, a jos redje po cukundedi. Prema nekim procenama oko 70 % Srba sa KiM, a mozda i vise su promenili svoja prezimena.

    Одговори
    • Nebojsa

      Шарко, ја сам само потврдио оно што си ти констатовао о презименима Срба у централној Србији. Наравно да су се људи увек некако презивали, али већи број „данашњих“ презимена је настао у 18. и 19. веку. Нарано мислим на централну Србију, Косово,итд.

      Што се осталих крајева тиче, има и млађих и старијих презимена, ти си навео само оне примере, где су презимена настајала у 18. веку, а занемарујеш чињеницу да велики број црногорских и херцеговачких презимена потиче из 14. и 15. века.
      Ми смо јако чудан народ. Хрвати могу да се хвале да су им презимена стара 600 година и да знају ко су и шта су, а ми деградирамо себе и не признајемо оно што је очигледно и записано. 🙂

      Одговори
    • Aleksandra

      Postovani Sarko , slala sam i mejl i komentare ovom sajtu ali jos nisam dobila odgovor . Interesuje me kom plemenu pripada moje prezime Ćukić , znam da smo jos pre Kosovskog boja u Peći i da smo najstarija kuca tamo po prici . Krsna slava nam je Sv. Trifun , i zuzetno smo mala porodica i prema nekim pricama starih znam da nam se prezime nije menjalo od 14 veka .

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    @Sarko. У праву сте.Ово је врло сложено питање. Препоручио бих нашим посјетиоцима да прочитају књигу Ивана Ковачевића – Зборник радова „О крсној слави“http://www.scribd.com/doc/82482593/Ivan-Kova%C4%8Devi%C4%87-Zbornik-radova-O-krsnom-imenu.
    Хвала Вам, и хвала свим нашим посјетиоцима који се интересују о својој слави, своме презимену и корјенима својим.

    Одговори
  • Momcilo Tubic

    Zahvaljujem se Gosp. Nebojsi na podacima. Medjutim nisam zadovoljan odgovorom zbog toga, pomjerate me samo par kilometara dalje u komsiluk. To vec svim znamo. Mene interesuju dublji ili dalji korijeni, ako neko posjeduje neku informaciju,.Opet ponavljam , lako je davati informacije o brojnim i popularnim prezimenima. Uz ta prezimena su tokom vremena vezale se mnoge porodice, dali zbog interesa skrivanja svog dotadasnjeg porijekla, navodim primjer prezimena Vlaha i pravoslavni Roma, mala prezimena kao sto je moje su odoleli vjekovima i najcesce su originalna i neprojenjena kroz brojne generacije. Unapred zahvaljujem.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Препоручио бих нашим посјетиоцима да посјете http://digital.nb.rs/document/P-0100-1930 гдје у Гласнику Српског научног друштва за 1930 годину пишу др Радослав М Грујић и др Ћиро Трухелка о Крсној слави.

    Одговори
  • aca

    Postovani, hteo bih da saznam nesto vise o svom prezimenu Zivancevic! Slava mi je sv Jovan Krstitelj! Moji vode poreklo iz sela Selevca kod Smedereva! Na vasem sajtu sam procitao da uz gomilu drugih porodica vode poreklo od porodice Jovanjac, a jos ranije Mangulovic. Hteo bih da mi kazete odakle poticu i kom srpskom plemenu pripadaju. Sve pohvale za sajt i unapred hvala!

    Одговори
  • Дарко

    Занима ме да ли бисте могли да ми кажете нешто више о пореклу презимена Крчмар. Последње сигурно пребивалиште нам је било село Хотковци у гламочком крају, а крсна слава нам је Ђурђевдан.
    По породичном предању сачуваном од прађеда, у гламочки крај смо се доселили из Далмације, где смо се презивали Ковачевићи, а прича сеже до порекла из Црне Горе и то из племена Цуца, прецизније са Чева. По исто тако сачуваном предању по бекству из Црне Горе уточиште су нам дали Кривокапићи, исто тако, мада нисам утврдио одакле је та информација. Презиме у Црној Гори нам је било да ли Стевовићи или Савовићи. Последњи предак за кога са сигурношћу могу да споменем јесте чукунђед Јефто, а мислим да се његов отац звао Симаћ.
    Иначе имена која се готово по правилу преносе, или су се макар преносила су била Стеван, Никола итд…
    Иначе крајње пријатно сам изненађен и са количином и квалитетом информација које ваш сајт пружа, тако да вам желим све најбоље у вашем будућем раду.

    Одговори
    • Nebojsa

      Дарко,по мени су две опције у игри.

      Прва опција је та,да потичете од Ковачевића из Јајца,који су,по предању,потомци Вука Бранковића.То су једини Ковачевићи из тог краја који славе Ђурђевдан.

      Иначе Ковачевићи из Босанске крајине славе Св. Јована и огранак су племена Богуновића,које води порекло из Рашке.

      Ковачевића у Далмацији има у местима : Ервеник,Врана,Смоковић,Жегар.Кољани,Подосоје,Отон,Плавно,славе Св. Лазара,Св. Стефана,Св. Николу и Св. Јована,Ђурђевдан се не помиње.

      Крчмари са славом Ђурђевдан су забележени у Гламочком и Бањалучком округу,зато сам их повезао са Јајцем и Ковачевићима са истом славом.(рекли сте да је раније презиме било управо Ковачевић)

      Друга опција је да сте,као што и сами кажете,пореклом из Цуца.
      Имате предање да сте се презивали Савовић,или Стевовић?

      Савовића има у источној Херцеговини,околина Требиња,али славе Св. Јована.

      Док су Стевовићи заиста братство у Цуцама.У Цуце су дошли из околине Никшића.
      С обзиром на Ваше предање о пореклу из Црне Горе и Цуца,ова друга опција се чини вероватнијом.Кривокапићи су иначе такође пореклом из Цуца.

      Надам се да сам помогао,ако имате још питања,ту сам,поздрав.

      Одговори
      • PaSlaw

        Nebojsa, mozda bi Darko vise volio ovu prvu opciju, jer je moguce da su ovi Bogunovici od loze Nemanjica. Ali je vjerovatnija ova druga. Askraba takodje pominje i Stevovice, koji su od Drekalovica iz Kuca, i Krivokapice (oni su od Vladicica) i da su i jedni i drugi iz raznih pravaca dosli u Cuce. Onda i ne treba da cudi sto su pomagali jedni druge

        Одговори
        • Nebojsa

          PaSlaw, те Ковачевиће од Богуновића сам навео као разгранате у крајини, немају они везе са његовом граном.
          Док сам као једну опцију навео Ковачевиће, који су пореклом од Јајца и славе Ђурђевдан.
          Познато ми је да Богуновићи имају предање да су пореклом од Немањића.

          Што се тиче Крчмара, драго ми је да и ти потврђујеш причу о пореклу из Цуца.

          Одговори
  • Петар

    @PaSlaw
    Поздрав, да ли Ашкраба помиње Демиће у својој књизи?

    Одговори
    • PaSlaw

      Petre, nazalost nisam nasao nista o prezimenu Demic u knjizi „Srbija“. Ako u medjuvremenu nesto pronadjem, javim. Pozdrav.

      Одговори
      • младен гајић

        Здраво PaSlaw-e,
        пише ли шта г. Ашкраба о породицама које славе Аврамијевдан?
        Како тече твоје истраживање око пoријекла?

        Одговори
  • Jovana

    Postovani, mene zanima tacno porijeklo prezimena Jakic.Inace mi smo iz Dobrih sela kod Savnika (Niksic, Crna Gora).Krsna slava nam je 11. septembar OSJEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA.
    Mene zanima da li smo mi bas iz Dobrih sela kod Savnika ili smo tu dosli odnekud?

    Одговори
    • Nebojsa

      Поздрав Јована, ево података о пореклу Ваших Јакића:

      Јакићи у Добрим Селима (26 кућа) и у Меруљи (9 кућа)

      Они су огранак Милошевића. Садашње презиме старо им је преко 250 година.
      Раније су становали у Црвеној Греди и Горњој Бијелој. Били су некада бројни.
      Око средине 18. века Јакићи падну на само три куће и то:
      Јанкову,Спасојеву и Алексину. Због нечег се разуре:
      Алекса оде на Малинско, код своје тазбине Ђиласа, а Јанко и Спасоје у Никшић, код Турака.Они их населе (око 1767) у кулу Лековића у селу Кочанима. Ту су, веле, становали око 40 година.

      Јанко је имао Давида, Паја и Обрада, а Алекса Саву и Станка. Од Спасоја није остао нико. Јакићи у Кочанима обогате се и осиле. У пролеће 1807. неки Турчин удари старог Спасоја Јакића штапом по глави. Због тога Окица Пајов убије тог Турчина. Тада се сви разуре из Никшића и оду на Брезна у Пиви, а мало касније пређу у село Дубровско.
      Исте (1807. године) Окица оде у Никшић и убије 7 Турака.(тај Окица је изгледа био неки опасан тип)
      Милутин Давидов и Митар Пајов оду са Јованом Шабалијом и Херцеговцима Карађорђу на састанак.Тамо оба и погину исте (1809.) године.

      На Дубровском су становали 12 година, па пређу на Добра Села, где су се раније доселили потомци Јакића из Кошица.
      Од Јакића је било више добрих јунака, а најчувенији је био Окица Пајов. Он се родио 1789. године, а преминуо 1853 г.
      Побио је много Турака и био је одличан стрелац.

      Јакићи су се раније исељавали, али о тим исељеницима мало шта знају. Од њих су Лучићи у селу Забрђу код Пљеваља. Има их десетак кућа. Такође су од Јакића и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили су се иселили из Дробњака пре 1770. године.

      Потомци поменутог Алексе Јакића броје сада у Дробњаку 11 домова, а остали су од Јанка.

      Пасови: Симо (рођен 1856. године)- Давид – Милован(рођен 1793)- Давид- Јанко

      Јована, ово је забележио Андрија Лубурић још 1930. године у монографији: „Дробњаци, племе у Херцеговини“

      Иначе Милошевићи, од којих водите порекло су старином из Бањана, одакле су прешли у Дробњаке. Потичу од племена Новљана, који су, морам да нагласим, непотврђени историјски.

      Херак Милошевић из Дробњака који се помиње у дубровачким архивским књигама још 1405. године је од ових Милошевића.
      Он се у то време бавио превозом робе (кириџија).

      Одговори
  • Jovana

    Hvala puno, veoma ste brzi i efikasni.
    Da li bi bio problem da mi napisete nesto o prezimenu Kostic iz Niksicke Zupe.Krsna slava je SVETI LUKA.HVALA

    Одговори
    • Nebojsa

      Јована,вероватно припадају племену Никшића.За њих је карактеристична слава Св. Лука.
      Иначе постоји прича да племе Никшића води порекло од Никше,иначе сина Јевросиме,ћерке Вукана Немањића.

      Одговори
  • milan

    Поздрав Небојша, замолио бих вас за помоћ ако имате неких података за фамилију ЛАГУНДЖИН, крсна слава је Ђурђевдан, има их у северном банату Кикинда ,Иђош, Српски Крстур, слична преѕимена су Лагунджић, Лагунджија и Лагумджија у Сарајеву за које сам пронашао да су јеврејског порекла, да су у 17 веку прешли на ислам и да се родонацелник звао Самул Лагон. Захвалјујем се на помоћи унапред.

    Одговори
    • Nebojsa

      Милане,ово је податак из Српског презименика,о неким сличним презименима.
      Мени није познато да ли постоје монографије за Војводину,па тако не бих могао ништа конкретно да Вам кажем.

      ЛАГУМЏИЈА

      – Лагумција: презиме забележено у околини Вишеграда у Босни крајем XIX века;
      савремено у Пљевљима и Сарајеву.Идентично je са турским војним термином лагумција у значењу минер и први пут га срећемо 1759. године код Андрије Качића-Миошића.
      – Лагумџић: Lagiungicli код католика у Босни 1743. године.
      – Лагунција: презиме залажено у селу Цирквена код Крижеваца и у Загребу
      (четири особе 1948. године).
      – Лагунџин: у Новом Кнежевцу (Банат)1935. године; савремено у Београду.
      – Лагунцић: савремено презиме у Земуну и Београду.

      Одговори
  • Sipuljac

    Pozdrav svima
    Pratim ovu temu već neko vreme i veoma ste me zainteresovali da i ja pokušam da saznam nešto više o svom poreklu.
    Evo nekih podataka, pa ako neko ima neke informacije ili ako može da me uputi na neke knjige ili publikacije bio bih zahvalan.
    Radi se o porodici Simeunović iz sela Donja Sipulja u Jadru, opština Loznica, krsna slava sveti Marko (Markovdan 8.maj). Video sam u jednom postu na ovom forumu da Simeunovići iz Donje Sipulje slave svetog Tomu i piše da su to podaci iz 1906. godine, ali moj deda Dragutin je 1904.godište i to nikada nije pominjao (naravno ne kažem da to nije tačno). Inače u tom selu ima dosta porodica koje takođe slave Markovdan (Neškovići, Bojići….)
    Pradeda Stoiša Simeunović, sahranjen u Donjoj Sipulji (ne znam da li je tu rođen), a njegov otac se zvao Dimitrije.
    Sećam se da je baba govorila kako smo mi u stvari Smiljanići, možda i to može da pomogne.
    Eto to su podaci kojima raspolažem ( nije baš puno ), ali se nadam barem nekakvom odgovoru.

    Unapred zahvalan
    Dejan Simeunović

    Одговори
    • Nebojsa

      Предугачак је списак Симеуновића у Мачви и Колубари,има их стварно пуно и са различитим славама.
      Једни од бројнијих су они Симеуновићи,који припадају групи родова придошлој из Босне у 18. веку.
      И они такође славе разне славе,Св. Николу,Ђурђевдан,итд.
      Нисам пронашао оне са славом Св. Тома,или Св. Марко.
      Ако пронађем нешто у међувремену,написаћу.
      Такође,верујем да ће још неко пронаћи нешто што може да буде од користи,поздрав.

      Одговори
  • MAJA

    Prezime ZOBENICA selo Bugar kod Bihaca,unapred HVALA!

    Одговори
  • Dejan

    Poštovani,
    Bio bih Vam zahvalan ako imate neke informacije o poreklu porodice Maslać.
    Maslaći su prema nekim izvorima oko 1740 god. došli u selo Papratište kod Požege, a danas ih ima najviše u Srbiji u užičkom i čačanskom kraju. Slave sv. Jovana.
    Manje više je poznato od 1800. godine pa do danas, ali imam dosta nedoumica oko predhodnog perioda.
    Prema jednim izvorima, u Papratište su došli “iz Pive, uz nekog kaluđera, doveli ih Majstorovići“. Prema drugim, Maslaći su došli iz okoline Nevesinja. Maslaći se pominju među “pokatoličenim porodicama u Hercegovini“, a i danas ih ima u Stocu, Neumu, Hrasnu.
    Maslaći koji danas žive u Hrvatskoj su uglavnom katolici i tvrde da su poreklom od “stare plemićke obitelji Novakovića (tj. Maslardić – Novaković)“, dok je u istraživanjima Jefta Dedijera navedeno da su Maslaći u Hercegovinu došli iz Riđana u Crnoj Gori (Riđani kod Nikšića ? ), te da je reč o staroj porodici pod tim imenom.
    Radovan Maslać je bio knez u Papratištu 1797 i početkom 20. veka, Stevan Maslać je vojevao protiv Turaka sa Jovanom Mićićem, a Dragutin Maslać je bio arhitekta u Kraljevini Jugoslaviji i projektovao je više zgrada u centru Beograda.

    Unapred hvala i na eventualnim smernicama za dalji istraživački rad.

    Srdačan pozdrav,
    Dejan Maslać

    Одговори
  • zoran

    POREKLO SREDOJEVIĆA, BRŠTICA-KRUPANJ

    Molim Vas da mi pomognete u pronalaženju daljeg porekla moje porodice.
    Ja sam Zoran Sredojević iz Krupnja.U opštini Krupanj postoji selo Brštica iz koga vode poreklo svi Sredojevići iz naše opštine. Sredojevići slave Đurđevdan.
    Naš prvi predak Milija se doselio oko 1720. godine iz mesta Gvosca, Gvozd, Stara Hercegovina.
    Mesto Gvozd se nalazi na polovini puta Nikšić-Šavnik, i u vreme doseljvanja Milije nalazilo se na granici plemena Drobnjak i Nikšići.
    Od 1851.godine mi se prezivamo Sredojevići po Sredoju. Predhodna prezimena za koja znamo su: Jovanović, po Jovanu ocu Sredojevom i Krsmanović po Krsmanu ocu Jovanovom.
    Krsman je sin Milije.
    Po predanju Milija se doselio iz plemena Drobnjaka.
    Voleo bih saznati, ako je to moguće, od kog je bratstva i roda moj predak Milija.

    Od Milije naša porodica ima u potpunosti urađeno porodično stablo koje trenutno čini 68 porodica Sredojevića. Ja sam (rođen1969), osmo koleno od doseljvanja Milije, a moji sinovi Đorđe i Aleksandar deveto. Za primer evo prikaza mog rodoslova.
    (Milija-Krsman-Jovan-Sredoje-Luka-Vladisav-Milorad-Aleksandar-Zoran-Đorđe).

    U zaseoku Sredojevići koji pripada selu Brštica, trenutno postoji 17 domaćinstava. Ukupno na teritoriji Brštice i Krupnja 38 domaćinstava.
    Van Rađevine, tačnije Opštine Krupanj trenutno se nalazi 30 porodica.
    (Loznica 3 porodice, Prnjavor, Duvanište, Slepćević 5 porodica, Majur 2, Šabac 3, Valjevo, Gornji Milanovacac, Beograd 4,Vojka, Novi Sad, Ansi, Moskva 2,Vankuver i Čikago 2).

    Za svaku vrstu pomoći, počev od one gde bih mogao pronaći potrebne podatke o poreklu Milije i kome se obratiti, bio bih neizmerno zahvalan.

    Zoran Sredojević ul.Mačkov kamen 15314 Krupanj
    Tel. 015 582-650,
    Mob 064 26 89 289, 060 682-6500,
    E-mail zsredojevic@gmail.com

    Одговори
  • MIRA

    da li je neko upoznat sa poreklom i nastankom prezimena Rusic iz Plavna kod Knina?

    Одговори
  • Nemanja

    Zamolio bih vas ako mozete da mi kazete odakle tacno potice poreklo porodice ZLATKOVIC,znam da su ziveli na Vlasini,pa se tokom drugog svetskog rata odselili na Kosovo u mestu Klina. Bio bih vam jako zahvalan ako bi ste mogli da mi pomognete.Hvala.

    Одговори
  • Jovana

    Treba mi pomoc.Zanima me tacno i detaljno poreklo porodice Karadzic vode poreklo iz Petnjice, ali me zanima da li su se tu doselili odnekud.HVALA

    Одговори
    • Nebojsa

      Караџићи (Дробњаци) воде порекло од Васојевића, међутим, нису се директно из Васојевића преселили у Дробњак.
      Они су једно време живели у Зети, па су одатле прешли у Дробњак,око 1640. године.
      Сачували су славу Васојевића, Св. Арханђел.
      Андрија Лубурић је стварно детаљно писао о Караџићима, па Вам саветујем да прочитате његову књигу.

      Одговори
      • estavella

        Nebojsa, koja knjiga o Karadzicima je u pitanju…

        Jedno pitanje za poznavaoce plemena Vasojevica i administratora…
        Uspeo sam da istrazim jedan krak svojih predaka koji preko Valjeva vodi do Vasojevica u Moraci ali neke informacije su mi dosta oprecne.
        Ukratko,poznati Valjevski Dabici, Knezovi i Vojvode vode poreklo od Karadzica iz Morace. 3 brata Karadzica dolaze iz Morace seobom (1719-1739) i naseljavaju se u Tamnvaskim selima Gola Glava, Radusa…od njih trojce (Ugljesa, Milic i Daba) svako ima svoje naslednike sa posebnim prezimenima, u mom slucaju Dabici od Dabe…
        To je sve sto se o samom naseljavanju spominje „Poreklu Porodica Podgorine i Tamnave“ Ljubomira Pavlovica uz jedan kraci mit…
        Kasnije, u istoj knjizi ali o Zlatiborskom srezu nalazim podatak da se u selu Kremna krace naselio covek (Vitor Karadzic) sa svojim sinovima i bracom…od kojih su neki svojim putem otisli,a neki u Golu Glavu i Radusu…Takodje se kaze da su u Kremnu dosli iz Morace kao Karadzici (ne zna se kad)… Ono sto buni je sto se u njegovom naseljavanju spominje da je njegov otac neki Mulo Karadza Kuc, koji se iz Kuca zbog svadja sa Arbanasima spustio kod svojih u Moracu , da bi njegov sin (Vitor) odatle krenuo na putesestvije na sever, u ovom slucaju Kremna, pa njegovi sinovi Tamnava…
        Da li neko zna kakva je relacija Kuca i Vasojevica i kako jedan Kuc Karadzic, odlazi kod svojih u Moracu, Lijevu Rijeku…hvala unapred…Nenad Karic

        Одговори
  • МИЛРАД

    Кратак редослед:МИЛОРАД(ја),РАДЕНКО,РАДОМИР,МИЛОРАД(по њему сам добио име),МАРИНКО(по њему сам добио презиме)и ЈОВАН доселио се наводно из ПОДГОРИЦЕ и по њој дао себи презиме ПОДГОРАЦ.Доселио се у село ТАВНИК код КРАЉЕВА са браћом ЈЕВТОМ и ПАВЛОМ. ПОДГОРАЦА и ЈЕВТОВИЋА у селу ТАВНИКУ има доста. До сада нисам успео дубље од ЈОВАНА да стигнем, а незнам ни како бих. ПОЗ.

    Одговори
  • МИЛРАД

    Допуна,слава св.НИКОЛА.

    Одговори
  • МИЛРАД

    Допуна,слава св.НИКОЛА.Наводно један од Јованових синова презивао се ЂЕРАСИМОВИЋ,а кћи СТЕВАНА удата за СТЕВАНА МАЈЕВИЋА.

    Одговори
  • Jovana

    POSTOVANI, vec sam ranije pisala za prezime Kostic, međutim napisali ste mi samo jednu recenicu, ali to nije dovoljno.Mene zanima tacno i precizno poreklo prezimena Kostic iz Niksicke su Zupe i zanima me da li su se tu oni doselili i od kog plemena poticu i sve sto mozete da mi kazete, MOLIM VAS veoma mi je bitno.Krsna slava je SVETI LUKA.
    UNAPRED HVALA

    Одговори
  • latifundije

    bio bih Vam neizmerno zahvalan kada bi ste uspeli da mi kazete nesto o prezimenu RANIC. deda pokojni je dragoslav se zvao i sve sto znam da je iz sela Trnava kod topole gde postoji zaseok Ranići, a odakle kad i kako su se nasli tu nigde nisam uspeo da nađem podatke. Slava koju slavimo je Sveti Jovan- 20. januar.

    Одговори
  • Sarko

    @latifundije, poreklom ste iz okoline Leskovca… evo podataka o poreklu stanovnistva Gornje i Donje Trnave kod Topole http://www.diskusije.net/istorija/poreklo-prezimena-vas-rodoslov-9069/strana65.html

    Одговори
  • Nemanja

    Zamolio bih ako možete da napišete nešto o prezimenu Kapriš. Po mom saznanju trenutno postoje 3 najbrojnije grane u Vojvodini – u Bečeju,Kikindi i Zrenjaninu.(ima takodje u manjem broju u Mačvi, Beogradu itd), Krsna slava je Sveti Arhangel. Pradeda Boško je bio iz Rume, a ne znam koliko generacija je pre živelo tamo(deda kaže da su s naše strane svi odatle?). Po predanju došli su u seobi Srba u 17 ili 18 veku. Da li je moguće znati odakle su došli i prvobitno prezime?

    Одговори
  • Marko

    Interesuje me poreklo prezimena Tomić tj.odakle su se doselili u Sumadiju (reka Kačer, Belanovica) okolina Arandjelovca. Znam rodoslov do oko 1785 godine a dalje nisam siguran. Moj predak se pominje u popisu Minjailo Tomić. Slavimo sv. Luku. Veliki pozdrav. moj mail. markovaposta@gmail.com

    Одговори
  • bojan

    Interesuje me poreklo prezimena Kukavica, Karin, Dalmacija. Slave sv. Nikolu. Hvala puno

    Одговори
    • PaSlaw

      „Od Djurdjevica (Djurdjevstaka) nastalo je novo prezime Kukavica u Orahu (u sumi trebinjskoj). Isti sa ovim Kukavicama su Kukavicici u Volujcu i dalje. U Kumbor su se „iz Trebinja“ doselili 1692 godine Srbi prezimenom Kukavica cija je krsna slava Djurdjevdan…Jedni Kukavice (prezime nastalo po mjestu) odselili su se u 18 vijeku i nasli se u Nekopijama kod Gorazda te odatle presli u Jabuku (kod Gorazda) s prezimenom Ikonic (Djurdjevstaci)…“ (citat iz knjige „Srbija“ P.A.Z.)

      Dakle, ovi Kukavice su Djurdjevstaci, ali mozda ti pomogne. Pozdrav.

      Одговори
    • Nebojsa

      Бојане, Кукавице припадају разгранатом роду Штрбаца. Они су забележени са две славе, једни славе Никољдан, други Ђурђевдан. Њих и њихових раселица (са изведеним презименима) има по западној Босни, Лици и северној Далмацији.
      У предању се помињу и Јабланићи, средњовековна властела.

      „Пада у очи распрострањеност разгранатих стариначких родова Штрбаца и Карана. Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од „Штрб“ . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области. Помињао је да су Штрпци са две славе Св. Ђурђа славе Штрпци 79 к. у 14 насеља и од њих:Радићи 31 к. у 11 н.; Стричевићи 1 к., Тодићи 14 к. у 4 н.; Замаклар 1 к. и Кужети 8 к. – Св. Николу славе:Штрпци 17 к. у 3 н. и од њих: Репије 9 к. у 4 н. и Малиновићи 1 к. – Љубомир Пецо у помињаном раду о
      јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорић, то суи они Штрпци. Има их Војводића 6 к. у 5 н., Бокана 24 к. у 7 н.; Шкорића 62 к. у 10 н. и Мишковића 2 к.Свега је Штрбаца у испитаној области 251 к. са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља. Ниже Босанског Новог (Новог Града) је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње. Вл. Скарић.
      Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове областикоји славе Св. Ђурђа.
      Кнез из Гудавца, никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 „колевки“ са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико „озгоде“ под гомилом, да је ишло по 9 диванкабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака. – Огранак штрбачких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу „скориле“; прозову их Шкорић.“

      (Поуње у Босанској крајини, 1925. год.)

      Одговори
  • Kristina

    Interesuje me poreklo prezimena Drobac…Pokojni deda mi je bio Nikola Drobac iz mesta Kljuca iz Bosne ?

    Одговори
    • Nebojsa

      Дробци(Дропци)су пореклом из Дробњака.Вероватно славите Ђурђевдан.
      У Босни има Дробаца који су сродни Зорићима,који такође славе Ђурђевдан и даљим пореклом су из Дробњака.
      И само презиме Дробац упућује на ово херцеговачко племе.

      Одговори
  • Kristina

    Takodje me interesuje poreklo prezimena Kostić….Tata mi je iz sela Činiglavci kod Pirota i znam da imam bugarskog porekla jer je selo jako blizu Bugarskoj….unapred veliko Hvala.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Велики поздрав за Шарка и Небојшу и има питање за обојицу.

    Шта знате да ми кажете о РАДОВИЋИМА из околине БЕРАНА и БИЈЕЛОГ ПОЉА?

    Молим Вас да ми цитирате податке из књига које посједујете.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
    • Nebojsa

      Поздрав Вито, прегледао сам један одломак из Гласника Српског географског друштва у којем се говори о пореклу становништва Бијелог Поља, и нисам нашао Радовиће.

      Одговори
  • Milutin Nikolic

    Veliki pozdrav svima! Sve pohvale za ideju i trud koji ulazete u pomaganju svima nama da saznamo nesto o svojim korenima i poreklu porodica! Konkretno me interesuje poreklo porodice Nikolic iz Ripnja kod Beograda. Slavimo Nikoljdan i nesto sto sam uspeo da saznam da su se ranije prezivali Vlahovici ili Vlaovici pa sam u zabuni dali su mozda od Rovaca iz okoline Kolasina ili mozda iz istocne Srbije?

    Одговори
    • Nebojsa

      Милутине, Николићи су 1903. године забележени у Рипњу, славили су Ђурђиц и у једном тренутку узели су презиме Чарапић. Предак тих Николића је дошао ту као слуга, из Трстеника.
      Што се тиче Влаховића, у Врчину је те исте године забележена породица Влаховић (Влаовић). За њих се тврди да су пореклом Власи из Кара Влашке и да им је предак био слуга у селу, па ту и остао. Има их и у Панчеву, славе Никољдан.

      Одговори
  • Александар Маринковић

    За МИЛУТИНА НИКОЛИЋА:
    Можда није од неке користи, али за Влаховићи / Влаовићи које помињете, у књизи “ПРЕЗИМЕНА ЦРНЕ ГОРЕ“ се наводи да су потомци племена Никшићи у Жупи Никшићкој и од њих у Ровцима. Такође од ових су Влх и Влаовић као и у Коњарнику у Шумадији у јужној Србији (не наводи се тачно где). Наравно, у књизи се не помињу Славе, па је ово можда “климав“ податак за вас. Колико знам, Ровци славе Св. Луку.

    Одговори
  • Milutin Nikolic

    Moj pradeda Panta je rodjen u Ripnju negde izmedju 1878. i 1882. godine. Prema pricama starih, koje meni vise lice na neku legendu, predak po kojem i nosimo prezime, Nikola, dosao je u podnozje Avale i ozenio se cerkom nekog bogatog coveka koja je bila hroma, ali jedinica u oca i majke, pa je u miraz dobio pola Avale! Ne znam koja nam je slava bila pre!

    Одговори
  • Milutin Nikolic

    Takodje bi me interesovalo poreklo porodice Babic iz sela Vrtiglav kod Valjevske Mionice, krsna slava je Mratindan t.j. Sveti Stefan Decanski! I poreklo porodice Vučićević iz sela Milocaj kod Kraljeva, slava je Djurdjic!

    Одговори
    • Nebojsa

      Бабићи су пореклом из Осата у Босни.У Вртиглав су дошли заједно са Лазићима,почетком 19. века.Лазића има две куће и славе Лазаревдан,а Бабића је три куће,славе Св. Стефана Дечанског.

      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Небојша,
    А да ли имаш нешто о РАДОВИЋИМА из БЕРАНА?

    Поздрављам те и замољавам, ако било што нађеш у вези РАДОВИЋА, да ми се јавиш.

    Вито Радовић из Улциња

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Шарко,

    Да ли имаш некаквих података о РАДОВИЋИМА из БИЈЕЛОГ ПОЉА и БЕРАНА?

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Milos Stojadinovic

    Поздрав свим истражвачима!
    Живим у Крушевцу и истражујем порекло породица села Пасјак код Крушевца одакле потичу моји преци. Нашао сам доста података у матичним књигама уназад до 1837. године. Ту се помињу фамилије Влајић, Аћимовић (Јаћимовић), затим, Ратковић, Андрејић,Вучић и Ђурђевић. Ја потичем из фамилије Аћимовић и претпостављам да су то била три брата Аћимовића – Јован, Стојан и Мијаило. Сви славе светог Ђорђа (16. новембар) и Ђурђевдан (6. мај). од Јована су Јовановићи, Стојана Стојановићи а од Мијаила Стојадиновићи и Гвозденовићи. Интересантно је, да нико у селу не зна одакле је досељено ово становништво и сви сматрају да су староседеоци. Међутим, ту се са истраживањем стаје јер не постоје документа или било каква литература за период пре 1837. Проучио сам велики број књига које се баве проучавањем порекла становништва и закључио сам да је крушевачки крај веома мало истражен и скоро да не постоји литература о становништву овога краја. Да ли неко може да ми помогне или ме бар усмери ка литератури која ми може помоћи?
    Унапред захвалан Милош Стојадиновић из Крушевца

    Одговори
  • Vuk

    Књигу СРБИЈА (поријекло 50.000 презимена) можете наручити само код аутора на број
    +38765 528 706

    http://www.facebook.com/petaraskrabazagorski

    Одговори
  • Clavdivs

    Да ли неко зна порекло Шијаковића из околине Пљеваља?

    Одговори
  • Spasoje Jeremic

    Интересује ме да ли данас у Чајничу и околини има Јеремића који славе Ђурђевдан?

    Одговори
  • Aлександар

    Велики поздрав свима!
    Покушавам да сазнам нешто више о пореклу свог презимена,али тешко долазим до података који би ми помогли. Замолио бих Вас ако можете да ми помогнете да сазнам нешто више о пореклу презимена Новитовић. Новитовићи су из Добрача, општина Ариље. Крсна слава нам је Свети Архангел Михаил. Подаци које ја имам је да смо на том простору већ око 200 година. Колико је мени познато, тај део Србије је запустео после Велике Сеобе 1690. године и поново је почео да се насељава средином 18-тог века. Прво помињање Новитовића у Добрачама је за време Првог Српског Устанка и ту се помиње кнезић Ненад Новитовић који је изгледа и рођен у Добрачама. Не могу никако да дођем до податка када смо се доселили и одакле у Добраче и када је настало презиме. Захвалан сам Вам за било који податак који можете да ми дате о Новитовићима.
    Унапред хвала и све најбоље у даљем раду!

    Одговори
    • Nebojsa

      Бумбарево Брдо су засновали досељеници од Сјенице, из Буђева, од Корита и Бихора. Сјеничаци су Чушајићи и Пауновићи, из Буђева код Сјенице су Тодоровићи, са Корита су Весковићи (старо презиме Хаџићи), а из Бихора су Мировићи. И као што су Баре Гружанске настале у оквиру села Љуљака, тако је и Бумбарево Брдо настало у оквиру села Претока. У исто време досељеници обнављају и два плодна и благодатна јасеничка села – Белосавце и Марковац. Између та два села је било и треће – Бељевац, које је после одласка Турака задуго било празно (тзв. алија, тј. ничија земља), све док га кнез Милош 1838. године није разделио суседним селима. У Белосавце долазе са Пештери Козодери, Бољарци, Савићи, од Сјенице Ђекићи, Гајовићи, Мићићи, Вукајловићи, Драгићевићи, Вукадиновићи, Миловановићи, Шаровићи, НОВИТОВИЋИ, Алексићи, Милићевићи (Марићи), Бошковићи, Николићи, Димитријевићи, Миливојевићи, Миљковићи, Ракићи, Ђокићи, са Корита Вуксановићи (Митровићи), Видаковићи, Рајовићи, а из Граца (Стари Колашин) Луковићи.
      (Ко су Шумадинци)

      Према овоме,Новитовићи су пореклом из Сјенице и околине. У Колубарском округу сам такође пронашао Новитовиће,али тамо су дошли управо из Ариља.

      Одговори
  • Aлександар

    Небојша, хвала на одговору.

    Нисам знао за тај податак. Занимљиво је да се у тексту који сте навели помиње више презимена којих има и у Добрачама. По усменом предању Добраче су населиле избеглице из Херцеговине, мада не искључујем могућност да смо и староседеоци на том подручју. Значајан ми је податак да смо се налазили и у Сјеници како бих наставио истраживање. Ако будете имали још неки податак, молим Вас да објавите.

    Велики поздрав.

    Одговори
    • Nebojsa

      Нема на чему Александре, драго ми је да сам помогао. А као што видите,Херцеговина се не помиње као матица тих досељеника. Могуће да је и даље порекло управо са Пештера и Рашке. Евентуално можда и мало јужније, око Васојевића, због славе Св. Аранђел.
      Поздрав

      Одговори
  • biljana

    Zelela bi da znam odakle potice prezime Dardic i njihov rodoslov

    Одговори
  • biljana

    Samo znam da su se doselili iz sanskog mosta u Karajzovcima i da mi se deda zvao Mihailo Dardic

    Одговори
    • Nebojsa

      Биљана, Дардићи су пореклом из Колашина у Црној Гори, као и Сантрачи који славе Св. Пантелију.
      Претпостављам да је то и Ваша слава.

      Одговори
  • Mladen

    Da li neko zna poreklo Petrovica kod Mladenovca? Deda mi se zvao Milan, njegova majka Mileva.

    Одговори
  • Mladen

    krsna slava Sveti Nikola

    Одговори
    • Nebojsa

      Младене,

      Презиме Петровић и слава Св. Никола, спадају међу најчешћа српска презимена и славе.
      Зато пробајте да сазнате још неки детаљ, или тачно које место поред Младеновца, неко породично предање, итд.

      Одговори
  • Maja

    Da li biste mi mogli reci nesto o poreklu prezimena Skadric iz Ripnja,slava je Sv.Arandjel?

    Одговори
    • Nebojsa

      Скадрићи су у Рипањ стигли почетком 19. века, из Ерске. Били су катранџије и за њих се каже да су „прави Ерови“. Славе Св. Аранђела.

      У Белом потоку је постојала породица Ерић, која је такође пореклом из Ерске и слави Св. Аранђела.

      Одговори
  • Nikola Djuran

    Veliki pozdrav za sve prisutne. Otac moje malenkosti je rodom iz Bosanskog Grahova,gde je naša porodica (Đuran) živela od kraja 19-og/ početka 20-og veka, kada se moj navrđel, poznat samo kao „Dejo Đuran“, doselio, pričaju u našem selu, iz Dalmacije. Ne zna se tačno iz kog je kraja došao, kao što niko ne zna ni to da li su oni raniji Đurani rodom Dalmatinci ili su iz Crne Gore (na nekoliko sajtova, video sam listu „Prezimena u Crnoj Gori“, gde piše o samo jednoj porodici Đuran koja je nastala od „bratstva Zorana sa Cetinja“). Moj brat od strica koji živi u Hrvatskoj (Rijeka) kaže da u Hrvatskoj ima dosta Đurana, a izvesni hrvatski sajt na kom se istražuju prezimena tvrdi da su (tamošnji) Đurani mahom Hrvati, hrvatskog porekla (prvi pomen prezimena Đuran, navodi jedan hrvatski etnolog u svom istraživanju, datira još iz 1651, u Međimurju).

    Da cela stvar bude nejasnija, u razgovoru sa drugom kome je moje prezime uporno zvučalo „ipak nešto više italijansko nego srpsko“ (u smislu, Đuranović, Đuranić, Đuranov, itd. i nekako, ali baš Đuran?), počeo sam da sumnjam na eventualno italijansko poreklo prezimena – a propo dalmatinskog/primorskog prebivališta Đurana – pa sam pretraživao i neke italijanske forume sa prezimenima i pronašao tri varijante prezimena sa istim korenom: Giuranna, Giuranno, Giuranni. I njihova prezimena, kako navode autori beležaka, isto ukazuju na varijantu imena ‘Giorgio’, kao što ‘Đuran’ upućuje na ime ‘Đurđe/Đorđe’.

    Konačno, nisam načisto da li je porodica Đuran jedinstvena (da li su svi Đurani dalji rođaci) s obzirom na svoj priznato nestandardni karakter, ili ima više loza? Obe opcije mi deluju jednako verovatne, i jednako oprečne.

    Одговори
  • Nikola Djuran

    Javljam se još jednom, u zadnjem pasusu moje gornje poruke napravio sam lapsus: hteo sam da napišem „nestandardni karakter prezimena“, ne „nestandardni karakter porodice“. Izvinite, i hvala na razumevanju.

    Одговори
  • Zoran Milivojevic

    Interesuje me poreklo porodice Barlov. Po prici starijih dosao sam do saznanja da su se moji preci doselili negde iz okoline Ivangrada (Berane), otprilike pocetkom 18. veka. Znam samo da su se doselila tri brata sa porodicama. Jedan se doselio u Vitanovac (Kraljevo), drugi u Vuckovicu (Knic), a treci, cije je ime bilo Aksentije, u Leskovac (Gruza). Slava im je sveti Luka. Voleo bih da saznam nesto vise.

    Одговори
    • Nebojsa

      Зоране, на сајту сте могли да прочитате овај податак из српског презименика :

      БАРЛОВ

      У Драинцима праве велике „барле“(врста шубаре) као што су влашке беле;и спавали су са њима обучени,на слами,покривени поњавама.“

      БАРЛОВ

      Исељени род из Рашке 1690. године са патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Основу овога презимена чини албанско лично име Барло које, према Стевану Дучићу, спада у групу најфреквентнијих албанских антропонима у Кучима. Уп. Барда/, брдо и село у Хотима. Истој основи припада и савремено презиме Барловац у Београду.

      Иначе, ја сам пронашао Барлове у Рашкој. У Гуштерицама и Сенцима, славе Св. Луку

      У Сенцима се за Барлове каже, да су веома дуго ту и да не знају даље порекло.
      У Гуштерицама, Барлови славе такође Св. Луку. А досељени су релативно скоро из Клековице (Ивањица).

      И ови Барлови у Сенцима су пореклом из Клековице.

      У Кучима се Барлови не помињу, бар их ја тамо нисам пронашао.

      Одговори
  • miroslav markov

    * интересира ме како су љиљани – кринови доспјели у грб котроманића а касније и у српски државни грб ? недовољно сам упућен у овај дио повијести а колико знам љиљани су симбол француских краљевских породица задржан и до данас као симбол бурбона….прилог са youtubea..
    http://www.youtube.com/watch?v=46cqiFowr9Q&feature=related
    http://www.enotes.com/topic/house of bourbon

    Одговори
    • Nebojsa

      Љиљани су убачени у грб Србије 1888. године. И наводно су требали да претстављају симбол обнове српског царства, тј знак да је и Босна под Србијом. На самом грбу, љиљани се налазе испод канџи белог двоглавог орла, што симболизује доминацију Немањића над Котроманићима.
      О љиљанима постоји и легенда, наиме, још је краљ Милутин(ако се не варам) наредио да се у долини Ибра засаде љиљани у знак његове љубави према француској принцези. (колико се сећам). Свакако, љиљани се први пут и појављују у време краља Драгутина, а касније су стандардни симбол скоро свих српских владара.(на грбу кнеза Лазара налазе се два љиљана)
      Е сад, проблем је вероватно то, што је ова прича са почетка плод аустријске школе.

      Нема никакве логике,ни потребе да Немањићи покоравају Котроманиће, зато што су у питању сродне породице. И сам Твртко је настављао традицију Немањића и крунисао се за краља Срба, Босне, Поморја и западних страна у Милешеви, над гробом Светог Саве.

      А много пре Немањића Босна је била свакако део српске земље. Никада није постојала држава Рашка, Зета и Босна. Постојала је само Србија, која се делила на Босну (касније бановину), Рашку и Зету!

      Тако да, може се слободно рећи да су љиљани српски симбол!

      Одговори
      • miroslav markov

        *** за потпуну вјеродостојност наших писања по овом порталу предлажем да уз наводе, као овај ваш неоспоран о години 1888. убацимо и оригиналан текст одлуке законодавног тијела….мислим да бисмо тиме скратили пут жељнима истине да сад траже по порталима оргиналан докумнет….иначе, мислио сам већ рећи да у сарадњи са покретачима овог портала што више буде оригиналних извора докумената како бисмо постали и сакупљачи истине коју морамо предати у наслијеђе наредним нараштајима како бисмо их ослободили наметнуте кривње за неке измишљене гријехе….вјерујем да смо се донекле разумјели….хвала вам на информацијама и на почетку свог укључивања на овај портал пожелио сам да се што више умрежимо у размјени постојећих докумената…све најбоље и чујемо се

        Одговори
      • miroslav markov

        ** na koji @-mail da vam pošaljem rodoslovno stablo helen d’anjou ?

        Одговори
  • Александар Маринковић

    За МИРОСЛАВА МАРКОВА:
    Нисам сигуран, али је могуће да је крин “дошао“ са краљицом Јеленом Анжујском, мајком краља Милутина.
    За Котроманиће се не зна поуздано…могуће да су и они преузели од Анжувинаца, а можда и од Србије, па чак и да је аутохтоног порекла.
    Велику већину данашњих грбова знамо само посредно, било да је у питању њихов изглед било да се ради о бојама истих.

    Одговори
  • miroslav markov

    ***хвала вам на разумијевању и брзом одговору – волио бих да се чешће чујемо преко моје адресе miroslavmmp@gmail.com – јер заиста имамо доста тога да размијенимо и да нејасноће напокон освјетламо – неки искусни повјесничари стављају дилему око поријекла хелене//јелене анжујске а ја сам пронашао њезину крвну повезаност са краљем шарлом напуљским који је у једном спису назива рођаком и заиста су род од baudouin V (1150-17.12.1195)(graaf van henegouwen und graaf van vlaanderen) oženjenog xx.04.1169 sa margarethe van vlaanderen koji su imali 2 kćerke: od isabelle van vlanderen, comtesse d’artois je potomak charles napuljski a od druge kćerke Yolande of flanders je izdanak helena/jelena anžujska…е сад је дилема да ли је јелена понијела са собом право јавног истицања грба француских краљева…_?…бит ће времена да ово питање расвијетлимо..хвала и свако добро..

    Одговори
  • Slobodan Kovacevic

    Postovani, da li biste mogli da mi pomognete? Prezivam se Kovacevic, zivimo u Kuli. Deda se u Kulu doselio iz Glinice, opstina Velika Kladusa. Istrazivao sam i dosao do saznanja da su u Glinicu dosli sa Gorijevca. Slavimo Jovanjdan. Zanima me da li znate nesto o Kovacevicima iz Bosanske Krajine? I ako znate zamolio bih vas da mi prosledite na mail. Hvala unapred!

    Одговори
    • Nebojsa

      Слободане, има пуно Ковачевића у Крајини. Али,пошто славите Св. Јована, вероватно сте од Богуновића. А рецимо, Ковачевићи који славе Стефана Дечанског, воде порекло из Корјенића у Херцеговини. У Горијевцу нисам пронашао Ковачевиће, што значи да су се у време писања монографије (Бихаћ), већ иселили у Глиницу.

      Иначе, о Богуновићима се зна стварно пуно. Пореклом су из Рашке, а јако рано су неке породице Богуновића забалежене и у Поповом Пољу (Херцеговина).
      Неки аутори тврде да су Богуновићи, на неки начин, повезени са Немањићима.
      У Крајини су се разгранали, а осим Ковачевића, има их и са следећим презименима : Пјанић, Пашић, Бундало, Мазалица, Адамовић, Анушић, итд. Сви славе Св. Јована. Иначе, Богуновићи су прво дошли на Змијање, па одатле у Лику и Далмацију, а касније су се ширили и по Бос. крајини.

      Одговори
      • Slobodan Kovacevic

        Hvala, bio sam gotovo siguran da vodimo poreklo iz Raske samo nisam bio ubedjen! Jer jos na par mesta sam dosao do saznanja da smo iz Raske! Hvala Vam puno!

        Одговори
      • Slobodan Kovacevic

        A i ne verujem da ste mogli naci monografije, jer je sve to u Vrnogracu i Karlovcu. Samo pitanje je da li su ustase to popalile ili ostavile. Jer stric moj se bavi istrazivanjem porodice i rece mi da bi najbolje bilo otici tamo u Glinicu gde ima jos zivih Kovacevica,pa da od njih cujem. Jedini izvor informacija za sada mi je baka koja je 1920. godiste i jedina koja je ziva od njene porodice. Ako imate jos nesto pisite, dosta ste mi pomogli. Hvala opet 🙂

        Одговори
        • Nebojsa

          Нема на чему Слободане,

          Eво нешто више о Богуновићима и Ковачевићима :

          „Богуновићи су по Вл. Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре 300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
          Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их 7 браће пре 150. г у Врановину у Бјелајско поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашића, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновић су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновић су и Адамовић, Марчете, Стојановић, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.
          – Чини се да су се у Лици издвојили:
          Цвјетичани, Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“ па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.
          У првој су групи Богуновићи 21 к. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
          н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
          У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
          У овој су групи: Адамовић 27 к. у 9 н.;Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 к.
          У трећој су Личкој групи Миљуши – Обрадовићи и Крајиновићи.
          Има их у овој области:
          Миљуши 26 к. у 13 насеља; Обрадовићи 18 к. у 7 н.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована. У Лици је самих
          Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина,борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду.

          Милан Карановић (Поуње у Босанској крајини,1925. године)

          Што се тиче везе Богуновића и Немањића, знам само да постоји прича о неком Богуну(рођак Немањића), који је живео између Требиња и Мостара и од њега су настали Богуновићи(Св. Јован), који су касније отишли ка Шибенику. Од Шибеника су се померали ка Поуњу и Лици.

          О овоме више може да Вам каже PaSlaw.

          Поздрав

          Одговори
  • Nikola Djuran

    Jelena Anžujska je, ako me sećanje ne vara, čukununuka Luja Debelog po majčinoj liniji, a Luj Debeli je iz dinastije Valoa (dinastija kojoj pripadaju Šarl Napuljski i brat mu, Luj IX), i, takođe, direktni predak ovoj dvojici. Zaboravio sam sad imena njenih predaka i Lujevih potomaka, pa ne bih da vas slučajno dezinformišem. Inače, mala zanimljivost: Jelena Anžujska je i sama imala srpske krvi. Njena čukunbaba po očevoj liniji bila je Jelena Vukanović, kći župana Uroša i supruga mađarskog kralja Bele II Slepog.

    Ipak, primite sve gore napisano sa zrnom soli, jer sam to naveo oslanjajući se na jednu studiju, doduše najčuveniju o Jeleni Anžujskoj – studiju prof. Gordona Mekdanijela. U našim istoričarskim krugovima je već odomaćeno mišljenje da je Jelenino poreklo trajna misterija, a samo sam kod jednog našeg istoričara, biografa kralja Milutina, našao pomen njenih roditelja: Raul i Alisa.

    Одговори
  • miroslav markov

    ***велеуважени александар маринковић, небојша и никола ђуран ! прво сам вам неизмјерно захвалан на овим кратким али језгровитим информацијама а друго бавим се мишљу и управо радим на томе да путем овог портала расвијетлим родословну дилему о јелени анжујској растерећеној од некакве њемачке квазиисторијске теорије (овдје стављам знак једнакости са језуитском de propaganda fide)и у нади да ћу са вама и осталим жељнима свјетлости истине – lux veritatis – одгонетнути мистериј није ли немањићима свога доба било додијељено заслужeно мјесто у хијерархији поштованих и уважених обитељи тадашњег времена( још од хисторијског сусрета 29-07-1189. са фридрихом барбаросом)и који су били почашћени правом крвног сродства а тиме и правом истицања у то неписмено доба знаковља распознавања при чему би и сваком лаику било јасно да су се немањићи преко љиљана ородили са светородном обитељи меровинга и њихових огранака….досљедни озбиљношћу темама овог портала нећемо сада распредати приче како неки локални спортски клубови или којекаве удруге користе љиљане па да су кобајаги од бурбона….
    ** и за крај овог јаљања, а за почетак нових истраживања треба погледати грб котроманића и објаснити његову обасутост љиљанима… свако добро и чујемо се опет!

    Одговори
  • Nikola Djuran

    Nema potrebe za zahvalnoscu, dragi g-dine Markov, te informacije sam Vam pruzio iz ciste dobre volje. Zao mi je sto moje poznavanje tog dela istorije nije dublje, iako sam bio jedno vreme prilicno privucen istorijom francuskih dinastija i njihovih potencijalnih ili dokumentovanih veza sa Srbijom, otud i moja paznja na zivotu i poreklu Jelene Anzujske. Zao mi je i sto Vam ne mogu jamciti za verodostojnost datih iskaza: kao sto sam pomenuo, izvori o Jeleni Anzujskoj (tj. poreklu) su protivrecni, zato budite pazljivi ako ikada budete vrsili istrazivanje o njoj. Gordon Mekdanijel tvrdi da je njen otac bio Jovan Andjeo (Mekdanijel otud navodi i sumnju da je epitet ‘Anzujska’ u stvari lose prevedena verzija prezimena njenog oca ‘Angelos'(Andjeo)), vizantijski velmoza i sin cara Isaka Andjela, dok jedan drugi izvor na internetu tvrdi da Jelena Anzujska „nije volela svoju snahu Simonidu, jer nije volela ni Vizantiju“(?). Zasto Jelena Anzujska ne bi volela sopstvenu ocevinu (nema mnogo veze sa temom, ali u okviru istog problema: kako je Jelena, koju su tadasnji izvori opisivali kao nezlobivu, cestitu i ljupku, mogla da prezire svoju snahu, pa jos devojcicu)? Mnogo je toga jos tajnovitog u vezi sa Jelenom Anzujskom.

    Dok budete pretrazivali podatke o njoj po internetu, naici cete na temu na forumu Krstarice: JELENA ANZUJSKA, postavljenu 2005. godine. Podatke iz tog teksta slobodno ignorisite. Autor teme tvrdi da je Jelena potomkinja Isusa Hrista, da je za kralja Urosa I posla po nalogu Sionskog priorata, i da je u Srbiju dosla u pratnji vitezova templara…! Ja verujem, ako cete ikad objaviti Vasu studiju o njenom poreklu, da cete insistirati na profesionalizmu, utoliko pre sto je rec o vladarki koja je misteriozna koliko i cuvena, i sto je svaka iole pouzdana nova informacija o njoj zlata vredna; tako da neka Vas ne povedu neke neproverene, kvaziistorijske „elaboracije“.

    Puno pozdrava, i nadam se da cu u skorijoj buducnosti citati Vasu studiju o Jeleni Anzujskoj! Vec osecam da ce mi se dopasti!

    Одговори
    • miroslav markov

      *** поштовани ! – прикупљам и провјеравам вјеродостојност родословног стабла за обећану вама и читатељству овог озбиљног портала на тему helen d’anjou- regent of zeta, travunia, plav , poibarje, споменуту 1273.г. у писму шарла напуљског као рођаке – још ће ми се ових дана јавити неки извори, а ја би волио да неко од истраживача и сарадника појасни ми тему из средњевјоковног права о праву истицања грба, тј. да ли су котроманићи узели себи у грб љиљане јер су им се, ето, више допадали од другог цвијећа, или се то морало правно регулирати па и благословити да се има право истицати и тако доказивати или вазални однос или владајући статус….слично ме питање шкакља кад се говори о грбу немањића – двоглави орао – симбол ромејског царства (изопачено речено византија/bizant)- да ли се то стефан немања сам одлучио или му је на штит печат двоглавог орла ударио сам василеус манојло комнен који га је спроводио кроз константинополис да покаже се ко је вазал а ко је цар….ето, нисам још успио проникнути у све правне заврзламе тога времена, па се надам да ће се пронаћи и стручњаци из ове области….свако добро !

      Одговори
    • miroslav markov

      * na koji @-mail da vam pošaljem rodoslovno stablo helen d’anjou ?

      Одговори
  • miroslav markov

    *** nastojim da prikupim strane izvore o helen d’anjou neopterećene našim lokalnim oboljenjima krize identiteta i da provjerim vjerodostojnost kako ne bih doveo ovaj ozbiljan portal na dezavuirani nivo prepucavanja čiji su ljiljani…naši ili njihovi..ko je kome ukrao ljiljane ? i slične malicioznosti kojima obiluju drugi portali pseudoznanstvenog sadržaja….

    Одговори
  • Mile Santrac

    Ajd pomozite,poreklo SANTRACA….ko nesto zna neka ostavi komentar,bio bi mu zahvalan.
    Moji preci su iz zaseoka Trnovac-selo Suvaja ,opstina Bosanski Petrovac.Negde pocetkom drugog dela 19.veka spustaju se u Suvaju-takozvanu Santracevu dolinu i tu se zakuce u cetiri kuce.
    Moj pradeda,deda i otac su rodjeni u Santracevoj dolini.Pradeda Nikola,deda Djuro(Ljalja) i moj otac Lazo.
    Slava je 9.avgust…Sv.Pantelija
    Sada tamo nema nikoga…sve zatrto a svi iz cetri kuce odselili.
    Poreklo…i put Santraca kao i prezime ….ako neko nesta zna …neka objavi na sajtu Poreklo ili na moj mail.Ja dokuci do Kolasina u CG…ali nista znacajno.
    Živim u Beogradu
    Pozdrav..Mile Santrac

    Одговори
  • Slobodan Ivatović

    Ja vas molim da mi pomognete oko prezimena Ivatović… Poreklom sam sa Banije, selo Glinski Trtnik, krsna slava je Sv. Nikola.. Svuda sam tražio po internetu ali bezuspešno…. Po nekim navodima, i po očevoj priči, prezime postoji i u Crnoj Gori, okolina Kolašina, međutim nisam došao do nekih konkretnih podataka: zamolio bih administratora, ako imaju ikakve informacije da mi pomognu.. Unapred vam hvala!

    Одговори
  • Aleksandar

    Voleo bih da znam vise o poreklu prezimena Dimitrijevic.Iz Nisa sam,inace stari nislija zadnjih par stotina godina unazad.Pradeda i cukun deda jedni od polagaca kamena temeljca saborne crkve u Nisu i njeni donatori.
    Hvala. E-mail-alekstheneodoljivi@GMAIL

    Одговори
  • Jovanka Brasanac Stojicevic

    Poštovani, zaista se divim iscrpnim i dokumetovanim odgovorima ilustrovanim mnoštvom legendi. Sjajno bi bilo kada bi se ovi podaci mogli sistematizovati na sajtu radi lakše pretrage, ali i ovako ste najbolji!
    Zanima me poreklo po očevoj liniji. Pokojni otac Bosko Stojićević govorio je da su se u davna vremena u Malo Crniće kraj Požarevca doselili sa Kosova Stojić i njegova tri sina i da je celo selo bilo njihovo. Posle drugog svetskog rata moj deda Živadin se sa sinovima preselio u Beograd. Imate li podatke o poreklu te porodice?

    Одговори
  • Jovanka Brasanac Stojicevic

    Zaboravila sam da napišem da je slava mojih Stojićevića Sveti Nikola. Ukoliko raspolazete literaturom u elektronskoj formi o porodicama tog kraja, molila bih Vas da mi je pošaljete na mejl brashans@gmail.com. Unapred hvala!

    Одговори
    • Nebojsa

      Стојићи из тог краја воде, воде порекло из Тимочке крајине и славе Св. Аранђела.

      Што се тиче Стојићевића, они су су огранак Кршића и пореклом су из Ресаве. Славе Св. Николу.

      Одговори
  • Sarko

    Nebojsa, da li su ovi podaci o Stojicima i Stojicevicima vezani za samo mesto Malo Crnice? Ako ti nije tesko ispisi poreklo ostalih porodica u Malom Crnicu?

    Одговори
  • Nebojsa

    Шарко, реч је о селима Шетоње и Трновче. Интересантно, али Љубомир Јовановић није детаљно обрадио родове села Мало Црниће. Како су ова места у непосредној близини, сматрам да је реч о истом роду.
    Иначе, из Шетоњe су Стојићи, а из Трновчe Стојићевићи (Кршићи).
    Да ли те занима конкретно неки род, презиме, или местo, па да погледам?

    Одговори
  • Milos Stojadinovic

    Да ли можда неко зна о наследницима и прецима Јаћима Гојковића из села Мозгово код Алексинца чије су ћерка Марија и братаница Миљкана отете од стране браће Вренчевић који су били постављени као спахије у Крушевцу до 1833. године? ( То је био повод за ослобађање шест отргнутих нахија) Унапред хвала!

    Одговори
  • Nikola Djuran

    Za gospodina Markova: moje e-mail je djurannikola@yahoo.com

    Uzgred, svaka Vam čast na brzini!

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa, samo mesto Malo Crnice ne pripada oblasti Mlava, koju je Ljubomir Jovanovic proucavao. Malo Crnice pripada oblasti Stig. Malo Crnice nije u neposrednoj blizini sela Setonja ili sela Trnovca. Od Malog Crnica do Setonja ima 50,6 km, a od M. Crnica do Trnovca ima 28,9 km razdaljine. Gospodja Jovana Brasanac Stojicevic je navela da su njeni iz Malog Crnica, a ti si nasao i povezao si njenu porodicu sa kojima ona nema nikakve porodicne veze. Kad si je odgovorio sto joj nisi citirao sela, da se zapravo radi o selima Setnja i Trnovce? Stojicevici ili Stojici nisu bas tako retka prezimena. Evo, nabrojacu neke u samoj neposrednoj blizini Malog Crnica.

    U Prugovu 10 km od Malog Crnica zabelezen je rod Stojicevici slavi Sv. Lazara. Poreklom su iz Vucitrna.

    U Poljani 13 km od Malog Crnica zabelezen je rod Stojicevici slave Sv. Nikolu. Nepoznatog porekla. Smatraju ih za starince, ali su svakako stari doseljenici. U ovom selu stanovnistvo potice dobrim delom sa Kosova.

    U samom gradu Pozarevcu zabelezen je rod Rajkovici – Stojicevici slave Sv. Nikolu. poreklom su iz Vidina (Bugarska).

    I jos jedan rod je zabelezen u Pozarevcu u trecoj deceniji 20. veka, ali kao Stoicevici (bez slovo j). Slave Sv. Cirika, poreklom iz Vucitrna. Doseljeni davne 1780 godine.

    U Livadici, danas Donja Livadica oko 20 km od Malog Crnica, zabelezen je rod Stojicevic, slavi Sv. Jovana, doseljeni iz Goloboka (Jasenica).

    Одговори
  • Nebojsa

    У сваком случају, вероватно су и ти који су преко Ресаве стигли у Млаву пореклом са Косова. Пошто је поред влашке досељеничке струје и косовска била доста честа у том крају.
    А што се тиче ових места, уколико немам податке о конкретном селу, ја потражим оближња села и иста презимена и славе и на тај начин покушам да повежем.
    Ако ти имаш тачније податке о неком роду, слободно напиши, нема потреба да ми објашњаваш ништа. Ја сам на почетку и написао „Стојићи из тог крајa“, значи одмах сам то нагласио.

    Одговори
  • administrator

    Шарко, послао сам ти писмо на оба, мени позната, мејла. Молим те да прочиташ. Свако добро

    Одговори
  • Dragan

    Dragan Ristić
    krsna slava sv,Arhanđel Mihailo 21novembar.
    Predak Veličko Ristić doselio se u Smederevski kraj 1878-1888 god iz Trgovista kod Vranja,juzna Srbija.
    Nismo menjali prezime niti krsnu slavu po dolasku,koliko ja znam.
    Ako neko nesto zna o ovoj porodici neka se javi.

    Одговори
  • Zoran Milivojevic

    Interesuje me gde se nalaze mesta koje pominjete:Gusterica i Senci

    Одговори
  • drinareka

    Postovani, vec duze vreme istrazujem poreklo mog prezimena Rakic iz sela Macute kod Visegrada. Poznato mi je sest kolena unazad. Moj prvi predak Ostoja (za kog nisam siguran da se tako zvao) doselio se u selo Macute u vreme prvog Srpskog ustanka i imao je jednog sina Djordja koji je u vreme dolaska imao oko deset godina. Djordje Rakic je imao jednog sina, Vucetu a Vuceta cetiri: Jevrema, Sretena, Krstu i Sava. Moj pradeda Sreten je imao cetiri sina: Nedja, Mitra, Miliju i Milivoja. Slavimo slavu Djurdjevdan, i po mom zakljucku na osnovu slavnih pesama i obicaja, poreklo nam je iz Vasojevica ili iz Drobnjaka, pa vas molim da mi preciznije kazete odakle je dosao prvi Rakic u ovo selo i neke njegove korene kako bih uhvatio vezu. Pravac kretanja ovih Rakica je najverovatnije dolinom reke Lim. Unapred zahvalan, Branislav Rakic.

    Одговори
    • Nebojsa

      Почетком 20. века, Ракићи су забележени у месту Будимлија. Тамо су се доселили око 1870. године из Борановића. Први који је дошао призетио се код Видаковића, па је после прешао на читлук. Славили су Св. Јована.
      Као што кажете, тај крај је имао доста досељеника из Дробњака, али је и пуно људи прешло ту из Србије, за време устанка и великих немира почетком 19. века.

      Одговори
      • Nebojsa

        Ракића има и у Васојевићима, они су огранак Ковачевића. Али, често је презиме и не треба генерализовати.

        Одговори
      • drinareka

        Poštovani gospodine Nebojša, mnogo Vam se zahvaljujem na posvećenoj pažnji ali (izvinjavam se) moji Rakići nisu iz Budimlije, mada nije isključeno da nam je koren zajednički, iz razloga što sam siguran da smo došli iz Crne Gore. Dodao bih kao smernicu, po nekim nesigurnim podacima, planinu Vojnik kao moguću lokaciju našeg dolaska u selo Macute. Iskreno bih Vas zamolio da mi istražite, ako ste u mogućnosti, detaljnije migraciju mojih predaka, jer kako sam već naveo, odlično poznajem šest kolena unazad, sve do Đorđa Rakića, koji je rođen oko 1794.god. Dakle, do ovog pretka posedujem sve podatke o muškim potomcima. Napomenuo sam da slavimo Sv.Đorđa, a kao olakšavajuću informaciju ponovo bih naveo porodično stablo, moju granu od Đorđa na ovamo (Đorđe – sin Vučeta – drugi sin Vučetin, Sreten – Sretenov četvrti, najmlađi sin, Milivoje – treći Milivojev sin, Milutin – i Milutinov sin jedinac, Branislav). I još bih vas zamolio za istoriju sela Macute pre I Srpskog ustanka, jer posle toga poprilično „znam“.
        Unapred iskreno zahvalan, Rakić Branislav, selo Macute kod Višegrada, u blizini manastira Dobrun (manastir Kruševo).
        P.S. Nadam se da sam Vam dao dovoljno informacija. Hvala.

        Одговори
        • Nebojsa

          Мацуте аутор није обрадио када је испитивао порекло становништва Вишеградског Старог Влаха. Зато сам навео ове Ракиће, који су у близини. Не значи да сте у сродству наравно.
          Мислим да се и у Дробњацима помиње презиме Ракић, само морам да проверим ком братству припадају. Ваша слава Ђурђевдан, такође, упућује на Дробњаке.

          Као што рекох, конкретно о том месту ја немам података. Али ако Вам нешто значи, могу да проверим дробњачке Ракиће, онда неке Ракиће из западне Србије и Подриња, не би ли пронашао везу.

          Одговори
          • Nebojsa

            Тешко је утврдити одакле потиче нека породица, ако не постоје конкретно подаци о селу и родовима. Иначе, истраживање порекла неког презимена је тежак и дуготрајан посао. Потребне су некад и године да би се наишло на прави траг. Ја овде покушавам да кроз неке смернице упутим људе.

            У случају кад не постоје подаци, може само да се нагађа и повезује логично.
            А и велики је посао да се обраде сви Ракићи, има их заиста пуно у свим српским крајевима.
            Може се претпоставити да су од Дробњака, али ни то није 100 % сигурно.
            У Босни још само Ракићи из околине Сарајева славе Ђурђевдан. Они су тамо јако дуго и не знају одакле су стигли.
            Како је у околини Сарајева била јако заступљена досељеничка струја из Потарја и Полимља, то нас опет упућује на Дробњаке.

            Одговори
  • Viselsav Jovanovic

    Da li može neko da mi kaže odakle potiče prezime PROMICAĆ? Moj deda po majci nosi to prezime i živeo je u selu Brezovica u opštini Trstenik.

    Одговори
  • Александар П

    Свака похвала за сајт!
    Ја сам из Брезовице код Трстеника, презивам се Промицаћ. Интересује ме порекло мог презимена. Видим да се у коментарима још један корисник распитивао о мом презимену.

    Одговори
  • miroslav markov

    * interesira me da li postoji knjiga sa imenima mobiliziranih vojnika sudionika bitke kod sente 11.09.1697. koju je predvodio princ eugen savoyski…hvala

    Одговори
  • Sila Savic

    Sve pohvale za administratore i sajt 😀
    Zanima me poreklo porodice Savic iz Opstine Arilje sela Severova , nasa krsna slava je Sv. apostol Andrej prvozvani . 🙂 Zanima me odakle je se porodica doselila na ove prostore 😀

    Одговори
  • miroslav markov

    *** da li može da se pronađe i objavi TRONOŠKI LETOPIS ?

    Одговори
  • Mile Santrac

    Postovani,
    Da li je moguce da niko do sada nezna nista o poreklu ,prezimenu i kretanju porodice SANTRAC?
    Toliki ucesnici sa komentarima u Poreklu,a da niko ni jedno saznanje i nformaciju ne napise o porodici Santac.
    Konkretno,moja porodica je selo Suvaja -Bosanski Petrovac,zaseok Trnovac-Suvaja a kasnije Santraceva dolina-Suvaja.Slava je Sv.Pantelija…9.avgust.

    pozdrav
    Mile Santrac Beograd

    Одговори
  • Александар Маринковић

    ЗА МИЛЕТА САНТРАЧА:

    Реч “САНТРАЧ“ има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара.
    Презиме Сантрач је осим у Суваји, забележено и у селима Врањска и Велики и Мали Радић код Бос. Крупе, затим у Бравском пољу, у Рисовцу и Крњеуши код Бос. Петровца. Има доста исељених Сантрача и широм Војводине. Вероватно сви славе Св. Пантелију, што би указивало и на заједничко порекло.
    Сантрачи у Суваји живе у засеоку званом Долина Сантрачка, у четири куће. Сви су дошли из Трновца око 1865. године.
    У Крњеуши, Сантрачи живе на три локације: у Крњеуши (3 куће), Брду (7 кућа), и Под Гредом (7 кућа). У њиховој близини живели су Мандићи и Миљуши.
    Постоји предање да су Сантрачи у Босну дошли из Црне Горе (можда Колашин) и да су се звали Вукмановићи.

    Одговори
  • Грујић

    Поштовани господине, била бих вам захвална за информације о пореклу породице Грујић из Вреоца. Крсна слава породице је Ђурђевдан. Унапред хвала!

    Одговори
  • Владимир

    Поштовани, све похвале за помоћ коју пружате свима који желе да сазнају више о својим коренима. Ја вам се јављам у нади да ћете ми помоћи да сазнам више о пореклу породице Стојадиновић из Каоника код Крушевца, крсна слава Св. Никола (очева страна), као и породице Миловановић из Ђуниса код Крушевца, крсна слава Св. Арханђел (мајчина страна). Унапред хвала на свакој, и најмањој помоћи!

    Одговори
    • Milos Stojadinovic

      Поштовани Владимире, распитај се којој цркви су припадали село Каоник и Ђунис у 19. веку. Ја истражујем за моје село Пасјак које је припадало до почетка 20. века цркви Лазарици а од 1904. године цркви светог Ђорђа. Ја претпостављам да је тако и са Каоником. Потражи у црквеним матичним књигама своје претке. Књиге се налазе у Историјском Архиву Крушевца у Закићевој. На тај начин можеш наћи своје претке од 1837. године па до данашњих дана.

      Одговори
      • Владимир

        Поштовани Милоше, хвала вам на корисним саветима. Прве прилике отићи ћу до Историјског Архива у Крушевцу и потражити податке који ме занимају. Велики поздрав!

        Одговори
        • Milos Stojadinovic

          Нема на чему. Саветујем Вам да пажљиво погледате те књиге због могуће промене презимена. Препоручујем Вам да потражите и списак погинулих војника за време балканских ратова и 1. св. рата који се налази у Архиву. Када све то прегледате потражите копију тефтера крушевачке нахије из 1833. године где можете можда наћи свог претка. Копија је веома лоша, али је вреди погледати. Желим Вам срећу у будућем истраживању.

          Одговори
  • Никола

    Можете ли нешто да нам кажете о поријеклу Кондића из Козарске Дубице,слава Св. Никола,село Доња Слабиња

    Одговори
  • Даница

    Поздрав!
    Била бих вам захвална ако бисте могли да ми проверите тачност следећег: Презивам се Марковић, кажу да су постојала три брата Марко, Косто и Арсеније (Вучићи) па од њих Марковићи,Костовићи и Арсенијевићи. Сада смо насељени у селу Горњни Крњин, оптшина Лепосавић. Кажу да смо у Горњи Крњин дошли из села Попе Капрљ код Тутина. Дакле, постоје ли и да ли су постојали Вучићи у Тутину и да ли су ти Вучићи пореклом из Црне Горе?

    Одговори
  • Даница

    Славимо светог Николу.

    Одговори
  • Nebojsa

    Никола, Кондићи су пореклом из Ужица. Доселили су прво на Змијање, а онда и у Поуње.
    Исти су род са Јеличићима, само не знају које им је старије презиме, Кондић, или Јеличић.
    Иначе, Кондићи су стара свештеничка породица и славе Никољдан.

    Одговори
  • Vesna Nikolic

    Pozdrav 🙂 Interesuje me poreklo prezimena Nikolić, selo Stubal Opština Vladičin han. Deda se zvao Jovan i imao je brata Sande, Pradeda se zvao Mikail poginuo u ratu l9l4.g. Na spomen ploči još piše i deda Nikola Petrović. Pretpostavljam da je to moj čukun deda jer je spomenik podigao moj deda Jovan. Sad me buni otkud Nikola Petrović a ostali su Nikolići. Krsna slava je sv, Arandjelovdan. Unapred se zahvaljujem pomagajte ako možete:) Pozdrav !

    Одговори
  • Бошко Кнежевић

    Поштовани,
    занима ме порекло моје породице Кнежевић.Прадеда Евгеније Кнежевић је рођен 1901 године у селу Башаид,у Банату од оца Ивана и мајке Миланке.Причали су ми да су ми да је породица један период провела у Рашкој области а пре тога у ЦГ али мене занима мало прецизније где су били, колико, одакле су кренули… Слава нам је Ђурђевдан. Није пуно података али се надам да ће вама бити довољно да ми помогнете.
    Унапред хвала

    Одговори
  • Никола

    Хвала на информацијама

    Одговори
  • isidora

    Postovani,
    zanima me vise o poreklu Djurica,naime kako su mi pricali,poreklom smo iz Bjelog polja,naselili se u Republici Srprskoj,Kokori kod Prnjavora. Slava Sv, Vasilije 14.01.

    Одговори
  • Mile Santrac

    Gospodine Marinkovicu,

    zahvaljujem se na informacijama o porodici SANTRAČ,informacije su mi jako znacajne, vrlo su sazete,jasne i tacne.
    Vidim da dobro baratate sa podacima,sto cenim i jos jednom se zahvaljujem.
    MOLIO bih VAS ako imate dodatnih saznanja o stanistu,putu i kretanju,slavi i prezimenu Santrac,da objavite u Poreklu ili da me preko maila uputite na Literaturu.
    Ako je Kolasin(CG)ili druga mesta, pocetna tacka Santraca,uputite me na Literaturu ili Vi sami nesto napisite o tome u Poreklu.Kolasin ima u sastavu desetine sela,koje je selo i da li je iz pocetnog stanista poniklo prezime Santrac.
    Uz duboko postovanje,

    Mile Santrac Beograd

    Одговори
  • Mile Santrac

    Gospodine Marinkovic,

    Samo jos jedna informacija o prezimenu Santrac,bio sam u Kolasinu(CG) i obisao sva sela oko Kolasina,imam neka saznanja,tanka, ali tamo nema ni jedne porodice sa prezimenom Santrac.Interesuje me sa kojim prezimenom i slavom su krenuli sa svoga prvobitnog stanista i gde.U Niksicu postoje i zive samo jedna porodica Santrac.Sa njima sam imao kontakt.
    Ako imate vise saznanja ,molio bih Vas da date objasnjenje i komentar.

    Unapred zahvalan

    Mile Santrac Beograd

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За Милу САНТРАЧА:
    Господине Сантрач, не могу вам пружити више података од овога. Предање о пореклу из колашинског краја је широко заступљено и може се сматрати истинитим. Међутим, из којег села тачно потичете не би знао. Исто тако, прилично сам сигуран да нисте носили презиме Сантрач, већ вам је оно додељено приликом досељавања у Босну – вероватно по занимању или каквој другој одлици. Тако су нпр. Качари добили презиме по занимању – изради буради за вино и ракију, а раније су се презивали Милићевић. Што се тиче Славе, с обзиром да је Св. Пантелија присутан код свих Сантрача (колико сам упознат), вероватно је нисте мењали током миграције. Из колашинског краја су и Дардићи који такође славе Св. Пантелију па је можда вредно да истражите и тај податак. Уколико ови никшићки Сантрачи немају исту Славу као и ви, мислим да су мале шансе да сте истог порекла, али узмите то са резервом јер немам много података о њима. Поздрав!

    Одговори
  • sandra

    Занима ме одакле потиче презиме Зјалић. Живјели смо у Далмацији, село Велика Глава. Колико ја знам Зјалића још има у селу Окучани Гређански (већина је, на жалост, побијена у Јасеновцу) и једна породица у Дарди (Барања). Породично предање каже да смо доселили са Косова у Херцеговину па онда у Далмацију. Славимо Св.Тому.

    Одговори
  • Mile Santrac

    Gospodine Marinkovicu,

    Zahvaljujem se na informacijama i datim komentarima o porodici Santrač.
    Uz svo postovanje ja Vas i dalje molim da objavite,eventualno, neka nova saznanja ,ako u medjuvremenu dodjete do njih,u Poreklu ili na moj mail.
    Porodica Santrac iz Niksica,slavi Sv.Panteliju,kao i svi Santraci.Sa njima sam imao direktan kontak,prilikom posete Niksicu.

    Zahvaljujem se i zelim Vam svako dobro

    Mile Santrac Beograd

    Одговори
  • miroslav markov

    **najljubaznije molim sve čitatelje, suradnike i posjetioce ovog portala da mi pomognu da dobijem knjigu SRPSKA AKADEMIJA NAUKA – POSEBNA IZDANJA-ETNOGRAFSKI INSTITUT knjiga 3 – dr dušan j. popović SRBI U BAČKOJ DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA (ISTORIJA NASELJA I STANOVNIŠTVA); Živan Sečanski POPISI STANOVNIŠTVA BAČKE TOKOM OSAMNAESTOG VEKA (GRAĐA ZA ISTORIJU NASELJA I STANOVNIŠTVA) – Beograd 1952…..sa dostupnih portala nije moguće skinuti ovu knjigu već jedino da mi se, uz naknadu, kopira.. neizmjerno zahvalan… miroslavmmp@gmail.com

    Одговори
  • Svetozar Cveka Maksimovic

    Zanima me ako neko zna nesto o familiji (prezimenu) Maksimovic iz sela Bukor, opstina Sabac (Pocerina), krsna slava je SV. Avramije 11.11. U selu postoje jos dve familije koje slave tu slavu (Pavlovic i Damnjanovic)

    Одговори
    • Nebojsa

      Љуба Павловић у монографији „Соколска Нахија“, за Максимовиће (Св. Аврамије) тврди да су као и Павловићи пореклом из Босне. Спадају у старије досељенике у том крају, а по сачуваном предању и израженом „западном“ дијалекту, мисли се да су дошли чак из западне Босне. Бавили су се и рударством.

      Одговори
    • PaSlaw

      Svetozare, interesuje me da li postoje neka predanja o porijeklu Vase porodice.

      P.S. Ako Vas interesuje mogu da Vam napisem nesto vise detalja o ovome sto je pisao Nebojsa.

      Одговори
  • Svetozar Cveka Maksimovic

    Prica se da su u Bukor dosla dva brata Maksim (od koga su Maksimovici) i Pavle (Pavlovici).Interesuje me sve, i gde bih mogao da potrazim neke preciznije podatke.Ja znam za 4 kolena unazad. To bi otprilike bila druga polovina 19-og veka.

    Одговори
    • PaSlaw

      Prije nesto vremena se na ovom portalu vodila ziva diskusija o porijeklu prezimena koja slave Avramije. Pri tome su znacajno ucesce u diskusiji imali Mladen Gajic (Jasenice, Zvornik) i naravno Nebojsa. Upravo mi je Mladjo poslao jedno istrazivanje naseg genealoga Aleksandra Backa a u vezi sa porijeklom ovih prezimena. Ja pretpostavljam da se A.Backo u svom istrazivanju u velikoj mjeri naslanjao na monografiju „Sokolske nahije“.Evo sta je ustvrdio A.Backo:

      Po popisu Dabrobosanske eparhije iz 1882 godine evidentirano je samo 38 rodova koji slave Avramije. Od tih 38 rodova 35 je zivilo u okolini Srebrenice i Vlasenice, a i ona preostala 3 su porijeklom iz Osata (u popis nisu usla podrucja Zvornika i Bijeljine, a upravo na tom podrucju zivi veliki broj rodova koji slave Avramije).
      S druge strane Drine,u azbukovickom Citluku zive brojne medjusobno povezane porodice koji slave Avramije.Jedni od njih su Pavlovici i Marinkovici. Pamti se da su jos pocetkom 20 vijeka govorili „cistim zapadnim dijalektom“(ikavicom) sto je ukazivalo na njihovo porijeklo (zapadna Bosna) i bavili su se rudarstvom. Bili su vicni oruzju i dobri vojnici.Jerotije Maksimovic je 1834 g.preplivao Drinu rastjerao Turke i vratio se kao da je bio u setnji.Osim njih su u Vladici u Brasini,Milicevici i Kovacevici u Valjevskoj Tamnavi i mnogi drugi rodovi koji su se razvili od ovih rodova kao i neki rodovi koji su se doselili iz Bosne.

      Na osnovu njihovog govora mnogi su bili skloni ustvrditi da su ovi rodovi dosli u Srbiju iz zapadne Bosne , da su katolici i da su u Srbiji primili pravoslavlje i uzeli slavu Avramije. Backo tvrdi da su se jako rudarsko bratstvo iz zapadne Bosne
      naselilo u podrucje Osata(ne moze se pouzdano ustvrditi kada i da li su slavu donijeli ili su je uzeli u Osatu), a onda se vjerovatno pod pritiskom muslimanskih izbjeglica posle Prvog srpskog ustanka iselili. Pravac njihovog seljenja je uglavnom sjever, s obje strane Drine. Vrlo malo na zapad (nesto u okolinu Vlasenice i jedna porodica u Olovo). Takodje, neka prezimena koja danas slave Avramije tvrde da su porijeklom iz Hercegovine. Iako nigdje u Hercegovini i Crnoj Gori nema prezimena koja slave Avramije, ovo je moguce, jer je ovo podrucje istovremeno naseljavano i sa stanovnistvom iz Hercegovine. Vjerovatno su ti rodovi prihvatali slavu jakog bratstva sto je i bio neki obicaj tog vremena, ali i iz drugih razloga.

      P.S. Vjerovatno ce mi administrator poslati opomenu zbog sturosti i konciznosti, ali ja ne umijem drugacije.

      Nadam se da ce Vam bar malo valjati. Pozdrav.

      Одговори
      • Бошко Кнежевић

        Поштовани,
        занима ме порекло моје породице Кнежевић.Прадеда Евгеније Кнежевић је рођен 1901 године у селу Башаид,у Банату од оца Ивана и мајке Миланке.Причали су ми да су ми да је породица један период провела у Рашкој области а пре тога у ЦГ али мене занима мало прецизније где су били, колико, одакле су кренули… Слава нам је Ђурђевдан. Није пуно података али се надам да ће вама бити довољно да ми помогнете.
        Унапред хвала

        Одговори
      • млађо

        И још да додам…
        Један моји далеки предак по имену Јосип дошао је из Рудог или Рудишта није нам још јасно, и населио се негдје у подриње око 1720…његов син или унук, није ми тачно познато (прије ће бити да је он његов унук), по имену Лазар купио је имање у Јасеници, оптшина Зворник, 1771 и основао засеок Лазаревићи (овај датум смо утврдили увидом у грунтовницу о купопродаји земљишта)…од тог Лазар и његових потомака у Јасеници настало је неколико различитих презимена, и сви наравно славимо Аврамијевдан.

        Када узмемо у обзир да је Дабробосанска епархија 1882 извршила попис и утврдила да 38 породица славе ову славу а у тај попис није ушло подручје Зворника или Бијељине ”Семберија”, и упоредим мог далеког предака Лазара који је славио Аврамијевдан, констатујем да ову специфичну и ријетку славу можемо датирати најмање 111 година раније наведеног пописа који је Дабробосанска епархија спровела, конкретно 1771.
        Није ми познато тачно када је се Лазар родио, то је се могло десити око 1750, што Аврамијевдан као славу даље у прошлост можемо помјерити за 20 година и везати је за 1750.

        Шта је славио Јосип који је дошао из Рудог, јесте заправо питање на које тренутно нема одговор…г. Александар Бачко сматра да су преци једног бројног рударског рода из околине Ливна u првој половини 18. вјека (1700-1750) или чак и раније доселили у област звану Осат, они су највјероватније били римокатичкекатоличке вјероисповјести, а у Осату су примили православље и за свог заштитника одабрали св. Аврама…

        Што се тиче породица које славе Аврамијевдан, потичу из двије локације: прва група долази из околине Невесиња а друга из околине Ливна.

        Одговори
  • Aлександра Влаовић Дрљача

    ima li nesto o Vlaovicima iz Beske? Odakle su stigli u Besku?

    Одговори
  • Sava Krstic

    Postoje li neki podaci o poreklu familije Krstić u Kikindi? Imam podatke da se prezime menjalo bili smo Krstićev.

    Одговори
  • Dajana

    Поштовани,
    много би ми значило када бих знала нешто више о поријеклу свог презимена Кривокућа. Живим у околини Бањалуке и славимо Василија Великог, а наводно смо овдје стигли из Лике.
    Унапријед захвална.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za vitomira Radovica

    Jos uvek nisa srela mog rodjaka da mi da informacije o Radovicima iz Vrnjacke banje i okoline, ali dosla sam do knjige od Dragutina Dragana M. Radivojevica pod naslovom Moravicani u prvom potpunom popisu posle oslobodjenja od Turaka.TO JE POPIS STANOVNISTVA IZ SREZA MORAVICKOG IZ 1863. i tu knjigu posedujem tako da i ostalim korisnicima ovog sajta mogu pomoci koji su iz tog kraja KOJI ISTRAZUJU SVOJE PRETKE.Tu sam pronasla i Radovice i ako zelite mogu vam dati potpun spisak clanova domacinstava kao i njihovo imovinsko stanje, a za sada cu navesti imena na kog se domacinstvo vodi.Da bi drugi znali u srez Moravicki spadaju sledece opstine IVANJCKA, SUMLJANSKA, PRILICKA, OPALJENICKA, ROKCANSKA, KRUSICKA,BRATLJEVSKA,TRCANASKA,BREZOVICKA,ERCESKA,PRIDVORICKA,BRUSNICKADAIACKA,MIOCANSKALISTANSKA.ZNACI, KOME GOD JE POTREBAN POPIS IZ TOG KRAJA SLOBODNO NEKA ME KONTAKTIRA, NIJE MI TESKO DA PROCITAM I OTKUCAM.
    A sada za Radovice Opstina ROKCANSKA SELO MANA postoji 5 kuca Radovica i to MILOVAN RADOVIC KOVAC po zanimanju, zatim FILIP RADOVIC ZEMLJORADNIK , VUCIC RADOVIC ZEMLJORADNIK, VASILIJE VUCIC ZEMLJORADNIK, SIMEUN RADOVIC ZEMLJORADNIK

    OPSTINA TRCANSKA
    DJORDJE RADOVIC ZEMLJORADNIK

    OPSTINA PRIDVORICA

    POSTOJE 5 KUCA RAADOVICA

    SAVA RADOVIC ZEMLJORADNIK, PETRONIJE RADOVIC, MILISAV RADOVIC, PETAR RADOVIC, TIMOTIJE RADOVIC, SVI ZEMLJORADNICI.

    Одговори
    • Zeka

      Poštovana, da li u knjizi popisa postoji podatak o prezimenu Zekavica iz Erčega?

      Одговори
    • Даница

      Драга Пуфнице,

      Прочитала сам Ваш допис из 2012. године. Ако није касно, молим Вас, погледајте у тој драгоценој књизи Драгутина Драгана Радивојевића да ли има икаквих података о породици Којановић која се доселила у село Јасиковица крајем 18. века (источне падине Гоча између Трстеника и Крушевца). Мој прапредак Милош је имао синове Гмитра, Вујицу, Петка, Грујицу, Ћирка, Мијајла који су већ током 19. века променили презиме свог оца у Милошевић. Да ли у тој књизи постоји уопште податак о Којановићима. До сада(а већ дуже времена истражујем) нисам успела да нађем ништа о мојим прецима. Славили су славу Св. Алимпија, коју су новији наследници променили у Св. Ђурђиц.
      Била бих Вам неизмерно захвална ако бисте нашли неке податке о мојим прецима.

      Велики поздрав,

      Даница

      Одговори
  • Јосиповић

    Занима ме порекло презимена Јосиповић?
    Слава: Свети Архангел Михајло

    Одговори
  • Јосиповић

    прапрадјед ми се зове Станко. Моји су живили у Живиницама, тачније у Брници. Али због рата су се доселили у Зворник.

    Одговори
    • млађо

      Генеза родослова по мушкој линији:

      1 Отац
      2 Деда
      3 Прадеда
      4 Чукундеда
      5 Наврндеда (или Беле пчеле)
      6 Курђел
      7 Аскурђел
      8 Курђуп
      9 Курлебало
      10 Сукурдов
      11 Сурдепач
      12 Омжикур
      13 Курајбер
      14 Панђупан
      15 Сајтава
      16 Бели орао

      Генеза родослова по женској линији:

      1 Мајка
      2 Баба
      3 Прабаба
      4 Чукунбаба
      5 Наврнбаба (или Беле пчеле)
      6 Курђела
      7 Аскурђела
      8 Курђупа
      9 Курлебало
      10 Сукурдова
      11 Сурдепача
      12 Омжикур
      13 Курајбер
      14 Панђупан
      15 Сајтава
      16 Бели орао

      Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Molim vas, prepisite mi iz te knjige sve hronoloski kako pise za RADOVICE, nemojte nista preskakati.

    Znaci, idite redom stranicu po stranicu i navedite mi broj stranice koju citirate.

    Objasnite mi, gdje se nalaze te opstine koje se pominju, koji su najblizi gradovi, odnosno sadasnje opstine.

    U naprijed vam hvala i veliki pozdrav
    od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Јосиповић

    Занима ме порекло презимена Јосиповић?
    Слава: Свети Архангел Михајло
    Чукундеда ми се зове Станко. Моји су живили у Живиницама, тачније у Брници. Али због рата су се доселили у Зворник.

    Хвала.

    Одговори
    • Nebojsa

      У Суботињу, околина Високог, Јосиповићи спадају у најстарије православне досељенике. Пореклом су из Крајине. Имају рода и у Копачком Врху у зеничком зрезу, славе Михољдан, а прислужују Аранђеловдан.

      Да напоменем само да и у северо-источној Босни има Јосиповића, знају да су пореклом из Херцеговине. У Херцеговини, Јосповића има у Поповом Пољу, огранак су рода Бошковића, славе Никољдан.

      Одговори
  • Јосиповић

    Наша крсна слава је Аранђеловдан.

    Одговори
    • Nebojsa

      Као што рекох, ово су једини Јосиповићи из тог краја. Иначе, стоји да је преслава ових Јосиповића Аранђеловдан, а Срби су приликом сеоба узимали као главну славу управо преславу, или сеоску славу.

      Одговори
  • Danilo Lukic

    Поздрав…

    Занима ме порекло породице ЛУКИЋ из села Горњег Неродимља код Урошевца на Косову, славимо Св. Јована Крститеља… По Атанасију Урошевићу ЛУКИЋИ су из села Могиле код Косовске Витине… Мене занима даље порекло, ако је икако могуће то открити јел се ја овом темом бавим већ 7 година и даље од тога не могу да сазнам… Има доста ЛУКИЋА са истом славом по Босни и Херцеговини али ни ту нисам могао да нађем ишта заједничког… Заниљиво је код мене што презиме није мењано, бар колико је мени познато, што је са косовским Србима био чест случај где су се презимена узимала по имену оца или деде, а са ЛУКИЋИМА то није био случај.
    Хвала на одговору и ако постоји неко од чланова ове фамилије контакт nerodimlje@gmail.com за размену искуства и сазнања…

    Данило Лукић
    Неродимац

    Одговори
  • nikola

    занима ме порекло Саватића иѕ Огара у Срему. Само ѕнам да су се из Мровске доселили у Огар.Занима ме шире порекло.Крсна слава је Свети Никола

    Одговори
  • Deki

    Zanima me poreklo prezimena Kurunoski iz okoline Prilepa,krsna slava je Sveti Nikola

    Одговори
  • Sarko

    Deki, odakle ste iz okoline Prilepa? Imam monografiju za prilepska sela.

    Одговори
  • Нађа Гагић

    Да ли постоји начин да сазнам порекло презимена Паскаш, славе св.Јована Крститеља, живели у засеоку РУЈНИЦА, Широка Кула, општина Лички Осјек, Републ. Хрватска? Хвала на било којој информацији.

    Одговори
  • Tamara

    Zanima me poreklo prezimena Andric? Jedino sto znam jeste da mi je pradeda rodjen u Prokuplju i da se oko 1960.preselio u Vojvodinu.Slave Mitrovdan

    Одговори
  • Little John

    Volio bi da mi potvrdite poreklo Vojvodica,ovako otac,djed i stric su rodjeni u Bosni,Slava Sv.Nikola …. Djed(on prica meshavinu crnogorskog i bosanskog dijalekta…) mi kaze da su oni rodom iz Cg,Pluzine ili okolina Niksica i da su posli put Grmecha nije siguran,stric tvrdi da smo sa Lovcena i isto tako posli put Grmecha,moj tata uporno negira sve to i tvrdi da su Vojvodici od vazda bili u Bosni,da nemaju nikakve veze sa CG…. Isto tako moj stric kaze da postoje Vojvodici koji su u Bosni od vazda ali oni slave Sv.Iliju il Jovana…. Toliko…Sad pomozite ako mozete

    Одговори
    • Nebojsa

      Према Милану Карановићу, Војводићи (Св. Никола) су староседеоци у Босни. Тј, он мисли да су ту од времена кад су Турци освојили Босну. Старина им је (по Карановићу) средња Босна, око Травника и Зенице. Одатле су се расељавали на све стране.
      Војводићи иначе припадају разгранатом стариначком роду Штрбаца, који славе Ђурђевдан и Никољдан. Има их са следећим изведеним презименима у Крајини и Лици :

      Ђурђевдан славе : Штрпци, Радићи, Стричевићи, Тодићи, Замлакари, Кужети.

      Никољдан славе : Штрпци, Репије, Малиновићи, Војводићи.

      Род Војводића разгранат је и у Лици и у Бос. крајини. Од Војводића воде порекло Бокани, Шкорићи и Мишковићи.

      Неки аутори су пробали да пронађу даље порекло Штрбаца у јужнијим српским крајевима пратећи топоним Штрб, Штрп. Такође, постоји реална претпоставка да је то становништво које Карановић сматра староседелачким, пореклом са Змијања, а пре тога из Херцеговине, као и већина српског живља у Босни. Али ипак треба веровати Карановићу, који се дуго бавио теренским истраживањем у Бос. крајини.

      Одговори
  • marina

    Dobar dan,

    volela bih da znam poreklo mojih roditelja ako je ikako moguce?

    Otac: Dragan Krstic
    Deda:MIlan Krstic
    Pra deda: Djurdje Krstic
    Slava: Sv.Nikola
    Mesto:Ratari (kod Smederevske Palanke)

    Majka: Zorica Marjanovic
    Deda: Dragoljub Marjanovic (imao brata Milorad Marjanovic)
    Pra deda: Zivota Marjanovic
    Slava: Sv.Jovan
    Mesto:Kusadak (kod Smederevske Palanke)

    Unapred zahvalna

    Postovanje

    Marina

    Одговори
  • Sarko

    Cao Marina. U Ratari su 1921 godine zabelezeni Krstici (13 k., Sv. Nikola). Njihov praded Krsta sa pet sinova dosao iz Grdelice (vlasotinacki, pirotski). Selo Grdelica nalazi se u danasnjoj (opstini Leskovac).

    Mirkovici 2 kuce. Rod sa Krsticima. Krsta i Mirko bili braca. Mirko doveo zenu iz Natalinca, koja je imala tri sina. Zbog toga Mirkovici slave Sv. Nikolu, a preslavljaju Sv. Petku.

    Одговори
  • Sarko

    Marina, u Kusatku nije bilo zabelezenih Marjanovica. Prema ispitivanju Jasenice 1925 godine u Kusatku su zivela dva roda sa krsnom slavom Sv. Jovana:

    Asanovici (Vesici) 45 kuce., Stara porodica. Nepoznatog porekla. Dva brata za vreme propasti, prebegla preko u Sase.

    Ristici (2 k., Sv. Jovan). Otac sluzio. dosao iz Radovanja kod Palanke.

    Tvoj mama je najverovatnije od porodice Asanovici (Vesici). Ali prezime Marjanovic su uzeli posle 1925 godine.

    Evo podataka o poreklu stanovnistva Kusatka:

    http://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

    Одговори
  • Stela Gajzer

    prezime Gajzer? kako deda moj prica potice od prezimena Kaiser,nego smo mi kao morali da promenimo dva slova,da bi ostali i preziveli ovde.. posto je tada bio rat.. i tako.. 😀 a zanima me moje daleko poreklo.. ako moze??

    Одговори
  • slobodantrajkovic

    mene zanimaa,odakle vode poreklo dejanovici iz donje budrige kod gnjilana,krsna slava im je sv.jovan…unapred hvala

    Одговори
    • Sarko

      Zdravo Slobodane. Dejanovici u Donjoj Budrizi su starosedeoci (7 k., slave Sv. Jovana). (podaci su iz 1929 godine, Gornja Morava). U selu je 1929 godine zabelezeno jos nekoliko porodica Jovanjstaka koji su starosedeoci, a to su: Vlajkovici (2 k.,), Zivkovici (2 k.,), Popovici (5 k.,), Urdarci (4 k.,) i Bojkovici (7 k.,). Mozda su sve ove porodice kao i Dejanovici u proslosti bili jedna kuca, odnosno hocu da kazem da najverovatnije imaju zajednicko poreklo.

      Podatke o poreklu stanovnistva Donje Budrige imas na gugl, (udji na srpsku enciklopediju, ja sam te podatke upisivao).

      Одговори
  • Dragan Agatunovic

    Da li redakcija ili neko drugi ima informaciju, ili moze da me uputi na
    neku knjigu ili clanak da saznam poreklo mog prezimena AGATUNOVIC.Prezime je sa slovom U, znaci AGATUNOVIC a ne AGATONOVIC sa slovom O.Veliki broj kuca mog prezimena se nalazi u selu Ranilovicu kod Arandjelovca i nigde drugde i svi slavimo slavu Sv.Jovan. Unapred hvala.

    Одговори
    • Sarko

      Zdravo Dragane, Ranilovic je selo koje je nekada bilo u sastavu Kosmajske oblasti. Selo Ranilovic je proucavano 1925. godine, kao i susedna sela i vasi su stari zabelezeni kao Agatonovici (a ne kao Agatunovici (7 k., Sv. Jovan), Dosli su iz Blaznave (Jasenica) – danas opstina Topola. Ne pise nista o vasim krvnim rodjacima, i da li ih uopste ostalo u Blaznavi. Pravilno prezime vasih predaka je Agatonovic, vlasti su vas pogresno upisale, zamenili slovo O za T.

      U Blaznavi kod Topole ima nekoliko zabelezenih porodica koje slave Sv. Jovana. U Blaznavi nema Agatunovica ili Agatonovica i tesko je utvrditi da li su Vasi Agatunovici u krvnom srodstvu sa neke porodice iz Blaznave.

      U Blaznavi su 1921. godine zabelezeni:

      Cvetkovici (Bosnjaci) (22 k., Sv. Jovan), dosli iz Bosne Jevta i Jovan, pradedovi danasnjih Cvetkovica.

      Nedeljkovici (Neskovici) (3 k., Sv. Jovan). Doseljeni od Tetova u Makedoniji.

      Djonovci (Mihailovici) (6 k., Sv. Jovan). Nepoznato poreklo.

      Gavrilovici (2 k., Sv. Jovan). Od Gavrilovica iz Saranova. Dosao zeni u kucu. Ovi su skorasnji doseljenici.

      Imam monografije za razne oblasti u Srbiji. Prezime Agatonovic nije tako cesto prezime, trazio sam Agatonovice pronasao sam ih u tri oblasti: U Glibovcu kod Smed. Palanke zabelezeni su: Agatonovici (2 k., Sv. Jovan). Otac se doselio iz Levca. Mozda imate nekakve veze sa ovom porodicom.

      U Gavezu kod Krusevca zabelezeni su Agatonovici (4 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), doseljenici sa Kosova.

      U Lozoviku kod Jagodine zabelezeni su Agatonovici (30 k., Sv. Nikola), preci im dosli dosli preko Toplice sa Kosova.

      Одговори
  • Jovic

    Ne znam nista o poreklu Jovica, a inace sam iz Loznice. Otac je rano ostao bez roditelja i odrastao je uz bracu po majci koja imaju drugo prezime tako da nije bio u vezi sa Jovicima. Krsna slava je Miholjdan.

    Одговори
  • Violeta

    Moje devojacko prezime je Divnic, kao i prezime puno ljudi koji zive u selu Obrezu kraj Varvarina u Sumadiji. Krsna slava je Sveti Toma. Molila bih da mi kazete nesto vise o poreklu ovog prezimena. Ja sam citajuci knjigu o poreklu ovog sela u knjizi Obrez – istorijsko topografska monografija od nastanka do 194. godine – saznala da prezime pripada starosedeocima sela – tacnije u knjizi pise – starincima. To su informacije prema Stanoju Mijatovicu. Broj porodica u selu je 35. Po popisu stanovnistva iz 1825. godine nema prezimena Divnic. Molila bih neku od informacija.

    Одговори
  • Dragan Agatunovic

    Dragi Sarko, ne znas koliko si mi ulepsao dan. Za AGATONOVICE u oblasti Jasenice sam znao da postoje, zavrsio sam Vojnu gimnaziju, i bio je lik iz tog kraja koji je imao to prezime,i kroz zivot do sad,i gde god se kretao, uvek sam cuo za AGATONOVICE i to u kraju oko S. Palanke, a ne AGATUNOVICE. Gde god se pojavio na salterima bilo kakvih banaka, posta, institucija i dr., uvek su mi pricali AGATONOVIC, da li je moguce da su nas vlasti pogresno upisale? Moze li se to ispraviti? Znam unazad svog cukundedu ko je bio, a moj brat rodjeni, je likom i prilikom kao nas pradeda Vojislav zvani Vojkan, na grobovima se ne razaznaje prezime. Ovde u Ranilovicu moj brat od strica tj. sad mozda i gresim, njegov deda je sa mojim dedom rodjeni brat iskazuje upravo to da mi poticemo od CVETKOVICA iz sela BLAZNAVE. Postojao covek koji se zove Agatun Cvetkovic, ubio Turcina u Blaznavi u ne znam koje vreme, morao da bezi, dosao u nase danasnje selo i da bi prikrio svoje ime, svojim naslednicima nadenuo prezime AGATUNOVIC po svom imenu. Ja ne znam, kazu mi da na sadasnjem groblju u selu postoji spomenik na kome pise samo AGATUN. U BLAZNAVI takodje znam da nas nema, voleo bih da znam onda odakle su CVETKOVICI iz BiH, kako je izgledao Ranilovic 1925, kako je zamenjeno O za U, odakle su onda AGATONOVICI,velika je tu praznina, SARKO i REDAKCIJO, idemo na pice i klopu ako iole rascivijamo ovo moje nezgodno prezime. VELIKI POZDRAV.

    Одговори
    • Sarko

      Dragane, a zasto mislis da je nemoguce? Moje je misljenje da su vas vlasti pogresno upisale i zamenili su slova, ali sad me zbunjuje to sto pise na spomeniku ime vaseg predaka Agatuna. (Mozda nam ovde moze pomoci Miroslav Mladenovic etnolog, koji je aktivan na ovom portalu. Gospodine Mladenovicu ukljucite se u raspravu…

      Eto vidis ipak postoji neko u tvom rodu koji zna da ste doseljeni iz Blaznave i da ste po predanju od tamosnjih Cvetkovica. Za Cvetkovice pise da su doseljeni iz Bosne dva brata Jevta i Jovan i nista vise. Da bi saznao sto vise o svom poreklu, stupi u konktakt sa tim Cvetkovicima i pitaj ih da li znaju za neke svoje odseljene rodjake, mozda je neki starina od Cvetkovica zapamtio da su mu stari pricali o vama, pokusaj nista te ne kosta. Ranije su nasi stari ziveli u zajednici i vise se postovali medjusobno i dosta toga su znali ko potice iz koje porodice, dok je danas to drugacije. U literaturama koje posedujem mnoge porodice su znale za svoje rodjake odseljene u okolna mesta, pa cak i u dalekim krajevima.

      Одговори
  • zoran

    POREKLO SREDOJEVIĆA, BRŠTICA-KRUPANJ

    Molim Vas da mi pomognete u pronalaženju daljeg porekla moje porodice.
    Ja sam Zoran Sredojević iz Krupnja.U opštini Krupanj postoji selo Brštica iz koga vode poreklo svi Sredojevići iz naše opštine. Sredojevići slave Đurđevdan.
    Naš prvi predak Milija se doselio oko 1720. godine iz mesta Gvosca, Gvozd, Stara Hercegovina.
    Mesto Gvozd se nalazi na polovini puta Nikšić-Šavnik, i u vreme doseljvanja Milije nalazilo se na granici plemena Drobnjak i Nikšići.
    Od 1851.godine mi se prezivamo Sredojevići po Sredoju. Predhodna prezimena za koja znamo su: Jovanović, po Jovanu ocu Sredojevom i Krsmanović po Krsmanu ocu Jovanovom.
    Krsman je sin Milije.
    Po predanju Milija se doselio iz plemena Drobnjaka, po jednim iz bratstva Vulovića, po drugim od bratstva Miloševića, iz kuće Kneževića. Prezime Knežević dobili su po nekom od knezeva iz bratstva, jer je u bratstvu bilo više knezeva. Zna se da je njihov predak bio knez Milija Knežević, koji se pominje kao knez na zboru srpskih glavara koji je odrzan u Kucima. Njegov sin Miloš opevan je u narodnim pesmama kao vojvoda. Kneževići slave Đurđevdan.
    Voleo bih saznati, ako je to moguće, od kog je bratstva i roda moj predak Milija.

    Od Milije naša porodica ima u potpunosti urađeno porodično stablo koje trenutno čini 68 porodica Sredojevića. Ja sam (rođen1969), osmo koleno od doseljvanja Milije, a moji sinovi Đorđe i Aleksandar deveto. Za primer evo prikaza mog rodoslova.
    (Milija-Krsman-Jovan-Sredoje-Luka-Vladisav-Milorad-Aleksandar-Zoran-Đorđe).

    U zaseoku Sredojevići koji pripada selu Brštica, trenutno postoji 17 domaćinstava. Ukupno na teritoriji Brštice i Krupnja 38 domaćinstava.
    Van Rađevine, tačnije Opštine Krupanj trenutno se nalazi 30 porodica.
    (Loznica 3 porodice, Prnjavor, Duvanište, Slepćević 5 porodica, Majur 2, Šabac 3, Valjevo, Gornji Milanovacac, Beograd 4,Vojka, Novi Sad, Ansi, Moskva 2,Vankuver i Čikago 2).

    Za svaku vrstu pomoći, počev od one gde bih mogao pronaći potrebne podatke o poreklu Milije i kome se obratiti, bio bih neizmerno zahvalan.

    Zoran Sredojević ul.Mačkov kamen 15314 Krupanj
    Tel. 015 582-650,
    Mob 064 89 24 199, 060 682-6500,
    E-mail zsredojevic@gmail.com

    Одговори
  • HelenaArgeada

    Ja ne znam sta bih pre volela da saznam! 😀 Kada bih trazila poreklo svojih predaka redom, dede jednog pa drugog pa obe babe, pa njihovih roditelja pa njihovih bilo bi tu posla ihahaaaa 🙂 Nego, prezivam se Tripkovic.. Tata i deda su mi pricali da su nasi Tripkovici dosli iz Kotora, da su bili brodograditelji, bokelji.. Ostalo je nama u genima jos tih njihovih starih zanimanja, svi smo ili vojnickog ili umetnickog duha i po prirodi i duhu nekako neobjasnjivo drugaciji. Tako je pradeda pricao dedi i ostaloj njegovoj deci. Ta usmena prica kaze da je jedan moj predak, sam sa svoja 4 sina „pobegao“ iz Crne Gore da bi sacuvao decu u zivotu, a neke svoje rodjake ostavio tamo u Kotoru.. Koliko sam razumela, ostali clanovi porodice bili su ubijeni od strane Francuske, jer su potajno bili gusari, pa su bili otkriveni tokom te jedne „piratske akcije“.. Nasla sam da mnoge porodice Tripkovica imaju u Crnoj Gori, no mene zanima ova iz Kotora, jer takve su nam usmene price u porodici, evo vec koliko generacija.. A o tima iz Kotora ne mogu da nadjem nista sto bih povezala sa ovom pricom da je taj covek pobegao sa decom i sakrio se u Zapadnoj Srbiji. Tako da eto, o tim Tripkovicima bih bas volela da saznam nesto. Onda imam drugu stranu preko babe, ona je Planic, ima imanje u selima Krtok i Orlovac, kod Kursumlije do granice sa Kosovom tu je rodjena i ona i njen otac i njegov otac.. Prezime njenih predaka je bilo Radovic i ona kaze da su i oni iz Crne Gore, da su promenili prezime u Planic, po imenu njene pra…prababe Plane, zbog krvne osvete… Njen otac se zvao Vojislav Planic a majka Divna Planic. A onda tu je i mamina porodica, ona je Kaljevic a kaze da se njena isto neka prababa se udala u Kaljevice iz kuce Misic a ja ne znam nista ni o jednima ni o drugima. I tu su takodje Kovacevici, odakle je majka mog dede, oni su iz sela Kravarice isto iz Zapadne Srbije.. Kao sto kazem, mnogo mnogo stvari za otkriti i saznati a samo jedan zivot…

    Одговори
  • Nemanja Kaplarevic

    Poštovani,želeo bih prvo da Vas pohvalim. Odlični Ste, samo tako nastavite. Želim da mi pomognete da otkrijem poreklo svog prezimena Kaplarević. Porodica Kaplarević je iz sela Milatovići kod Guče – Dragačevo. Naša porodica slavi krsnu slavu Sveti Nikola. Moj pradeda je Milutin Kaplarević, deda Slavoljub, a otac Momčilo. Zahvaljujem se unapred. Srdačan pozdrav!

    Одговори
    • Nebojsa

      Капларевићи су једна од најстаријих породица у Милатовићима. Сматрају се староседеоцима. Забележени су са славом Аранђеловдан, почетком 20. века. Има их одсељених у Кукинцима, Мршићима, Атеници (трнавски срез) и Лопатници (жички срез).
      Постоји легенда у селу да су Капларевићи, кад им је турски зулум „додијао“, кренули са стоком да беже, али их пресретну разбојници, отму сву стоку и они се због тога врате.

      Одговори
    • Radojica Kalajdzic

      Kaplarevići u Milatovićima po predanju potiču iz Rožaja. Prvi koji se doselio je Mina sa 6 sinova.
      Nemanja tvoja grana izgleda ovako: Milovan – Jovan – Veljko – Janko – Milutin… dalje znaš.
      Pozdrav

      Одговори
  • marina

    Dragi Sarko,
    hvala na informacijama!
    Sad zovem odmah baku u Kusadak da joj sve ovo ispricam!
    Postovanje

    Одговори
  • Sarko

    Marina, nema na cemu! Pozdrav

    Одговори
  • Глиша

    Помаже Бог, добри људи!
    Одушевљен идејом, имам само похвале за уложену енергију! А имам и презиме за истражити! Глишић?
    Отац Миодраг,
    деда Вилиман,
    прадеда Љубомир и прабаба Ангелина (поред мога деде имали и синове Андрију, Синишу, Душана и Драгана), пореклом из Прислонице код Чачка!
    Славимо Св. Георгија (Ђурђевдан)!
    По предању, Глишићи се у Прислоницу доселише из Херцеговине (Требиње). Мене занима, може ли то бити тачно? И ако може још који податак о Глишићима, откуд они ту, да ли смо сви од неког Глише или…
    Унапред хвала и свако добро!

    Одговори
  • Ivka

    Dobro vece,

    volela bih da znam poreklo mojih roditelja ako je ikako moguce?

    Otac: Milos Jovčić
    Deda:Dušan Jovčić
    Pra deda: Miloš Jovčić
    Slava: Arandjelovdan
    Mesto:Deda-Knin ili Drvar nisam sigurna

    Majka: Snežana Stanojev
    Deda: Stanko Stanojev
    Pra deda: Sima Stanojev
    Slava: Presveta Bogorodica
    Mesto:mahala Marine okolina Vlasinskog jezera/Srbija
    Unapred zahvalna

    Postovanje

    Ivana Jovčić

    Одговори
  • Aleksandar

    Postovani,molio bih za bilo kakvu pomoc oko razjasnjenja o prezimenu PERC.Najdalje sto sam stigao u istrazivanju porekla je selo Perlez kraj Zrenjanina u Vojvodini.Pradeda Ziva ostavio nam slavu Arandjelovdan u nasledje.Unapred hvala na trudu.Aleksandar.

    Одговори
  • Jovicic

    Molim vas da mi kazete nesto o poreklu prezimena Jovicic. Nasa krsna slava je sv.Nikola, ziveli smo u Pozarnici, selo nadomak Tuzle. Hvala i veliki pozdrav 🙂

    Одговори
  • Ivka

    Opet ja ne odgovarate mi na poruku, pa ste je mozda kojim slucajem zaobisli, a mozda ne radite vikendom,

    volela bih da znam poreklo mojih roditelja ako je ikako moguce?

    Otac: Milos Jovčić
    Deda:Dušan Jovčić
    Pra deda: Miloš Jovčić
    Slava: Arandjelovdan
    Mesto:Deda-Knin ili Drvar nisam sigurna

    Majka: Snežana Stanojev
    Deda: Stanko Stanojev
    Pra deda: Sima Stanojev
    Slava: Presveta Bogorodica
    Mesto:mahala Marine okolina Vlasinskog jezera/Srbija
    Unapred zahvalna

    Postovanje

    Ivana Jovčić

    Одговори
  • Zorica Vasić

    Postovanje….,želela bih da saznam poreklo svojih roditelja,živimo u Ćupriji.Prezime Milošević.Otac Predrag,deda Bratislav,pra deda Radosav,čukun deda Mata,navrndeda Pavle,negde se pominje dolazak iz Vojvodine (Banat).Krsna Slava Arandjelovdan. Majka Radojka Rajačić, deda Mile Rajačić,rodjen u Lici,kasnije se seli u Okučane(Hrvatska),a 1976 god.doleze u Ćupriju.Krsna Slava SV.Jovan zimski. Unapred zahvalna Zorica Vasić.

    Одговори
  • Zoran Petkovic

    Zanima me prijeklo prezimena Petković,slavimo slavu Svetog Georgija (Đurđevdan),A po predanju da su moji došli sa Kosova preko centralne Srbije u selo Osojnicu kod Zenice.Unaprijed zahvaljujem svako dobro.

    Одговори
  • Milos

    Pozdrav, zanima me poreklo prezimena Damljanovic. Istrazivao sam i ja svoj rodoslov i stigao sam do svog pretka koji je prvi dosao u selo, u kome sad zivim. Zvao se Panta Damljanovic, dosao je ja mislim oko 1806 ili 7 iz susednog sela Botunje, kod Kragujevca, a po prici mog dede Damljanovici su crnogorsko pleme, koji su su se naselili u Botunju. Inace slavimo Sv.Nikolu, unapred hvala, a i ovaj sajt je odlican.

    Одговори
    • Sarko

      Milose, gde zivis?

      T. Radivojevic proucavao je Lepenicu 1903 god. U Botunji (Pivara) zabelezio je rod: DAMNJANOVICI (rodovsko prezime) (Damnjanovici 4 k., (ogranci–> Zikici, 4 k., Radovanovici 2 k., Radojevici 2 k., Zivadinovici 1 k., Petrovici 1 k., Nikolcici 5 k., Jovanovici 3 k., Stevanovici 2 k., Zlatanovici 4 k., Milovanovici 2 k., Milosevici 2 k., i Nikolici 2 k., ukupno (34 kuce.,). Slave Sv. Nikolu. Doseljeni sredinom 18. veka iz Vranja (juzna Srbija). Malopre sam usao na gugl wikipedia i video sam pod Botunje da je neko popunjavao kako je selo grupisano po najjacim i najvecim familijama, medju te familije spadaju i DAMLJANOVICI, medjutim dole skroz na dnu pise ko su osnivaci Siskovici i Milovanovici i koje su i stare porodice u Botunji, a to su, pise sledece: Pljackovici, Jojici, Jeremici, DAMNJANOVICI i Zivanovici. Znaci rec je o jednom istom rodu. Pravo prezime vam je Damnjanovic kako vas je i T. Radivojevic zabelezio, ali posle 1903 godine vlasti su Vam umesto N, dodali slovo L, i tako ste postali Damljanovici, a ustvari bi trebalo da budete Damnjanovici.

      Damnjanovica ima i u Cvetojevcu (danas opstina Aerodrom). Damnjanovici (3 k., slave Sv. Nikolu), doseljeni 1851 godine iz Botunja od istoimenih Damnjanovica. podaci su iz 1903 god.

      Milose, pogresno Vam je predanje, poreklom si iz vranjskog kraja. A za tvog dedu nemam komentar, covek ti je napricao tolike bajke da je stvarno prevazisao sve granice. Nisi jedini Milose, meni je pisalo nekoliko ljudi koji su tvrdili da su poreklom iz Crne Gore, jedan lik iz okoline Pozarevca je tvrdio da su njegovi poreklom iz Danilovgrada, ostavio mi podatke i proverio sam prezime isto kao i pre sto godina, slava Mala Gospodja, u monografiji je pisalo da su se njegovi stari doselili iz Vidina (Bugarska). Onda sam ga pitao kako je to povezao njegovo poreklo sa Danilovgradom? Odgovara on meni da je citao na internetu poreklo crnogorskih prezimena, nije ovo jedini lik, bilo ih je jos koji su tvrdili, a neki su cak potpunno bili sigurni da su poreklom iz Crne Gore. Nazalost mnogi ne znaju sta znaci: rod ili bratstvo, krsna slava, ogranci, staro rodovsko prezime, od kada datiraju prezimena, kako su nastala itd itd.

      Одговори
  • Nebojsa

    За Јовичића :

    Јовичићи су у тузлански крај стигли у 18. веку. Салих Куленовић у свом делу „Етнологија североисточне Босне“ каже следеће о насељавању тузланског подручја :

    “ Од српских породица у 18. веку из Херцеговине и Црне Горе доселили су се Трифковићи, Ераковићи, Дурановићи, Јовановићи, Ристићи, Тодићи, Томићи, Васиљевићи, Васићи, Стопарићи, Симићи, Нинићи, Тољеновићи, Црногорчевићи, Спасојевићи, Јакшићи, Благојевићи, Милановићи, Марковићи, Радићи, Стјепановићи, ЈОВИЧИЋИ, Поповићи, Максимовићи и др. “

    Куленовић још помиње и Јовичиће који су сродни Ружићима, а славе Св. Јована.

    У Гласнику земаљског музеја БиХ постоји податак да су Јовичићи из североисточне Босне, тачније околина Угљевика, староседеоци ту, као и Стевановићи и Перићи, сви славе Никољдан, а воде порекло од Василића, Ракића и Плавшића.

    У истом крају, непознатог су порекла Јовичићи који славе Аранђеловдан.

    У Поповима, крај Бијељине, постоји породица Ерић, чије је раније презиме било Јовичић, а пореклом су из Херцеговине (Корита). Славе Јовањдан.

    Јовичића има и у Црној Гори, у околини Херцег Новог и у Никшићу, где су дошли из Куча.

    Сва је прилика да је у Вашем случају реч о херцеговачким Јовичићима, поздрав.

    Одговори
  • Глиша

    o.k. shvatio sam, nismo iz Hercegovine! Bosna, Crna Gora ili Kosovo? moze mala pomoc…

    Одговори
    • Nebojsa

      Глишо, о чему је реч?:)

      Одговори
      • Глиша

        Поштовани госн. Небојша,
        трагам за својим коренима, а располажем са врло мало информација. Старије није претерано ни занимало, а ми млађи не знамо одакле да почнемо.
        Глишић,
        отац Миодраг,